Koferi sa dolarima lete za Dubai29.06.2010.
Novi dokazi da američke pare namenjene razvoju Avganistana završavaju
na tajnim računima korumpiranih lokalnih funkcionera [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Vašington – Koferi puni dolara, evra, pakistanskih rupija, saudijskih rijala, pa čak i norveških kruna se slažu na palete, a onda viljuškarom ukrcavaju u kargo odeljenja putničkih aviona koji sa kabulskog aerodroma poleću za Dubai. Dobar deo tog specijalnog tereta je pri tom uredno evidentiran u carinskim knjigama. A na odredištu, te kofere preuzimaju specijalni kuriri, koji ih potom isporučuju na njima znane adrese.
Ovo je slika završnog čina korupcije u Avganistanu koju danas, u dva odvojena poduža teksta, slučajnom ili nekom drugom podudarnošću objavljuju dva vodeća američka dnevnika, „Volstrit džornal” i „Vašington post”. Tajming, međutim, nije slučajan: prošlonedeljna smena komandanata na avganistanskom ratištu, sa pratećom aferom, ponovo je u fokus ovdašnje javnosti stavila svrhu i smisao napora Zapada u toj zemlji u koju su zapadne vojske ušle mnogo lakše nego što će iz nje izaći.
Prema onome što predočava „Volstrit džornal”, korupcija bi mogla da po sudbinu Avganistana bude pogubnija od njegovih pobunjenika, talibana. List navodi da je na gore opisani način, preko kabulskog aerodroma, od početka 2007. do februara ove godine, izneto preko tri milijarde dolara (u različitim valutama). To su uglavnom pare koje je Zapad namenio razvoju avganistanske države i njene infrastrukture – a koje su završile u rukama korumpiranih funkcionera, pre svega onih u neposrednom okruženju glavnog američkog partnera u zemlji, predsednika Hamida Karzaija.
U Avganistan se samo prošle godine kao razna pomoć i donacije slilo oko 14 milijardi dolara zapadnih para. To je svota nešto veća od bruto nacionalnog proizvoda zemlje (13,5 milijardi), svega što se u njoj za godinu dana proizvede ili kroz usluge razmeni. Svota koja je izneta iz zemlje je dakle oko četvrtine BNP-a i veća je od ukupno godišnje ubranog poreza.
Američki poslovni list navodi samo dve ličnosti, koje su posredno, preko saradnika, opovrgle da je deo iznetih para njihov. To su potpredsednik Muhamed Faham i jedan od predsednikove braće, biznismen Mahmud Karzai (inače američki državljanin). Potpredsednik optužbe nije želeo da komentariše, dok je biznismen Karzai rekao da sve što ima ne vredi više od 12 miliona dolara, i da su optužbe na njegov račun delo političkih protivnika.
Iznete pare su u stvari transakcije preko tradicionalnog „havala” sistema, koji je na Bliskom istoku, delovima Afrike i na Indijskom potkontinentu neformalna zamena za bankarski. Za razliku od ovog drugog, koji počiva pre svega na pedantnim evidencijama i knjigovodstvu, „havala” bankarstvo, što mu samo ime (na hindiju „poverenje”) kaže, počiva na datoj reči.
U Avganistanu se preko „havala” sistema obavlja oko 80 odsto svih novčanih transakcija. Transferi se praktično obavljaju tako što pošiljalac svoje pare odnese kod jednog „hakadara” (dilera) i da mu ime osobe kojoj novac šalje, u nekom drugom gradu ili zemlji. Taj diler onda pozove svog kolegu u mestu primaoca, proveri da li ima svotu namenjenu transferu i, ako je sve u redu, dogovore se o šifri kojom će se legitimisati primalac.
Transfer je time obavljen, a „hakadari”, od kojih samo prvi uzima proviziju (manju od bankarske), međusobna potraživanja i dugovanja prebijaju kasnije. Ono što je, međutim, najvažnije jeste to da u celom procesu nema priznanica, menica i sličnih papira kojima banke obezbeđuju svoje transakcije.
Novac ovako iznose i oni koji se bave danas najunosnijim biznisom u Avganistanu, opijumom. To znači da je deo para koji se transportuje preko kabulskog aerodroma i njihov. U proseku, na ovaj način (ali i preko sasvim porozne avganistansko-pakistanske granice) iz zemlje se iznosi u proseku 10 miliona dolara dnevno.
Predsedniku Karzaiju je, zbog korupcije u njegovom neposrednom okruženju, „zapretili” i šefovi država ili vlada G-8 na u subotu održanom sastanku i Kanadi, davši mu rok od pet godina da to sredi.
To je, reklo bi se, mlaka pretnja i dovoljno vremena da se avganistanska politička elita obezbedi za vreme kad ih zapadne vojske napuste. Da je korupcija zaista glavni politički problem zemlje pred kojim je Amerika, kao predvodnik koalicije koja tamo ratuje, nemoćna, potvrđuje se i u današnjoj analizi „Vašington posta” gde se kaže da funkcioneri Karzaijeve vlade sistematski blokiraju svaku istragu o konkretnim pojedincima iz vlasti, tako što njihova imena brišu iz krivičnih prijava ili sprečavaju njihova hapšenja.
Iz Kabula ka Dubaiju, odnosno Ujedinjenim Arapskim Emiratima, poleće osam aviona dnevno. Emirati su „avganistanski Kipar”, kako zbog blizine, tako i zbog toga što i tamo funkcioniše „havala” sistem. Avganistanski funkcioneri uglavnom tamo sklanjaju ono što su prigrabili za crne dane – ako im uopšte dođu.
Autor: M. Mišić
Izvor:
http://www.politika.rs/
