Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

EXCLUSIVE | RT gains rare access to Kabul airport in wake of US withdrawal chaos

Afghanistan is on the third day of its post-US reality, with Kabul airport now devoid of Western troops, and under the full control of the Taliban. US armored vehicles, helicopters, and ammunition can now be seen abandoned outside the terminals.

[Dreadnought]

Taliban gifted $85 billion in military hardware

[Dreadnought]

Erdogan podilazi talibanima? Ključan je aerodrom u Kabulu


SAD su se povukle iz Avganistana, a Turska sada pokušava da preuzme njihovu ulogu – i to iz sopstvenih interesa.

Istovremeno, mnogi Turci kritikuju to što predsednik Erdogan podilazi talibanima.

Podatke Ujedinjenih nacija nije moguće ulepšavati: situacija u Avganistanu je dramatična. Prema procenama stručnjaka svetske organizacije, oko 18 miliona ljudi u toj zemlji zavisi od humanitarne pomoći - to je više od polovine stanovnika.

Centralnu ulogu u rešavanju tih problema ima aerodrom u Kabulu. Nakon povlačenja međunarodnih jedinica, aerodrom više nije u funkciji. Njegovo ponovno aktiviranje preduslov je za brzo dopremanje pomoći.

Zbog toga se sada u fokusu međunarodne diplomatije našla Turska. Ankara je od početka međunarodne vojne misije bila prisutna u Avganistanu, jedno vreme i sa 2.000 vojnika.

Čak je od juna 2002. do februara 2003. i još jednom od februara 2005. do avgusta 2005. kompletna misija u kojoj su učestvovale 43 države bila pod turskom komandom.

Glavni zadatak turskih vojnih snaga bilo je obezbeđivanje aerodroma. Na marginama samita NATO u junu ove godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovarao je sa svojim američkim kolegom Džozefom Bajdenom o turskoj vojnoj podršci.

Već tada se pričalo da će turska vojska, nakon povlačenja Amerikanaca. preuzeti obezbeđivanje kabulskog aerodroma. Zato ne čudi to što talibani ovih dana s predstavnicima Turske i Katara vode pregovore o ponovnom otvaranju aerodroma. Međutim, čini se da se namere turske vlade ne svode samo na to pitanje.

"Pre nego što su talibani osvojili Kabul, Ankara je verovala da će moći da definiše svoju novu ulogu u Avganistanu", ukazuje Kristijan Brakel, direktor istanbulskog predstavništva nemačke Fondacije Hajnrih Bel.

On ističe da Ankara pokušava da na primeru Avganistana izoštri svoj spoljnopolitički profil. To je, kaže, postalo jasnokada je u proleće ove godine pokušala da u Istanbulu organizuje mirovne pregovore između talibana i avganistanske vlade. Ali talibani su tada otkazali dolazak.


"Talibani nisu moja braća"

Pored SAD, i druge zemlje smatraju da bi Turska ubuduće u tom regionu mogla da igra sve veću ulogu. I nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas (SPD) zbog toga je prošlog vikenda posetio svog turskog kolegu Mevluta Čavušoglua, a generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg čak govori o "ključnoj ulozi" Turske.

Angažman Turske nailazi na odobravanje, jer bi ona, kao većinski muslimanska zemlja, prema mišljenju mnogih zapadnih posmatrača, mogla da odigra posebnu ulogu u razgovorima s talibanima. Ali, da tu tezu ipak treba uzeti s oprezom, pokazala je rasprava o protivrečnim izjavama portparola talibana Suhejla Šahina.

On je pre nekoliko nedelja u razgovoru za BBC rekao da bi "svi strani vojnici, službenici, savetnici i treneri trebalo da se povuku iz zemlje". Onda je, krajem avgusta, u razgovoru za tursku televiziju tu izjavu relativizovao i naglasio da talibani žele dobre odnose sa Turskom. Dodao je i da su Avganistan i Turska "braća po veri". I turski predsednik Erdogan rado koristi taj argument, pa kaže da nema protivrečnosti između vere talibana i Turske.

Ali, mnogi turski građani ni u kom slučaju ne dele to mišljenje. To je vidljivo pre svega na društvenim mrežama. Na izjave portparola talibana, mnogi korisnici su odgovorili heštegom #TalibanKardesimDegildir (Talibani nisu moja braća). A nisu poštedeli ni Erdogana.

