Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

Taliban takeover fuels new heightened fears in Afghanistan

[Kubovac]

Izgleda da Talibani testiraju ispravnost i uvežbavaju letenje na američkim helikopterima UH-60 Black Hawk?

Klip je sa aerodroma Kandahar:

https://twitter.com/i/status/1430474710081576961

[MOTORISTA]

Ruska vojska evakuiše Ruse, Ukrajince i državljane ODKB iz Avganistana
Novosti onlajn 25. 08. 2021.

RUSIJA je počela da evakuiše iz Avganistana građane Rusije, država članica ODKB i državljane Ukrajine. Evakuaciju je, po nalogu predsednika Rusije, organizovalo Ministarstvo odbrane. Predviđeno je da bude evakuisano 500 ljudi.

Za te potrebe angažovana su četiri vojno-transportna aviona stacionirana na aerodromu u Uljanovsku. U avionima se nalaze zalihe vode, hrane i ćebadi, a na letovima će biti i vojne medicinske ekipe. Čitav niz država, poput SAD, Velike Britanije i Nemačke, takođe je organizovao evakuaciju svojih državljana i Avganistanaca zaposlenih u inostranim misijama sa aerodroma u Kubulu. Talibani, pod čijom kontrolom je praktično čitava teritorija Avganistana, rekli su da evakuacija mora da se završi do 31. avgusta, a nakon tog datuma biće zabranjena.

Podsetimo, situacija u Avganistanu pogoršala se poslednjih nedelja, nakon što je počela ofanziva talibana na velike gradove u vreme kada su američke snage počele sa povlačenjem. Jedina provincija u zemlji koju od tada nisu stavili pod svoju kontrolu je Pandžšir severoistočno od Kabula . Talibani su 15. avgusta zauzeli predsedničku palatu, a dan kasnije predstavnik političkog krila pokreta Muhamed Naim je izjavio da je rat u Avganistanu završen, a da će način rukovođenja zemljom biti formulisan uskoro. Istovremeno, avganistanski predsednik Ašraf Gani napustio je zemlju kako bi, prema njegovim rečima, „sprečio krvoproliće“. Portparol političke kancelarije Talibana Muhamed Naim kasnije je objavio da je rat u Avganistanu završen.

Potpredsednik Amrulah Saleh izjavio je da je prema ustavu on postao šef države i pozvao je na oružani otpor talibanima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Zašto je pala Vlada - Potpredsednik naveo razloge - Da li je uloga Amerike ključna?
Novosti onlajn 25. 08. 2021.

PRITISAK na Kabul iz Vašingtona, faktičko priznavanje talibana na međuavganistanskim pregovorima u Kataru i nedostatak ažurnih informacija u avganistanskoj vladi bili su razlozi za pad vlade Ašrafa Ganija, izjavio je potpredsednik Avganistana Amrulah Saleh, koji se proglasio za vršioca dužnosti predsednika zemlje i pozvao na otpor.

- Jasno je da na talibane nikada nije vršen pritisak; oni su koristili Pakistan kao bazu za podršku, ne kao utočišta, već je čitav Pakistan bio u službi talibana. Sjedinjene Američke Države su pokušale da stimulišu pakistansku saradnju kako bi ga kupile: što su više plaćale, tim je to više hrabrilo Pakistance da pružaju više usluga i pomoći talibanima, pa se pitanje nuklearne države koja sponzoriše terorizam i pobunjenike protiv zapadnih saveznika u Avganistanu nikada nije rešavalo - izjavio je Saleh za televiziju „NJuz 18“. Saleh je takođe primetio da su međuavganistanski pregovori u Dohi zapravo dali legitimitet talibanima, koji nisu ostali verni svojoj reči.

- Treći razlog je taj što je u poslednje dve godine zemlja bila pod ogromnim pritiskom naših američkih saveznika. Oni su nas ucenjivali i govorili: ili ćete osloboditi zatvorenike, ili ćemo vam smanjiti pomoć, uključujući i vojnu. Pitali smo: Da li ste sigurni da se ti ljudi neće naći na prvoj liniji fronta? NJihov odgovor je bio negativan, ali su se svi oni našli na prvoj liniji fronta. Na taj način to nije bilo oslobađanje zatvorenika, već snabdevanje talibana jedinicom ekstremno radikalizovanih militanata - dodao je potpredsednik Avganistana. On je takođe primetio da su se u vladi zemlje „nalazili ljudi koji nisu znali o situaciji i sve su uzimali zdravo za gotovo“.

- Međutim, ne možemo ograničiti pad (vlade) na ova četiri uzroka, jer postoje različiti drugi problemi koji su doveli do ove tragedije. Suština je da NATO-a više nema, američka vojska je otišla, ali avganistanski narod nije otišao, njih nije bilo moguće evakuisati. Aerodrom Kabul je vrh ledenog brega. Zemlja je zapala u tragediju, a terorističke grupe okupirale su Avganistan - konstatovao je Saleh.

Smena vlasti u Avganistanu

Usled povlačenja američkog kontingenta iz Avganistana pobunjenici su pokrenuli ofanzivu i zauzeli sve veće gradove, proglasivši kraj dvadesetogodišnjeg rata. U najskorije vreme biće utvrđen oblik vladavine, militanti ne pristaju na prelaznu vladu. Predsednik Ašraf Gani pobegao je iz zemlje i dva dana kasnije uputio video-poruku iz UAE u kojoj je obećao da će se vratiti. Sa druge strane, potpredsednik Avganistana Amrul Saleh izjavio je da prema Ustavu on postaje šef države i pozvao je na oružani otpor talibanima.

Trenutno sve kopnene granične prelaze iz Avganistana kontrolišu nove vlasti. Evakuacija stranog osoblja i Avganistanaca koji rade za strane misije vrši se preko jedinog aerodroma u Kabulu, koji drži vojska Sjedinjenih Američkih Država i drugih zemalja NATO-a.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Среда, 25.08.2021.

Неколико стотина америчких војника напустило Авганистан

ВАШИНГТОН – Неколико стотина америчких војника напустило је Авганистан, саопштио је данас портпарол Пентагона, након што је председник Џо Бајден одлучио да не продужи рок за повлачење америчких трупа из те земље који истиче 31. августа.

Кирби је прецизирао да су евакуисани особље штабова, одржавања и други припадници војске који су завршили своју мисију на аеродрому у Кабулу и чији је одлазак био планиран.

„Њихов одлазак је одраз разборитог и ефикасног управљања снагама. То неће имати утицаја на мисију која је пред нама”, навео је Кирби у саопштењу, преноси Си-Ен-Ен.

Америчка телевизија наводи да чињеница да је мали број америчких војника већ напустио Авганистан показује колико се брзо ситуација у тој земљи мења.

Темпо евакуације је протеклих дана значајно убрзан, али недељу дана пред истек рока америчка војска ће ускоро морати да се уместо на евакуацију американаца и Авганистанаца који желе да напусте земљу концентрише на безбедно извлачење својих трупа и обустраву безбедносне операције на аеродрому, јавља Танјуг. Пентагон је, свестан опасности коју представљај Исламска држава и друге терористичке групе, препоручио Бајдену да се придржава договора о 31. августу као крајњем року за одлазак америчких трупа из Авганистана, што је он и учинио.

