Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

„Predaja nije opcija“: Talibanima objavljen partizanski rat


Bez obzira na strateški uspeh talibana (pokret zabranjen u Rusiji), njihov broj i vojnu moć, nisu svi Avganistanci prihvatili novu vlast. U Pandžšeru, jedinoj provinciji koju ekstremisti nisu mogli da osvoje, formiran je pokret otpora.

Na čelu pokreta otpora našao se vršilac dužnosti avganistanskog predsednika Amrulah Saleh i Ahmad Masud, sin poznatog komandira Ahmada Šaha Masuda. Masud je izjavio da su stanovnici Pandžšera spremni da talibanima pruže otpor i da ne predaju provinciju.


Kost u grlu

Pandžšer je jedna od 34 avganistanske provincije u kojoj većinsko stanovništvo čine Tadžikistanci. Ona je strateški važna jer se tu nalaze najpogodniji planinski prolazi koji povezuju južni i severni deo zemlje, dok složeni sistem pritoka istoimene reke u uskim klancima pruža odlično utočište u slučaju ratnih dejstava.

Pandžšer je nepristupačna tvrđava koja je sa svih strana okružena planinama. Tokom 1980-ih godina sovjetska vojska je izvela devet operacija, ali otuda nisu uspeli da isteraju neprijatelje. Oni bi se svaki put brzo pregrupisavali. Komandant 40. armije general Igor Rodionov smatrao je da su borbe u Pandžšerskoj klisuri najteže.

Ovde se moglo ući samo kroz uzan prolaz iz rejona Čarikar, susedne provincije Parvan. Upravu su ovde snage otpora nanele prvi udarac talibanima. Prošle nedelje su odredi Saleha i Masuda povratili kontrolu nad Čarikarom i putem prema klisuri. Pored toga, uspeli su da prekinu strateški važan put kroz tunel Salang koji povezuje Kabul sa Mazari-Šarifom, najvećim gradom na severu Avganistana. Vojni uspesi pobunjenika ozbiljno su omeli logistiku talibana. Očigledno je da je Pandžšer kost u grlu nove vlade. Međutim, talibani za sada nisu pokušali da napadnu centar otpora.

„Militanti su oprezni, jer ne znaju kakve snage će im pružiti otpor. Odavde je, pre dvadeset godina, Severna Alijansa pod komandom Ahmada Šaha Masuda krenula u rat protiv talibana. Međutim, on je imao međunarodnu podršku. Da li će i njegov sin naći saveznike veliko je pitanje i od toga zavisi da li otpor ima šanse“, objasnio je Sputnjiku ekspert za Bliski i Srednji istok Abas Džuma.


Molba za pomoć

Ahmad Masud se već obratio međunarodnoj zajednici. U pismu koje je objavljeno u listu „Vašington post“, on je pozvao da mu pomognu u naoružanju, municiji i opremi, podvukavši da talibani nisu problem samo avganistanskog naroda. Ekstremisti mogu pretvoriti državu u centar islamskog terorizma protiv demokratskih država.

„SAD i njihovi saveznici su napustili bojno polje, međutim, Amerika još uvek može postati ‘veliki arsenal demokratije’, kako je rekao Frenklin Ruzvelt, došavši u pomoć Britancima pred ulazak SAD u Drugi svetski rat. Sa istim ciljem preklinjem avganistanske prijatelje na Zapadu da nas podrže u Vašingtonu i Njujorku, da nas podrže u Kongresu i administraciji Bajdena, u Londonu, gde sam se školovao i u Parizu gde su proletos, u čast mog oca, nazvali aleju na Jelisejskim poljima“, naveo je Ahmad Masud.

Bez podrške spolja slabe su šanse da se pruži otpor talibanima. Pandžšer je u potpunosti okružen. Talibani kontrolišu granice i imaju impozantan arsenal naoružanja koje su zaplenili u vojnim bazama. Prema najskromnijim proračunima, teroristi mogu da pošalju oko 100.000 vojnika na pobunjeničke provincije, a Saleh i Masud nemaju više od 5.000 ljudi pod oružjem. Naravno, sin poznatog komandira ima veliki autoritet među avganistanskim Tadžikistancima za kojim će najverovatnije krenuti veći broj lokalnog stanovništva.

