Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

Napad talibana u Avganistanu, poginuo guverner distrikta

17.01.2010.

Herat, Avganistan – Guverner distrikta na zapadu Avganistana i pet policajaca poginuli su u napadu talibana, saopštio je šef policije te oblasti Esmatulah Alizai.


Guverner okruga Češt Šarif u provinciji Herat, jedan viši policijski zvaničnik i četiri njegove kolege poginuli su u napadu na njihovo vozilo u tom okrugu, a jedan policajac je povređen, izjavio je Alizai agenciji Rojters.

Portparol talibana Kari Mohamed Jusuf rekao je britanskoj agenciji telefonom sa nepoznate lokacije da su talibanski pobunejnici odgovorni za napad.

Neobično topla zima omogućila je talibanima da nastave napade, kojih je inače mnogo manje za vreme zimskog perioda.

Nasilje u Avganistanu je prošle godine dostiglo najviši nivo od početka rata pre osam godina, iako je pojačano prisustvo stranih snaga.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Karzai: Situacija u Kabulu pod kontrolom


18.01.2010.

Avganistanski predsednik Hamid Karzai izjavio je danas da je bezbednosna situacija u Kabulu pod kontrolom i da je ponovo uspostavljen red, četiri sata nakon što je grupa talibana izvela napade na više vladinih objekata u prestonici.


U trenutku napada Karzai se nalazio u predsedničkoj palati, gde su zakletvu polagali novi ministri.

"Dok je trajala ceremonija polaganja zakletve, odigravao se teroristički napad u delu Kabula u blizini predsedničke palate. To je jedna od opasnosti koja bi mogla da poseje nesklad među Avganistancima", rekao je Karzai ministrima.

Istovremeno, američki izaslanik za Avganistan i Pakistan Ričard Holbruk, koji je otputovao iz Kabula u Nju Delhi samo nekoliko sati pre napada, rekao je da oni koji izvode napade u tome neće uspeti.

"Ovakve stvari, međutim, možemo često da očekujemo. Takvi su talibani", istakao je Holbruk.

Prema neimenovim bezbednosnim izvorima, u sukobima je ubijeno pet talibana, a nekoliko policajaca i agenata obaveštajne službe poginulo je u samoubilačkom napadu na tržni centar.

Drugi izvori navode da su tri osobe poginule u napadu na drugi šoping centar.

Portparol ministarstva zdravlja Ahmad Farid Raid je saopštio da je 18 ranjenih civila smešteno u bolnice, ali nije rekao da li je neko poginuo.

Talibani su saopštili da napade izvodi grupa od 20 njihovih boraca i da su im mete predsednička palata, ministarstva pravde i rudarstva, kao i predsednička administrativna zgrada - sve smeštene u centru grada.

Rojters prenosi da se u gradu još čuje pucnjava. Kabulska policija je navela da okršaji i dalje traju iza zgrade ministarstva pravde.

Ovo je najveći napad na glavni grad Avganistana od februara prošle godine, kada je napadnuto ministarstvo odbrane i druge vladine zgrade.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Operacija čišćenja Kabula od talibana završena


19.01.2010.

U Kabulu je završena operacija
čišćenja grada od talibana.

Oko 20 od njih je uništeno, među kojima i 2 kamikaza. Traganje za preživelim i nestalim ekstremistima se nastavlja. Izračunati su gubici i druge strane: poginulo je 5, uključujući i 2-cu policajaca, i ranjeno oko 60 lica. Shodno saopštenju MUP-a Avganistana, napad na Kabul bio je dobro isplaniran. Prvo je raketiran njegov centralni deo, zatim je u grad upala banda ekstremista koja je jurišala na zgrade ministarstava industrije, finansija i pravde i pokušala da se probije do palate šefa države.

