Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

Under Full Taliban Control: What's Next for Afghanistan?

The Taliban will unveil a new Afghan government in the next few days, a spokesman said on Monday. That's after announcing Panjshir, the last holdout Afghan province has fallen into Taliban hands. Declaring the war in Afghanistan over, the Taliban look to the international community to go on sending humanitarian aid to the country. The UN has sent the agency's humanitarian chief to Kabul for talks on relief. And on the same day, U.S. Secretary of State Antony Blinken arrived in Qatar for talks on Afghanistan. So how open and inclusive could the new Afghan government be? What will it take to get countries to cooperate on Afghanistan's unfolding humanitarian crisis?

[Dreadnought]

U.S. war veterans say failure in Afghanistan was 'foreseeable'

The U.S. failure in Afghanistan was "foreseeable," said American war veterans, speaking about the U.S. intervention in Afghanistan and the hasty pullout. The China Media Group (CMG) interviewed Jack Midgley, who once served in Afghanistan as an advisor to the commander of the International Security Assistance Forces (ISAF), and Gary Morsh, another U.S. veteran with 21-year service history in Vietnam, Kosovo and Iraq

[MOTORISTA]

Amerika podeljena, trilioni dolara su potrošeni, a svet je bojno polje
Milijana Milikšić 07.09.2021.

Nije doživeo da to vidi, ali čovek koji stoji iza terorističkog napada 11. septembra 2001. uspeo je da dovede Sjedinjene Američke Države blizu totalne katastrofe.

Nakon 20 godina, ko je pobedio u ratu protiv terorizma? Ubijeni lider Al Kaide Osama bin Laden je u govoru poslatom “Al Džaziri” 2004. rekao da “sve što mi treba da uradimo je da pošaljemo dva mudžahedina do najistočnije tačke da podigne komad tkanine sa natpisom Al Kaida, kako bi naterao generale da pojure tamo i uzrokuju Amerikancima ljudske, ekonomske i političke gubitke, a da ne urade ništa vredno pomena”. Da je danas živ, verovatno bi se smejao gledajući katastrofalni rat i haotično i ponižavajuće povlačenje američkih trupa, piše “Dejli bist”.

Krvavi otisak

Iako Bin Laden nije uspeo da ostvari većinu svojih inicijalnih ciljeva sa terorističkim napadima 11. septembra, uspeo je, nažalost, da oslabi najveću svetsku supersilu navodeći je da sama sebe “ujede”. Avganistan je testament toga kako je Bin Laden sa malom grupom fanatičnih ekstremista ostavio krvavi, dugotrajni otisak na globalnoj politici.

Invazija Sovjetskog saveza na Avganistan 1979. bila je šokantni trenutak za Bin Ladena i njegove ekstremiste, koji je privilegovanog potomka jedne od najbogatijih saudijskih porodica pretvorio u vođu terorističke organizacije odgovorne za najveći napad na tlu SAD. Podsetnik je da je osamdesetih godina administracija Ronalda Regana neke od mudžahedina podržavala kao “borce za slobodu” zbog borbi protiv “bezbožničke pretnje komunističkih Sovjeta”.

- Zajedno sa mudžahedinima krvavili smo Rusiju 10 godina dok nije bankrotirala – rekao je Bin Laden 2004.

On je znao da ne može da porazi supersilu tradicionalnim ratovanjem, ali mogao je da ih uništava “ratom hiljadu rezova”. Nakon kolapsa američke ekonomije 2008, rat je ušao u novu fazu, strategije “hiljadu rezova”, namenjenoj da ekonomski iscrpi SAD. Ispostavilo se da će to biti dug, iscrpljujući rat u kojem je supersila sa svojom ogromnom ratnom mašinerijom premašila svoje vreme i resurse i na kraju se zaplela u noćnoj mori sa visokim troškovima, žrtvama i nezadovoljstvom na domaćem terenu.

Važno je setiti se da su napad 11. septembra, u kojem je poginulo 3.000 ljudi, počinilo 19 stranih otmičara, od kojih 15 iz Saudijske Arabije, dvojica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a po jedan iz Libana i Egipta. Niko od njih nije bio iz Iraka ili Avganistana.

