Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

Depeša upozorenja: Otkriveno šta su američke diplomate pisale Stejt departmentu pre pada Kabula


Američka ambasada u Kabulu poslala je sredinom jula depešu upozorenja o mogućem kolapsu vlasti u Avganistanu posle povlačenja SAD, ali nije sugerisala da bi se to moglo dogoditi čak i pre povlačenja, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken tokom svedočenja u Kongresu.

„Dobio sam to upozorenje sredinom jula. Pročitao sam ga i odgovorio na njega. Ono je govorilo dve informacije, ali nije sugerisalo da će se dogoditi kolaps vlasti i avganistanske vojske pre nego što mi odemo“, rekao je Blinken.

Blinken je podvukao da je depeša iz ambasade izražavala ozbiljnu zabrinutost o mogućnosti opstanka avganistanske vlade i vojske posle odlaska američkih snaga i ukazivala na to da bi trebalo ubrzati izvlačenje lokalnih saradnika SAD.


Depeša poslata 13. jula

Kako su ranije naveli američki mediji, depeša poslata 13. jula upozorila je da talibani (organizacija zabranjena u Rusiji) ubrzano zauzimaju teritorije širom Avganistana i da sledi brz kolaps avganistanskih bezbednosnih snaga. Američke diplomate u depeši su dale i preporuke za načine da se ublaži kriza i ubrza evakuacija.

U depeši je navedeno da bi Stejt department trebalo da koristi „oštriji jezik kada govori o zločinima talibana“, prenosi Sputnjik internešnel.

Talibani su početkom avgusta započeli ofanzivu protiv tadašnjih vladinih snaga i ušli su u Kabul 15. avgusta. Zbog toga je usledila masovna evakuacija državljana zapadnih zemalja, kao i Avganistanaca koji su radili za te zemlje.


izvor

[Dreadnought]

Nedelju dana posle i odmah sukobi u talibanskoj vladi


U vrhu talibanskog pokreta došlo je do velikog unutrašnjeg konflikta oko sastava nove vlade.

Sukob između suosnivača talibanskog pokreta Mule Abdul Ganija Baradara i člana kabineta Khalil ur -Rahman Hakanija dogodio se u predsedničkoj palati, saznaje Bi-Bi-Si iz dobro upućenih izvora u Kabulu.

Otkako je Baradar poslednjih dana nestao iz javnosti bilo je više nepotvrđenih izveštaja o neslaganjima u vrhu talibanskog rukovodstva, ali oni su zvanično demantovani. Talibani su prošlog meseca preuzeli kontrolu nad Avganistanom i od tada su zemlju proglasili "islamskim emiratom".

Novi privremeni kabinet čine isključivo muškarci i sastavljen je od talibanskih zvaničnika od kojih su neki poznati po napadima na američke snage. Jedan talibanski izvor rekao je za Bi-Bi-Si da su Baradar i Khalil ur -Rahman Hakani - ministar za izbeglice i istaknuta ličnost u vojnom krilu pokreta, razmenili oštre reči, dok su se njihovi saradnici međusobno tukli.

Informacija o prošlonedeljnoj svađi u vrhu talibanskog pokreta potvrdio je jedan od talibanskih zvaničnika koji borave u Kataru. Izvori su rekli da je rasprava izbila, jer je Baradar, novi potpredsednik vlade, bio nezadovoljan strukturom privremenog kabineta, kao i da je spor nastao zbog neslaganja oko toga ko u talibanima treba da preuzme zasluge za pobedu u Avganistanu.

Baradar navodno smatra da naglasak treba staviti na diplomatiju i ljude koji su kao on učestvovali u pregovorima, dok iz Hakanijeve struje tvrde da je pobeda izvojevana u borbama. Baradar je bio prvi talibanski lider koji je direktno razgovarao sa američkim predsednikom, obavljao telefonske razgovore sa Donaldom Trampom 2020. godine, a pre toga je u ime talibana potpisao sporazum i Dohi o povlačenju američkih trupa.


izvor

[Dreadnought]

Lavrov o novoj avganistanskoj vladi


Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nakon zajedničkog sastanka ministara spoljnih poslova, ministara odbrane i sekretara Saveta bezbednosti Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) je rekao da je prošlo malo vremena da se izvede zaključak o novoj avganistanskoj vladi.