Jasna poruka glasi: predsednik greši, jer što se tiče vere, zajedništvo Turske i talibana ne postoji. Poznati turski glumac i redatelj Iljas Salman na Tviteru je objavio da, ako se zanemari "vrlo mali i radikalni procenat", Erdoganove pristalice sigurno ne žele život kao u Avganistanu.


Zategnuti odnosi s partnerima u NATO

Uprkos tim previranjima na unutrašnjem planu, čini se da turska vlada čvrsto želi da uspostavi solidne odnose s novim vlastodršcima u Avganistanu. Razlog za to je, s jedne strane, to što se Ankara plaši talasa migranata iz te zemlje, ukoliko se stanje ne stabilizuje.

Zbog straha od izbeglica iz Avganistana, turska vlada proteklih dana ubrzala je izgradnju zida na granici prema Iranu. Ali, Kristijan Brakel ukazuje na još jedan razlog za angažman Ankare.

On pretpostavlja da ona želi da zauzme posredničku ulogu između Zapada i Avganistana kako bi popravila "svoju spoljnopolitičku reputaciju u Vašingtonu i Briselu, koja je veoma narušena u poslednje vreme". I zaista, odnos Ankare s njenim partnerima u NATO trenutno je i više nego napet.

Pojedine partnere iritirala je odluka Turske da svoj vazdušni prostor ubuduće štiti ruskim protivraketnim sistemom S-400.

Odnosi su narušeni i zbog rasprave o turskom masakru nad Jermenima u Prvom svetskom ratu. Džozef Bajden te zločine je u proleće ove godine nazvao genocidom, i time izazvao alas protesta iz Ankare.


izvor

[Dreadnought]

Talibani nisu uspeli da pronađu mirno rešenje sa pokretom otpora u Dolini Panšir


Talibani su saopštili da nisu uspeli da pronađu mirno rešenje sa pokretom otpora u Dolini Panšir zbog "iracionalnih zahteva" koje su njihovi predstavnici izneli

Prema izjavama talibana, pokret otpora je tražio da zadrži oružje, a Ahmad Masud, lider Panšira, jedine provincije koja nije pala pod kontrolu talibana, tražio da u novoj avganistanskoj vladi njegov pokret bude zastupljen sa 30 odsto.

Od pada Kabula 15. avgusta, Panšir je jedina provincija koja se uspešno odupire talibanima, dok se i u severnoj provinciji Baghlan neke lokalne grupe sukobljavaju sa talibanskim snagama.

Masud, sin Ahmada Šaha Masuda, vođe Tadžika kojeg su devedesetih godina ubili talibani, u provinciju Panšir je okupio nekoliko hiljada pristalica, sastavljenih od lokalnih milicija i ostataka jedinica vojske i specijalnih snaga.

On je pozvao na pregovore sa talibanima, ali je saopštio i da će se njegove snage odupreti ako njihova provincija bude napadnuta.

Značajne snage talibana prebačene su u to područje, a dve su do vodile pregovore i izbegavale borbe pre nego što su u utorak talibani izgubili osam boraca u sukobima sa snagama otpora.


izvor

[Dreadnought]

Taliban hold parade with US military vehicles left behind in Kandahar

Taliban fighters and supporters were seen parading on military equipment left behind by US troops, NATO and Afghan Security Forces, on a highway in Kandahar.

Some of the equipment on display included Humvees and multi-purpose trucks.

A Black Hawk helicopter was also flying over the crowd, with reports suggesting it may have been a former Afghan army member as the Taliban lack trained pilots.

Kandahar is considered to be the founding place of the Taliban in the 1990s. The Taliban's secretive supreme leader, Hibatullah Akhundzada, is said to be living in the city.

After the parade, participants gathered in a cricket stadium to listen to various speeches and Kandahar's new governor addressed the crowd.

[Dreadnought]

Lavrov: "Rusija ne namerava da bude posrednik u Avganistanu"


Rusija ne namerava da predloži sebe kao posrednika u pregovorima između talibana i drugih političkih snaga u Avganistanu, izjavio je Sergej Lavrov.

"Mi smo dugo pozivali talibane i druge etničke političke grupe u Avganistanu da pregovaraju o stvaranju inkluzivne tranzicione vlade", rekao je šef ruske diplomatije, prenosi agencija Tass.

"Trenutno ne planiramo da budemo posrednik u takvim pregovorima", naveo je on.

