Dešavanja u Avganistanu

[MOTORISTA]

Milo žali zbog Kabula
Novosti online 27. 08. 2021.

PREDSEDNIK Crne Gore Milo Đukanović osudio je terorističke napade na aerodromu u Kabulu u kojima je stradalo više desetina civila i vojnika, uključujući pripadnike oružanih snaga savezničke vojske SAD-a.

On je poručio da je suzbijanje i borba protiv terorizma zahtevaju bezuslovnu saradnju i odgovornost, i ostaju prioritet Crne Gore i naših saveznika.

- Snažno osuđujem jučerašnje užasne terorističke napade na aerodromu u Kabulu u kojima je stradalo više desetina civila i vojnika, uključujući pripadnike oružanih snaga savezničke vojske SAD - napisao je Đukanović na Tviteru. Prema njegovim rečima u uslovima kompleksnih izazova za bezbednost Avganistana i sigurnost života njegovih građana, promene koje su se desile ne smeju voditi otvaranju prostora za nove spirale nasilja, ekstremiste i njihove bezumne akcije.

- Suzbijanje i borba protiv terorizma zahtevaju bezuslovnu saradnju i odgovornost, i ostaju prioritet Crne Gore i naših saveznika - zaključio je Đukanović.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Najveći američki diplomata: Iza našeg raspada u Avganistanu kriju se ova dva razloga
V. F. 27.08.2021.

Amerika je napustila Avganistan i ostavila zemlju od 40 miiona duša u potpunom rasulu. Projekat modernizacije ove azijske države i izgradnja demokratskih temelja doživeo je epski fijasko, a to priznaju čak i najveći zagovornici "američkog sveta". Jedan od njih je i čuveni Henri Kisindžer, nekadašnji šef diplomatije SAD i možda i najveći diplomata 20. veka.

U autorskom tekstu za britanski "Ekonomist" Kisindžer iznosi jasne razloge o neuspehu Sjedinjenih Država u Avganistanu, zemlji koju zovu "groblje carstava" s obzirom da su tu "zube slomili" i SSSR i SAD.

"Talibansko zauzimanje Avganistana momentalno skreće fokus na veliku zabrinutost zbog problema evakuacije desetina hiljada Amerikanaca, saveznika iz drugih zemalja ali i Avganistanaca širom države. Njihovo spašavanje mora biti naš hitni prioritet", počinje tekst Kisindžer. Daleko ozbiljnija i temeljnija briga je, međutim, način na koji se Amerika povukla iz Avganistana, odlukom donesenom bez mnogo upozorenja ili konsultacija sa saveznicima ili ljudima koji su najdirektnije uključeni u 20 godina žrtvovanja. Zašto je čitava situacija u ​​Avganistanu zamišljena i predstavljena javnosti kao izbor između potpune kontrole nad Avganistanom ili potpunog povlačenja?

Suštinsko pitanje uporno prati našu borbu protiv pobune, od Vijetnama do Iraka, više od jedne generacije. Kada Sjedinjene Države rizikuju živote svojih trupa, ulože svoj ugled i uključe druge zemlje u sve, onda moraju to da učine na osnovu kombinacije strateških i političkih ciljeva. Strateški, da razjasne okolnosti za koje se borimo; politički, da ogovore na pitanje kako bi se definisao upravljački okvir za održavanje ishoda kako u dotičnoj zemlji tako i na međunarodnom planu.

Sjedinjene Države su se raspale u svojim naporima protiv pobunjenika zbog svoje nesposobnosti da definišu jasno dostižne ciljeve i da ih povežu na način koji je održiv u američkom političkom procesu. Vojni ciljevi bili su previše apsolutni i nedostižni, a politički previše apstraktni i teško ostvarivi u realnosti. Neuspeh da se oni međusobno povežu uvukao je Ameriku u sukobe bez definisanih krajnjih tačaka i izazvao nas da interno rastvorimo jedinstvenu svrhu u močvari domaćih kontroverzi, piše nekadašnji državni sekretar.

Ušli smo u Avganistan usred ogromne i rasprostranjene podrške javnosti kao odgovor na napad Al-Kaide na Ameriku, s obzirom da je Bin Laden dobijao podršku iz Avganistana koji je tada pod kontrolom talibana. Početni vojni pohod izvršen je s velikom efikasnošću. Talibani koji su preživeli utočište su našli mahom u pakistanskim svetilištima, odakle su uz pomoć nekih faktora pakistanske vlasti izvršili pobunu u Avganistanu.

Ali dok su talibani bežali iz zemlje, izgubili smo strateški fokus. Uverili smo sami sebe da se ponovno uspostavljanje terorističkih baza može sprečiti isključivo ukoliko pretvorimo Avganistan u modernu državu sa demokratskim institucijama i vladom koja upravlja po slovu ustava. Takvo uređenje ne bi moglo imati da se uskladi sa američkim političkim procesima. Ovo se pokazalo tačnim, jer sam još 2010. godine, u odgovoru na nagomilavanje trupa, upozorio na opasnost da će ovako dug i nametljiv boravak u Avganistanu čak i Avganistance koji nisu džihadisti okrenuti protiv čitavog procesa i napora koje ulažu SAD.

A znate li zašto?