Međutim, malo je to za ozbiljan otpor talibanima..

Masud to shvata i razmatra razne varijante. Tokom vikenda je dao intervju listu „Ašard Al Asvat“ u kome je izjavio da održava kontakte sa talibanima. On je podvukao da je spreman da sa svim protivnicima napravi kompromis i da u državi formira inkluzivnu vladu u čiji sastav će očigledno ući i emigranti iz Pandžšera. On je dodao, da je kategorički protiv vlasti koja bi se sastojala isključivo od talibana.


Rizik od novog rata

Prema Pandžšeru su krenule jedinice vladinih snaga koje su odbile da se priključe talibanima. Izvor iz avganistanske prestonice saopštio je Sputnjiku da je prema regionu, pod rukovodstvom generala Abdul-Rašida Dustuma, krenulo 10.000 ljudi sa naoružanjem i tehnikom, uključujući i tenkove. Mnoge su obučili zapadni instruktori koji imaju iskustva u borbi sa talibanima i što je važnije, oni su sačuvali motivaciju za borbu. Jedinice prve linije fronta su već stigle do odredišta.

Pored toga, Saleh i Masud računaju na podršku stanovnika drugih provincija. Oni pozivaju Avganistance da pruže otpor talibanima. Kako su pokazali događaji koji su se desili poslednjih dana, državi nedostaju oni koji su spremni da pruže otpor. Tako su 19. avgusta, stotine stanovnika Kabula izašle na ulicu sa antitalibanskim parolama i državnim zastavama. Na mitinzima u Asadabadu poginulo je nekoliko ljudi, dok su u Dželalabadu islamisti pucali na demonstrante i ubili troje ljudi. Što su militanti suroviji, otpor Avganistanaca je snažniji.

„Avganistan klizi u građanski rat i talibani su u problemu. Da, oni kontrolišu glavnu teritoriju Avganistana, ali postoje žarišta koja pružaju otpor. Pored toga, treba imati u vidu da je to planinska zemlja i da talibani imaju gde da se sakriju. Zapad će početi da podržava snage otpora samo ako otpor bude imao smisla. Nameće se pitanje: da li se isplati Sjedinjenim Američkim Državama i Zapadu da u trenutnoj situaciji podržava pokret otpora Talibanima? Naravno da im se isplati, jer će u Avganistanu ostati napetost i situacija se uvek može iskoristiti protiv Rusije i Kine“, rekao je u intervjuu politikolog Igor Šatrov.

Na poziv Ahmada Masuda Zapad za sada nije reagovao, a i Vašington i Brisel ćute.

izvor

[Dreadnought]

Russian Military Plane Evacuates Hundreds from Afghanistan’s Kabul

[Dreadnought]

USA: "No deadline" for evacuating US citizens, Afghan allies says Blinken

US Secretary of State Antony Blinken said there was 'no deadline' for US efforts to evacuate US citizens and Afghan allies from Afghanistan at a press conference in Washington, DC, on Wednesday.

[Dreadnought]

Ruski ambasador u Avganistanu: Talibani nemaju alternativu


Ne postoji alternativa radikalnom pokretu „Taliban“ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) u Avganistanu, izjavio je ambasador Rusije u Kabulu Dmitrij Žirnov u intervjuu za Jutjub kanal „Solovjov lajv“.

„Ne postoji alternativa talibanima, to je realnost. Oni ne kontrolišu samo prestonicu, nego i čitavu zemlju“, rekao je Žirnov.

Komentarišući vesti o tome da se formira neka vrsta anti-talibanske opozicije u čijem je sastavu navodno šef Islamske zajednice Avganistana Ato Muhamadi Nur i šef narodnog otpora u provinciji Herat Mohamad Ismail Han, Žirnov je istakao da oni nemaju podršku avganistanskog naroda i nisu u stanju da pruže pravi otpor talibanima.