Gađan je i zapalio se popularan kod stranaca hotel „Serena“, čarka je vođena i pored bioskopa „Arijana“. Posle kontraudara snaga bezbednosti ekstremisti su se ukopali u trgovinskom centru „Gulbahar“ iz kojeg su potisnuti tek kroz 6 sati. Ovaj napad talibana na Kabul je najozbiljniji za poslednja 3 meseca. 28. oktobra 2009. 3-ca kamikaza su aktivirali eksploziv na svom telu kraj hotela „Bahtar“. Tada je poginulo 11 lica, među kojima i 3 službenika UN.

Izvor: Glas Rusije

[ZastavnikDjemo]

Evo i karta sa lokacijama napadnutih zgrada:

[vathra]

Podseća na Tet ofanzivu...

[Dreadnought]

Francuska više neće slati vojnike u Avaganistan


26.01.2010.

Pariz – Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da Francuska više neće slati vojnike u Avganistan, ali da se to ne odnosi na osoblje za obuku pripadnika snaga bezbednosti ili za pomoć civilima.


Rojters navodi da se iz diplomatskih izvora saznaje da je administracija američkog predsednika Baraka Obame nedavno zatražila od francuskog predsednika da pošalje u Avganistan pojačanje u vojnicima kako bi pomogli u suzbijanju talibanske pobune u toj zemlji.

„Ukoliko se ukaže potreba za još ljudi koji bi vršili obuku policajaca ili pomogli policiji u izvršavanju javnih radova, koji bi pomagali narodu Avganistana, zašto da ne? Ali vojnike? Ne”, rekao je Sarkozi u intervjuu na francuskoj televiziji TF1 kako prenosi Rojters.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Nemačka šalje više vojnika i novca u Avganistan


26.01.2010.

Berlin – Vlada savezne kancelarke Angele Merkel napravila je plan izmene nemačkog angažmana u Avganistanu koji predviđa da u tu zemlju bude poslato 850 vojnika više i da se udvostruči finansijska podrška Kabulu.
 

Kako je u Berlinu saopštila Merkel, Nemačka će broj svojih vojnika povećati za 500, na 5.000.

Daljih 350 pripadnika Bundesvera stajaće na raspolaganju međunarodnim snagama ISAF kao „fleksibilna rezerva”.

Umesto dosadašnjih 123, ubuduće će 323 nemačka policajca učestvovati u obuci policije u Avganistanu, čime će biti moguće da se godišnje iškoluje oko 5.000 policajaca u toj zemlji.

Mediji navode da je Avganistanu potrebna vojska od najmanje 171.000 vojnika i oko 134.000 policajaca.

Sredstva za civilnu obnovu Avganistana će se u ovoj godini skoro udvostručiti sa 220 na 430 miliona evra, najavila je kancelarka.

Tim novcem treba pre svega da se unaprede seoske sredine u Avganistanu.

Cilj je da do kraja mandata ove vlade 50 odsto ljudi na severu Avganistana (gde su angažovane nemačke trupe) ima struju i vodu, umesto sadašnjih 22 odsto.

Udeo dece koja idu u školu treba da poraste sa 25 na 60 odsto.

Čak 50 miliona evra Nemačka će dati samo za program čiji je cilj da talibani dobrovoljno napuste jedinice, predaju oružje i reintegrišu se u društvo. Ukupan fond za taj program, u kojem učestvuju i SAD i druge zemlje, iznosi 350 miliona evra.

Posle višenedeljne rasprave među političarima nemačkih vladajućih i opozicionih stranaka o tome kada bi Bundesver trebalo da se povuče iz Avganistana, kancelarka nije saopštila nikakav datum, ističući da je najpre potrebno obezbediti stabilnost u toj zemlji.

Nemačka će ove mere, sa kojima treba da se saglasi i Bundestag, da predstavi na međunarodnoj konferenciji o Avganistanu koja počinje u Londonu.

Magazin „Špiegel” je u svom internet izdanju, pišući o novom konceptu za Avganistan, naveo da se Berlin nada da će „ponudom” umiriti partnere u NATO koji stalno zahtevaju da Nemačka ojača angažman u Avganistanu.