Zato što Avganistan nikada nije bio moderna država. Državnost pretpostavlja osećaj zajedničke obaveze i centralizaciju vlasti. Avganistanskom tlu, bogatom mnogim elementima, upravo to nedostaje. Izgradnja moderne demokratske države u Avganistanu u kojoj se zakoni ravnomerno vode širom zemlje podrazumeva vremenski okvir od mnogo godina, čak i decenija; jer taj proces tranžira geografsku i etnoreligijsku suštinu zemlje. Upravo je frakcija, nepristupačnost i odsustvo centralne vlasti u Avganistanu učinilo ovu zemlju atraktivnom bazom za terorističke mreže.

Iako posebnost avganistanskog entiteta datira još od 18. veka, njegovi konstitutivni narodi uvek su se žestoko opirali centralizaciji. Politička i posebno vojna konsolidacija u Avganistanu odvijala se po etničkim i klanovsko/plemenskim linijama, u feudalnoj strukturi u kojoj su odluke donosili moćnici koji kontrolišu odbrambenih snaga klana. Obično u latentnom međusobnom sukobu, ove vojskovođe se ujedinjuju u široke koalicije prvenstveno kada neka spoljna sila - poput britanske vojske koja je izvršila invaziju 1839. godine i sovjetskih oružanih snaga koje su okupirale Avganistan 1979. - nastoji da nametne centralizaciju i koherentnost.

Užasno britansko povlačenje iz Kabula 1842. godine, u kojem je samo jedan Evropljanin izbegao smrt ili zarobljeništvo, i katastrofalno povlačenje Sovjeta iz Avganistana 1989. godine nastali su upravo zbog privremene mobilizacije među klanovima. Savremeni argument da avganistanski narod nije voljan da se bori za sebe nije potkrepljen istorijom. Oni su bili žestoki borci za svoje klanove i za plemensku autonomiju, pojašnjava Kisindžer.

Vremenom, rat u Avganistanu je među Amerikancima poprimio neograničene karakteristike prethodnih vojnih promašaja, pa je podrška ovom preskupom i predugom sukobu progresivno slabila. jedan od glavnih ciljeva je postignut, a to je uništenje talibanskih baza u zemlji. Međutim, izgradnja nacije u ratom razorenoj državi apsorbovala je značajne vojne snage. Talibani su mogli da budu zadržani, ali ne i eliminisani. A uvođenje nepoznatih oblika vlasti oslabilo je političko opredjeljenje i povećalo već rasprostranjenu korupciju.

Avganistan je tako ponovio prethodne obrasce američkih unutrašnjih kontroverzi. Dok je vojna strana strana u borbi protiv pobunjenika definisana kao napredak, politička se tretirala kao katastrofa. Ove dve grupe su paralizovale jedna drugu tokom uzastopnih administracija obe strane. Primer je odluka iz 2009. o povećavanju broja trupa u Avganistanu uz istovremenu najavu da će početi sa povlačenjem vojske za 18 meseci. Ono što je zanemareno bila je razumna alternativa koja kombinuje ostvarive ciljeve. Vojni cilj gušenja talibanske pobune mogao je da se svede na njihovo obuzdavanje, a ne na potpuno uništenje talibana. Političko-diplomatski kurs mogao je da istraži možda i najposebniji aspekt avganistanske stvarnosti: da se susedne zemlje - nevezano da li su u dobrim odnosima sa nama ili među sobom - osećaju duboki strah i ugroženost usled ogromnog terorističkog potencijala u Avganistanu.

Da li bi bila moguća koordinacija najedničkih napora protiv pobunjenika? Naravno, Indija, Kina, Rusija i Pakistan često imaju različite interese. Kreativna diplomatija možda je destilovala zajedničke mere za prevazilaženje terorizma u Avganistanu. Ova strategija je način na koji je Britanija čitav vek branila kopnene prilaze Indiji na Bliskom istoku bez stalnih baza, ali sa stalnom spremnošću da brani svoje interese, zajedno sa ad hok regionalnim saveznicima. Ali ova alternativa nikada nije istražena. Pošto su vodili antiratnu kampanju, predsednici Donald Tramp i Džo Bajden započeli su mirovne pregovore sa talibanima na čije smo se istrebljenje obavezali i naterali saveznike da nam u tome pomognu još pre 20 godina. Ovo je sada kulminiralo u odluku Bajdenove administracije o bezuslovnom povlačenju iz Avganistana.

Amerika ne može da pobegne od uloge ključne komponente međunarodnog poretka zbog svojih kapaciteta i istorijskih vrednosti. Povlačenjem se to ne može izbeći. Način borbe protiv terorizma koji je potpomognut od strane država sa rastućom sofisticiranom tehnologijom ostaće jedan od glavnih globalnih izazova. Tome se moraju odupreti nacionalni strateški interesi, zajedno sa bilo kojom međunarodnom strukturom koju možemo da stvorimo srazmernom diplomatijom.

Moramo priznati da u bliskoj budućnosti nije dostupan nikakav dramatičan strateški potez koji bi nadoknadio ovo samoinicijativno nazadovanje, na primer preuzimanjem novih formalnih obaveza u drugim regionima. Američka ishitrenost pojačala bi razočaranje među saveznicima, podstakla protivnike i posejala zabunu među posmatračima širom sveta. Bajdenova administracija je i dalje u ranoj fazi. Trebalo bi da ima priliku da razvije i održi sveobuhvatnu strategiju kompatibilnu sa domaćim i međunarodnim potrebama.