Ruski zvaničnik je istakao da su svi zainteresovani da vide da talibani i druge etničke i političke aktere u Avganistanu postignu jednoglasnost u pogledu poruka koje upućuju zapadnim zemljama, Kini i državama Centralne Azije.

Kada je reč o otporu u dolini Pandžšir, Lavrov je dodao da posebna uloga pripada ruskom savezniku Tadžikistanu.

"U dolini Pandžšir, avganistanski Tadžici pregovaraju sa centralnom talibanskom vladom. Nadam se da će ti pregovori dovesti do rešenja i da neće biti prekinuti, kao i da se pretnje o nastavku neprijateljstava neće ostvariti", ukazao je Lavrov.


izvor

[Dreadnought]

Talibani nisu uspeli da pronađu mirno rešenje sa pokretom otpora u Dolini Panšir

Taliban says resistance group made “irrational demands”

The Taliban says it has failed to find a peaceful resolution with the resistance movement in the Panjshir Valley due to the “irrational demands” it put forward.

the Taliban said the resistance asked to retain its weapons, while its leader Ahmad Massoud demanded 30 percent representation in the new government.

[Dreadnought]

Talibani počinju vojnu operaciju u Pandžšeru


Pokret „Taliban“ (organizacija zabranjena u Rusiji) odlučio je da pokrene vojnu operaciju protiv snaga Fronta otpora Avganistana u provinciji Pandžšer, saopštila je televizija „Al Džazira“.

„Pokret je odlučio da sprovede vojnu operaciju u provinciji Pandžšer posle neuspelih pregovora sa Ahmadom Masudom“, objavila je televizija pozivajući se na izvor iz pokreta „Taliban“.


Snage avganistanskog otpora ubile 350 talibana

Snage pokreta otpora u Pandžšeru saopštile su da su preko noći ubile 350 pripadnika pokreta Taliban (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), a njihovo oružje je zaplenjeno, navodi se u saopštenju Fronta nacionalnog otpora Avganistana.

„Tokom noći su borci nacionalnog otpora ubili 350 terorista Talibana koji su pokušavali da zauzmu područja u dolini Pandžšer. Njihovo oružje je zaplenjeno“, saopštio je na Tviteru Front koji govori u ime snaga otpora.


izvor
izvor

[Dreadnought]

Afghanistan "Extraordinary Success." Reuters SHOCKING Biden-Ghani phone call

[Dreadnought]

"Al Kaida" se pridružila talibanima; "Istorija se ponavlja"


Pokret otpora Avganistana u provinciji Pandžšir saopštio je da se teroristička organizacija "Al Kaida" pridružila pokretu "Taliban".

"Al Kaida se pridružila talibanima kako bi se borili protiv Pokreta otpora Avganistana. Sjedinjene Američke Države su se povukle, istorija se ponavlja", navodi se u saopštenju pokreta na Tviteru.

Ranije je televizija "Al Džazira" saopštila da su talibani odlučili da pokrenu vojnu operaciju protiv snaga Fronta otpora Avganistana u provinciji Pandžšir.

Nakon toga se oglasio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, istakavši da se Moskva nada da će radikalni pokret "Taliban" (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji) odustati od realizacije svojih planova o pokretanju operacije u provinciji Pandžšir i da će započeti dijalog sa drugim silama u Avganistanu, poručio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.


izvor

[Dreadnought]

Al Džazira: Domaći letovi iz Kabula nastavljaju se od sutra


Domaći letovi sa aerodroma u Kabulu biće nastavljeni od sutra, javio je danas kanal al Džazira, citirajući zvaničnika avganistanske civilne avijacije.

Zvaničnik je dodao da očekuje da će za obnovu međunarodnih letova "biti potrebno vreme", preneo je Rojters.

Al Džazira je ranije javila da tehnički tim iz Katara procenjuje štetu na aerodromu i planira da ga "uskoro" vrati u operativno stanje.


izvor

[Dreadnought]

Avganistanski jutarnji program nastavila sa radom, a vodi ga žena


Avganistanski jutarnji program, koji se emituje na najgledanijoj TV stanici TOLO TV, nastavio je sa radom i to sa voditeljkom, saopštio je direktor te medijske mreže.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Postojala je zabrinutost da će talibani ograničiti učešće žena u javnom životu tokom njihove vladavine. U prošlosti su talibani označavali TOLO TV kao propagandnu mrežu.