"Nisu ih dočekali kao oslobodioce"

SAD su potrošile milijarde boreći se u katastrofalna dva rata u Iraku i Avganistanu. Na kraju su pronašle Bin Ladena skrivenog sa porodicom u kompleksu u Abotabadu u Pakistanu, skoro deceniju nakon 11. septembra. A niko nije dočekao američke trupe kao “oslobodioce”, piše “Dejli bist”. U regionu nije procvetala demokratija. Umesto toga, rat je dodatno podstakao antiameričku klimu i nasilni ekstremizam u regionu.

- Tako se rat nastavio, broj žrtava je rastao, američka ekonomija krvarila, a (Džordž) Buš se upetljao u močvare Iraka koje prete njegovoj budućnosti – rekao je Bin Laden 2004.

Ne samo što se to dogodilo u Iraku, uključujući naglo povlačenje koje je dovelo do uspona Islamske države tu i u Siriji, 17 godina kasnije je američka investicija u podržavanju avganistanske vlade i armije od 300.000 vojnika, “teška” dva biliona (1012) i 20 godina, izbrisana za svega 11 dana, navodi “Dejli bist” na svom sajtu.

Iako bi aktuelnog predsednika Džoa Bajdena trebalo pozdraviti zbog povlačenja, način na koji je to uradio bio je krajnja katastrofa za avganistanski narod, ocenjuje “Dejli bist”. Dok je avganistanski predsednik Ašraf Gani sa porodicom pobegao na bezbedno, hiljade Avganistanaca pokušavalo je očajnički da pobegne iz zemlje, tražeći zaštitu na aerodromu u Kabulu, čak pokušavajući da skoče na avion u pokretu. U međuvremenu su talibani sistematski hvatali saradnike Amerikanaca i kažnjavali ih.

"Hteo da uništi mit o američkoj nepobedivosti"

Spenser Akerman, autor nedavno objavljene knjige “Vladavina terora: Kako je era 9/11 destabilizovala Ameriku i proizvela Trampa”, ipak smatra da Bin Laden nije “pobedio”.

- Jedna od ironija rata terora je da je više nego jedna strana izgubila – rekao je on, dodajući da Bin Laden “nije ostvario nijedan od svojih pravih ciljeva”.

Bin Laden je, naime, želeo da okupi muslimane širom sveta protiv američkog imperijalizma, prvo teranjem SAD na povlačenje s Bliskog istoka, a potom rušenjem koruptivnih vlada koje SAD podržavaju u regionu. Ne samo što se to nije dogodilo, SAD sada imaju prošireno prisustvo u arapskom svetu u odnosu na njihov položaj 11. septembra.

- Bin Laden je izgubio kontrolu nad svojom revolucijom – ističe Akerman. Al Kaidu je eventualno zamenio ISIS koji, kako kaže Akerman, nije mario za Bin Ladenovu borbu protiv SAD. Ipak, Bin Laden je svakako naštetio Americi. Kobnog 11. septembra poginulo je 3.000 ljudi.

- To je uvećalo čitavu ideju univerzalnog i lokalnog džihada širom sveta. Izvršio je ogromni uticaj – rekao je novinar Ahmed Rašid, autor knjige “Taliban”.

Bin Laden je napadima želeo da “uništi mit o američkoj nepobedivosti”, navodi “Dejli bist”. Kako su se Amerikanci povlačili iz Avganistana, očigledno su ustuiali tlo ne samo talibanima, već i Kini i Rusiji koje i dalje imaju tamo svoje ambasade i normalizovaće diplomatske odnose s njima da obezbede svoje interese i regionalno prisustvo. Nasleđe rata u Avganistanu, piše portal, obuhvata bilione potrošenih dolara, hiljade izgubljenih života, mrtve američke vojnike, oslabljenu ekonomiju, uvećani dug, smanjenje američke uloge na međunarodnoj sceni, nastavak izdaje američkih obećanja njihovih saveznicima – kako svedoče ostavljeni Avganistanci – i nepozdanost u SAD kao partnera dobre volje, što se takođe reflektuje u povlačenju iz američko-iranskog sporazuma za vreme administracije Donalda Trampa.

"Ohrabriće džihadiste širom sveta"

Drugi katastrofalni deo američkog odgovora na 11. septembar bilo je širenje straha spram muslimana i migranata, što je podstaklo teorije zavere belih supremacista i dovelo do uspona Trampa koji je, kako ističe “Dejli bist”, iskoristio konfuziju i mržnju da okupi bele glasače. Rašid smatra da će povratak talibana na vlast u Avganistanu “apsolutno ohrabriti nasilne džihadiste širom sveta, posebno u Pakistanu”.