Diplomata je istakao Moskva ne nameće nikakve uslove pokretu „Taliban“ (teroristička organizacija zabranjena u Rusiji), da pozdravlja obećanja koja je pokret dao, kao i da prati njihovu realizaciju.


Zašto je Rusija u kontaktu sa talibanima

S tim u vezi, objasnio je da Rusija održava kontakte sa talibanima o pitanjima koje se pre svega tiču eliminisanja bilo kakvih rizika po zemlje Centralne Azije.

„Naravno, za sada je prošlo premalo vremena za donošenje konačnih zaključaka. Ali u ovoj fazi, ponavljam, održavamo kontakte sa njima o aktuelnim pitanjima, prvenstveno onim koji se tiču uklanjanja bilo kakvih rizika po naše susede iz Srednje Azije“, dodao je.


O mogućnosti priznanja talibana

Istovremeno, Lavrov je ponovio da niko ne žuri sa zvaničnim priznanjem talibana.

„Nijedna zemlja za sada nije priznala talibane. Svi govore da treba održavati kontakte sa njima kada je reč o aktuelnim pitanjima, pre svega, bezbednosnim, pitanjima poštovanja ljudskih prava, obezbeđivanja normalnog funkcionisanja diplomatskih predstavništava. Ali još uvek niko ne žuri sa zvaničnim priznanjem“, rekao je šef ruske diplomatije novinarima.


izvor

[Dreadnought]

Taliban deny rumours their deputy prime minister, Mullah Baradar, is dead

The Taliban have denied that one of their top leaders has been killed in a shootout with rivals, following rumours about internal splits in the movement nearly a month after its lightning victory over the Western-backed government in Kabul.

[Dreadnought]

An investment in terror' - What role does Pakistan play in the Taliban's resurgence?

The Pakistani government provided help and shelter to the Taliban for many years, while denying it was doing so. The militants' takeover of Afghanistan therefore represents a victory for Islamabad, but one that is fraught with risk.

Nearly a month after the Taliban took over the Afghan capital Kabul, concern is growing about the country’s economic and political future. But one country which has welcomed the Taliban’s power grab is its neighbor Pakistan. The Pakistani prime minister, Imran Khan, recently likened it to the Afghans having broken -what he called- “shackles of slavery”. Islamabad hasn’t yet formally recognized the new rulers of Kabul, but there’s a clear sense of triumph over the unceremonious American exit, as well as its main rival, India. So, how deep are Pakistan’s ties with the Afghan militants and what long term impact could it have on the country?

[Dreadnought]

Mekol - Sada smo na milost i nemilost vladavini terora

   
Vodeći američki diplomata Entoni Blinken branio je haotično povlačenje SAD iz Avganistana u prvom zvaničnom dvodnevnom svedočenju članovima Kongresa od napuštanja Kabula.

Državni sekretar se suočio sa salvom kritika republikanaca koji su opisali izlazak američkih trupa kao ponižavajući. Dok su najmanje dva republikanska kongresmena pozivala Blinkena da podnese ostavku, demokrate su se ustremile na kritike sporazuma između SAD i talibana Bajdenovog prethodnika Donalda Trampa.

Republikanci su se tokom saslušanja sukobili sa Blinkenom oko sudbine avganistanskih saveznika ostavljenih u Kabulu na milost novoj vlasti, povećanih pretnji od terora i oko pitanja ljudskih prava.

- Ako 20 godina i stotine milijardi dolara podrške, opreme i obuke nisu bili dovoljni, zašto bi još godina, pet ili deset, napravilo razliku? - branio se Blinken.

Međutim, Majkl Mekol, vodeći republikanac u Komitetu za inostrane poslove Predstavničkog doma, osudio je povlačenje kao "bezuslovnu predaju talibanima" i tvrdio da se to ne bi dogodilo da je Bajden slušao vojne savetnike.

- Sada smo na milost i nemilost talibanskoj vladavini terora - rekao je Mekol.

Inače, glavno pitanje je da li će SAD formalno priznati vladu predvođenu talibanima.