Поред тога, подсећа Си-Ен-Ен, талибани су отворено саопштили да не желе америчко војно присуство у Авганистану након краја августа и упозорили да ће бити „последица” ако америчке трупе остану након тог рока. Бајден је послао хиљаде америчких војника на аеродром у Кабулу након што су талибани пре скоро две недеље заузели главни град и већи део Авганистана.

Око 6.000 америчких војника помаже у евакуацији америчких грађана и угрожених Авганистанаца, али и у обезбеђивању аеродрома како би и друге земље могле да евакуишу своје држављане.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

"Mladi lav" prkosi talibanskoj sili, ali ima jednog keca u rukavu
Stefan Brezar 25.08.2021.

Posle osvajanja Kabula, činilo se da talibani kontrolišu ceo Avganistan. Međutim, ubrzo je postalo jasno da oni nisu osvojili sve provincije i da se pobuna protiv njih organizovala bukvalno za nekoliko dana od pada Kabula.

U Dolini pet lavova, u Pandžširu, Ahmad Masud, sin legendarnog antitalibanskog zapovednika Ahmada Šaha Masuda, okuplja oko sebe ostatke razbijene Avganistanske armije, kao i pripadnike lokalnih milicija. On je pozvao svet da ga podrži u borbi protiv talibanskog režima, ali je veliko pitanje hoće li on uspeti da se suprostavi novom režimu koje već poslao trupe na nepokornu provinciju. Ko je zapravo Ahmed i hoće li on postati lider otpora kao što je to bio njegov slavni otac?

Talibanski blickrig

Talibanski uspeh u osvajanju Avganistana zaprepastio je svet. Progonjeni i bombardovani od strane koalicije koju su predvodile SAD gotovo dvadeset godina, talibani su dugo vremena otpisivani kao ozbiljan politički faktor, iako ne samo da nikad nisu položili oružje već su povremeno nanosili ozbiljne gubitke Avganistanskoj nacionalnoj armiji i snagama koalicije. Ipak, njihov tvrdoglav otpor naveo je Trampovu administraciju da otpočne pregovore sa njima u Dohi ne bi li se okončao rat koji je SAD koštao bilione dolara. Međutim, kada je Bajdenova administracija objavila da će se povući iz Avganistana, niko nije očekivao da će uspeti da pobede vojsku Avganistana, koja je, makar na papiru bila impresivna sila, sa 300.000 vojnika, hiljadama oklopnih vozila, avionima, helikopterima koje im je isporučila SAD.

Ipak, napredovanje talibana bilo je munjevito. Pala su najpre mala uporišta vlade a zatim i veći gradovi sve dok se Kabul nije našao u okruženju i konačno pao. Predsednik Avganistana je pobegao, izbeglice su panično krenule prema aerodromu a zapadne ambasade su krenule da se evakuišu. Talibani su ušli u predsedničku palatu i odmah počeli da kuju planove za uspostavljanje novog režima i sistem vlasti zasnovan na šerijatu. Međutim, nisu računali na jednog mladića - Ahmada Masuda.

Iz Londona u Dolinu pet lavova

Nedugo posle pada Kabula, u dolini Pet lavova u Pandžširu, Ahmad Masud je počeo da okuplja ostatke razbijene avganistanske vojske - obične vojnike, specijalce, pilote i pripadnike lokalnih milicija i da hrabro objavi, preko američkog "Vašington posta" kako će se "mudžahedini još jednom suprostaviti talibanima".

Sa 32 godine, Ahmad Masud se možda čini previše mlad ne bi li se suprostavio prekaljenim talibanskim zapovednicima od kojih neki imaju skoro 40 godina vojnog iskustva. Međutim, Ahmad ima jednog keca u rukavu - on je sin Ahmada Šaha Masuda, znanog i kao "Lav Pandžšira". U večito nepokorenoj provinciji Pandžšir, ime Ahmada Šaha Masuda se izgovara sa krajnjim poštovanjem. Borac protiv sovjeta i komunističke vlade Avganistana, Masud je od lokalnog zapovednika izrastao u lidera koji je postao prepoznatljiv ne samo u Avganistanu već i na Zapadu. Prijatelj francuskog filozofa Bernarda Levija, koji je posetio Masuda i njegove borce, sposobni komandant koji je udario temelje antitalibanskom Severnom savezu, političar koji je svoje zahteve iznosio i na Zapadu, Ahmad je privukao pažnju na sebe kako talibana i Al Kaide tako i američkih obaveštajaca, koji su u njemu videli prirodnog saveznika u budućoj borbi protiv terorista Bin Ladena koji su našli svoje utočište u Avganistanu.

Međutim, iako je njegov Severni savez uspeo da zajedno sa Amerikancima porazi vojno talibane, Masud nikad nije dočekao da vidi slobodan Avganistan - samo dva dana pre napada na Njuork 11. septembra, Ahmeda Šaha Masuda su ubili preprušeni talibani, koji su se izdavali za novinarsku ekipu. Sada je došao red na njegovog sina, koga su neki prozvali "Mladim lavom iz Pandžšira", da nastavi tamo gde mu je otac stao.

Ahmad Masud je posle smrti svoga oca otišao najpre u Iran a onda i na Zapad. U Londonu je završio vojnu akademiju kao i master studije iz politike da bi se vratio u zemlju 2016. i uključio u politiku. Iako je i ime njegovog oca dovoljno da mu ljudi priđu, postavlja se pitanje hoće li on uspeti da odbrani Pandžšir od talibana.

David protiv Golijata

Ahmad Masud se od 2019. nalazi u samom središtu avganistanske politike i iako mlad, nastavio je da se zalaže za ideale svog oca - konfederizacija Avganistana i davanje većih prava provincijama - što bi po njegovom mišljenju bilo rešenje za brži razvoj zemlje. On je bio direktor fondacije koja nosi ime njegovog oca, a usprotivio se i pregovorima u Dohi, koje su Amerikanci vodili sa talibanima. U septembru te godine je najavio formiranje nove antitalibasnke koalicije, nazvane "Nacionalni front otpora Avganistana" skrojene po uzoru na Severni savez. Ispostaviće se da je to bilo proročki - Avganistan se sada nalazi u rukama talibana.

- Mi imamo skladišta oružja i municije, koje smo pažljivo i strpljivo stvarali od vremena moga oca, zato što smo znali da će ovaj trenutak doći - izjavio je Masud za "Vašington post".

Iako je njemu prišlo više hiljada bivših vojnika Avganistanske armije i iako se tvrdi da poseduje i helikopter "crni jastreb", Ahmadovi izgledi, barem u očima upućenih nisu veliki. Talibani u ovom trenutku imaju na desetine hiljade dobro naoružanih vojnika, koji u svom posedu imaju golem ratni plen koji im je pao u ruke posle raspada Avganistanske armije. Sa druge strane, Masud, i pored završene vojne akademije nema iskustvo zapovednika na bojnom polju, što mu umanjuje mogućnost da pridobije ljude i uspešno vodi svoje trupe u borbi protiv talibana. Takođe, u Dolini pet lavova se nalazi i potpredsednik Avganistana, Amrula Saleh, koji je već proglasio sebe za presednika i pozvao na otpor talibanima. On politički ima veću težinu od Masuda, iako ne i ljubav lokalnog stanovništva, koja ide uz Masuda. Iz tog razloga, Masud nije zauzeo apsolutno agresivan stav prema talibanima već taktizira.