„Špigel” navodi da je u vladi jedva postignut kompromis o Avganistanu, jer je konzervativni ministar odbrane Karl-Teodor Gutenberg tražio da se broj vojnika u toj zemlji poveća za 1.500, čemu se protivio liberalni šef diplomatije Vestervele.

Trenutno se u Avganistanu u sastavu ISAF-a nalazi oko 4.500 pripadnika nemačkih oružanih snaga. Nemačka vlada među biračima ima minimalnu podršku za angažman u toj zemlji.


Izvor: Beta

[Dreadnought]

NATO: Problemi u slanju dodatnih trupa u Avganistan
 

27.01.2010.

Vašington – Mesec danas pošto je administracija američkog predsednika Barka Obame saopštila da računa na NATO da pošalje dodatnih 10.000 vojnika u Avganistan, Alijansa ima teškoća da ispuni očekivanja, piše „Vašington post”.

Uoči međunarodne konferencije o Avganistanu, koja se održava sutra u Londonu, Nemačka je saopštila da će u Avganistan poslati pojačanje od 500 vojnika, čime je razočarala Vašington, koji bi želeo da Berlin da utrostruči taj broj.

Lideri NATO su pred konferenciju lobirali kod vlada Nemačke i Francuske da pošalju pojačanje, međutim suočeni sa protivljenjem domaće javnosti ratu u Avganistanu, nemački funkcioneri su rekli da će udvostručiti pomoć za razvoj toj zemlji, ali da će početi da povlače vojnike 2011.

„Nemamo čega da se stidimo”, izjavila je juče tim povodom nemačka kancelarka Angela Merkel, kako prenosi vašingtonski dnevnik.

I francuski predsednik Nikola Sarkozi je ponovio da neće poslati dodatne borbene snage u Avganistan, mada je ostavio mogućnost slanja vojnih trenera i humanitarnih radnika.

Obama je u decembru objavio revidiranu strategiju za Avganistan i slanje dodatnih 30.000 američkih vojnika, a generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je posle toga rekao da je alijansa obećala oko 7.000 „novih snaga”.

Alijansa nije objasnila odakle će novi vojnici stići. U svakom slučaju čini se da je broj vojnika koji je NATO obećao prevelik i da samo 4.000 vojnika nije već ranije najavljeno i raspoređeno, ukazao je „Vašington post”.


Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Saveznici razočarali Obamu


28.01.2010.

Države učesnice rata u Avganistanu neće uspeti da pošalju dodatnih deset hiljada vojnika, koliko traži Vašington
 

Od poraza talibana, krajem 2001. godine, međunarodna zajednica je na razne načine prisutna u Avganistanu. Ujedinjene nacije brinu o međunarodnoj civilnoj pomoći režimu u Kabulu, NATO komanduje vojnim operacijama protiv pobunjenika.

Uoči londonske konferencije posvećene Avganistanu naširoko se procenjuje i analizira kakvi će biti novi međunarodni potezi u Hindukušu. Iako organizator konferencije, Velika Britanija, pokušava da u prvi plan „progura“ dogovor o civilnoj pomoći Avganistanu i prikupljanje potrebnog novca za ove akcije – između ostalog govori se i o mirnom „razoružavanju“ umerenih talibana i njihovom uključenju u normalan civilni život – utisak je da ključna vojna pitanja, i ovoga puta, traže odgovore. Posebno zbog nejasnih posledica nove strategije SAD i američkih saveznika koja predviđa osetno povećanje broja vojnika u Avganistanu kako bi se već „sutra“ – 2014. ili 2015. godine – pokrenulo njihovo povlačenje.

Kada je krajem prošle godine predsednik SAD Barak Obama obelodanio novu, dvostruku strategiju u Avganistanu, istovremeno delovanje na vojnom i civilnom koloseku, šef Bele kuće najavio je osetno povećanje broja američkih vojnika. Obama je tada obećao da će u Avganistan poslati još 30.000 Amerikanaca u uniformi.