- Ako žele da traže bilo kakav legitimitet ili bilo kakvu podršku, to počinje slobodom putovanja - rekao je Blinken, potvrđujući da čarter letovima nije dozvoljeno da polaze iz grada Mazari Šarifa.

On je dodao da međunarodna zajednica ima "značajnu polugu" nad talibanima, zbog oslanjanja Kabula na međunarodnu pomoć. U trenutku kada su na međunarodnoj konferenciji u Ženevi donatori obećali više od milijardu i 200 miliona dolara pomoći Avganistanu, Blinken je u Kongresu rekao da će poslati 64 miliona dolara Avganistanu, ali je obećao da će novac zaobići talibansku vladu i otići direktno nevladinim organizacijama i lokalnim grupama za pomoć. Dodao je i da planira poziciju u Stejt departmentu posvećenu pomoći avganistanskim ženama.

Blinken je kongresmenima rekao da su se talibani obavezali da spreče uspostavljanje terorističkih grupa u Avganistanu.

- To ne znači da ćemo se osloniti na njih. Ostaćemo oprezni u praćenju pretnji - zaključio je.


izvor

[Dreadnought]

Former Afghan ambassador to UK: Panjshir Valley resisters not giving up

The Taliban say Panjshir Valley is now under their control, but the Northern Alliance leader Ahmad Massoud has recently called on Western countries to support anti-Taliban forces in an audio message. In an exclusive interview, CGTN Anchor Tian Wei talked with Ahmad Wali Massoud, the former Afghan ambassador to the UK.

Former Afghan ambassador to UK calls for humanitarian aid amid crisis

The Taliban say Panjshir Valley is now under their control, but the Northern Alliance leader Ahmad Massoud has recently called on Western countries to support anti-Taliban forces in an audio message. In an exclusive interview, CGTN anchor Tian Wei talked with Ahmad Wali Massoud, the former Afghan ambassador to the UK. He said the situation of common people especially in Panjshir Valley is still dire as the supply line has been cut due to the ongoing war and the best way to provide humanitarian aid to Afghanistan is through international channels.

[Dreadnought]

Acting Afghan FM meets Chinese ambassador in Kabul

Chinese Ambassador to Afghanistan Wang Yu met with acting Afghan Foreign Minister Amir Khan Muttaqi in Kabul. Wang appreciated the efforts of the Afghan side to ensure the safety of Chinese citizens. He said China respects the sovereignty, independence and territorial integrity of Afghanistan and supports the Afghan people to choose their own development path.

[Dreadnought]

Who was killed in the August 27th (2021) drone strike in Kabul?

[MOTORISTA]

Talibani zovu zapadne sile da se vrate u Avganistan: Umesto oružja ponesite novac
Telegraf 15.09.2021.

Talib Mavlavi, visoki zvaničnik talibana i guverner pokrajne Helmanda, koji se kao vojni komandant godinama borio protiv Britanaca, pozvao je zapadne zemlje da priznaju talibane kao legitimne vođe Avganistana.

Iako je u videu ispred sebe imao pušku, Mavlavi insistira da je vreme borbi prošlo. On je pozvao zapadnjačke sile da se vrate u Avganistan, ali da umesto oružja, ovog puta ponesu novac.

- Suočili smo se u borbi, ali se nismo unismo upoznali u miru. Sada imate priliku da osvojite naša srca i usrećite nas ukoliko priznate ovu vladu - rekao je Mavlavi, rodom iz Helmanda koji se borio za talibane još dok je ta militantna grupa kontrolisala Avganistan.

Sada kada su talibani preuzeli kontrolu nad Laškar Garom, glavnim gradom Helmenda, borbe su u ovoj oblasti završene prvi put posle dve decenije. Većina britanskih vojnika koji su poginuli u ovom ratu stradala je upravo u ovoj provinciji, boreći se protv talibana. Međutim, kao i većina Avganistana i provincija Helmand nalazi se na ivici finansijskog kolapsa. Njihov guverner je, po uzoru na druge talibanske zvaničnike širom zemlje, pozvao strane vlade da pomognu u popunjavanju ekonomske praznine.