On ih je upozorio da će "braniti Pandžšir ako budu napali tu oblast i da je u tom slučaju građanski rat vrlo moguć", ali im je ponudio i pregovore. Ipak, Masud je svestan da mu je potrebna pomoć - u svom obraćanju, on je pozvao Zapad da mu pomogne - što je sa Bajdenovom administracijom koja želi povlačenje po svaku cenu vrlo neizvesna mogućnost.

"Pravila igre su drugačija nego 1996"

Za političkog analitičara i zvaničnika CIA Majka Malroja, situacija danas je potpuno drugačija od 1996. kada je Masudov otac, digao svoju pobunu.

- Pravila igre su drugačija nego 1996. - izjavio je Malroj za američke medije. Po njemu, oni sada "imaju inicijativu" i još gore, milijarde dolara vredno naoružanje.

- Oni su u inicijativi, imaju milijarde dolara vredno oružje i takođe, jak moral, pošto su po njihovom mišljenju, isprašili najmoćniju vojnu silu sveta - rekao je on. Iz tog razloga, oni nisu hteli ni da čuju o pregovorima sa Masudom, koga smatraju pobunjenikom i poslali su "na stotine boraca" prema njegovim položajima.

Ipak, situacija je složena. Talibani, iako nisu spremni na kompromis, najviše vojnika i pristalica imaju na paštunskim teritorijama, kao etnički Paštuni. Sa druge strane se nalaze nepaštunski narodi, koji su činili većinu boraca Severnog saveza i koji bi potencionalno mogli da se svrstaju uz Masuda.

- Avganistan je, vidite, podeljena zemlja, Paštuna ima 42%. Na drugoj strani je Severni savez, koji čine nepaštunski narodi - rekao je u ranijoj izjavi za "Blic" analitičar iz Bosne, Dževad Galijašević. On je podvukao da pobeda talibana nije potpuna i da se znatne snage avganistanske armije kao i lokalnih milicija nalaze na tim područijima.

- Na tim područijima nalazi se oko 100.000 vojnika ovog takozvanog "Severnog saveza" i talibani ih do sada nisu napadali - ističe on i smatra da će oni morati da taktiziraju.

- To će biti težak zadatak, a za sad će morati da prave koalicije sa predstavnicima Severnog saveza.

Postavlja se pitanje - da li je Masud u mogućnosti da makar isposluje dogovor sa novim vladarima Kabula, ako ne i da ih pobedi. Najnoviji izveštaji sa terena govore u prilog tezi da otpor nije opcija.

"Ponovo smo zauzeli tri okruga na Severu"

"Talibani su ponovo zauzeli tri okruga na severu Avganistana koja su od prošle nedelje držale lokalne grupe koje se protive talibanima" izjavio je portparol talibana Zabinula Mudžahid.

Ova vest, iako nepotvrđena, došla je kao grom iz vedra neba za sve one koji veruju da se u samom Avganistanu može roditi pobuna protiv surovog režima verskih fanatika kakvim talibane smatraju mnogi. Ipak, bilo ova vest tačna ili ne, pred Avganistanom, a posebno pred Masudom i njegovim pobunjenicama je neizvesna sudbina - uspeju li da odbiju napade ili ne. Sa jedne strane je režim koga su mnogi zapamtili po zlu i koga čine pripadnici većinskog naroda, a sa druge, svi oni koji se protive takvoj interpretacii islama i šerijatskog prava, najviše pripadnici manjina.

Čak i da talibani uspeju u svojoj nameri da uguše mladu pobunu u svojoj kolevci, oni će pre ili kasnije morati da se suoče sa realnošću vladanja nad etnički vrlo raznolikom zemljom i to u situaciji kad se u Avganistanu prepliću interesi velikih sila. Brza pobeda u Kabulu mogla bi se pretvoriti u dug rat u planinama severa a to je opcija od koje prećutno zaziru i Masud i talibani. Ipak, u zemlji u kojoj je nasilje toliko dugo bilo svakodnevnica, glas razuma možda i ne prevlada.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Talibani postavili punktove, ne dozvoljavaju Avganistancima da dođu do aerodroma
Tanjug 25.08.2021.

Talibani sprečavaju avganistanske državljane da dopru do kabulskog aerodroma, dan nakon što je njihov portparol saopštio da će prolaz biti dozvoljen samo stranim državljanima, javlja Al Džazira.

Talibani su postavili kontrolne punktovie pet kilometara od severne kapije aerodroma, oko koje se proteklih dana okupila većina Avganistanaca koji žele da napuste zemlju. Dopisnik katarske TV mreže Čarls Straford navodi da se situacija promenila preko noći.

- Ne dozvoljavaju prolaz nikom ko ne može da dokaže da ima američku vizu, američki pasoš ili pozivno pismo iz SAD ili neke od zemalja članica NATO - naveo je on u izveštaju.

Dodao je da je situacija slična i na istočnoj kapiji.

- SItuacija je sve teža i to se oseća širom Kabula. Oseća se da panika raste - napisao je novinar Al Džazire.

Portparol talibana Zabihula Mudžahid saopštio je juče da je taj pokret zatvorio put za kabulski aerodrom, a da je prolaz dozvoljen samo stranim državljanima. On je na konferenciji za novinare ocenio je da je okupljanje na aerodromu "opasno" i da bi ljudi mogli da "izgube živote".

Mudžahid je pozvao Avganistance koji se okupljaju na aerodromu u želji da pobegnu iz zemlje da se vrate kućama, ističući da talibani "garantuju za njihovu bezbednost".

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Bivši predsednik Karzai se pridružio 12-članom savetu na čelu Avganistana: "Administracija prihvatljiva za međunarodnu zajednicu"
Tanjug 25.08.2021.

Bivši predsednik Avganistana Hamid Karzai, šef Visokog državnog saveta za nacionalno pomirenje Abdulah Abdulah i lider Islamske partije Gulbudin Hekmatijar pridružiće se savetu za upravljanje Avganistanom koji talibani nameravaju da uspostave, izvestila je danas avganistanska televizija "Arijana njuz".

Odmah nakon što su talibani ušli u avganistansku prestonicu Kabul, trojica političara osnovala su koordinacijski savet za mirnu tranziciju vlasti, prenosi ruska agencija TAS. Održali su niz sastanaka sa pripadnicima talibana o formiranju novih vladinih agencija, uključujući i kabineta koji će predstavljati celokupno avganistansko društvo.

Američki časopis "Forin polisi" izvestio je u ponedeljak, pozivajući se na izvore bliske talibanima, da će "talibanski lideri formirati savet od 12 ljudi koji će upravljati Avganistanom", a u kojem će se nalaziti neki "mekši" članovi iz bivših vlada koje su uživale podršku SAD, jer nastoje da "formiraju administraciju koja je prihvatljiva za međunarodnu zajednicu".

Izvor. www.blic.rs

[dzumba]

Мало дужи текст али, који генерално указује на суштину проблема које ће имати Талибани да успоставе и оперативно спроводе власт.