Sad Moseni, direktor MOBY Grupa koji vodi rad kanala TOLO, objavio je na društvenim mrežama danas ovu informaciju.

U međuvremenu iz UN-a upozoravaju kako bi Avganistan mogao da se suoči kroz mesec dana sa velikom krizom zbog manjka hrane, kad bi svaka treća osoba u toj državi mogla da ostane gladna.

- Situacija u Avganistanu iz humanitarne perspektive nastavlja da bude ekstremno napeta - tvrdi UN-ov humanitarni koordinator u ovoj državi Ramiz Alakbarov, te dodaje kako više od polovine dece u Avganistanu teško dolazi do narednog obroka.

Al Džazira saznaje kako su poslednjih dana cene hrane u Avganistanu porasle za 50 odsto, dok je gorivo poskupelo za 75 odsto.


izvor

[Dreadnought]

Istina nije bitna, percepcija je najvažnija


Razgovor predsednika Sjedinjenih Država i Avganistana održan je tri sedmice pre pada Kabula. I otkrio je nešto zanimljivo...

Poslednje razgovor američkog predsednika i njegovog avganistanskog kolege pre nego što su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom, pokazao je da ni Džo Bajden ni Ašraf Gani nisu bili svesni neposredne opasnosti koja preti Avganistanu, iako je Bajden poručio Ganiju da "postavi ratnika na čelo oružanih snaga".

Razgovor je održan 23. jula i trajao je 14 minuta, a njegov sadržaj danas je ekskluzivno objavio Rojters, čiji su stručnjaci potvrdili autentičnost snimka koju su dobili od anonimnog izvora.

U pozivu su Biden i Gani, između ostalog, diskutovali o vojnoj pomoći SAD-a Avganistanu, političkoj strategiji i menjaju percepcije javnosti, a iz transkripta se zaključiti da nisu bili potpuno svesni razmera opasnosti koja preti od talibana, niti su bili spremni na mogućnost da cela zemlja padne u njihove ruke u svega nekoliko nedelja.

Samo 23 dana nakon poziva Gani je pobjegao iz zemlje, talibani su preuzeli Avganistan, a SAD je pokrenuo masovnu evakuaciju svojih državljana i saveznika u kojoj je u naredne dve nedelje iz zemlje avionima prevezeno više od 123.000 osoba.

Bajden je Ganiju ponudio pomoć, pod uslovom da sada bivši lider Avganistana uspe da uveri javnost da ima plan kako da preuzme kontrolu nad napetom situacijom u zemlji.

"Nastavićemo da pružamo vazdušnu podršku vašim snagama, ako znamo kakav je plan", poručio je Bajden Ganiju. Nekoliko dana pre razgovora, SAD su pružile vazdušnu podršku avganistanskim snagama bezbednosti što su talibani doživeli kao kršenje mirovnog sporazuma iz Dohe.

Kako prenosi Rojters, američki predsednik je Ganiju savetovao da izdejstvuje podršku moćnih ljudi u Avganistanu za svoju vojnu strategiju i potom na čelo vojske postavi "ratnika", misleći na ministra obrane, generala Bismilaha Kana Mohamadia koji je od 2002. do 2010. bio načelnik generalštava Nacionalne vojske Avganistana, da bu se onda pridružio pokretu otpora talibanima i pozvao na hapšenje Ganija jer je izdao domovinu.

Tokom razgovora, Bajden je takođe navalio avganostansku vojsku, koju su trenirali i finansirali Amerikanci i koja je manje od mesec dana posle razgovora bukvalno bez borbe predala sve veće gradove talibanima.

"Očigledno je da imate najbolju vojsku", rekao je on Ganiju. "Imate 300.000 dobro naoružanih vojnika, koji znaju da se bore, protiv maksimalno 80.000 pobunjenika", rekao je Bajden.


Percepcija

Bajden se tokom većeg dela razgovora vraćao problemu "percepcije".

"Ne moram da vam govorim da širom sveta ali i u delovima Avganistana preovladava utisak da se stvari ne odvijaju dobro u borbi sa talibanima. Potrebno je stvoriti drugačiju sliku o stanju stvari, bez obzira da li je to istina, ili nije", rekao je Bajden i dodao da bi bilo dobro kada bi istaknute političke figure u Avganistanu održale zajedničku konferenciju za medije i podržali novu vojnu strategiju. "To bi promenilo percepciju i mnogo bi značilo", rekao je on.