- Sve te strane zemlje napale su i ubile naše žene, našu decu i naše stare, i sve uništile. Sada bi međunarodna zajednica trebala da pošalje humanitarnu pomoć i usresredi se na razvoj obrazovanja, poslovanja i trgovine u Avganistanu - rekao je on. On je dodao da međunarodna zajednica pomaže zemljama koje imaju podršku svojih civila, piše Guardian.

- Doneli smo sigurnost i imamo podršku naših ljudi, pa bi oni trebali da nam pomognu i priznaju našu vladu - rekao je Mavlavi. Ovakve poruke talibanskih lidera pokazuju da je situacija u ratom razorenoj zemlji zaista teška. Mnogi ljudi koji su radili za strane nevladine organizacije pobegli su ili su im projekti stali, restorani su poluprazni, a poslovanje u prodavnicama je zaista loše.

Khatera, koja ima četvoro dece, postala je udovica kada je njen suprug vojnik poginuo u borbi ranije ove godine. Ona je počela da radi kao kućna pomoćnica u gradu, kako bi prehranila decu, međutim, većina njenih poslodavaca u međuvrmenu je evakuisana iz zemlje, prenosi Telegraf. Male mesečne novčane naknade koje je dobila kao udovica vojnika su takođe prestale. Bez novca za plaćanje kirije i bez rođaka da je prime, porodica je primorana da spava na ulici.

- Nemam problema sa talibanima, moja deca moraju da jedu. Poslednju vladu je priznao ceo svet, sada treba da priznaju i ovu da bi mogli da nam pomognu - rekla je udovica. To je ista poruka koju Mavlavi želi da pošalje stranim silama.

- Naša poslednja poruka za sve zemlje NATO -a je da smo im mi pomogli. Trebalo bi da budu zahvalni što smo im dali priliku da mirno odu, mogli smo da ih zaustavimo i tada ne bi mogli da odu bez borbe. Zato treba što pre da priznaju našu vladu - rekao je Mavlavi na kraju svog obraćanja.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

"Burka i nikab nisu naše tradicije" - Hrabre Avganistanke u inat talibanima obukle tradicionalne nošnje
 M.I.M. 15.09.2021.

Avganistanke širom sveta protestvuju zbog novog zahteva talibana koji se tiče hidžaba u školama. One svoje nezadovoljstvo izražavaju tako što objavljuju na društvenim mrežama fotografije u kojima su u šarenim i lepih haljinama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Naime, ovih dana su talibani doneli uredbu o segregaciji u učionicama, odnosno podelili su učenike po polu, a učenice, profesorke i ostale zaposlene žene moraju da nose hidžabe shodno šerijatskom zakonu, prenosi “Kurir”. Fotografije studentkinja su preplavile medije jer su bile obučene u crno od glave do pete, potpuno prekrivene, a jedino što su se videle su bile talibanske zastavice kojima su mahale na univerzitetu u Kabulu kojim rukovode talibani.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ostale Avganistanke su na ovu fotografiju odgovrile tako što su postovale odnosno objavljivale fotografije gde su one obučene u šarene i lepe tradicionalne avganistanske haljine - kontrast crnim hidžabima koji su obavezni po dolasku talibana.

“Nijedna žena se nije ovako oblačila u istoriji Avganistana. Ovo je veoma strano i nepoznato kulturi Avganistana. Ja sam objavila svoju fotografiju u tradicionalnoj haljini da bih informisala, edukovala i razvejala dezinformacije koje su talibanska propaganda”, napisala je doktorka Bahar Jalali koja je i pokrenula akciju na “Tviteru” sa haljinama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

“Iz protesta za talibanski dres kod, pomnosno objavljujem ove fotografije tadicionalne avganistanske nošnje”, piše jedna Avganistanka na “Tviteru”. Druga korisnica je prokomentarisala odeću koju je Kim Kardašijan nosila na Met gala večeri.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Ovo nazivaš modom a ovo represijom?", zapitala je korisnica Nimra upoređujući fotografije Kim skroz pokrivene crnom tkaninom - uključujući lice - i Avganistanki u nikabima.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

“Ovo je moja tradicionalna nošnja i to je moje pravo nasleđe”, rekla je druga.