Istovremeno je, međutim, iz Vašingtona poslata poruka saveznicima da se od njih takođe očekuje „žrtva“ – najmanje deset hiljada novih vojnika za Avganistan. Utisak je, u samo predvečerje londonske konferencije, da su saveznici razočarali Obamu. Prema dosadašnjim najavama iz prestonica država koje imaju vojnike u sastavu misije Isaf (pod komandom NATO) u Avganistanu SAD će ostati kratkih rukava. Od ukupno 42 države u misiji Isaf – ne računajući SAD – tek nekoliko njih spremno je da malo poveća broj svojih vojnika u Avganistanu.

Posle Obamine poruke prvi su reagovali Britanci, premijer Gordon Braun poručio je da će za 500 povećati broj vojnika – na ukupno 10.000. Slično je reagovalo još nekoliko država: Italija je najavila slanje dodatnih hiljadu vojnika, Španija 500, Poljska dve hiljade, Nemačka 850. Gruzija je saopštila da bi svoju misiju mogla da poveća sa 175 na hiljadu vojnika, Južna Koreja – trenutno nije članica Isafa – mogla bi da pomogne sa 500 vojnika...

I tu bi nekako bio i kraj priče o jačanju međunarodnih snaga u Avganistanu. Neke vojno moćne države, poput Turske (1.755 vojnika), Kanade (2.830 vojnika) i Francuske (3.750 vojnika), odbacile su mogućnost da pošalju pojačanja u Avganistan. Za Amerikance je još neprijatnija činjenica da su pojedine zemlje, poput Kanade i Holandije, najavile da će 2011. godine povući svoje trupe iz Avganistana. SAD sada pokušavaju da barem odlože – kada već ne mogu da spreče – odlazak kanadskih i holandskih vojnika.

U takvoj situaciji SAD jedino mogu da pojačaju pritisak na saveznike kako bi misija Isaf u Avganistanu imala dovoljan broj vojnika za predstojeće akcije protiv talibana. Utisak je, međutim, da Amerikanci na taj način neće nešto ozbiljnije postići i da će, ukoliko zaista žele vojne uspehe u Avganistanu, morati da se ponajviše pouzdaju u svoje trupe.

Pojedine države, poput Nemačke, već imaju i pripremljenu „odbranu“ od američkih pritisaka da u Avganistan pošalju nove hiljade vojnika. Zvanični Berlin saopštio je, naime, da će znatno povećati svoju novčanu pomoć za civilne misije u Avganistanu – sa 220 miliona na 430 miliona evra. Ostaje, međutim, pitanje koliko će ovo povećanje biti Nemačkoj dovoljno „iskupljenje“ kod saveznika s druge strane Atlantika.

Ž. Rakić
Izvor: Politika

[Dreadnought]

Karzai pozvao talibane na sastanak


28.01.2010.

London - Avganistanski predsednik Hamid Karzai je, na konferenciji o Avganistanu u Londonu, pozvao lidere talibana na mirovni sastanak.

"Mi moramo dopreti do svih naših sunarodnika, a naročito do naše razočarane braće koja nisu članovi Al Kaide, niti drugih terorističkih organizacija, i prihvataju avganistanski ustav", poručio je Karzai. On je pozvao Saudijsku Arabiju da preuzme ulogu u pronalaženju rešenja za okončanje sukoba u Avganistanu, zato što u nju imaju poverenja i avganistanska vlada i talibani, javlja Rojters.

Karzai je, međutim, rekao da će Avganistanu, za uspostvaljanje mira, biti potrebna i podrška suseda, naročito Pakistana.

Na konferenciji, kojoj prisustvuje 60 zemalja, predsednik Avganistana je najavio da će njegova vlada osnovati nacionalni savet za mir, pomirenje i reintegraciju, prenela je britanska agencija.


Izvor: Tanjug