Дакле, суштина проблема је у односу Талибана према међународној заједници; према различитим етничким и верским групама у авганистану и њиховим правима и потребама које нису увек у сагласју са раније виђеним уверењима Талибана; према успостављеним (и у зачајној мери прихваћених у целом Авганистану) правима жена, омладине и других; обезбеђивању нормалног живота а пре свега елементарних потреба становника: храна, вода, струја (енергија, где је има), слобода трговања, рада и кретања и др. Мораће да нађу изворе прихода становницима ако почну да прогоне произвођаче мака, опијума и хероина, и генерално да обезбед функционисање администрације без корупције и  трговину са иностранством. У суштини, на унутрашњем плану успеће ако обезбеде праведан односн према свима у држави и задовоље етничка, верска и радна права свих, укључујући и права жена.

Talibani uspješni u pobuni, ali kakvi će biti u upravljanju državom?

Talibani će možda otkriti da je osvajanje Afganistana bilo lakši posao nego upravljanje zemljom. To će, međutim, zavisiti od toga koliko su islamski ekstremisti spremni da budu pragmatični i inkluzivni, kažu sadašnje i bivše diplomate, jer će morati da prave kompromise da bi obezbijedili podršku lokalnih moćnih pojedinaca, plemenskih starješina i lidera etničkih manjina kako bi održali red u zemlji.

Najveći dio svjetske pažnje trenutno je fokusiran na dramu koja se odigrava na aerodromu u Kabulu, gdje hiljade očajnih Afganistanaca pokušavaju da napuste zemlju iz straha od toga šta će uprava Tablibana značiti za njih.

Ali poslije konačnog povlačenja zapadnih snaga, koje predvode Sjedinjene Države - najvjerovatnije 31. avgusta - što je rok koji je postavio predsjednik Joe Biden, Avganistanci ostaju sami, a pokret Taliban će imati drugu šansu da vlada rasparčanom i razjedinjenom zemljom, koju od 1973. godine potresaju sukobi i građanski rat.

"Na ovaj ili onaj način, Talibani će vjerovatno ustanoviti da je vladati Afganistanom daleko teže nego osvojiti ga", kaže Karter Malkasian, bivši visoki savjetnik Pentagona.

U tekstu za magazin Foreign Affairs, Malkasian kaže da pobjeda Talibana ne znači "kraj 40 godina rata, neizvjesnosti i traume u Afganistanu." Kako dodaje - talibani će se součiti sa "siromaštvom, unutrašnjim sukobima, trgovinom narkoticima, susjedima koji se miješaju u unutrašnja pitanja i prijetnjom pobune - koji su stalni dio života u toj zemlji i bili su prokletstvo svih njenih vladara."

Izazovi za novu vladu

Poslije pobune, ekstremisti treba da se okrenu upravljanju i da, doslovno od nule, podignu nacionalne institucije. Moraće i da modernizuju dezintegrisanu birokratiju kako bi vladali zemljom sa ukupno 38 miliona stanovnika, iz najmanje 14 razlčitih etničkih grupa.

Njihovi protivnici kažu da će talibanima biti teško da održe kontrolu, ističući da ekstremistički pokret ima samo male borbene jedinice od oko 75.000 ljudi da sprovodi svoju volju.

To je bio dovoljan broj da povrate vlast, osim u dolini Pandžšir, zahvaljujući seriji paktova o predaji koje su sklopili sa lokalnim liderima, i tajnom vojnom strategijom infiltriranja, koja im je omogućila da preuzmu kontrolu nad gradovima i selima, uključujući afganistansku prijestonicu Kabul. Na početku Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, Boljševici su imali samo 24.000 članova ali ih to nije spriječilo da preuzmu vlast i upravljaju mnogo većom Rusijom, sve dok sovjetska zastava sa srpom i čekićem nije posljednji put spuštena u Kremlju 1991.

“Ne znamo šta da očekujemo", kaže Vali Nasr, profesor na Školi za napredne međunarodne studije pri Univerzitetu Džons Hopkins, istraživačkoj instituciji u Washingtonu. "Prije svega, postoji pitanje da li je ovo isti Taliban", rekao je na online diskusiji prošle nedjelje u organizaciji neprofitne grupe Asia Society (Azijsko društvo).

Nasr, bivši visoki savjetnik State Departmenta za Afganistan, vjeruje da je ovo mnogo drugačiji pokret. "Mislim da postoje velike razlike", dodao je.

On ističe da su se talibani mnogo brže kretali kroz zemlju, uz samo nekoliko većih bitaka, jer su se politički angažovali drugačije nego što je bio slučaj kada su osvojili Afganistan 1990-ih - što su pratili masakri i neobuzdana brutalnost. To ozbiljno angažovanje je počelo prije više od dvije godine, primjećuju drugi eksperti za Afganistan, tako što je grupa koju je predvodila talibanska mreža "guvernera iz sjenke" kontaktirala sa vođama etničkih manjina.

1998. godine, nakon što su okupirali Mazar-i-Šarif, četvrti najveći grad u Afganistanu, talibani su pobili najmanje 2.000 civila, pretežno etničkih Hazara, koji su šiitski muslimani i prema gledištima talibana koji su suniti - nisu pravi muslimani. Novi guverner prijetio je Hazarima smrću ako se ne preobrate u sunitsku verziju islama a stotine su napustile grad sa šiitskim paravojnim snagama.

Novi, "nježniji" Taliban?

Prošle nedjelje bilo je upadljivo da talibani nisu sprječavali afganistanske šiite da slave Ašuru, praznik koji slave svi muslimani ali je za šiite glavno vjersko obilježavanja i uspomena na mučeništvo Huseina ibn Alija, unuka proroka Muhameda. Ubistvo Huseina 680 godine nove ere dovelo je do podjele muslimana na sunite i šiite.

Nekoliko talibanskih zvaničnika posjetilo je deo Kabula u kome žive Hazari da bi prisustvovali šiitskoj proslavi. A prošle nedjelje, lideri Talibana su održali razgovore sa vođama Hazara o tome kako da formiraju inkluzivnu vladu koja će upravljati Afganistanom.

Otkako su ušli u Kabul, talibani održavaju sastanke sa političarima i drugim ličnostima, među kojima su bivši predsjednik Hamid Karzai i Abdula Abdula, predsjednik afganistanskog Nacionalnog savjeta za pomirenje, tijela koje čine istaknuti zvaničnici i starešine, o sastavu nove vlade.

Ali - da li je sve to samo predstava? Neki protivnici talibana i stručnjaci za Afganistan vjeruju da talibani samo kupuju vrijeme dok ne budu konsolidovali vlast i da su riješeni da zadrže priliv strane pomoći i zadrže 9,5 milijardi dolara deviznih rezervi Afganistana koje su trenutno pohranjene u inostranstvu.

Rukovodstvo Talibana sada manje kritikuje Zapad. "Anti-internacionalna retorika je bila bojni poklič u prošlosti, ali vođe talibana znaju da njihova šansa da imaju iole uspješnu vladu zavisi od međunarodnih donatora. Uprkos nevjerovatnom uspjehu jedne od najsofisticiranijih ponovljenih pobuna na svijetu, i visokom moralu među talibanskim borcima i komandantima na terenu, afganistanski ekonomski problemi su veoma ozbiljni", nedavno je podsjetio Hamid Hakimi iz Četam Hausa.
Ali Naziri, portparol Ahmada Masuda, koji predvodi anti-talibanski pokret u dolini Pandžšir, vjeruje da su politički pregovori samo trik - kao i obećanja talibana da će dozvoliti djevojčicama da idu u škole a ženama da idu na posao.