Demokratije se razvijaju u sukobu frakcija.

Svojim pomirenjem postižu veličinu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Amerika dala talibanima spisak Avganistanaca za odstrel
Tanjug 27.08.2021.

Američki zvaničnici su predali talibanima spisak sa imenima američkih državljana, vlasnika "zelene karte", i avganistanskih saradnika kako bi im bio odobren ulazak u spoljni deo aerodroma u Kabulu koji je pod kontrolom vojske, piše portal "Politiko".

To je, međutim, izazvalo ogorčenost nekih zakonodavaca i vojnih zvaničnika. Ovakav potez, o kojem je "Politiko" saznao na osnovu izjava trojice američkih zvaničnika i članova Kongresa, imao je za cilj da ubrza evakuaciju desetina hiljada ljudi iz Avganistana, nakon što je izbio haos u glavnom gradu te zemlje prošle nedelje pošto su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom. Takav korak je usledio i jer se administracija američkog predsednika Džoa Bajdena oslanjala na talibane kada je reč o bezbednosti van aerodroma, navodi "Politiko".

- U osnovi, samo su sve te Avganistance stavili na spisak za odstrel. To je zastrašujuće i šokantno - izjavio je jedan vojni zvaničnik.

Upitan da prokomentariše ovu informaciju, Bajden je tokom jučerašnje konferencija za novinare rekao da nije siguran da li postoje takve liste, ali takođe nije porekao da SAD ponekad predaju imena talibanima.

- Bilo je situacija da je naša vojska kontaktirala svoje vojne kolege među talibanima i kada bi, na primer, rekla da stiže autobus sa registarskim brojem "X" u kojem se nalaze ljudi, i koji čini sledeća grupa ljudi. Tada bismo rekli želimo da propustite taj autobus ili tu grupu. Dakle, da, bilo je takvih situacija. Koliko ja znam, u tim slučejavima je većina toga realizovana i oni su propušteni - izjavio je Bajden.

- Ne mogu vam sa sigurnošću reći da li je zaista postojala lista imena - dodao je on.

Od pada Kabula sredinom avgusta, evakuisano je skoro 100.000 ljudi, od kojih je većina morala proći kroz mnoge talibanske kontrolne punktove.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Više evropskih zemalja obustavilo evakuaciju iz Avganistana
SVET Autor: Beta 27. avg. 2021

Više evropskih zemalja objavilo je da obustavlja operaciju evakucije ljudi iz Avganistana, dok su neke nastavile sa letovima, dan nakon smrtonosnog napada na civile i američke vojnike kod aerodroma u Kabulu.

Velika Britanija je saopštila da će obustaviti letove za evakuciju iz Kabula „za nekoliko sati“. Britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je da je „tužna činjenica“ da će neki ljudi biti ostavljeni u Avganistanu, prenosi Asošiejted pres.

Francuska je saopštila da će „uskoro“ obustaviti operaciju evakuacije iz Kabula, ali da će ona možda biti produžena i na subotu. Do tada Francuska nastavlja operaciju sa ciljem „da evakuiše što je moguće više ljudi“, rekao je državni sekretar za evropske poslove Kleman Bon. Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je juče da je Pariz identifikovao nekoliko stotina ljudi koje treba da evakuiše.

Švedska je navela da je njena operacija u Avganistanu završena, ali da nije izvukla sve ljude koje je htela i da među njima ima i švedskih državljana. Ministarka spoljnih poslova Švedske An Linde rekla je da nisu „ostvarili ambiciju da evakuišu“ još Šveđana, uz predstavnike civilnog sektora i Avganistance koji su radili za švedsku vojsku. Švedska je evakuisala oko 1.100 ljudi, među kojima je više od 500 njenih državljana, navodi AP.

Norveška, koja je evakuisala više od 1.000 ljudi iz Avganistana, takođe je obustavila operaciju i izrazila žaljenje što „ovaj put nije bilo moguće pomoći svima“.

Španija je objavila da je okončala operaciju evakuacije iz Avganistana, sletanjem dva vojna aviona u Dubai, sa njenim državljanima i ugroženim Avganistancima. Vojska Španije je evakuisala 1.900 Avganistanaca. Među njima nisu samo saradnici španskih snaga i njene ambasade u Kabulu i njihovi rođaci, već i ljudi koji su radili za SAD, NATO, EU i Portugal.

Italija je saopštila da će njen poslednji vojni avion poleteti iz Kabula do kraja dana. Italija je evakuisala više od 5.000 Avganistanaca.

Nemačka, koja je juče obustavila evakuacije iz Kabula, navela je da veruje da se u Avganistanu nalazi još oko 300 njenih državljana i oko 10.000 Avganistanaca koji su radili za nemačke snage ili su iz drugih razloga bili predvidjeni za evakuaciju. Vojska Nemačke je evakuisala 5.347 osoba iz Kabula, među kojima je oko 500 Nemaca i više od 4.000 Avganistanaca. Šef nemačke diplomatije Hajko Mas rekao je da je Berlin u direktnom kontaktu sa preostalim državljanima Nemačke u Avganistanu, kako bi obezbedio njihov „organizovan odlazak“ iz te zemlje.