Govoreći o mogućem sastavu nove administracije Avganistana, ambasador je istakao da je u ovom momentu rano da se navode konkretna imena.

„Mislim da će sastav nove administracije biti uskoro objavljen. Koliko ja znam, već sada se dele funkcije. Nisam spreman da komentarišem planove mogućih ministara, ali znam da se sada kod njih odvija aktivan misaoni proces u tom pravcu, kolektivan, kolegijalan proces, uključujući aktivne kontakte sa različitim ne-talibanskim snagama u Avganistanu.

Zapravo, inkluzivna vlada je jedna od teza talibana u pregovorima sa Pandžširom“, dodao je on.

Kako ističe, talibani ne žele da rešavaju situaciju u Pandžširu silom, ali će naterati lidere otpora da shvate besmislenost oružane borbe.

Ambasador je takođe saopštio da je pokret „Taliban“ otvoren za učešće Rusije u ekonomiji Avganistana, uključujući eksploataciju rudnih bogatstava. Žirnov dodaje da su talibani takođe zainteresovani za saobraćajne i energetske projekte sa zemljama Centralne Azije.

„Mislim da talibani žele mir na granici sa Centralnom Azijom kako bi pokrenuli trgovinu“, rekao je ruski ambasador.

Govoreći o povlačenju američkih trupa iz zemlje, Žirnov smatra da talibani nisu spremni na kompromis po tom pitanju.

„Znam da talibani vode konsultacije sa Amerikancima oko aerodroma. Talibani žele mirno rešenje te situacije. Ne žele krvoproliće ili zaoštravanje situacije“, dodao je diplomata.

izvor

[Dreadnought]

Hannity: Biden ignored these CIA warnings

[Dreadnought]

Traju borbe u "Dolini Lavova": Talibani uništavaju zalihe


Avganistanske snage otpora, koje se bore protiv talibana, kreću se od provincije Baglan ka Panširu.

Severna provincija Panšir jedina pruža otpor talibanima.

"Da, jedinice naših boraca krenule su da pomažu narodu u Panširu. Oni će se priključiti bilo kojim snagama, partiji, koje se protive talibanima u našoj zemlji", rekao je taj izvor za TASS.

Humanitarna situacija u regionu, nakon sukoba između radikalnih snaga i otpora je i dalje napeta, jer talibani uništavaju zalihe hrane i "nastavljaju sa nasiljem protiv lokalnih vlasti", rekao je izvor.

Talibani su ponovo preuzeli vlast u oblasti Andarab u Baglanu 21. avgusta.

Predstavnik Panšira Abdul Hafiz Mansur rekao je da su prvi direktni razgovori između Nacionalnog fronta otpora i talibana održani u sredu u gradu Čarikar, glavnom gradu provincije Parvan. Prema njegovim rečima, obe strane su se dogovorile da nastave sa mirnim dijalogom kako bi izbegli sukobe.

izvor

[Dreadnought]

U.S. rushes to evacuate people before August 31 deadline

As many as 1,500 American citizens may still need to be evacuated from Afghanistan, U.S. Secretary of State Antony Blinken said on Wednesday, adding that the Taliban had pledged to allow departures after foreign troops leave. He said the United States would work to ensure Americans and Afghan partners leave Afghanistan beyond August 31.

[Dreadnought]

Uspon talibana uneo strah u Mali Kabul u Delhiju


Za mnoge izbeglice koje su pre više decenija pobegle u Indiju, ponovni uspon talibana u Avganistanu skršio im je nade da će se nekada vratiti kući.

Zovu ga Mali Kabul i na prvi pogled je jasno zašto. U živahnom kvartu južnog Delhija, ulice Ladžpat Nagara su pune avganistanskih supermarketa, apoteka, turističkih agencija, salona lepote a natpisi na darsiju uobičajeni su kao i oni na hindiju. Stanovnici Delhija u stanju su da pređu pola grada samo da bi jeli u jednom od avganistanskih restorana ili kupili naan hleb iz brojnih avganistanskih pekara.