“Talibani su sada možda više sofisticirani i vješti u načinu na koji se predstavljaju svijetu, ali su zapravo radikalniji više nego ikad", izjavio je Naziri za Glas Amerike. “Njihova vladavina terora još nije počela. Čekaju da Amerikanci i Evropljani napuste Afganistan", izjavio je Naziri telefonom za Glas Amerike, govoreći sa nepoznate lokacije.

Naziri i drugi protivnici talibana plaše se da će pokret uskoro otvoriti tribunale da bi sprovodio revolucionarnu parvdu i kažnjavao one koji su sarađivali sa zapadnim snagama bezbjednosti.


Izvještaji o zlostavljanju

Drugi ukazuju na sve češće navode o brutalnosti i ubistvima širom zemlje, i talibanskom "lovu" u Kabulu i drugim dijelovima zemlje na Afganistance koji su u protekle dvije decenije sarađivali sa Amerikancima. Jedna privatna obavještajna grupa sa sjedištem u Norveškoj, koja pruža informacije Ujedinjenim nacijama, navodi da je ove nedjelje došla do dokaza da talibani privode Afganistance sa "crne liste" ljudi za koje vjeruje da su radili na ključnim položajima u prethodnoj afganistanskoj administraciji, ili sarađivali sa američkim snagama.

A dok lideri talibana formalno pružaju ruku starješinama Hazara, Amnesty International je objavio da su talibanski borci masakrirali devetoricu Hazara nakon što su prošlog mjeseca preuzeli kontrolu nad pokrajinom Gazni u Afganistanu. Prema podacima grupe za zaštitu ljudskih prava, ubistva su se dogodila početkom jula u selu Munaraht, u okrugu Malistan. Na osnovu izjava očevidaca, Amnesty je objavio da su šestorica muškaraca streljana a trojica mučena.

Organizacija strahuje da je taj incident samo djelić u ukupnom broju žrtava talibana do sada, budući da je grupa onesposobila mobilnu mrežu u mnogim mjestima, zbog čega fotografi i drugi ne mogu da dijele svoje fotografije i video snimke. "Hladnokrvna brutalnost ovih ubistava je podsjetnik na ranija djela talibana i užasavajući nagovještaj šta može da donese njihova vladavina", kaže Anjes Kalamard, generalna sekretarka Amnesty Internationala.

Šefica UN za ljudska prava Mišel Bašelet upozorila je u utorak da je primila kredibilne izvještaje o teškim zloupotrebama u područjima pod kontrolom Talibana u Afganistanu, kao i vijesti o "pogubljenju" civila i vojnika koji su položili oružje, kao i uvođenja velikih restrikcija za žene.

Da li su izvještaji o ubistvima i potragama za saradnicima Zapada, kao i prebijanju mladih koji su svojim načinom oblačenja uvrijedili talibanske borce nagovještaj smjera u kome idu talibani, ili treba da se pripišu postupcima posebno vatrenih pojedinačnih boraca ili komandanata - još nije jasno. Talibanska obećanja o inkluzivnosti i mekšoj uporavi kao i ponude ustupaka nisu uvjerili neke posmatrače.

“Tokom vremena, talibanski lideri neće imati mnogo razloga da ne upotrijebe svoju vojnu snagu kako bi konsolidovali i uzurpirali kontrolu", upozorava bivši savjetnik Pentagona Malkasijan. A to otvara rizik povratne reakcije plemena i manjinskih grupa.

U pisanju ovog izvještaja korištene su informacije agencije AP.

Извор: https://ba.voanews.com/a/talibani-uspje%C5%A1ni-u-pobuni-ali-kakvi-%C4%87e-biti-u-upravljanju-dr%C5%BEavom-/6015300.html

[MOTORISTA]

Merkel: Talibani su nova, gorka stvarnost, ali moramo da vodimo dijalog sa njima
SVET Autor: Beta/AFP 25. avg. 2021

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da međunarodna zajednica treba da nastavi "dijalog" sa talibanima koji su na vlasti u Avganistanu kako bi se očuvalo ono što je postignuto u Avganistanu posle raspoređivanja snaga NATO-a.

„Naš cilj je očuvanje što je više moguće promena koje smo napravili poslednjih 20 godina u Avganistanu“, rekla je Merkelova u obraćanju poslanicima Bundestaga. Prema njenim rečima, međunarodna zajednica takođe mora da vodi dijalog o tome sa talibanima.

„Talibani su stvarnost u Avganistanu. Ta nova stvarnost je gorka, ali mi moramo da se suočimo s tim“, rekla je nemačka kancelarka. Merkelova izrazila je čvrsto uverenje da „nikakvo nasilje, da nikakva ideologija ne može zaustaviti težnju za pravdom i mirom“.

Izvor. www.n1info.com

[MOTORISTA]

Amerika odlučila: Okončavamo - "ovo je dodatni rizik"
IZVOR: GLAS AMERIKE SREDA, 25.08.2021.

Uprkos domaćem i međunarodnom pritisku da se rok za povlačenje SAD iz Avganistana produži, predsednik SAD Džo Bajden se pridržava roka do 31. avgusta.

Njegova administracija završava operacije evakuacije Amerikanca, Avganistanca i državljana trećih zemalja pre roka, kako bi bilo omogućeno povlačenje američkih trupa i vojne opreme, saopštila je Bela kuća.

"Trenutno smo u tempu da završimo do 31. avgusta", rekao je Bajden iz Bele kuće u utorak popodne. "Što pre uspemo da završimo, to bolje. Svaki dan operacija nosi dodatni rizik našim trupama".

Bajden je rekao da su od 14. avgusta do utorka popodne SAD pomogle u evakuaciji 70.700 ljudi, ali je priznao da završetak operacija do krajnjeg roka zavisi od saradnje talibana i njihovog omogućavanju pristupa aerodromu ljudima koji bi da se evakuišu. Rekao je da je zatražio od Pentagona i Stejt departmenta planove za nepredviđene situacije kako bi se prilagodio vremenski raspored, ako to postane potrebno. U svojim primedbama, Bajden nije pomenuo okončanje letova za evakuaciju pre roka, ali je sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki potvrdila novinarima u utorak da bi "moralo da bude vremena za završetak".

Odbijajući da pruži "operativne detalje", Psaki je rekla da su američke trupe u Kabulu suočene sa sve većim pretnjama grupe ISIS-K, govoreći o mreži Horasan (Khorasan), samoproglašenoj grani militantne grupe Islamska država (ISIS) koja je aktivna u centralnoj i južnoj Aziji. Ranije u utorak, sekretar za štampu Sekretarijata za odbranu Džon Kirbi potvrdio je da će vojsci trebati vremena da odleti pre roka.

"Grubo rečeno, potrebno vam je najmanje nekoliko dana da prebacite količinu saga i opreme koje imamo na aerodromu, da to bezbedno i efikasno povučemo", rekao je Kirbi na brifingu za novinare.