- Nema sumnje u to – rekao je.

A ako talibani kažu tim ekstremistima da se vrate u svoje zemlje, to će povećati probleme širom regiona. Deluje da su jedini pobednici katastrofalnog rada bili njegove originalne arhitekte. Globalni odbrambeni ugovarači iz vojno-industrijskog kompleksa požanjali su ogroman profit. Niko iz Bušove administracije nije otišao u zatvor zbog svoje uloge u orkestriranju nepotrebnog “rata protiv terora”, ukazuje “Dejli bist”. A talibani su čekali dve decenije i preuzeli kontrolu nad zemljom sa većom diplomatskom podrškom i odnosima sa međunarodnim saveznicima. Svet je sada bojno polje, ističe portal. Dvadeset godina nakon napada 11. septembra Amerika je podeljenija nego ikad. Kako bi “oslobodili” Avganistan, život je dalo 75.000 avganistanskih vojnika i policajaca, te preko 71.000 civila. Na listi žrtava su i 3.500 koalicionih vojnika i skoro 21.000 ranjenih američkih vojnika.

- Kako okrećemo stranicu u spoljnoj politici koja je vodila našu naciju poslednje dve decenije, moramo da učimo iz naših grešaka – rekao je Bajden u obraćanju naciji o kraju najdužeg američkog rata.

Iste nedelje, navodi “Dejli bist”, SAD su u bombardovanju ubile 10 ljudi, od čega sedmoro dece, u znak odmazde za napad ISIS-K na aerodrom u Kabulu. Nevini civili nastavljaju da plaćaju cenu američkih grešaka, zaključuje portal. Ništa novo na zapadu.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Talibani istakli zastavu u Pandžširu, pokret otpora negira poraz
Tanjug 07.09.2021.

Talibani su istakli svoju zastavu ispred guvernerove kancelarije u Pandžširu, pokrajini koja je odupirala njihovoj vlasti, nakon što su objavili da je ona osvojena.

Stotine Avganistanaca izašle su u ponedeljak na ulice u prestonici Kabulu i u Mazar-i-Šarifu, protestujući zbog talibanske vladavine i u znak podrške pokretu otpora u Pandžširu koji vodi Ahmad Masud. Video snimci na društvenim mrežama prikazuju grupe ljudi koje marširaju ulicama i skandiraju "smrt Talibanima, živeo Avganistan".

Pandžšir je bio poslednji deo Avganistana gde talibani nisu imali potpunu kontrolu, a u njemu deluje anti-talibanski pokret Nacionalni front otpora (NRF) koji se mobilisao pod vođstvom Ahmada Masuda, ubijenog heroja antisovjetskog otpora Ahmada Šaha Masuda. Nakon nekoliko dana intenzivnih borbi i velikih gubitaka na obe strane, talibani su u ponedeljak proglasili pobedu, dok je snage otpor negiraju poraz. Portparol talibanskog pokreta Zabihulah Mudžahid na konferenciji za novinare saopštio je da su snage otpora dale "negativne odgovore" kada su talibani pokušali da pregovaraju, dodajući da nisu zabeležene nikakve civilne žrtve prilikom preuzimanja Pandžšira.

Masud je objavio audio poruku u kojoj je pozvao na "nacionalni ustanak" i optužio talibane da koriste "strane plaćenike", a obećao da će NRF nastaviti borbu. Mesto gde se trenutno nalaze vođa otpora Masud i Amrulah Saleh, bivši potpredsednik Avganistan koji se pridružio njegovim snagama nakon pada Kabula, nije trenutno poznato. Saleh se proglasio vršiocem dužnosti nakon što je predsednik Ašraf Gani pobegao iz zemlje nakon preuzimanja vlasti od strane talibana 15. avgusta.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Video released by the Taliban shows the militants raising their flag outside the governor's office in the capital of Panjshir province, the last major holdout since Kabul fell in August. The Taliban say they've captured the mountain valley where anti-Taliban militia and remnants of the regular Afghan army and special forces have been holding out. But an official from the National Resistance Front of Afghanistan has said the fight continues.

[MOTORISTA]

Bajden: Amerika neće skoro priznati talibane kao lidere
Srna 07.09.2021.

SAD neće u bliskoj budućnosti priznati radikalni pokret talibana kao nove vođe Avganistana, rekao je američki predsednik Džo Bajden po povratku u Belu kuću nakon vikenda provedenog u Vilmgintonu u državi Delaver.