Poslednjih dana, obično živahnim Malim Kabulom vlada sumorno raspoloženje. U ovom kraju grada neke avganistanske izbeglice žive još od 1979. godine. Kada je prošlog vikenda Kabul pao u ruke talibana, mnogi od onih koji su decenijama izbeglice u Indiji doživeli su to kao kraj svih snova da će se ikada vratiti.

Ašabudin Hamdar, koji u Ladžpat Nagaru živi od decembra 2018. i vodi restoran brze hrane, pobledi na sam pomen talibana. Odbio je 2014. da radi za njih i zbog njihovih pretnji je pobegao iz Avganistana. Morao je da ostavi ženu, šestomesečnog sina i trogodišnju ćerku u provinciji Kapisa, 100 milja od Kabula.

"Nisam mogao da se pridružim talibanima, ja nisam terorista", rekao je Hamdar. Pre tri nedelje, talibani su poslali njegovoj ženi upozorenje. "Rekli su joj da će ih sve ubiti ako se ne vratim. Nedeljama ne spavam. U svakom detetu vidim svoje dete. Brinem za njih. Ali ako se vratim, ubiće me", rekao je on Gardijanu.

Prema UN-ovim podacima iz 2020. godine, oko 16.000 avganistanskih izbeglica živi u Indiji, većina u Delhiju. Ladžpat Nagar je sagrađen za izbeglice iz Pakistana koje su tu pobegle posle podele 1947. godine, ali je u narednom periodu, naročito početkom 1990ih i pojave talibana, postao dom avganistanskoj zajednici.

Nilafur Ahmadi (35) prodaje kozmetiku u avganistanskoj apoteci. Kabul je napustila pre sedam godina. Nije očekivala da će njen odlazak biti konačan, ali sada ne veruje da će se vratiti. "Sve je veoma tužno jer ljudi žele da se vrate u svoju zemlju. Ljudi zovu ovaj kraj 'mini Avganistan' ali to nije isto", rekla je ona.

Mnogi stanovnici su ovde zbog talibana. Šabir Ahmad (18) ispričao je da su njegovi roditelji, koji su radili za vladu, jednog dana pronašli pismo koje su im talibani gurnuli ispod vrata i u kojem im prete smrću. Porodica je pre tri godine sve ostavila u Avganistanu i pobegla u Delhi.

Mudžtaba Razaei (29) naveo je da je cela njegova porodica pobegla iz Herata za Delhi 2021. nakon što se muž njegove sestre pridružio talibanima i počeo svima da im preti. Otišli su u Undiju a da nikome nisu rekli da idu i sada žive u Delhiju.

"Bilo nam je jako teško da dođemo ovde. Jezik je drugačiji i kultura i nismo poznavali nikoga i morali smo da krijemo od svih da idemo u Indiju. Čak se i ovde krijemo", kaže Razaei.

Porodica je u Delhiju u teškoj situaciji i Razaei sa mukom prila o depresiji njegovog oca i majke. Smatra i da je najnoviji trijumf talibana zapečatio sudbinu njegove porodice. "Sada se nikada nećemo vratiti u Avganistan. Dom je tamo gde se osećate bezbedno, a u Avganistanu to više nije moguće", rekao je on.

Na zapadnom kraju Delhija, u hramu sika poznatom kao "kabuli", oseća se prisustvo novih izbeglica iz Avganistana. Sa padom Kabula u ruke talibana, indijska vlada počela je evakuaciju avganistanskih sika i hindusa. Siki su često bili mete napada islamskih ekstremista u Avganistnau. Prošle godine, 25 avganistanskih sika je stradalo u bombaškom napadu na njihov hram u Kabulu.