Bela kuća nije odgovorila na pitanje Glasa Amerike da li će SAD obustaviti sve letove za evakuaciju ili samo vojne letove pre roka do 31. avgusta i da li će administracija pomoći Avganistancima koji pokušavaju da odu komercijalnim ili čarter letovima kako bi dobili dozvolu od talibana. U utorak ujutru, Bajden i drugi lideri G-7 sastali su virtuelno kako bi razgovarali o situaciji u Avganistanu, a nekoliko ih je od njega zahtevalo da zadrži američke trupe u zemlji i nakon roka koji ističe sledeće sedmice, kako bi olakšali tekuće napore za evakuaciju multinacionalnih snaga. Prema Beloj kući, Bajden je liderima G-7 preneo da će se misija u Kabulu "završiti na osnovu postignutosti naših ciljeva".

Nakon sastanka, britanski premijer Boris Džonson rekao je da se G-7 složila oko plana za sporazum sa talibanima, pod uslovom da dozvole siguran prolaz Avganistancima koji žele da napuste zemlju čak i nakon isteka roka od 31. avgusta. Ali talibani su već odbili bilo kakvo produženje roka. Govoreći na konferenciji za novinare u utorak u Kabulu, portparol Talibana Zabihulah Mudžahid rekao je da su SAD sposobne da povuku svoje snage iz Avganistana i da moraju da se pridržavaju roka do 31. avgusta. Mudžahid je rekao da bi bilo kakva američka evakuacija Avganistanaca iz zemlje nakon tog datuma bila "nezakonit čin".

Bajdenova odluka da se pridržava roka za povlačenje naišla je na kritike.

"Mislim da je velika greška za Sjedinjene Države da se osećaju vezanim samonametnutim rokom, u situaciji kada talibani i dalje krše svoje obaveze prema sporazumu od 29. februara 2020. godine i kada toliko afganistanskih prijatelja Amerike ostaje u opasnosti u sopstvenoj zemlji", rekao je Majkl O'Hanlon, viši saradnik na liberalnom Brukings institutu.

"Imamo toliko ekonomskih poluga protiv talibana, kao i verodostojnu vojnu moć kojom možemo da uzvratimo ako počnu da pucaju na nas", dodao je O'Hanlon.

Nejasno je koliko je Avganistanaca od 70.700 ukupno evakuisanih. Organizacije za ljudska prava kažu da je Avganistancima bilo teško, ako ne i nemoguće, da prođu talibanske kontrolne punktove na prilazima aerodromu.

"Razočarani smo ovom odlukom predsednika Bajdena da ode bez pružanja pomoći najugroženijim Avganistancima. Naša zajednica za ljudska prava pokušava da shvati šta za njih znači povlačenje SAD", rekla je Sara Holevinski, direktorka Hjumans rajts voča u Vašingtonu. Sve veći broj američkih zvaničnika takođe upozorava da će, uprkos povećanom protoku evakuisanih lica iz Avganistana, biti potrebno više vremena. Član kongresa Adam Šif, demokrata, rekao je u ponedjeljak novinarima da je malo verovatno da bi evakuacija mogla da bude završena do kraja meseca. On je rekao da bi SAD trebalo da zadrže vojno prisustvo "sve dok je to potrebno" kako bi izvukli sve Amerikance i ispunili "moralnu i etičku obavezu prema našim avganistanskim partnerima".

Članovi administracije kažu da nastavljaju pregovore sa talibanima o sigurnom prolazu evakuisanih. Zvaničnici su potvrdili da je direktor CIA Vilijem Berns boravio u ponedeljak u Kabulu kako bi se sastao sa najvišim političkim liderom Talibana Abdulom Ganijem Baradarom.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Prva izjava evakuisane Srpkinje po dolasku u Srbiju: "Ljuta sam, i srećna i tužna"
IZVOR: B92, M. LJUBOJEVIĆ SREDA, 25.08.2021.

Državljanka Srbije Milka Damjanović, koja je bila jedna od naših građana zarobljenih u Kabulu, stigla je bezbedno u Srbiju, saznaje portal B92.net.

Kako nam je potvrdila, ona je stigla u utorak u Srbiju preko Nemačke. Podsećanja radi, ona je prvobitno evakuisana iz Kabula i američkim letom stigla je u Kazahstan, odakle je došla u našu zemlju.

"Neobične emocije se kristališu. Biće mi potrebno par dana da se vratim na staro. Ali biće sve ok", kazala je Damjanović za B92.net. Na pitanje kako se oseća kada je stigla u Srbiji, kazala je: "Ljuta sam. I srećna i tužna. Mešavina".

Ona je istakla da je ceo proces njene evakuacije bio ubrzan zahvaljući našima i objasnila da će preostale osobe koje su stigle sa njom, biti evakuisane danas i u četvrtak. Treba napomenuti da su pre nje evakuisani građani Srbije Marko Pribak i Aleksandar Cvejić. Takođe, poslednji Srbin u Avganistanu Viktor Urošević izjavio je ekskluzivno za B92.net da ne namerava da napusti tu zemlju.

"Ne planiram da se evakuišem i nisam nikoga kontaktirao povodom evakuacije. Ostajem ovde", kaže on i dodaje da bi, na osnovu projekcija koje ima, u Laškah Gahu "trebalo da bude baš mirno", kazao je Urošević. On je u Avganistanu već više od tri godine. O razlozima svog dolaska u tu, decenijskim ratovima i nemirima, uništenu zemlju, kaže:

"Iskreno, ovde sam došao da bih probao neku misiju, mirovnu misiju, da probam neko drugo iskustvo. Na preporuku prijatelja, koji je takođe iz Srbije, ja sam sada ovde. Prvo sam bio u Kabulu dve godine, a onda su me postavili za koordinatora u Helmandu, i tu sam već godinu i par meseci. Sviđa mi se ovde, pronašao sam se".

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Avganistanski novinar o greškama Amerikanaca, usponu talibana i propalim snovima
Novosti onlajn 25. 08. 2021.

AVGANISTANSKI novinar Bilal Sarvari bio je svedok pada talibana 2001. i transformacije svoje zemlje. Sada smatra da su SAD propustile priliku da donesu Avganistanu mir.

U autorskom tekstu za Bi-Bi-Si Sarvari je pružio insajderski uvid u situaciju u Avganistanu i neuspeh američke politike u toj zemlji.

- Godine 2001. prodavao sam tepihe u Perl kontinental hotelu u Pešavaru, Pakistan. Nikada neću zaboraviti trenutak kada sam u pauzi između prodaje pogledao TV i video snimak putničkog aviona kako se zaleće u zgradu Svetskog trgovinskog centra u NJujorku. Onda je došao i drugi avion i još jedan koji je udario u Pentagon.

Naši životi nikada neće biti isti. Međunarodna pažnja momentalno se okrenula ka Avganistanu, gde su vladajući talibani optuženi da su pružili utočište glavnom osumnjičenom za napad, Osami bin Ladenu i njegovoj Al Kaidi.

Sutradan stotine stranih medijskih ekipa okupilo se u lobiju hotela u očajničkoj potrazi za ljudima koji govore engleski i koji bi radili za njih kao prevodioci u Avganistanu. Prihvatio sam tu ponudu i od tada nisam stao - piše Sarvari.