On je na pitanje novinara ispred Bele kuće da li će SAD priznati vlast talibana u Avganistanu rekao da neće i da je to "veoma udaljena opcija". Prošle sedmice portparol Bele kuće Džen Psaki rekla je da se američkoj administraciji ne žuri da prizna talibane kao nove lidere Avganistana.

Talibani su 15. avgusta ušli u Kabul i u roku od nekoliko sati potpuno su zavladali glavnim gradom Avganistana, podseća TASS. Oni sada kontrolišu najveći dio zemlje.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Katarski emir primio danas Blinkena i Ostina, razgovarali o situaciji u Avganistanu
Tanjug 06.09.2021.

Katarski emir Šeikh Tamim bin Hamad al-Tani i američki državni sekretar Entoni Blinken, kao i ministar odbrane SAD Lojd Ostin razgovarali su danas o razvoju događaja u Avganistanu i naporima da se tamo poveća bezbednost, saopštio je emirov sud.

Katarski emir primio je Blinkena i Ostina nakon što su danas doputovali u Dohu, preneo je Rojters. Poseta je usledila u trenutku kada je Vašington tražio podršku za evakuaciju Amerikanaca i Avganistanaca koji su ugroženi a ostali su u zemlji nakon što su talibani preuzeli vlast, a Amerikanci postigli konsenzus sa saveznicima o tome kako odgovoriti novim islamističkim vladarima, navela je agencija.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Talibani otvorili vatru u Kabulu
Tanjug 07.09.2021.

Talibani su danas otvorili vatru kako bi rasterali anti-pakistanske proteste u prestonici Kabulu, javila je televizija TOLO.

Prema izveštaju te televizije, na ulice Kabula jutros su izašle stotine ljudi, prenosi Tass. Prethodno su mediji objavili da su pakistanske snage pomogle talibanima u osvajanju Panšira, poslednje provincije koja im je do juče pružala otpor. Kako je precizirano, Pakistan je talibanima obezbedio vazdušnu podršku i specijalne snage koje su se spustile padobranima.

Nakon nekoliko dana intenzivnih borbi i velikih gubitaka na obe strane, talibani su u ponedeljak proglasili pobedu, iako su snage Nacionalnog fronta otpora negirale poraz.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Čim se politički stabilizuje situacija u Avganistanu počinju pregovori
Branko Vlahović 06. 09. 2021.

DOK se ministri zemalja razvijenog Zapada, poznatijih kao G-7, spremaju da u Japanu razgovaraju 8. septembra o Avganistanu, Rusija i Kina su već saopštile da su spremne da pomognu i učestvuju u obnovi te zemlje.

Sudeći po izjavi portparolke ruskog MIP Marije Zaharove, Rusima nije upućen poziv već je Moskva "dobila signale od Nemačke i Francuske o nekom susretu". Ali, o susretu ministara G-7 kojem bi prisustvovali i ministri Kine i Rusije nije bilo reči. Tako su u Moskvi demantovali japanskog ministra spoljnih poslova Tosimucu Motegija. Zaharova primećuje da je i ta zbrka dokaz da rukovodstvu zemalja G-7 nije jasno šta žele od sebe i sveta. Rusija namerava da učestvuje u obnovi Avganistana, jer želi da u toj zemlji bude stabilna politička situacija. Moskva će, u dogovoru sa vlastima u Kabulu, predložiti ekonomske projekte. Amerikanci i njihovi saveznici koji su bili u Avganistanu 20 godina imaju moralnu obavezu da učestvuju u ekonomskoj obnovi te napaćene zemlje, izjavio je specijalni predstavnik ruskog predsednika za Avganistan Zamir Kabulov.

Interes Rusije je da se Avganistan što pre stabilizuje i počne obnova, jer se on graniči sa bivšim sovjetskim republikama koje su u zoni ruskih interesa. Avginastan je dužan Rusiji oko 790 miliona dolara, MMF-u i Svetskoj banci 1,2 milijarde dolara. Stranci će biti najviše zainteresovani za eksploataciju prirodnih resursa. Naravno, da bi se ti planovi ostvarili, mora postojati garancija novih vlasti da će obezbediti mir. Još u vreme SSSR-a njegovi geolozi su otkrili velika nalazišta raznih ruda metala, od bakra, zlata, litijuma, kobalta, ali i nafte. Kasnije su to potvrdili i Amerikanci. U toj zemlji su velike rezerve litijuma koji se koristi za pravljenje sve potrebnijih baterija. U Avganistanu su već bili počeli da se bave eksploatacijom prirodnog bogatstva Englezi i Kanađani, a zatim i Kinezi i Indusi.