Japan je saopštio da nastavlja sa naporima na evakuaciji svojih građana i lokalnog osoblja koje je radilo za japansku Ambasadu i razvojne agencije u Kabulu. Turska je saopštila da su joj novi avganistanski vladari talibani ponudili da upravlja aerodromom u Kabulu, ali da još nije donela odluku, prenosi AP. Predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je da je sastanak predstavnika talibana i Turske u njenoj Ambasadi u Kabulu trajao duže od tri sata, ne navodeći kada je održan.

Evakuacija ljudi avionima iz Avganistana nastavljena je jutros, a na snimcima se vidi da su kod aerodroma i dalje hiljade ljudi koji žele da napuste zemlju, strahujući od vladavine talibana. Gotovo je izvesno da neće biti moguće evakuisati sve koji žele da odu iz zemlje do 31. avgusta, kada ističe rok za povlačenje američkih snaga iz Avganistana.

U jučerašnjem napadu dva bombaša samoubice i naoružanih muškaraca kod aerodroma u Kabulu poginulo je više od 100 ljudi, a ranjeno je više od 150.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

DW: Teror u Avganistanu – ko stoji iza ISIS-K?
SVET Autor: Dojče vele 27. avg. 2021

„Nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti. Platićete nam“, poručuje američki predsednik. Nakon bombaških napada u Kabulu jasno je da opasnost po bezbednost trenutno nisu talibani, već ISIS. Za njih su i talibani umereni, piše DW.

Desilo se ono čega su se mnogi pribojavali: u više eksplozija na aerodromu u Kabulu, stradalo je najmanje 90 osoba, među kojima je 13 američkih vojnika, a 150 ljudi je ranjeno. Odgovornost za napad u međuvremenu je preuzeo avganistanski ogranak terorističke organizacije „Islamska država“, ISIS-K, (K se odnosi na Khorasan, odnosno Horasan, istorijsku regiju u centralnoj Aziji koja takođe uključuje i Avganistan).

„Oni koji su izveli ove napade neka zapamte: nećemo zaboraviti, nećemo oprostiti. Platićete nam“, izjavio je predsednik SAD Džozef Bajden. On je potvrdio da obaveštajne službe procenjuju da je za eksplozije u Kabulu odgovorna ISIS-K i najavio napade na njih. Bajden je poručio i da će SAD nastaviti evakuaciju i završiti svoju misiju, a ukoliko bude bilo potrebe, odobriće i raspoređivanje dodatnih snaga u Avganistanu, prenosi Dojče vele.

Još pre napada bivši i aktivni zvaničnici SAD za Njujork tajms najavljivali su da bi napad na aerodrom bio strateški udar ISIS, kako na SAD, tako i na talibane, čije rukovodstvo pokušava da pokaže da je u stanju da kontroliše zemlju. Kada je predsednik Bajden u utorak saopštio da, i pored nagovora saveznika, SAD žele da 31. avgusta obustave operaciju evakuacije s aerodroma u Kabulu, kao razlog nije naveo talibane, već ISIS.

„Svaki novi dan proveden tamo je dan kada znamo da ISIS-K želi da gađa aerodrom i napadne, kako Amerikance, tako i naše saveznike i nedužne civile“, rekao je Bajden ranije i dodao da je teroristička milicija „dokazani neprijatelj“ militantno-islamističkih talibana.

Borbe među džihadistima

I zaista, te dve grupe već dugo se krvavo obračunavaju. I u četvrtak su novinske agencije prenele, pozivajući se na vojne krugove, da su talibani na svojim kontrolnim punktovima u blizini aerodroma presreli i ubili više napadača ISIS. S druge strane, kako je navedeno, više talibanskih stražara poginulo je u bombaškom napadu.

Ideološki jaz razdvaja te dve grupe. ISIS sledi salafistički pravac islama, a talibani konzervativno učenje Deobandi škole. ISIS-K teži kalifatu koji se proteže od južne do centralne Azije, a talibani su, barem za sada, zadovoljni emiratom u Avganistanu. A pošto za ISIS-K talibansko tumačenje šerijata nije dovoljno strogo, talibani su za njih „otpadnici“, pogotovo zato što su sa SAD potpisali mirovni sporazum. Time su „izneverili ciljeve džihada“, što je razbesnelo teroriste ISIS. Simptomatično je i to da su islamistima, nakon što su pre dve nedelje talibani ušli u Kabul, čestitale razne džihadističke grupe, ali ne i ISIS. Umesto toga, ona je najavila da se borba nastavlja.

ISIS želi da regrutuje i nezadovoljne pripadnike talibana

Prema izveštaju UN od 15. jula, „Islamskoj državi“ u Avganistanu, odnosno ISIS-K, priključilo se od 500 do 1.500 boraca. Ta grupa je ojačala svoje položaje u Kabulu i okolini, gde i izvodi najveći broj napada. Ona se nada i da će u svoje redove regrutovati pripadnike talibana koji se protive sporazumu sa SAD. Osim toga, ISIS računa s tim da će joj se priključiti i borci iz Sirije, Iraka i drugih konfliktnih zona. Prema jednom drugom izveštaju UN, s početka juna, u Avganistanu se nalazi između 8.000 i 10.000 stranih boraca.