Rojters navodi da se iz sadržaja razgovara može zaključiti da Bajden nije očekivao totalni kolaps avganistanske vojske i pad države u ruke talibana koji se dogodio samo 23 dana kasnije. "Nastavićemo da se žestoko borimo, diplomatski, politički i ekonomski, kako bi vaša vlada opstala i bila jača i bolja", rekao je Bajden Ganiju.

Bela kuća je odbila da komentariše ovaj razgovor ali su posle razgovora objavili saopštenje u kojem je istaknuta Bajdenova podrška avganistanskim bezbednosnim snagama, kao i obećanje da će se od Kongresa tražiti dodatna finansijska pomoć.


Šta je rekao Gani

Sa druge strane, Gani je u razgovoru sa Bajdenom rekao da veruje da se mir može postići samo "rebalansom vojne situacije" i poručio: "Moramo brzo da reagujemo".

"Suočeni smo sa totalnom invazijom talibana, uz punu logističku podršku Pakistana i najmanje 10 do 15.000 međunarodnih terorista", rekao je Gani. Avganistanska vlada i američki eksperti su konstantno upirali prstom u Pakistan kao pomagača i ključni faktor u oporavku i reorganizaciji talibana, što pakistanska vlada demantuje kao "mit" i "izgovor" Ganija kako bi "opravdao vlastitu nesposobnost kao lidera".

U trenutku kada su Bajden i Gani, koji je sredinom avgusta napustio svoju zemlju i pobegao u Ujedinjene Arapske Emirate, SAD su već planirale povlačenje iz Avganistana. Bajden je odložio evakuaciju za nekoliko meseci budući da je maj bio rok koji je njegov prethodnih Donald Tramp dogovorio. Takođe, u vreme razgovora, talibani su već kontrolisali oko polovine provincijskih centara, što je bio prilično snažan signal da se bezbednosna situacija u zemlji pogoršava.

Vlada u Kabulu u to vreme je javnosti obećavala promenu vojne strategije i tvrdila da će braniti velike gradove. Tu strategiju je podržao i Bajden, tvrdeći da će to promeniti percepciju o stanju u Avganistanu.

"Ja nisam vojnik i stoga vam ne govorim kakav bi tačno trebalo da bude vaš plan, ali time nećete dobiti samo više pomoći, nego će se i promeniti utisak", rekao je Bajden. Gajden mu je odvratio da će im američka pomoć i podrška pomoći da se "iskreno mobilizuju".

Da je ova promjena strategije bila iluzija, pokazuje razvoj događaja u narednim nedeljama kada su talibani preuzimali sve više gradova i provincija, često bez ispaljenog metka. SAD su promenile ton. Portparol Pentagona Džon Kirbi je 9. avgusta gnevno poručio da je odbrana zemlje, gradova i naroda odgovornost avganistanskih bezbednosnih snaga.

"To je njihova vojska, to su njihova provincijska središta, to su njihovi ljude koje moraju da brane", rekao je on.

Dva dana kasnije američki obavještajci su poručili da bi talibani mogli da izoluju Kabul u roku od 30 dana i osvoje ga za tri mjeseca. Samo četiri dana kasnije, grad je pao.


Karzai

Razgovor dvojice predsednika ukazao je na još jedan od ključnih problema vlasti u Kabulu, a to su konstantne unutrašnje političke borbe i razjedinjenost vlade.

Kada je Bajden zatražio od Ganija da se na konferenciji za medije pojavi i bivši predsednik države Hamid Karzai, avganistganski lider je to odbio.

"Karzai ne bi bio od pomoći. Ne možemo dovesti svaku osobu, pogotovo ne njega koji u svemu ide kontra naše vlasti... Mesecima smo pokušavali sa njim. Poslednji put kada sam se sreo sa njim, razgovarali smo 110 minuta; psovao me je i optuživao da sam američki sluga", rekao je Gani na šta mu je Bajden rekao da će se suzdržati od komentara.

Istoga dana Gani je razgovarao i s Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom, generalom Markom Milijem i komandantom Centralne komande SAD Frenkom Mekenzijem. Rojters navodi da imaju i transkript tog razgovora.

I ovde je fokus više bio na globalnoj percepciji stanja u Avganistanu, a manje na razvoju neke vojne strategije.