“Ponosno nosimo našu tradicionalnu, šarenu i avganistansku odeću jarkih”, još je jedna poruka.

"Burka i nikab nisu naša tradicija", navela je korisnica Nataša Fatah.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Среда, 15.09.2021.

Талибани тврде да су код бивших званичника нашли 12,3 милиона долара

КАБУЛ – Око 12,3 милиона долара у готовини или златним полугама пронађено је код бивших авганистанских званичника, саопштила је данас авганистанска централна банка, месец дана након што су власт преузели талибани који оптужују бившу власт за корупцију и хвале своју транспарентност.

„Пронађен новац долази од високих званичника бивше владе као што је Амрулах Салех (бивши потпреседник) и неких безбедносних агенција које су чувале новац или злато у својим просторијама”, наводи се у саопштењу авганистанске централне банке, јавља Бета. Исламски емират, како талибани називају Авганистан, све је пренео у „националне касе” у име „транспарентности”, наводи се у тексту.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Talibani pozdravili međunarodnu pomoć i pozvali Vašington da bude velikodušan
SVET Autor: Beta 14. sep. 2021

Talibani su pozdravili pomoć od 1,2 milijarde dolara koju je međunarodna zajednica obećala za Avganistan i pozvali SAD da pokažu veću velikodušnost.

„Zahvaljujemo i pozdravljamo preuzete obaveze sveta od oko milijardu dolara pomoći pozivamo ih da nastave pružanje pomoći Avganistanu“, rekao je Amir Kan Mutaki, vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova u novoj avganistanskoj vladi.

„Amerika je velika zemlja, oni treba da pokažu velikodušnost“, dodao je on na konferenciji za novinare.

SAD su u okviru inicijative UN, u ponedeljak, obećale oko 64 miliona dolara za humanitarne organizacije koje rade u Avganistanu. U poređenju sa tim Vašington je potrošio 2.000 milijardi dolara za 20 godina avganistanskog sukoba. „Islamski emirat“, kako talibani nazivaju Avganistan, „je pomogao SAD olakšavajući njihovu evakuaciju. Ali umesto zahvalnosti oni govore o nametanju sankcija našem narodu“, rekao je Amir Kan Mutaki. To je bio osvrt na oko 123.000 evakuisanih osoba iz Avganistana krajem avgusta u velikom vazdužnom mostu.

Od dolaska talibana na vlast 15. avgusta Avganistan je delimično u zastoju, posebno zbog prekida finansijskih tokova s inostranstvom koji daju život privredi pogodjenoj posle 40 godina rata. UN su u ponedeljak saopštile da su se zemlje donatori obavezale da će dati ukupno 1,2 milijardi dolara pomoći Avganistanu, ne precizirajući kolika suma će biti dodeljena kao hitna pomoć.

„Islamski emirat će učiniti sve što može da tu pomoć prosledi ljudima kojima je potreban na potpuno transparentan način“, dodao je novi avganistanski šef diplomatije.

Izvor: www.n1info.com

[MOTORISTA]

Ovo je najmoćnija grupa u talibanskoj vladi: Predvode je ministri teroristi za čije hapšenje je Amerika nudila milione dolara
Milijana Milikšić 15.09.2021.

Mreža Hakani najmoćnija je grupa u novoj talibanskoj vladi u Avganistanu, sa četiri članova klana nominovanih za ministre kabineta.

Mreža nosi ime po osnivaču grupe Džalaludinu Hakaniju, koji se prvi borio sa sovjetskom armijom u Avganistanu kao lojalni saveznika američke Centralno obaveštajne agencije (CIA) i Obaveštajne službe Pakistana (ISI), a potom se borio protiv američkih i NATO snaga dok je boravio u severnom Vaziristanu, gde je Pakistan pružio grupi utočište. U septembru 2018. je objavljeno da je Džalaludin umro prirodnom smrću, iako su kolale glasine da je umro godinama ranije. A nasledio ga je njegov sin Siradžudin, piše portal Indianexpress.com.