Dug trag krvavih napada

ISIS-K je iza sebe već ostavio krvav trag terorističkih napada. Samo u prva četiri meseca ove godine Misija UN za podršku Avganistanu (UNAMA) prebrojala je 77 napada iza kojih stoji ISIS – tri puta više nego u istom periodu prošle godine. Početkom maja, u napadu na školu koju pohađaju pretežno šiitske devojčice, za koji SAD optužuju ISIS, 85 ljudi je poginulo i skoro 300 povređeno. Mesec dana kasnije, u severnoj provinciji Baglan, ISIS borci napali su službenike međunarodne nevladine organizacije „HALO Trust“, koji su radili na uklanjanju mina. Pritom je desetoro ljudi ubijeno. Izvršni direktor te organizacije za BBC je rekao da su lokalni talibani podržavali rad deminera i da su oterali napadače. To takođe govori o neprijateljstvu između dve grupe.

ISIS je odgovorna za najmanje 77 napada u prva četiri meseca ove godine

Najkasnije 2017. godine, ISIS-K je svoje oružje okrenuo protiv talibana. Borci IS tada su proterali talibane s planinske „tvrđave“ Tora-Bora. U duboko ukopanom kompleksu tunela nekada se od napada Amerikanaca skrivao šef Al-Kaide, Osama Bin Laden. ISIS-K su prvobitno formirali pakistanski islamisti iz grupe „Tehrik-e Taliban Pakistan“ (TTP). Zbog progona u Pakistanu, pobegli su preko granice u Avganistan i u oktobru 2014. godine zakleli se na vernost „Islamskoj državi“ koju je vodio – u međuvremenu ubijeni – Al Bagdadi. U proleće 2015. godine ISIS je zvanično prihvatila teroriste i najavila širenje ka centralnoj Aziji, pod imenom ISIS-K.

U to vreme je ISIS u Iraku i Siriji bila na vrhuncu moći, i mogla je i vojno i finansijski da pomogne svom ogranku u Avganistanu. Ta podrška u međuvremenu je veoma splasnula, ali, prema procenama stručnjaka UN, rukovodstvo ISIS u Siriji i Iraku koje se trenutno pritajilo, i dalje je u kontaktu sa ISIS-K.

Izvor: www.n1info.com

[Kubovac]

U Avganistanu se nastavlja evakuacija Amerikanaca..... 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Panika na aerodromu u Kabulu, očekuju se novi napadi
Novosti online 27. 08. 2021.

ADMINISTRACIJA američkog predsednika DŽozefa Bajdena smatra da će u narednim danima u Kabulu biti izvršen novi teroristički napad zbog čega su preduzete maksimalne mere zaštite na aerodromu u glavnom gradu Avganistana, saopštila je Bela kuća.

Kako se navodi, Bajden je vojsci dao odrešene ruke za sprovođenje operacije protiv terorista DAEŠ.

- Predsednik se jutros sastao sa timom za nacionalnu bezbednost a na sastanku je putem video-poziva učestvovala i potpredsednica Kamala Haris. Predsednika i potpredsednicu su informisali da je vrlo verovatno da će u Kabulu biti izvršen novi napad, zbog čega su preduzete maksimalne mere zaštite na aerodromu - navodi se u saopštenju Bele kuće posle sastanka. U saopštenju se upozorava da će narednih nekoliko dana, kada je reč o misiji evakuacije ljudi, biti najopasniji period.

- Predsednik je potvrdio vojnoj komandi saglasnost da imaju svu slobodu delovanja prilikom sprovođenja operacije u cilju zaštite naših vojnika. Svi (komanda) su odgovorili da raspolažu dovoljnim resursima za sprovođenje efikasnih operacija - ističe se u saopštenju.

Ranije danas je i zvanični predstavnik Pentagona DŽon Kirbi izjavio da SAD očekuju u budućnosti nove napade na aerodromu u glavnom gradu Avganistana gde je u toku evakuacija ljudi i da su spremne da se suprotstave.

- Mogu da kažem da smo spremni i da očekujemo da se u budućnosti ponove napadi - rekao je Kirbi na brifingu za novinare i dodao da na osnovu obaveštajnih podataka Amerika zna koje konkretno snage prete da ugroze bezbednost aerodroma.

Istovremeno Sputnjik javlja, pozivajući se na očevice, da predstavnici talibana kao i strane snage pozivaju ljude koju su se okupili na području aerodroma da ne prave velike grupe jer postoji mogućnost da budu izvedeni novi napadi.

Podsetimo, u četvrtak je u području aerodroma u Kabulu odjeknula serija eksplozija, od kojih je jedna pored hotela "Baron" gde su se okupili stranci, uključujući državljane SAD i Velike Britanije. Tu se razneo bombaš-samoubica. Nakon toga je eksplodirao i automobil-bomba. Nema podataka o trećem napadu. Poginulo je 170 ljudi, među njima i 13 američkih marinaca, dok je 18 ranjeno.

Talibani su odmah saopštili da ne znaju ko bi mogao da stoji iza napada. Međutim, mnogi mediji su optužili teroriste DAEŠ-a za seriju eksplozija. Nešto kasnije, teroristi su i preuzeli odgovornost za napad. Situacija u glavnom gradu Avganistana se ne smiruje. U blizini aerodroma u Kabulu i danas je došlo do pucnjave, javlja televizija „Al DŽazira“.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Bajdena pitali da li je odgovoran za katastrofu u Kabulu, pogledajte njegovu reakciju
Novosti online 27. 08. 2021.