Više od 100 sika evakuisano je iz Avganistana u Delhi i njih 20ak utočište je našlo u hramu. "Situacija u Avganistanu je veoma loša", kaže Pratab Sing, šef hrama koji je i sam pobegao iz Kabula 1991. "Bog sveti zna šta će talibani sada da urade. Siki su uplašeni i beže zbog talibana i ostavljaju sve za sobom", rekao je on.

U moru tužnih priča, postoji i jedna lepa. Siki su iz Avganistana doneli u Delhi svetu knjigu Sika Guru Grant Ahib, koja je doneta iz Džalalabada i vrlo pažljivo preneta u Indiju. To je treći primerak Guru Grant Sahiba evakuisan iz Avganistana ove nedelje i njegov dolazak u hram proslavljen je ceremonijalnom procesijom, pojanjem i blagosijanjem.

Najnoviji dolazak avganistanskih sika u Indiju, kažu mnogi, znači kraj ove verske zajednice u Avganistanu. Nekada ih je tamo živelo 250.000. Sada ih je ostalo manje od 200.

"Tužno je što su oterani", kaže Trilok Sing koji je 1991. godine pobegao u Delhi iz Kabula. "Talibani napadaju i nas i naše hramove. Ne možemo da zaboravimo Avganistan, ali je Indija naš novi dom sada".

izvor

[Dreadnought]

General Sadat progovorio zašto su prepušteni talibanima!


Poslednja tri i po meseca sam se borio danonoćno, bez prestanka, u južnoj avganistanskoj provinciji Helmandu protiv rastuće i krvave ofanzive talibana. Bili smo izloženi stalnim napadima ali smo uspeli da zadržimo talibane i da im nanesemo velike gubitke.

Tada sam pozvan u Kabul da komandujem specijalnim snagama Aganistana. Ali talibani su već ulazili u grad, bilo je prekasno. Iscrpljen sam. Frustriran sam. I ljutit sam, za Njujork Tajms piše general Sami Sadat, komandant Afganistanske nacionalne armije.


Istina je da smo izgubili volju za borbom, ali...

Predsednik (SAD) Bajden rekao je prošle nedelje da američke trupe ne mogu i ne treba da se bore i ginu u ratu u kom avganistanske snage nisu voljne da se bore same za sebe. Istina je da je avganistanska vojska izgubila volju za borbom. Međutim, to se dogodilo zbog rastućeg osećaja da su nas napustili naši američki partneri i zbog nepoštovanja i nelojalnosti, što se odražava u tonu i Bajdenovim rečima u poslednjih nekoliko meseci. Nije da nema krivice i na avganistanskoj vojsci. Imali smo svojih problema, nepotizam i birokratiju, lai na kraju smo prestali da se borimo zato što su naši partneri to već učinili pre nas.

Teško mi je da gledam Bajdena zapadne lidere kako krive avganistansku vojsku za kolaps, a ne spominju uzroke zbog kojih se to dogodilo. Političke podele u Kabulu i Vašingtonu ugušile su vojsku i ograničile našu sposobnost da radimo svoj posao. Gubitak borbene logističke podrške, koju su SAD godinama pružale, nas je osakatio, kao i nedostatak jasnih smernica američkih i avganistanskih lidera.


Vodio sam 15.000 ljudi, izgubio sam stotine vojnika i oficira

Ja sam general s tri zvezdice (general pukovnik) u avganistanskoj vojsci. Kao zapovednik 215. maivandskog korpusa 11 meseci sam vodio 15.000 ljudi u borbenim operacijama protiv talibana na jugozapadu Avganistana. Izgubio sam stotine oficira i vojnika. Zato sam, iscrpljen i frustriran, želeo da ponudim praktičnu perspektivu i odbranim čast avganistanske vojske. Nisam ovde da rehabillitujem vojsku od grešaka. Međutim, činjenica je da su se mnogi od nas hrabro i časno borili, da bi nas američko i avganistansko rukovodstvo izneverilo.