- Nisam živeo u Avganistanu od detinjstva. Moja porodica je pobegla pred nasiljem građanskog rata devedesetih, kada su se sovjetske trupe povukle. Kada sam ušao u Kabul prvi put posle toliko godina, bio sam šokiran stepenom uništenja, zgradama svedenim na gomilu šuta i iskrivljenog metala. Buka sa ulica je nestala. LJudi su bili siromašni i bojali su se.

Prvobitno sam radio za televiziju Abu Dabija i bio sam smešten u hotelu Interkontinental sa još petoro drugih novinara. Svakog jutra sam se budio uplašen jer je Kabul postao glavna meta američkih bombardera. Poznati Al Kaidini operativci i talibani ulazili su i izlazili iz našeg hotela i viđali smo ih po ulicama. Noću su odjekivale eksplozije. Pitao sam se da li je naš hotel sledeći. A onda su jednog jutra, početkom decembra, talibani otišli.

U roku od nekoliko sati ljudi su ponovo čekali u redovima ispred berbernica da skrate brade. Ritmična avganistanska muzika odjekivala je ulicama, ispunivši vakuum koji su ostavile eksplozije. Avganistan je ponovo rođen tog jutra.

Od tog trenutka pratio sam iz prve ruke svakodnevni život Avganistanaca, njihov povratak u normalu. Više nisam bio prevodilac već novinar. Od Tora Bore na istoku do bitke Pai Koat u Paktiji, video sam rušenje talibana.

NJihovi borci nestali su u planinama ruralnih oblasti, a vođe su pobegle u Pakistan. Sada mi je jasno da je to bila propuštena prilika, vreme kada su Sjedinjene Države morale da sednu sa talibanima i dogovore mirovni sporazum.

Video sam istinsku spremnost među talibanima svih rangova da polože oružje i nastave svoje živote. Ali, Amerikanci to nisu želeli. Činilo mi se, a i mnogim drugim Avganistancima, da je osveta za 11. septembar bila njihova motivacija.

Godine koje su usledile bile su katalog grešaka.

Siromašni i nevini avganistanski seljani su bili bombardovani i zatvarani. Spremnost avganistanske vlade da dozvoli strancima da vode rat stvorila je jaz između vlade i naroda. Jasno se sećam incidenta kada su Amerikanci greškom uhapsili i zatvorili taksistu Sajeda Abasina na auto-putu između Kabula i Gardeza. NJegov otac, gospodin Rošan, bio je stariji i legendarni radnik Ariana erlajnsa. Kada je greška otkrivena, Abasin je pušten na slobodu. Ali drugi nisu imali takve kontakte i veze i nisu bili te sreće.

Amerikanci su nastavili sa brutalnim pristupom, što je dovelo do prekomernog gubitka života običnih Avganistanaca. U očiglednom pokušaju da minimalizuju broj američkih žrtava, prednost su davali dronovima i bombama umesto timovima na terenu. Poverenje u Amerikance je počelo da nestaje, kao i nade da će mirovni pregovori biti organizovani.

Postojale su naznake šta bi Avganistan mogao da postane. Mogao sam da se vozim otvorenim putem hiljadama kilometara bez straha da ću umreti. Prelazio sam zemlju uzduž i popreko, od Kabula do udaljenih sela u provincijama Kost i Paktika kasno noću ili rano ujutru. Avganistan ima neverovatne pejzaže.

Prekretnica je bila 2003. godina.

Tada su pobunjenici počeli da uzvraćaju obnovljenom snagom. Jasno se sećam jednog dana - kada je ogromni kamion bomba probio srce Kabula, zatresavši grad i polupavši prozore. Bio sam jedan od prvih novinara na licu mesta i i dalje me progoni ono što sam video. To je bilo moje prvo iskustvo sa onim šta će postati novo normalno, nametnuta činjenica - pokolj, meso i leševi na krvavom tlu.

Stvari su se samo pogoršale. Kasnije smo shvatili da su kamioni bombe i samoubilački napadi na avganistanske snage, strane trupe i nenaoružane civile početak veoma brutalnog poglavlja ovog sukoba. Kao odgovor na to, Amerikanci su pojačali vazdušne napade, ovoga puta proširivši listu talibanskih meta na svadbe i sahrane u ruralnim delovima zemlje.

Obični Avganistanci počeli su sa strahom da gledaju u nebo. Prošli su dani gledanja u svitanje, sumrak ili zvezde u potrazi za inspiracijom.

Na jednom putovanju do doline reke Argandab, blizu Kandahara, hteo sam da obiđem čuvene narove. Kada sam stigao do reke, njom je tekla krv. Video sam mikrokosmos onoga šta se dešavalo u toliko mnogo ruralnih oblasti Avganistana.

Talibani su poslali svoje borce u dolinu, dok su vladine snage radile sve što su mogle da ih potisnu. Dve strane borile su se za kontrolu nad ovom oblašću, dok su obični Avganistanci bili zaglavljeni u sredini. Tog dana sam izbrojao 33 vazdušna napada. Zaboravio sam koliko je bilo talibanskih samoubilačkih bombaša. Domovi, mostovi i voćnjaci su bili uništeni.

Mnogi američki vazdušni napadi bili su odgovor na netačne informacije koje su im davali oni koji su želeli da se osvete ili reše sukob oko zemlje na seoskom nivou. Sve veći nedostatak poverenja između Amerikanaca i Avganistanaca doveo je do toga da Amerikanci nisu mogli da razluče šta je istina a šta laž.

Talibani su koristili ove napade da nahuškaju Avganistance protiv vlade, a to je bilo i plodno tlo za regrutovanje.

U tom periodu, između 2001. i 2010. godine, avganistanska generacija 11. septembra, mladi koji su dobili priliku da studiraju u Indiji, Maleziji, SAD i Evropi, vratili su se kako bi ponovo izgradili zemlju. Ta nova generacija se nadala da će biti deo velikog nacionalnog oporavka. Umesto toga, našli su se suočeni sa novim izazovima. Videli su Amerikance kako ponovo daju ovlašćenja i regrutuju ratne poglavice. Videli su korupciju. Kada realnost postane toliko udaljena od ideala, svakodnevna pragmatičnost postaje glavna pokretačka sila. Počela je da preovladava kultura imuniteta.

Pejzaži naše zemlje su varljivi.

Prelepe doline, visoki vrhovi, zavojite reke i šume mogu da obmanu. Te mirne scene nisu običnim Avganistancima pružile nimalo mira. Nema mira ako niste bezbedni u svom domu.

Pre četiri godine otišao sam na svadbu u jednom selu u provinciji Vardak. Kada je pala noć ljudi su se okupili i počeli da jedu pod zvezdama. Nebo je bilo vedro. Iznenada je odjeknula grmljavina dronova i aviona. Bilo je očigledno da se u blizini odvija neka operacija. Osećaj propasti "pao" je na svadbeno slavlje.

Kasnije te večeri podelio sam obrok sa ocem talibanskog borca, koji mi je do najsitnijih detalja opisao kako je njegov sin ubijen u Helmandu. Sin mu je imao 25 godina i ostavio je mladu ženu i dvoje dece.

Ostao sam bez teksta dok mi je otac sa melanholičnim ponosom pričao kako je on samo skromni farmer, dok je njegov sin bio talentovani borac koji je verovao da se bori za drugačiji život. Video sam mu na licu bol i tugu. Pod talibanima muzika nije bila dozvoljena čak ni na venčanjima, pa su ovakva okupljanja zapravo bila puna ovakvih tužnih priča.