FOTOGRAFIJA sa konferencije za medije na kojoj skupljeni DŽo Bajden zatvorenih očiju čvrsto drži svoje beleške za mnoge je prizor koji najbolje opisuje ono što se juče Americi dogodilo u Avganistanu.

Nakon što je osudio ISIS-K za napad, Bajden je saslušao pitanja određenih novinara, uključujući i novinara Foks njuza Pitera Dousija. Dousi je pitao Bajdena da li prihvata odgovornost za način na koji su se stvari odvijale u Avganistanu u poslednje dve nedelje.



- Ja snosim odgovornost za fundamentalno što se dogodilo u poslednje vreme - Bajden je odgovorio. Međutim, pozvao se i na bivšeg predsednika Donalda Trampa i njegovu najavu da povuče trupe iz Avganistana.

- Znate dobro kao i ja da je bivši predsednik sklopio dogovor sa talibanima da će sve Amerikance izvući iz Avganistana do 1. maja -rekao je Bajden.

To je dovelo do napete razmene mišljenja između Bajdena i novinara, pri čemu je američki predsednik nastavio da naginje glavu nadole dok je novinar nastavio da postavlja pitanja. Zvaničnik avganistanskog ministarstva zdravlja izjavio je danas da se broj žrtava terorističkog napada kod aerodroma u Kabulu popeo na najmanje 170, a većina ubijenih su Avganistanci. Ubijeno je i 13 američkih vojnika, od čega je deset pripadalo marincima.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Savetnici Bajdenu saopštili loše vesti
Tanjug 27. 08. 2021.

SAVETNICI američkog predsednika DŽozefa Bajdena upozorili su ga danas da je gotovo izvestan još jedan teroristički napad u Kabulu, rekao je neimenovani zvaničnik Bele kuće.

Upozorenje je došlo nakon sastanka u sobi za planiranje Bele kuće, u kojoj je Bajden održao sastanak sa predstavnicima nacionalne bezbednosti, vojske i diplomatama dan nakon terorističkog napada takozvane Islamske države pored kabulskog aerodorma, a u kojem je stradao veliki broj civila, kao i 13 američkih vojnika, preneo je Rojters. Savetnici su rekli Bajdenu da će narednih nekoliko dana evakuacije iz Avganistana biti dosad najopasnije. Oni su dodali da je novi teroristički napad vrlo verovatan, iako su američke snage isplanirale da napadnu ogranak Islamske države, ISIS-K, kao odgovor na težak zločin.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Objavljen snimak američkog helikoptera kako taksira po pisti
Novosti onlajn 27. 08. 2021.

POJAVILI su se snimci koji navodno prikazuju talibane koji pokušavaju da upravljaju američkim helikopterom koji su navodno napustile američke trupe - ali čini se da pilot to ne može da podigne sa zemlje.

Hiljadama ljudi koji čekaju evakuaciju na aerodromu u Kabulu naređeno je da se drže podalje zbog opasnosti od "vrlo neposrednog i vrlo smrtonosnog" terorističkog napada od Islamske države Khorasan, poznate i kao ISIS-K. "Vrlo smrtonosni" napad mogao bi biti izveden za nekoliko sati, rekao je jutros, 25. avgusta, ministar odbrane Ben Volas. U međuvremenu, dok talibani odbijaju da puste ljude da prođu do aerodroma i avioni za evakuaciju polete, borci su očigledno pokušavali da iskoriste preostali američki vojni inventar.

Snimke militanata koji navodno pokušavaju da upravljaju helikopterima "Crni Jastreb" podelio je na Tviteru DŽahid DŽalal.

- Delovi aerodroma u Kabulu su osvojeni, u toku je raščišćavanje i američki okupatori preuzimaju vlast. Aerodrom će uskoro biti u potpunosti pod kontrolom mudžahedina Islamskog emirata. Ako Bog da - napisao je nedavno na Tviteru.

Video je pregledan više od 100.000 puta, a prikazuje helikopter koji kruži po aerodromu, a da nije poleteo.


- Pripremajući se za letove na aerodromu Kandahar, olupljeni američki helikopter "Crni jastreb" spreman je za let - napisao je DŽalal.

Veruje se da su helikopter prepustili avganistanskim snagama pre nego što su talibani zauzeli Kabul.

- Proterali su Amerikance kalašnjikovima i RPG-ovima. Kako dobro oni rade s tim igračkama sa sobom - napisao je jedan korisnik ispod videa, a DŽalal je odgovorio: "Ovo radimo s okupatorima."

Iako su se mnogi rugali nesposobnosti lovaca na internetu, DŽalal je podelio i snimke talibana koji su testirali "novu balističku raketu dugog dometa, 'Al-Fatah', koja može da nosi do pet kilograma bombi". On je podelio video snimak koji je navodno pokazao da je projektil "ispaljen na neprijateljsku vojnu bazu na jugu zemlje", prenosi Unilad. Pentagon je nedavno priznao da ne zna koliko je vojnog hardvera ostalo u Avganistanu i da su ga od tada zaplenili talibani, ali stručnjaci procenjuju opremu vrednu milijarde dolara.