Pre dve nedelje, dok sam se borio da sačuvamo južni grad Laškar Gah od talibana, predsednik Ašraf Gani imenovao me je za zapovednika avganistanskih specijalnih snaga, najelitnijih boraca u zemlji. Nevoljno sam napustio svoju jedinicu i 15. avgusta stigao u Kabul spreman za borbu, nesvestan koliko je situacija već bila loša. Zatim mi je Gani dao dodatni zadatak obezbeđivanja sigurnosti u Kabulu. Ali nisam ni imao priliku, talibani su se približavali, a Gani je pobegao iz zemlje.


Ogroman osećaj izdaje

Osećaj izdaje je ogroman. Nagli beg Ganija okončao je napore da se s talibanima pregovara o privremenom sporazumu za prelazni period, koji bi nam omogućio da zadržimo grad i pomognemo u upravljanju evakuacijama. Umesto toga, usledio je haos, što je rezultiralo očajnim prizorima na aerodromu u Kabulu.

Kao odgovor na te scene Bajden je 16. avgusta rekao da su se avganistanske snage urušile, "ponekad bez pokušaja borbe". Ali borili smo se, hrabro, do kraja. Izgubili smo 66.000 vojnika u poslednjih 20 godina, što je jedna petina naše procenjene borbene snage.


Pa zašto se raspala avganistanska vojska? Postoje tri razloga

Prvo, mirovni sporazum bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa s talibanima u februaru 2020. godine u Dohi osudio nas je na propast. Time je američkim interesima u regionu stavljen rok trajanja. Drugo, izgubili smo kooperantsku logistiku i održavanje, koji su ključni za naše borbene operacije. Treće, endemska korupcija u Ganijevoj vladi, koja se pružala do višeg vojnog rukovodstva i već dugo sakatila naše snage na terenu, nepopravljivo nas je sputala.

Sporazum Trampa i talibana oblikovao je okolnosti za trenutnu situaciju tako što je u suštini ograničio napadne borbene operacije američkih i savezničkih jedinica. Američka pravila angažovanja vazdušnih snaga kao podrška avganistanskim snagama bitno su se promenila preko noći, a talibani su ohrabreni. Mogli su već da osete pobedu i znali su da se samo čekju potez Amerikanaca. Pre tog dogovora talibani nisu imali značajnijih pobeda u bitkama protiv avganistanske vojske. Nakon dogovora? Gubili smo desetine vojnika dnevno.

Sve je krenulo nizbrdo kad je Bajden potvrdio da će se držati Trampovog plana. Ipak, nastavili smo da se borimo. Međutim, potom je Bajden u aprilu potvrdio da će se držati Trampovog plana i postaviti uslove za povlačenje SAD. Tada je sve krenulo nizbrdo. Avganistanske snage obučavali su Amerikanci, koristeći američki vojni model, temeljen na visoko tehničkim specijalizovanim izviđačkim jedinicama, helikopterima i vazdušnim napadima. Izgubili smo superiornost nad talibanima kad nam je vazdušna podrška presušila i kad nam je nestalo municije.

Kooperanti su održavali naše bombardere i naše jurišne i transportne avione tokom celog rata. Do jula je većina od 17.000 logističkih kooperanata otišla. Tehnički problem sada je značio da će helikopter Black Hawk, transportni avion C-130 ili nadzorni dron biti prizemljeni. Kooperanti su sa sobom odneli i odgovarajući softver i oružane sisteme. Fizički su uklonili naš helikopterski protivraketni obrambeni sistem. Nestao je i pristup softveru na koji smo se oslanjali za praćenje naših vozila, oružja i osoblja. Obaveštajni podaci u stvarnom vremenu su nam takođe uskraćeni.


Bajden je naredio potpuno i ubrzano povlačenje

Talibani su se borili snajperima i improviziranim eksplozivnim napravama, dok smo mi izgubili mogućnost delovanja iz vazduha i laserski navođeno naoružanje. A budući da bez podrške helikoptera nismo mogli da snabdevamo baze, vojnicima je često nedostajalo podrške za borbu. Talibani su zauzeli mnoge baze, a na drugim mestima predale su se cele jedinice.