Avganistan je Rusima i Kinezima interesantan i za tranzitne puteve. Osim toga, pravljeni su projekti železničkih pravaca iz Uzbekistana ka morskim lukama Pakistana. Rusija je zainteresovana za pravljenje gasovoda preko Avganistana do Pakistana. U julu je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na međunarodnoj konferenciji u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana, govorio da je njegova zemlja zainteresovana za pravljenje gasovoda u Avganistanu, ali da je za to potreban stabilan mir.

Eksperti kažu da bi u stabilnoj političkoj situaciji najzainteresovaniji za investiranje u Avganistanu bili Kinezi, Indusi i Rusi, ali ne treba zanemariti ni SAD i druge zapadne zemlje. Ali, za sada nove vlasti ne traže investitore već humanitarnu pomoć. Predstavnici talibana u Kataru su već razgovarali sa Dejvidom Bislijem, direktorom za humanitarnu pomoć UN. Talibi mole da dobiju pomoć koju bi delili siromašnom stanovništvu. S druge strane, evrokomesar za spoljnu politiku Đozep Borelj je saopštio da će se humanitarna pomoć Avganistanu nastaviti zbog suše i uticaja pandemije kovida. Doduše, Borelj je rekao i to da se zaustavlja razvojna pomoć dok se ne razjasni situacija s liderima talibana. EU je obećala 1,2 milijarde evra razvojne pomoći Avganistanu za period 2021-2024. godine. Uslov je da talibani moraju poštovati rezolucije Saveta bezbednosti UN, ali i ljudska prava.

Prema statistici Svetske banke, bruto nacionalni dohodak Avganistana koji ima oko 40 miliona stanovnika bio je manji od 20 milijardi dolara. Od toga talibani zarađuju do 1,6 milijardi dolara od izvoza narkotika. Zahvaljujući stranoj pomoći od 2003. do 2012. godine ekonomski rast je bio oko 9,4 odsto. Brzo se razvijao sektor usluga. A po podacima Svetske banke od 2015. do 2020. godine došlo je do velikog privrednog pada, pa je rast bio svega 2,5 odsto. Devizne rezerve Avganistana su u apilu ove godine bile 9,4 milijarde dolara, od toga se u zlatu čuva 1,3 milijarde dolara.

Glavni partneri su im Indija, Pakistan, Iran i Turska. Po podacima ruske carine 2020. godine je tamo izvezeno robe u vrednosti 153 miliona dolara, a uvezeno za nekoliko miliona dolara.

NATO POZIVA U RAT PROTIV TERORISTA

GENERALNI sekretarar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da Rusija i Kina treba zajedno sa drugom zemljama da se suprotstave terorističkim grupama u Avganistanu. Stoltenbergu izgleda smeta što Rusija i Kina kontaktiraju sa rukovodstvom talibana. On verovatno ne čita izjave predsednika Vladimira Putina da Moskva neće žuriti sa priznavanjem talibana, već će pratiti kako se oni suprotstavljaju teroristima. Putin je izjavio da Rusija ne namerava da prodaje oružje Avganstancima i da je zainteresovana da tamo bude mir, bez terorističkih organizacija. I Kinezi ističu da ne žele da se u Avganistanu nalaze muslimanski teroristi koji mogu da im prave probleme huškajući Ujgure.

LETOVI

SA kabulskog aerodroma ponovo su pokrenuti domaći letovi, a državna avio-kompanija "Arijana Avgan erlajn" ima letove do tri provincije. Timovi katarskih i turskih tehničara su pomogli da se obnove letovi, za koje UN kažu da su ključni, jer će se time omogućiti da se dopremi humanitarna pomoća.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Pogledajte kako pod talibanima izgleda nastava na fakultetima
Novosti online 06. 09. 2021.

STUDENTKINJE i studenti su se po prvi put otkako su talibani preuzeli vlast u Avganistanu vratili na nastavu. Kako javlja Rojters, na nekim fakultetima studentkinje i studenti odvojeni su paravanima koji se nalaze na sredini učionice.