- Nemam tačan popis opreme koju Avganistanci imaju na raspolaganju, a koja bi sada mogla biti u opasnosti - rekao je portparol DŽon Kirbi, prenosi Independent.

- Očigledno je da ne želimo da oružje ili sistemi dođu u ruke ljudi koji bi ih upotrebili na takav način da naškode našim interesima ili interesima partnera i saveznika.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Pentagon se ponovo oglasio o napadu u Kabulu - Došlo je do preokreta
Novosti online 27. 08. 2021.

NAPAD na kapiji aerodroma u Kabulu izvršio je samo jedan bombaš samoubica, a ne dvojica, kao što je prvobitno objavljeno, saopštio je danas Pentagon.

- Mogu da potvrdim da ne verujemo da je došlo do druge eksplozije u ili u blizini hotela Baron, da je bio samo jedan bombaš samoubica - rekao je general-major američke vojske Vilijam Tejlor, prenosi Rojters.

Pentagon je prvobitno saopštio da su se dogodile dve eksplozije kod hotela Baron u Kabulu. Više desetina ljudi poginulo je u napadu na aerodromu u Kabulu. Mediji različito izveštavaju o broju poginulih, pa je Al DŽazira javila da ih je najmanje 110, dok je zvaničnik avganistanskog Ministarstva zdravlja rekao da ih je najmanje 170. Rojters navodi da je u napadu, za koji je odgovornost preuzeo ogranak Islamske države, ubijeno 13 pripadnika američke vojske i najmanje 79 Avganistanaca.

Izvor. www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio napade u Kabulu
Tanjug 27.08.2021.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio je danas smrtonosni napad na kapije aerodroma u glavnom gradu Avganistana Kabulu i ocenio ga kao "posebno gnusan čin" zbog namernog ciljanja civila i osoba koje učestvuju u evakuaciji.

Petnaestočlani SB jednoglasno je usvojio saopštenje nakon što je iz teksta, na zahtev Kine, uklonjen deo u kojem je stajalo da "talibani ne bi smeli da podržavaju teroriste koji deluju na teritoriji bilo koje zemlje", prenosi Rojters. Pre dve nedelje, talibani su preuzeli vlast u Avganistanu, 20 godina nakon što ih je zbog odbijanja da predaju vođu Al Kaide Osamu bin Ladena zbacila invazija koju su predvodile SAD. Talibani su se u međuvremenu obavezali da će sprečiti Al Kaidu da planira međunarodne napade.

Ekstremistička organizacija koja sebe naziva Islamska država (ISIS) preuzela je odgovornost za jučerašnji samoubilački napad na aerodrom u Kabulu, u kojem je poginulo 13 američkih vojnika i najmanje 79 Avganistanaca. Savet bezbednosti UN je pozvao sve relevantne strane da poštuju i olakšaju bezbednu evakuaciju civila iz Avganistana. Avganistanska frakcije tzv. Islamske države, ISIS-Korosan, za koju se veruje da stoji iza napada u Kabulu, postala je neprijatelj i Zapada i talibana.

"Namerno ciljanje civila i osoblja koje pomaže u evakuaciji civila posebno je gnusno i mora se osuditi", poručuje SB UN naglašavajući potrebu da se počinioci, organizatori, finansijeri i sponzori ovog terorističkog akta izvedu pred lice pravde.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Među poginulima u Kabulu tri Britanca, uključujući i dete
Tanjug 27.08.2021.

Tri osobe britanske nacionalnosti, uključujući i dete, poginuli su u terorističkom napadu ispred aerodroma u Kabulu, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dominik Rab.

Samoubilački teoristički napad izvela je ISIS-K grupa, ogranak takozvane Islamske države. Rab je rekao da je duboko pogođen saznanjem da su dva Britnaca i jedno dete britanske nacionalnosti ubijeni u terorističkom napadu, a još dvoje je povređeno, preneo je "Skaj njuz".

- To su bili nevini ljudi i tragedija je što su ih u pokušaju da dovedu svoje voljene na bezbedno u Veliku Britaniju ubile kukavice teroristi. Ovaj podli napad oslikava u kakvoj su opasnosti oni koji se nalaze u Avganistanu i pokazuje zašto radimo sve što je u našoj moći da izvučemo ljude odande - kazao je Rab.

Tri žrtve dolaze iz tri različite porodice, a svi su čekali ispred aerodroma da se evakuišu iz Kabula.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Talibani (ni)su loši - Da li se Rusija sprema da ih prizna ili od njih strepi? Kremlj zauzeo "dvoglavu strategiju"
J.R. 27.08.2021.

Nakon poraza sovjetske intervencije u Avganistanu 1989. godine, usledio je građanski rat na kraju koga su na vlasti bili talibani koji su sekularnu zemlju pretvorili u utočište ekstremista i bojno polje za američki najduži oružani sukob. Iako su se Rusi od povlačenja držali na distanci od Avganistana, Moskva je usvojila pragmatičan pristup prema islamističkim pobunjenicima i pre nego što su oni uspeli da povrate kontrolu nad zemljom početkom meseca.

Kada je pre dve nedelje Kabul pao u ruke talibana, kao i veći deo zemlje nakon povlačenja američkih trupa, u zemlji je zavladao haos. Desetine hiljada ljudi rizikuje život kako bi pobeglo iz Avganistana, a oni koji ostaju trepe od toga da će se talibani vratiti svojim starim britalnim navikama. Ali glavni ruski diplomata ne misli tako.