"Utisak je u SAD-u, Evropi, i medijima da su talibani u naletu i da idu ka pobedi u Avganistanu. Moramo da preokrenemoi taj narativ", rekao je Majli, dok je Mekenzi dodao da "vreme nije naš prijatelj" i da "moramo brzo da reagujemo".

izvor

Ova vest me je podsetila na ovaj mim od pre par godina 



[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Otišla je Amerika. Od čega će da se živi u Avganistanu?


Avganistan je zavisio od humanitarne pomoći i vojne potrošnje. Toga više nema.

Sjedinjene Američke Države blokirale su Avganistanu devet milijardi dolara devizni rezervi, MMF im je zaustavio isplatu predviđene alokacije od oko 450 miliona dolara. Banke su većim delom zatvorene, one koje rade nametnule su vrlo niske limite na isplatu gotovine, a sistemi za elektronsko plaćanje.

Sjedinjene Američke Države blokirale su Avganistanu devet milijardi dolara devizni rezervi, MMF im je zaustavio isplatu predviđene alokacije od oko 450 miliona dolara. Banke su većim delom zatvorene, one koje rade nametnule su vrlo niske limite na isplatu gotovine, a sistemi za elektronsko plaćanje ne odstoje. Cene pojedinih prehrambenih proizvoda porasle nekoliko puta. Avganistan je zemlja koja potpuno zavisi od uvza, a da bi uvozili i preživeli, moraju nešto da izvoze.

Spekuliše se kako bi islamisti mogli da forsiraju brze koncesije na rudna i mineralna bogatstva, ali je to poduhvat za koji je potrebna ozbiljna infrastruktura odnosno vreme. Poznavaoci prilika pretpostavljau da će odlazak Amerikanaca iz Avganistana izazvati eksploziju proizvodnje opijata. Poznato je da je Avganistan tradicionalno najznačajniji svetski proizvođač (ilegalnog) opijuma, a obaveštajni podaci ukazuju kako uzgoj biljke efedra može da lansira islamski emirat u globalnu imperiju opasnih sintetičkih droga.

Iz te planinske biljke efedra, naime, može u konačnoj proizvodnji da se dobije kristalni metamfetamin, droga na kojoj su profitne margine vrlo visoke. I pre američkog bega, Avganistan je na teritorijima koje nije kontrolirala vlast, već razvio značajne kapacitete za proizvodnju sintetičkih droga. Sada se otvara pitanje hoće li talibani u potrazi za novcem forsirati proizvodnju opijuma i sintetskih droga i tako zarade milijarde? I do sada je prema procenama pojedinih stručnjaka, talibanima odlazilo 15-ak odsto "poreza“ na temeljnu proizvodnju efedrina.

Specijalni izveštaj Evropskog centra za monitoring droga i zavisnosti (EU4MD) ukazuje kako je to bio vrlo realan scenario i pre evakuacije Amerikanaca.

Što se tiče proizvodnje opijuma, nije tajna kako je u 2020. godini prema američkim procenama proizvedeno oko 2.300 tona, što je dovoljno za dominaciju na ilegalnim tržištima velikih zapadnih zemalja. U Britaniji, primera radi, avganistanski opijum čini 95 odsto ilegalnog snadbevanja. Talibani su pre više od 20 godina, kada su bili na vlasti, pokušali da iskorijene proizvodnju opijuma, te je ona prema podacima UN pala 90 odsto.

Međutim, taj potez talibanima se pokazao kao greška, jer su brojni uzgajivači ostali bez ikakvih prihoda, pa i talibani nisu mogli da naplate porez. Taj pad prihoda i nezadovoljstvo poljoprivrednika verovatno je ključni razlog što su Amerikanci u potrazi za Osamom bin Ladenom relativno lako srušili talibansku vlast. Sada je malo verovatno da će talibani ponovo krenuti u obračun s uzgajivačima opijuma. Upravo suprotno, postoje naznake kako će prepoznati bolje finansijske prilike u profitabilnijim sintetičkim drogama.

U izveštaju EU4MD za period od 2019. do 2020. godine, u regionu Bakva u jugozapadnom Avganistanu očigledno je veliki broj porodica u biznisu proizvodnje efedrina i metamfetamina. Taj broj ubrzano raste. Analiza podataka sa terena pokazala je kako je ta regija vrlo brzo postala veliki proizvođač narkotika, te je tako osigurala visoku zaposlenost i zaradu. Proizvodnja sintetičkih droga poprima u Avganistanu razmere proizvodnje opijuma, koja je ogromna. Istraživanje EU4MD pronašlo je i dokaze ranog uticaja avganistanske proizvodnje efedrina i metamfetamina na susedne države i međunarodno tržište.

