Petreus novi komandant u Avganistanu24.06.2010.
Obama smenio generala Mekristala, zbog omalovažavanja potpredsednika i tima za nacionalnu bezbednost Vašington, 23. juna – Predsednik Obama je razrešio dužnosti generala Stenli Mekristala, svog glavnokomandujućeg u ratu u Avganistanu, i na njegovo mesto postavio generala Dejvida Petreusa, šefa Centralne komande i bivšeg komandanta u ratu u Iraku. Obrazlažući tu odluku posle sastanka Ratnog saveta za Avganistan, predsednik je rekao da ponapšanje smenjenog gnerala nije bilo „po standardima” jednog visokog oficira i da je podrilo civilnu kontrolu nad vojskom.
Smenu je Obama uvio u formu „prihvatanja ostavke”, izgovorio mnogo lepih reči o Mekristalu, ali i naglasio da sa se sa ovom smenom komandanta ne menja i politika. Upozorio je takođe da neće „tolerisati podele” (što je adresirano i na njegovo okruženje), i podsetio da je „nacija u ratu”.
Time je okončana dvodnevna afera i politička drama stvorena posle objavljivanja teksta sa Mekristalovim nesmotrenim izjavama i komentarima datim jednom ovdašnjem magazinu, u kojima nipodaštava ceo tim za nacionalnu bezbednost, pa donekle i samog predsednika.
Pre toga general Mekristal je imao polusatni raport kod svog vrhovnog komandanta i sasvim sigurno ne baš prijatne razgovore u Pentagonu, sa sekretarom za odbranu Robertom Gejtsom i načelnikom Združenog generalštaba admiralom Majkom Malenom.
Da je njegov položaj visio o tankom koncu, bilo je jasno već juče, po intonaciji odgovora predsednikovog savetnika za štampu, na pitanja novinara u Beloj kući. „General je počinio ogromnu grešku”, rekao je Robert Gibs. „Značajna greška”, ocenio je i sekretar za odbranu Robert Gejts, koji se inače smatra generalovim saveznikom i prijateljem.
Izbor Petreusa je, prema prvim reakcijama, „najbolji mogući”, s obzirom na njegovo iskustvo glavnokomandujućeg iz Iraka i na činjenicu da to obezbeđuje kontinuitet i u saradnji sa saveznicima. Kao šef Centralne komande, Petreus je bio nadređen Mekristalu.
Ovde je bio očigledan konsenzus, da je „general prešao preko crte”, nipodaštavajući civilni lanac komandovanja i kršeći time temeljni princip svake vojske – princip subordinacije.
On se za navode koji su mu pripisani u tekstu „Roling stouna” izvinio, ali ništa nije porekao, što je, uz izjavu urednika tog magazina, da mu je tekst pre objavljivanja predočen radi provere verodostojnosti, bila otežavajuća okolnost. Mada je, kako se smatra, velika greška i što je kao glavni vojnik uopšte pristao da jednog novinara ima u svom neposrednom okruženju punih mesec dana.
Obama je ovom aferom bio stavljen u tešku poziciju, u kritičnom momentu rata. Tekst „Odbegli general” je naime samo dodatno osvetlio neprijatnu činjenicu da u Avganistanu gotovo ništa ne ide prema očekivanjima, kao i okolnost da u predsednikovom „A-timu” ni izdaleka nema jednoglasnosti oko strategije za rat koji je u junu već ušao u istoriju kao najduži koji je Amerika ikad vodila. Počeo je 7. oktobra 2001, kao američki odgovor na napad Al Kaide na Njujork i Vašington 11. septembra te godine, sa ciljem da se tamo uhvati Osama bin Laden i uništi njegova teroristička organizacija Al Kaida. Oni su u Avganistanu uživali gostoprimstvo i podršku tadašnjeg talibanskog režima, svrgnutog već u prvim danima posle invazije.
Obama je rat „nasledio”, ali ga je potom i „usvojio”. General Stenli Mekristal je čovek kome je poverio ne samo njegovo vođenje, nego i strategiju: eskalacija, slanje dodatnih 30.000 vojnika povrh onih koji su tamo već bili, koju je početkom ove godine odobrio Obama, bilo je ispunjenje Mekristalovog zahteva.
Ali general, iako je dobio odrešene ruke, nije ispunio gotovo ništa od onoga što je obećavao. Ofanziva u južnoj pokrajini Helmand je završena bez opipljivog rezultata, nova, u glavnom uporištu talibana, Kandaharu, koja je već trebalo da bude uveliko u toku, odložena je za jesen... Upravo je objavljeno da američka vojska pobunjenicima plaća da ne napadaju njene konvoje, nastojanja da se obuči domaća vojska ne uspevaju, kao ni napori da se osposobi civilna vlast, iako se za to troše velike (američke) pare koje uglavnom završavaju u džepovima korumpiranih avganistanskih političara...
U svemu ovome general Mekristal je i arhitekta i izvršilac radova. Obama ga je lično odabrao, imajući u vidu njegovu dotle impresivnu prfesionalnu biografiju, da bi danas bio u poziciji da vaga da li da uprkos svemu da ga zadrži ili smenjuje, uz neizvesnoti kakvo će dejstvo jedna ili druga odluka imati na sam rat i na njegov politički rejting ne samo kao predsednika, nego i kao vrhovnog komandanta.
Jedan od faktora koji Obama morao da pažljivo odmeri, jeste kako će smenjivanje Mekristala uticati na njegove odnose sa vojnim vrhom, kojem je, sa hendikipom da nikad nije nosio uniformu, formalno nadređen. Da bi to svoje neiskustvo kompenzovao, Obama je za svoje važne saradnike imenovao mnoge generale: taj čin ima i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost (položaj koji je po rangu praktično isti kao i mesto šefa diplomatije), do pre neki dan jedan general je bio i šef svih obaveštajnih službi, penzionisani general je i ambasador Ejkerman, glavni američki civil u Kabulu.
Uz sve to, rat u Avganistanu ne samo da je bezizgledan, nego i veoma skup (svaki vojnik tamo košta milion dolara godišnje), što u okolnostima ekonomske krize i velikog američkog budžetskog deficita nije zanemarujuće. Sem toga, kao da je izgubio svoj smisao: Al Kaida zbog koje je poveden, nije više tamo. Avganistanski političari se pak već pripremaju za period posle odlaska Amerikanaca, a svoje nacionalne račune, različite od američkih, ima i glavni partner u regionu, Pakistan.
Autor: Milan Mišić
Izvor:
http://www.politika.rs/