Članovi Hakanija u avganistanskoj vladi

Imenovanje Siradžudina Hakanija (48) na mesto novog ministra unutrašnjih poslova Avganistana je, kako navodi portal, “prst u oku međunarodnoj zajednici”. Ujedinjene nacije su ga obeležile kao globalnog teroristu 2007, a Federalni istražni biro (FBI) ponudio je 10 miliona dolara nagrade za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja. Ne postoje njegove novije fotografije.

Prema izveštaju američkog Instituta za studije rata iz 2010. o mreži Hakani, Siradžudinova majka je Arapkinja koja je bila druga Džalaludinova supruga. Navodi se da ona živi u jednoj zalivskoj zemlji. UN nvaode da je Siradžudin "učestvovao u finansiranju, planiranju, održavanju, omogućavanju, pripremanju ili izvršavanju radnji ili aktivnosti za, ili u skladu sa, pod imenom ili u ime ili zarad podrške talibana, Al Kaide i Džaiša-i-Mohameda" (pakistanske grupe aktivne u Kašmiru). Opisuje se kao “jedan od najuglednijih, najuticajnijih, najharizmatičnijih i najiskusnijih lidera mreže Hakani… i bio je jedan od glavnim operativih komandanata mreže od 2004. Nakon pada talibana 2001, Siradžudin Hakani preuzeo je kontrou nad mrežom Hakani i od tada vodio grupu u prvim redovima pobunjeničkih aktivnosti u Avganistanu”.

Mnogo moći i autoriteta stekao je zahvaljujući svom ocu, koji je takođe na listi UN i opisan kao “posrednik između Al Kaide i talibana na obe strane avganistansko-pakistanske granice”. Siradžudin Hakani je bio umešan u samoubilački bombaški napad na autobus policijske akademije u Kabulu 18. juna 2007, kad je ubijeno 35 policajaca.

Drugo ime novog kabineta je Halil ur Rehman Hakani, Siradžudinov ujak koji je postavljen za ministra za izbeglice. On je izlistan kao terorista 2011. SAD su ponudile pet miliona dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja. Navodi se da je putovao po zalivskim zemljama i jugo-istočnoj Aziji da sakupi fondove u ime talibana i mreže Hakani. Smatra se jednim od nekoliko odgovornih za pritvaranje zarobljenika koje su uhvatili talibani i mreža Hakani. Povezuje se i sa Al Kaidom. Nadžibulah Hakani, novi ministar komunikacija, takođe se našao na listi terorista 2001. On je bio zvaničnik i u prethodnom talibanskom režimu, prvo kao zamenik ministra javnih radova a kasnije kao zamenik ministra finansija. Bio je vojno aktivan do 2010. Šeik Abdul Baki Hakani, Džalaudinov saradnik i novi ministar višeg obrazovanja, jedini je lider mreže Hakani u vladi kojeg Savet bezbednosti UN nije obeležio kao teroristu. Ali, sankcionisala ga je Evropska unija. Nakon što je imenovan oprošlog meseca za ministra obrazovanja u senci rekao je da devojčice mogu da studiraju, ali da će se sve obrazovne aktivnosti odvijati u skladu sa šerijatskim zakonom.

Koreni u Af-Paku

Džalaludin Hakani, pripadnik paštunskog plemena Zadran iz oblasti Loja Paktija u istočnom Avganistanu, blizu granice s Pakistanom, bio je član antikomunističke, antisovjetske političke partije Hizb-e-Islami a sedamdesetih je postao aktivan mudžahedin. Pohađao je školu islamske institucije Dar-ul-ulum Madrasa, poznate kao fabrika džihada, u Akora Hataku u pakistanskoj provinciji Hajber Pahtunva. Kad se granica Hladnog rata približila Pakistanu, on i nekoliko drugih obučeni su za džihad. Po dolasku sovjetske armije bio je među najpoverljivijim mudžahedinima CIA-e. Kaže se da ga je američki senator Čarli Vilson, koji je sakupljao novac i oružje za rat, opisao kao “personifikovano božanstvo”. Tokom tog vremena Džalaludin je skovao bliske veze sa ISI.