Potpuno i ubrzano povlačenje, koje je naredio Bajden, samo je pogoršalo situaciju. Zanemario je uslove na terenu. Talibani su imali siguran datum odlaska Amerikanaca i nisu se bojali vojne odmazde za bilo šta što su učinili u međuvremenu, osećajući nedostatak volje SAD. I tako su talibani stalno jačali. Moji vojnici i ja trpeli smo i po sedam talibanskih auto-bombi dnevno tokom jula i prve nedelje avgusta u provinciji Helmand. Ipak, nismo popustili.


Korupcija prožela vladu i vojsku, to je nacionalna tragedija

Ne mogu da zanemarim treći faktor. Postoji dobro dokumentovana korupcija, koja je prožela našu vladu i vojsku. To je zaista naša nacionalna tragedija. Toliko je naših lidera, uključujući i vojnih komandanata, postavljeno zbog svojih ličnih veza, a ne zbog sposobnosti. Ta imenovanja imala su poguban uticaj na nacionalnu vojsku, jer je liderima nedostajalo vojno iskustvo da bi bili delotvorni ili stekli poverenje ljudi od kojih se traži da rizikuju svoje živote. Poremećaji u ishrani i snabdevanju gorivom, što je bila posledica korumpirane raspodele ugovora, uništili su moral mojih trupa.

Poslednji dani borbe bili su nadrealni. Intenzivno smo se borili protiv talibana na terenu dok su američki borbeni avioni kružili iznad nas, samo gledajući šta se događa. Naš osećaj napuštenosti i izdaje može se uporediti samo s frustracijom koju su nam američki piloti preneli. Bili su prisiljeni da gledaju rat na terenu, ali nisu mogli da nam pomognu. Pod talibanskom vatrom moji su vojnici čuli avione i pitali se zašto nam ne pružaju vazdušnu podršku. Naš moral je bio uništen. Širom Avganistana vojnici su prestali da se bore.
 
Držali smo Laškar Gah u žestokim borbama, ali kako je ostatak zemlje pao, nedostajala nam je podrška za nastavak borbi i povukli smo se u bazu. Moj korpus, koji je nastavio s borbom i nakon što sam pozvan u Kabul, bio je jedan od poslednjih koji se predao, tek nakon pada glavnog grada.

"Ovo nije bio samo afganistanski rat, izdali su nas" Izdali su nas političari i predsednici.

Ovo nije bio samo avganistanski rat, bio je to međunarodni rat, u kome je bilo uključeno mnogo vojski. Bilo bi nemoguće da samo jedna vojska, naša avganistanska, preuzme zadatak i nastavi da se bori. Ovo je bio vojni poraz, ali je proizašao iz političkog neuspeha, zaključio je general Sami Sadat.

izvor

[Dreadnought]

Waltz: Afghanistan hostage situation could make Iran 1979 ‘look like a sleepover’

Rep. Michael McCaul, Rep. Michael Waltz and Rep. Nicole Malliotakis criticize Biden for adhering to the August 31 deadline despite thousands of Americans still awaiting evacuation from Afghanistan.

[Dreadnought]

Banke u Kabulu otvorile vrata


Banke u glavnom gradu Avganistana ponovo su otvorene prvi put nakon što su talibani preuzeli vlast 15. avgusta.

Međutim, mnogi ljudi i dalje imaju problem da pristupe svojoj ušteđevini, javlja britanski javni servis BBC.

"Kabul banka" počela je da opslužuje klijente, ali ne odobrava podizanje velikih svota novca.

Otvorene su i druge banke, u kojima kažu da ne mogu da omoguće povlačenje novca zbog nedostatka gotovine afganistanske centralne banke.

Zatvaranje banaka uticalo je na pogoršanje drugih problema u Kabulu - kao što je skok cena osnovnih životnih namirnica.