Kad su talibani od 1996.do 2001. godine vladali Avganistanom, devojčicama je bilo zabranjeno da se školuju, a ženama da studiraju i rade. Sada, kada su zbog povlačenja zapadnih snaga munjevito osvojili celu zemlju, međunarodna zajednica od talibana traži da poštuju ženska prava.  Iako talibani od preuzimanja vlasti tvrde da će poštovati prava žena, pri čemu naglašavaju da to mora biti u skladu sa šerijatskim pravom, i dalje je nejasno kako će to izgledati u praksi.

https://twitter.com/FaridAhmad1919/status/1434793194714279944

Profesori i studenti na univerzitetima u tri najveća avganistanska grada - Kabulu, Kandaharu i Heratu - rekli su za Rojters da talibani odvajaju studentkinje, odnosno da ih podučavaju odvojeno ili im je zabranjen pristup delovima fakulteta.

- Postavljanje paravana između nas i studenata nije prihvatljivo - rekla je za Rojters Anjila, 21-godišnja studentkinja koja se vratila na predavanja na Univerzitetu u Kabulu i zatekla učionice podeljene na pola.

- Osećala sam se grozno kad sam došla na nastavu... polako se vraćamo u vreme od pre 20 godina - dodala je.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 06.09.2021.

Стејт департмент: Америка из Авганистана евакуисала више од 124.000 људи

САД су из Авганистана, уз помоћ међународних партнера, евакуисале више од 124.000 људи, укључујући 6.000 Американаца, саопштио је данас Стејт департмент.

„Желим да захвалим нашим савезницима и партнерима. Ова операција је била глобални подухват у сваком смислу”, рекао је државни секретар САД Ентони Блинкен, додајући да су неке државе помагале у авионском транспорту док су друге прихватиле да привремено или трајно прихвате избеглице из Авганистана, преноси Бета. У акцији евакуације америчких држављања, дипломатског особља из САД и других земаља и угрожених Авганистанаца учествовало је више од 20 земаља.

„Радимо даноноћно како бисмо обезбедили да амерички држављани, угрожени авганистански цивили и други могу безбедно да стигну до својих крајњих одредишта”, навео је Стејт департмент.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Понедељак, 06.09.2021.
Милан Галовић

Пад „црног јастреба” у гнездо талибана

Иза Американаца и бивше војске Авганистана остао огроман арсенал, па су нове власти у Кабулу сада боље наоружане од мањих чланица НАТО-а

После свега што се десило у Авганистану талибани су у Кандахару одржали и параду победе. Међутим, с новом техником – колону су чинила најмодернија оклопна возила и надлетао је хеликоптер. Ова средства обезбедиле су САД, а до непријатеља Америке дошла су након што се авганистанска војска бившег режима у Кабулу, која их је користила, распала пре него што је одлетео последњи амерички авион.

Нови имиџ талибанских бораца привукао је пажњу светских медија. Уместо муџахедина у традиционалној ношњи наоружаних „калашњиковом”, пушком која је изнела ратове против совјетских и војника НАТО-а, појавили су се добро опремљени војници који изгледају као и њихове колеге у свету. Имају модерне униформе, средства везе, наочаре за ноћна дејства и савремено америчко пешадијско наоружање. Ипак, највише пажње привукла је чињеница да су од бивших непријатеља „наследили” и ваздухопловство, па се у извештају Би-Би-Сија поставља питање са друштвених мрежа – да ли су талибани постали једина екстремистичка група која има и своје ваздухопловне снаге?

У њиховим рукама нашли су се лаки борбени авиони, хеликоптери разних врста, па чак и велики транспортни авиони. Међу тим летелицама је и симбол америчке војне моћи – хеликоптер УХ-60 „црни јастреб”, какав је летео и над учесницима параде у Кандахару, а неки од тих ваздухоплова потпуно су нови, тек допремљени из САД. Ту су и мали вишенаменски хеликоптери МД-530 и добро познати Ми-17 руске производње, такође купљени за потребе бившег режима у Кабулу. Заплењени су и лаки борбени „противпобуњенички” авиони А-29 бразилске производње (познатији под својим оригиналним називом „супер тукано”), мали транспортни авиони Ц-208 („цесна”) и велики четворомоторни авиони Ц-130 „херкулес”.