- Oni su razumni ljudi. Jasno su izjavili da ne planiraju da prave probleme probleme avganistanskim susedima, da će se beskompromisno boriti protiv ISIS -a i da su spremni da razgovaraju o budućoj političkoj strukturi sa drugim Avganistancima - rekao je 23. jula ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On se pozvao na delegaciju talibanskih zvaničnika koja je početkom jula posetila njegovo ministarstvo u Moskvi, na razgovorima iza zatvorenih vrata.

Iako su talibani formalno zabranjeni u Rusiji kao teroristička organizacija, glavni grad zemlje postao je poslednjih godina redovno mesto susreta dve sukobljene strane u avganistanskom građanskom ratu. To znači da je Moskva bila dobro pripremljena na novonastalu situaciju, svakako bolje od Zapada.

Dok Zapad deluje šokirano i pokušava da hitno evakuiše svoje građane i pomagače iz Kabula, Rusija je upadljivo uzdržana. Ruska ambasada u glavnom gradu Avganistana spada u mali broj onih koje nisu evakuisane. Ambasador Dmitrij Širnov je u intervjuu za radio "Eho Moskve“ pohvalio talibane, rekavši da je u pregovorima o obezbeđenju ambasade njihov stav bio "dobar, pozitivan i poslovan“.

Rusija oprezno posmatra rizičnu bezbednosnu situaciju i analizira šta bi od nje mogla da iskoristi, a mnogi smatraju da je samo korak deli od toga da konačno i skine terorističku oznaku sa talibana, naslednika mudžahedina protiv kojih se borila tokom invazije sedamdesetih i osamdesetih godina. Međutim, izjave koje proteklih dana dolaze od najviših ruskih zvaničnika, pa čak i predsednika Vladimira Putina lično, sugerišu da Rusija i dalje vaga svoje opcije.

"Dvoglava strategija"

Dan nakon što je Putin upozorio na moguće prelivanje radikalnog islama u region iz Avganistana, zbog čega treba držati islamističke ekstremiste podalje i pažljivo pratiti avganistansku trgovinu drogom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da Rusija sa zabrinutošću posmatra dešavanja u centralnoazijskoj zemlji.

- Rusija posmatra talibansko preuzimanje vlasti u Avganistanu sa zabrinutošću, a postoji strah da bi borci iz centralne Azije mogli da probiju na teritoriju bivšeg Sovjetskog saveza - kazao je Peskov, dodajući da trenutna situacija predstavlja dodatnu opasnost i pretnju. Opušten stav Rusije mogao se objasniti time što se Moskva nikada nije predala iluziji Zapada da će u Avganistanu biti uspostavljena demokratija i poštovana prava žena. Na Zapadu je nastao utisak da Rusija tretira talibane kao legitimnu vlast, ali to nije baš tako.

Volfgang Rihter, stručnjak berlinske Fondacije za nauku i politiku (SWP), ocenjuje za "Dojče vele" da Moskva ima "dvoglavu strategiju“ - hoće da postigne dogovor sa talibanima kako oni ne bi pružali podršku ograncima Al Kaide u Centralnoj Aziji, a istovremeno jača centralnoazijske republike za slučaj da dođe do sukoba na granicama. Ključno pitanje za Rusiju bi moglo da bude hoće li se talibani ograničiti na nacionalni projekat islamskog kalifata ili će, kao pre 20 godina, sarađivati sa islamističko-džihadističim snagama.

Rihter smatra da Rusija neće žuriti sa priznanjem talibana i da će taj korak zavisiti od toga hoće li se oni vratiti metodama "brutalne srednjovekovne vladavine“. Po njegovom mišljenju, Rusija će ostati ispod praga diplomatskog priznanja. Poverenik ruskog predsednika za Avganistan, Samir Kabulov, za TV "Rosija 24“ je rekao da će Rusija skinuti talibane sa liste terorističkih organizacija tek kada to učini Savet bezbednosti. Tako da će talibani najpre morati da pokažu koliko "civilizovano“ postupaju.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Петак, 27.08.2021.

Талибани тражили да се женско здравствено особље врати на посао

Талибани су данас затражили од свих здравствених радника, првенствено жена, да се врате на посао, због све већег притиска на јавне службе, који расте јер су многи стручни и образовани Авганистанци напустили земљу.

„Министарство јавног здравља Исламског Емирата саветује све запослене жене да редовно долазе на посао и њима ће бити омогућено да без препрека извршавају својих дужности”, наводи се у саопштењу портпарола талибана Забихулаха Муџахида, јавио је Ројтерс преноси Танјуг.

Жене су обесхрабрене да иду на посао, па су чак и удаљаване са својих радних места, што је изазвало страх да ће талибани поновити став њихове раније владе пре 2001. године када женама није било дозвољено да раде, али изгледа да су све веће притужбе да крхком здравственом систему недостаје особља довеле до промене такве политике. Од када су талибани 15. августа ушли у Кабул, они покушавају да успоставе виталне јавне службе, али многи стручни кадрови, који су били повезани са бившом владом, придружили су се евакуацији из земље или остају код куће из страха од одмазде, наводи Ројтерс.

Izvor: www.politika.rs