U međuvremenu, kompanija za transfer novca Vestern junion, koja omogućava ljudima da primaju novac iz inostranstva, obustavila je pružanje ovih usluga pre nedelju dana, dodaje BBC.

izvor

[Dreadnought]

The latest on the Afghanistan evacuations as the Aug 31st deadline approaches

[Dreadnought]

Zapadne vlade upozoravaju da ISIS planira teroristički napad


Američka, australska, novozelandska i britanska vlada upozorile su svoje državljane da ne idu na kabulski aerodrom zbog pretnje terorističkim napadom.

Rok za evakuaciju iz Kabula je 31. avgust i zvaničnici upozoravaju da neće biti dovoljno vremena da se evakuišu svi koji moraju. Sa ovim pozivom, taj prozor je dodatno sužen.

Ministarstva sve četiri zemlje pozvale su ljude da više ne pokušavaju da stignu do aerodroma, što je uznemirilo hiljade onih koji ni na koji drugi način ne mogu da pobegnu iz zemlje i spasu svoje i živote svojih najmilijih.

Upozorenje, objavljeno noćas, je vrlo precizno: "Svi oni koji se nalaze na ebi, istočnoj ili severnoj kapiji moraju smesta da odu". Američki Stejt department upozorio je svoje državljane da postoje "bezbednosne pretnje" i da na aerodrom dođu samo ako "dobiju individualne instrukcije od predstavnika američke vlade".

Australijsko ministarstvo spoljnih poslova danas je ažuriralo savet na Smartraveleru u kojemu upozorava ljude da ne idu na aerodrom "Hamid Karzai", a onima koji se nalaze u blizini da se sklone na sigurno mesto i čekaju dalje savete.

Britanski Forin ofis pozvao je ljude da ne odlaze na aerodrom. "Postoji ozbiljna pretnja terorističkim napadom. Ne odlazite na međunarodni aerodrom u Kabulu. Ako ste u okolini aerodroma, sklonite se na bezbednu lokaciju i čekajte dalja uputstva. Ako možete na neki drugi način da napustite bezbedno Avganistan, uradite to momentalno", navodi se u upozorenju britanskog ministarstva spoljnih poslova.

Britanski obaveštajni izvori ranije su rekli da postoji velika opasnost od samoubilačkog napada Islamske države koja je žestoki protivnik kako talibana tako i Amerikanaca.

Nedelju i po dana nakon što su talibani zauzeli Kabul mogućnosti za vojnu evakuaciju iz Avganistana brzo nestaju, naročito jer je američki predsednik Džo Bajden odbio da produži rok za povlačenje američkih snaga 31. avgusta. Kada Amerikanci napuste kabulski aerodrom, bezbednost daljih evakuacija neće biti garantovana.

Svetske agencije prenose da je situacija u Kabulu haotična jer su se na aerodromu i oko njega okupile hiljade ljudi u nadi da će uspeti da uhvate neki, bilo koji let van zemlje pre isteka roka.

izvor

[Dreadnought]

Afghanistan: 'Imminent, lethal attack' could strike Kabul airport within hours, minister says

A "very lethal attack" could happen at Kabul airport in a matter of hours, Armed Forces Minister James Heappey has warned.

He told Sky News the intelligence had got "ever more certain" that an attack could take place at the airport or the handling centres being used to assess refugees.

[Dreadnought]

Nemci završavaju - opasnost od napada


Nemačka vojska Bundesver danas završava akciju evakuacije građana iz Avganistana. Bundesver okončava misiju evakuacije pet dana pred najavljeno povlačenje američkih vojnika. Poslednja faza misije evakuacije već je započela i jedan od četiri planirana aviona sleteo je jutros u Kabul. Razlog za prevremeni završetak evakuacije je, kako ističu u Berlinu, rastuća opasnost od terorizma.

Planirano je da danas četiri aviona tipa A400 M sa nemačkim vojnicima i dva helikoptera poleti iz Kabula do Taškenta, odakle će u petak nastaviti put ka Nemačkoj. Bundesver je, prema podacima Ministarstva odbrane, od početka misije evakuacije iz Avganistana prebacila 5.193 ljudi, a bilo je ukupno sprovedeno 34 leta.


izvor