LJudi često zaboravljaju ljudske žrtve talibanske strane. Tu su udovice, očevi koji su izgubili svoje sinove, mladi sa obe strane koje je rat obogaljio.

Kada sam pitao oca talibanskog borca šta želi, oči su mu se ispunile suzama. "Želim kraj borbi. Dosta je bilo. Znam koliko boli kada izgubite sina. Znam da je Avganistanu potreban mir, primirje", rekao mi je.

Moja kancelarija u Kabulu udaljena je svega nekoliko kilometara od velike vojne bolnice.

Porodica, prijatelji, poznanici iz moje provincije Kunar, često me mole da ih pratim do bolnice kako bi identifikovali leševe rođaka koji su bili pripadnici avganistanske vojske. Ponekad sam se osećao kao da je duh moje provincije ugušen težinom svih tih mrtvačkih sanduka.

Kada su Amerikanci nedavno počeli pregovore sa talibanima u Dohi, bili smo puni nade. Zemlja je želela sveobuhvatno i trajno primirje i pregovori su delovali kao jedini izlaz. Ja, kao i milioni drugih Avganistanaca, nisam doživeo mir u svojoj zemlji.

Nije prošlo mnogo da nam se snovi skrše. Postalo je jasno da su pregovori priča o vojnim pobedama, a ne pregovori o miru. Sa stanovišta običnih Avganistanaca, bili su beznačajni. Amerikanci su oslobodili 6000 talibanskih boraca i komandanata, što je predstavljeno kao način postizanja mirovnog sporazuma i primirja. Do toga nikada nije došlo.

Umesto toga, mirovni proces je pretvoren u bolnu kampanju ubistava visokih zvaničnika. Neki od najsposobnijih ljudi u medijima i pravosuđu ubijeni su na pragovima svojih domova u Kabulu i širom zemlje.

Dok su trajali pregovori, lokalni šef policije je ustao nasred jednog sastanka ratnog saveta i optužio Amerikance da su napustili avganistanske snage zbog toga što pregovaraju sa neprijateljima. "Zabili su nam nož u leđa", besno je rekao. Kao i kod mnogih Avganistanaca i njegovi odnosi sa Amerikancima su bili bolni.

Jedan od mojih školskih drugova je taliban. Proteklih 20 godina razgovarali smo iako sam ja naklonjen drugačijoj ideologiji. Nedavno sam ga sreo na jednom venčanju i video koliko mu se stav promenio i postao tvrđi i ogorčeniji.

Video sam i osetio kako ovaj sukob deli Avganistance. Kada smo se sreli, jedva smo uspeli da prozborimo nekoliko reči. To nije bio momak koga sam se sećao iz Pešavara, sa kojim sam igrao kriket i jeo sočne pomorandže. I njegova priča je priča o gubitku. NJegov otac, brat i stric su ubijeni u vazdušnom napadu koji je pokrenula netačna informacija i sitna lokalna neprijateljstva. Koliko god da smo podeljeni, i dalje sam se nadao da je pomirenje moguće.

Sada to deluje neostvarivo. Pratio sam kako talibani osvajaju regionalne prestonice proteklih nedelja, masovne predaje bez ikakvog otpora. Ali i dalje nisam verovao da će stići do Kabula i zauzeti grad.

Noć pre nego što se to dogodilo, zvaničnici sa kojima sam razgovarao su i dalje verovali da će moći da im se odupru uz podršku američkih aviona. Onda su se pojavile priče o mirnoj predaji vlasti inkluzivnoj vladi. Međutim (bivši predsednik) Gani je onda napustio zemlju helikopterom i iznenada su se talibani pojavili u gradu. Strah je visio u vazduhu - ljudi su se bojali njihovog povratka.

Rečeno mi je da mi je život ugrožen.

Uzeo sam dve presvlake i sa suprugom, ćerkicom i roditeljima sam otišao na tajnu lokaciju. Ovo je grad koji intimno poznajem, svaki njegov deo. Pripadam ovom gradu i neverovatno mi je da pomislim da u njemu nema bezbednog mesta za mene.

Mislim o ćerki Soli - njeno ime znači "mir" - i očajan sam zbog pomisli da je budućnost kojoj smo se nadali za nju, sada uništena. Dok sam išao ka aerodromu, shvatio sam da drugi put napuštam Avganistan. Kada sam stigao na aerodrom, setio sam se svih godina rada ovde, putovanja sa zvaničnicima ili odlascima kao reportera na linije fronta.

Onda sam video sve ove ljude, sve ove porodice koje pokušavaju da pobegnu. Generaciju Avganistanaca kako sahranjuje svoje snove i nade. I ovoga puta, nisam bio tu zbog priče. Ja sam bio jedan od njih - naveo je Sarvari.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Nemojte nikog učiti kako da živi - posebno ne silom
Novosti onlajn 25. 08. 2021.

GLAVNI zaključak koji Amerika može da izvuče posle Avganistana jeste da nikoga ne treba da uče kako da živi, poručio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

- Zaključak je, i to glavni, da nikoga ne treba učiti kako da živi, a posebno ne silom - rekao je Lavrov koji boravi u poseti Austriji. On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa austrijskim ministrom spoljnih poslova Aleksanderom Šalenbergom podsetio na primere Iraka, Libije i Sirije gde su „Amerikanci želeli sve da nateraju da žive tako kako oni smatraju da treba“.

- Naveo sam četiri vojne kampanje koje nisu ništa dobro donele. Došlo je samo da eksplozije terorizma, a u nekim slučajevima i trgovine narkoticima, a tu su i kolone ilegalnih migranata koji su preplavili Evropu čim su snage NATO bombardovale Libiju - dodao je ruski ministar.

Podsetimo, situacija u Avganistanu pogoršala se poslednjih nedelja, nakon što je počela ofanziva talibana na velike gradove u vreme kada su američke snage počele sa povlačenjem.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Nemci nude evre svojim pomagačima da ostanu u Avganistanu
D. D. S. 25. 08. 2021.

NEMAČKA vladina agencija za razvojnu pomoć GIZ svojim pomagačima iz Avganistana nudi premiju za ostanak u toj zemlji. Onima koji ne žele da napuste zemlju, Društvo će isplatiti godišnju platu unapred, iako ti ljudi više nemaju posao.

Kako prenosi Dojče vele, nemačko Ministarstvo za razvoj naglašava da to ne treba shvatiti kao bilo kakav pritisak na bivše pomagače da ostanu u Avganistanu.

- Iz pravnih razloga ti ljudi, međutim, moraju da garantuju da neće da se prijave u program prebacivanja lokalnih pomagača u Nemačku. Doduše, ako promene mišljenje, posebno u slučaju da se bezbednosna situacija promeni, uvek mogu da se stave na listu - rekao je portparol Ministarstva.

Prema navodima "Špigla", više pomagača GIZ-a je oštro kritikovalo ovaj postupak. Jedna saradnica je rekla da je "porazno to kako Nemci postupaju" i da ima utisak da je nemačkoj vladi stalo samo da broj ljudi koji dolaze u Nemačku bude što manji.

Izvor: www.novosti.rs