Do pre nekoliko godina sintetičke droge koje su konzumirane u Avganistanu pretežito su stizale iz uvoza, jer su se efedrin i metamfetamin izvlačili iz sirupa za kašalj ili dekongestiva. Ulazni troškovi takve proizvodnje sintetičkih droga relativno su visoki, a potrebno je i dobro poznavanje hemije. To nije biznis za siromašne i loše obrazovane Avganistance. I pored toga, u Bakavi je bilo i takvih pokušaja.


Kako izgleda proces?

Međutim, ako se efedrin izvlači iz biljke efedra koja dobro uspeva na velikim nadmorskim visinama tipičnim za Avganistan, onda je proizvodnja sintetičkih droga daleko jednostavnija i jeftinija, što je mamac za siromašne Avganistanske uzgajivače. Satelitski snimci i terenska istraživanja otkrivaju kako su u kratkom vremenu uzgoj efedre i improvizirana postrojenja za proizvodnju sintetičkih droga u Avganistanu postali industrija u usponu.

Efedra se u Avganistanu uzgaja vekovima. Radi se o visokoj travi, odnosno niskim grmovima koji se beru tokom leta i raste na stenovitom terenu.

Tradicionalno se efedra sušila i izvozila u Indiju ili pak koristila kao kućno gorivo, ali kad se shvatilo kako iz efedre jednostavno može da se proizveede efedrin, situacija se preokrenula. Prema podacima EU4MD-a samo jedan prepredoavač kupuje sam po 15 tona efedre. U distriktima Bakva, Gor, Gazni i Varadak razvijene su cele mreže za otkup, prevoz, skladištenje i preradu. Pojedina sela i gradići doživeli su procvat.

Istraživači su od "kuvara“ efedre na terenu saznali kako je potrebno 24 sata za ekstrakovanje efedrina iz sušene biljke.

Nešto veći biznisi vrti se u napuštenim ili nekorišćenim kućama. To ekstrakovanje u pravilu organizuju lokalni trgovci, koji uz to vode i šverc opijuma. Radi se o malim fabrikama koje upošljavaju po sedmoro ljudi, a oni obrađuju efedru u količinama od 450 kilograma. "Kuvari“ u tim "laboratorijima“ su priučena radna snaga koja radi za dnevnicu od četiri evra dnevno i nemaju veštine specijalista za heroin ili metamfetamin. Ti specijalisti se plaćaju više.

Prema pričama "kuvara“ trgovci najčešće prvo kupuju manje količine efedre (90 kg) pa rade probno ekstrakovanje. Ako su zadovoljni, naručuju veće količine (npr. 4.500 kg). "Kuvari“ iz Bakve najviše cene efedru iz Bagrana, kao i Tajvara i Gora. Pošto se efedra samelje odnosno usitni, meša se sa vodom, dizelom, soli i sodom, pa se ostavlja da se natapa. Procesiranje 450 kg traži 14 velikih plastičnih rezervoara po 220 litara. Mešavina se potom filtrira i te pretače u metalni rezervoar od 1.000 litara, te se zagreva.

Posle ove faze ulazi se u složeniji proces, gde se koristi so, kiselina iz akumulatora za automobile, razređivač, te se onda smesa još jednom zagreva, a tečnost postaje supstanca nalik sušenom jogurtu. To je efedrin koji se prodaje na bazarima ili pak šalje u lokalne pogone za proizvodnju metamfetamina, koja je osetno složenija.

Iz 450 kg efedre dobije se oko 15 kg efedrina. Računica je tu jednostavna. Efedra je oko 0,63 evra po kilogramu, efedrin oko 57 evra po kilogramu, a metamfetamin se procenjuje na 259 evra po kilogramu.


izvor

[Dreadnought]

The Taliban government in Afghanistan could be announced in days

The deputy head of the Taliban political office in Qatar said women could continue in their work but in the top posts or cabinet there "may not" be a woman.

Numerous questions remain about what the Taliban's rule will look like and mean for Afghanistan.

The economy of Afghanistan is close to collapse with little immediate prospect of the new Islamic rulers gaining access to the country's foreign currency reserves held in the West.

Prices of essential goods soaring, the value of the currency is falling, and many public services are barely able to function.