А тек када су наоружање и опрема копнене војске у питању... Остављене су хиљаде возила, укључујући „хамвије”, МРАП-ове (отпорни на мине и заседе) и „фордове” камионете. Број комплета пешадијске опреме мери се стотинама хиљада – у питању су аутоматске пушке М-4 и М-16 и оружје произвођача широм света купљено за бившу авганистанску војску, а на друштвеним мрежама могло се видети и оно произведено у Србији. Ту су и савремена средства за везу и оптоелектроника за ноћна дејства. Колико сва та техника и наоружање коштају? Тешко је рећи, али Си-Ен-Ен је објавио да су на ту опрему, али и обуку авганистанске војске (и полиције) током последње две деценије потрошене 83 милијарде америчких долара. Како се наводи, амерички порески обвезници су за потребе те армије платили 76.000 возила, 600.000 комада разних врста оружја и око 200 хеликоптера и авиона. Који ће део тог арсенала, већег од оног који имају мање чланице НАТО-а, талибани моћи да користе?

Амерички војни извори тврде да је знатан део тих средстава онеспособљен, мада их је парада у Кандахару демантовала. Портпарол Пентагона Џон Кирби изјавио је за Си-Ен-Ен да није превише забринут због слика талибана уз напуштене хеликоптере и авионе.

„Могу да их гледају, могу да иду око њих – али не могу да лете на њима. Не могу да их користе”, изричит је Кирби, тврдећи да су на аеродрому у Кабулу пре повлачења онеспособљене све летелице и сва возила, осим ватрогасних. Како год, остаје забринутост да ће заплењено оружје бити употребљено против цивила или да ће наћи пут до екстремиста Исламске државе који су извели недавни терористички напад на аеродрому у Кабулу, убивши 13 припадника америчке војске и око 200 цивила. Такође, прети опасност од „преливања” оружја изван Авганистана док државе широм света приљежно раде на сузбијању кријумчарења стрељачког наоружања.

Талибани ће те пушке, митраљезе, минобацаче, па и артиљерију несумњиво умети да користе. Оно што је и за те искусне ратнике ново је опрема за ноћна дејства, а Авганистану је испоручено око 16.000 наочара за ноћна гађања.

„Способност да делују ноћу је оно што мења досадашња правила игре”, рекао је један анонимни званичник за Ројтерс. Отуда забринутост да ће савремено опремљени и наоружани талибани стећи војну надмоћ, што би могли да искористе већ при покоравању провинције Паншир, једине у Авганистану која и даље није под њиховом влашћу.

За разлику од стрељачког наоружања, око ефикасне употребе ваздухопловства ипак влада неизвесност. Пре свега, треба вратити у оперативно стање хеликоптере и авионе који су онеспособљени, а техничке линије одржавања и снабдевања су прекинуте, то је до сада била брига Американаца и фирми које су ангажовали на тим пословима. Авганистански пилоти били су посебно на удару талибана, а сада су им потребни живи јер тешко да ће наћи икога осим њих ко би могао да пилотира.

За разлику од летелица западног порекла попут „црног јастреба”, заплењени хеликоптери Ми-17 руске производње могли би се прилично брзо оспособити и користити у пуној мери. Ови ваздухоплови, међу најбољима у свету, у старијој верзији Ми-8 користе се у Авганистану деценијама, још од времена совјетске инвазије. Мрежа одржавања је распрострањена широм света, па би се могле наћи државе и фирме које би оспособиле овај део талибанског ваздухопловства.           

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Blinken: Talibani obećali da će pustiti ljude da slobodno napuštaju zemlju
SVET Autor: Beta 07. sep. 2021

Talibani su ponovo obećali Amerikancima da će pustiti Avganistance koji žele da napuste svoju zemlju da to i učine, izjavio je šef američke diplomatije Entoni Blinken u poseti Kataru.

Talibani, na vlasti u Kabulu, rekli su Amerikancima da će „pustiti ljude sa putnim ispravama da slobodno idu“, rekao je Blinken na konferenciji za novinare u Dohi. Administracija predsednika Džozefa Bajdena je pod pritiskom zbog informacija o nekoliko stotina ljudi, uključujući Amerikance, koji čekaju da napuste Avganistan na aerodromu Mazar-i-Šarif.

„Cela medjunarodna zajednica čeka da talibani poštuju ovu obavezu“, dodao je Blinken, sa kojim je u Kataru i ministra odbrane SAD Lojd Ostin. Katar je sa svoje strane saopštio da će se aerodrom u Kabulu, zatvoren otkako su poslednji Amerikanci otišli ​​krajem avgusta, uskoro ponovo otvoriti, ne navodeći detalje.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Protesti u Kabulu protiv vlasti talibana
SVET Autor: FoNet 07. sep. 2021

Pripadnici talibanskih snaga bezbednosti pucali su u vazduh da bi rasterali učesnike velikog protesta u Kabulu, a video snimci sa lica mesta prikazuju ljude kako beže, dok se iz pozadine čuje jaka vatra, javlja Bi-Bi-Si (BBC).