Iz baze na severu Vaziristana vodio je borce za džihad tokom osamdesetih. Kako ukazuje portal Indianexpress.com, u to vreme je sreo i Osamu bin Ladena, u gradu Miramšahu. Iako je primao sredstva od CIA-e i ISI-ja, Hakani je takođe prikupljao svoje fondove od bogatih šeika zalivskih zemalja. Udružio se sa talibanima 1995. i borio protiv različitih frakcija mudžahedina. Kad su talibani osvojili Kabul 1996. postao je ministar pograničnih i plemenskih poslova. Odnos između njega i Mule Omara, avganistanskog komandanta talibana koji je 1996. osnovao Islamski Emirat Avganistana, bio je od zajedničkog interesa, ali teško da je tekao glatko – Hakaniju je bila odbojna važnost koju je Omar pridavao svom unutrašnjem krugu iz Kandahara.

Moderna mreža

Nakon što su američke i savezničke snage proterale talibane 2001, porodica Hakani je pobegla u Pakistan i veruje se da su se sklonili u svoje staro uporište u Miramšahu na severu Vaziristana. Tamo su vodili paralelnu administraciju, naplaćivali poreze i zarađivali na građevinskim ugovorima i investicijama u nekretnine u području. Drugi izvor prihoda bilo je prikupljanje fondova u Zalivu. Kidnapovanja zbog otmica bila su glavni izvor prihoda, kao i šverc drveta za gradnju iz Avganistana u Pakistan. Kad su talibani 2003. krenuli da se regrupišu, klan Hakani bio je u središtu tih napora. Do tada je Siradžudin preuzeo većinu operativnih aspekta mreže Hakani od svog oca Džalaludina. Vojni posmatrači pripisuju većinu uspeha koji su ostvarili talibani upravo mreži Hakani.

SAD su često urgirale Pakistan da “uradi više” kako bi eliminisao mrežu Hakani, ali su ti “napori” uglavnom bili “kozmetičke” prirode. U izveštaju Instituta za studije rata navodi se da je pakistanska armija stalno odbijala da pokrene vojnu operaciju u severnom Vaziristanu uprkos prisustvu viših lidera Al Kaide. Čak i kad je direktno odgovarala talibanskom Vrhovnom savetu, mreža Hakani je zadržala svoj distinktivni identitet. U maju ove godine UN su u izveštaju opisale mrežu Hakani kao “najspremnije talibanske snage za borbu sa visoko obučenim jezgrom članova specijalizovanih za kompleksne napade i tehničke veštine, poput improvizovanih eksplozivnih naprava i izgradnje raketa”.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Baradar: Nisam mrtav


Šef političke kancelarije talibanskog pokreta i zamenik premijera privremene vlade Avganistana, mula Abdul Gani Baradar odbacio izveštaje o njegovoj smrti.

Takođe je odbacio i pisanje medija da među talibanima ima nesuglasica.

"Nema nikakvih svađa medju liderima Islamskog emirata Avganistana. Imamo takav respekt među sobom da retko koja porodica može da se pohvali time. Pozivamo naš narod da ne budu obmanjeni netačnim izveštajima u nekim medijima i tražimo od novinara da prekinu sa širenjem dezinformacija", izjavio je Baradar, koji se trenutno nalazi u Kandaharu, prenela je agencija Tass.

Nekoliko lokalnih i stranih medija izvestili su o tome da je Baradar imao sukob sa Halilom ur-Rahmanom Hakanijem, ministrom za izbeglice, oko sastava privremene vlade.

Mediji su naveli da je Baradar tražio inkluzivnu vladu koja bi ukjučila i predstavnike raznih etničkih i religioznih grupa, kao i žena.

Baradar nije bio deo talibanske delegacije koja se 12. septembra sastala sa viceperemijerom Katara i ministrom spoljnih poslova, šeikom Muhamedom bin Abdulrahmanom al-Tanijem.

Mediji tvrde da je Baradar otišao u Kandahar nakon što je imao svadju sa ostalim talibanskim liderima, štaviše, pisalo se da je imao zdravstvene probleme i da je verovatno mrtav.

"Nisam znao da je katarski ministar posetio Kabul. Da sam znao ranije, susreo bih se sa njim. Išao sam na put u tom trentuku i nisam mogao da prekidam put kako bih negirao glasine, posebno o mom zdravlju", dodao je Baradar.


izvor