Hiljade ljudi izašlo je danas na ulice glavnog grada Avganistana da bi zahtevali prava za žene i protestovali protiv vlasti talibana. Demonstranti su takođe izvikivali antipakistanske slogane, pošto mnogi Avganistanci smatraju da susedni Pakistan podržava talibane, što on poriče. Do protesta je došlo dan pošto je lider pokreta otpora u provinciji Pandžšir Ahmad Masud pozvao „nacionalni ustanak“ protiv talibana.

Žene su protestovale prošle nedelje, a danas su im se muškarci pridružili da bi pružili pružili podršku njihovim zahtevima za ravnopravnošću i bezbednošću.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Kako izgleda život u Avganistanu pod kontrolom talibana
SVET Autor: Vladan Alimpijević 06. sep. 2021

Ko ima kontrolu nad avganistanskom pokrajinom Pandžšir - Dolina pet lavova - nagađa se već danima. Danas su talibani ponovili da su oni uspostavili vlast u toj provinciji. Posle obnove avionskog saobraćaja, hiljade ljudi, stranaca i Avganistanaca još uvek pokušavaju da napuste zemlju u strahu od talibanske osvete.

Vođa pobune u Dolini pet lavova, bivši potpredsednik Avganistana Amrulah Saleh, pozdravio je predlog verskih poglavara da se dogovorom dođe do kraja sukoba, ali je odbacio tvrdnje da je provincija zauzeta. Talibani pokušavaju da pošalju poruku mirotvoraca i obećavaju da se nikome neće svetiti.

„Porazili smo snage otpora. Imamo podršku naroda. Stanovnici Pandžšira treba da odlože oružje i da se vrate normalnom životu. Mi se obavezujemo da branimo njihovu bezbednost. Oni su avganistanski građani i njihovi životi su nam važni“, rekao je portparol talibana Zabihulah Mudžah.

Retke vesti koje stižu iz provincija koje su još od letos pod kontrolom talibana, demantuju njihove pomirljive reči. Bivša policajka, Banu Negar, ubijena je trudna u porodičnom domu u gradu Firozoh. Portparol vlasti u Kabulu izjavio je da su talibani „svesni incidenta“, i tvrdi da je talibani nisu ubili. Ovo ubistvo je, međutim, samo jedno u nizu nasilja nad ženama. U dekretu novih vlasti naređeno je da avganistanske studentkinje moraju da nose crnu abaju sa nikabom koja pokriva lice i pohađaju časove u grupama u kojima su samo devojke. Borci za ljudska prava zahtevaju jednakost polova.

„Mi samo želimo ista prava kao i muškarci, ili bar ista koja smo imali pod vladom Ašrafa Ganija. Želimo, ako ne možemo da imamo pod talibanima 100 odsto tih prava, da imamo barem 80 ili 50 odsto“, kaže pesnikinja i ženska aktivistkinja Huda Kamoš. Obični građani ne mogu da prepoznaju ko je taliban, a najviši zvaničnici se često distanciraju od nasilja koje se vrši u ime nove vlasti.

„Bolje je da nose određene uniforme, kako bi mogli da ih razlukujemo od drugih. Sada svako može da natakne turban i kaže da je taliban“, kaže stanovnik Kabula Muhamed Džan.

Više od hiljadu ljudi, Amerikanaca i Avganistanaca sa zapadnim vizama blokirani su peti dan i čekaju dozvolu talibana za poletanje iz zemlje, ali pregovori Bajdenove administracije i vlasti u Kabulu vode se za sada bez rezultata. Obnovljen je i unutrašnji drumski saobraćaj. Kamiondžije tvrde da je prevoz sada bezbedniji.

„Možemo sada da vozimo i noću i danju. Nema problema. Nema straha za život. Nekada je to bilo vrlo opasno“, kaže Jakubi.

Obični Avganistanci ipak najviše očekuju od konsolidacije banaka i zaustavljanja rasta cena. Sada je moguće podići samo 200 dolara, što uz deficit robe, život u gradovima svodi na bedu postameričkog Avganistana.

Izvor: www.n1info.com