Dešavanja u Avganistanu

[MOTORISTA]

U Norveškoj počinju razgovori sa talibanima
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 23.01.2022.

Talibanska delegacija koju predvodi ministar spoljnih poslova Amir Kan Mutaki, počela je danas trodnevne razgovore u Oslu.

Razgovori se vode sa zvaničnicima zapadnih vlada i predstavnicima avganistanskog civilnog društva zbog pogoršanja humanitarne situacije u Avganistanu. Prvog dana razgovora predstavnici talibana sastaće se sa aktivistkinjama za zaštitu prava žena i braniteljkama ljudskih prava iz Avganistana i iz avganistanske dijaspore, prenosi agencija AP.

Pre razgovora, talibanski zamenik ministra kulture i informisanja objavio je na Tviteru poruku u kojoj je izrazio nadu u "dobro putovanje puno dostignuća'' i zahvalio se Norveškoj, zemlji za koju je rekao da se nada da će postati "kapija za dobre odnose sa Evropom".

Kako se navodi, Ujedinjene nacije su uspele da obezbede izvesnu likvidnost i dozvolile novoj administraciji da plaća uvoz, uključujući struju, ali su upozorile da se čak milion avganistanske dece nalazi u riziku od gladi, a da većina stanovništa od 38 miliona ljudi u zemlji živi ispod granica siromaštva. Norveško ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će se delegacija talibana sastati sa Avganistancima u Norveškoj.

"Norveška nastavlja da učestvuje u dijalogu sa talibanima kako bi promovisala ljudska prava, učešće žena u društvu i jačala humanitarne i ekonomske napore u Avganistanu kao podršku avganistanskom narodu", navodi se u saopštenju ministarstva spoljnih poslova.

Delegacija SAD, koju predvodi specijalni predstavnik za Avganistan Tom Vest, planira da razgovara o "formiranju reprezentativnog političkog sistema, da odgovori na humanitarnu i ekonomsku krizu, bezbednosti i borbi protiv terorizma, zaštiti ljudskih prava, posebno obrazovanja za devojke i žene", navodi se u saopštenju američkog Stejt departmenta.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Preuzeli odgovornost za napad
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 23.01.2022.

Islamska država preuzela je danas odgovornost za napad u gradu Heratu na zapadu Avganistana, navodi se u objavi u Telegramu.

Najmanje šest osoba poginulo je u eksploziji koja se juče dogodila u kombiju u Heratu, saopštili su zvaničnici. Komandant Herata Mavlavi Ansari rekao je za Rojters da je u eksploziji povređeno devet osoba. Zdravstveni zvaničnik iz Herata, koji je tražio da ne bude imenovan, rekao je da se eksplozija dogodila u malom kombiju koji se koristi za javni prevoz nešto posle 18.00 časova po lokalnom vremenu i da je troje povređenih u teškom stanju.

Izvor. www.b92.net

[Dreadnought]

Počeli zvanični razgovori sa zapadnim vladama


Talibani i zapadne diplomate započeli su danas prve zvanične pregovore u Evropi.

Sastanku prisustvuju predstavnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Francuske, Italije i domaćina Norveške.

Kako navodi agencija AP, predstavnici talibana insistiraće na zahtevu da se oslobodi skoro 10 milijardi dolara koje su zamrzle Sjedinjene Američke Države i druge zapadne zemlje, jer se Avganistan suočava sa nesigurnom ekonomskom situacijom.

"Tražimo od njih da odmrznu avganistansku imovinu, kao i da ne kažnjavaju obične građane Avganistana zbog politike," rekao je uoči početka sastanka predstavnik talibana Šafulah Azam.

On je poručio da je vreme da međunarodna zajednica podrži Avganistance zbog gladi i zime, a ne da ih kažnjava zbog političkih sporova.

Uoči početka razgovora, zapadne diplomate su se sastale sa avganistanskim aktivistima za zaštitu prava žena kako bi čuli od predstavnika civilnog društva u Avganistanu i avganistanske dijaspore o njihovim zahtevima i proceni trenutne situacije na terenu.

Trodnevni pregovori počeli su juče direktnim sastancima talibana i predstavnika civilnog društva.

Zamenik ministra kulture i informisanje Avganistana Zabihula Mudžahid, napisao je u objavi na Tviteru da su "učesnici sastanka prepoznali da su razumevanje i zajednička saradnja jedino rešenja za sve probleme Avganistana".

"Svi Avganistanci moraju da rade zajedno za bolje političke, ekonomske i bezbednosne rezultate u zemlji", istakao je Mudžahid.


izvor

[MOTORISTA]

Avganistanske porodice preduzimaju očajničke mere: Tri dana u nedelji ne možemo da priuštimo obrok
Milijana Milkšić 24.01.2022.

Nakon što su talibani preuzeli vlast u Avganistanu zemlja je zapala u duboku krizu, a sa zimskim temperaturama koje idu ispod nule porodice se muče da prežive.

Procenjuje se da je 3,5 miliona Avganistanaca bilo primorano da napusti svoje domove, a među njima je porodica Delaram Rahmati, koja je sa osmoro dece pre četiri godine napustila porodičnu kuću u provinciji Badgis, piše “Gardijan”. Sada žive u kolibi od blata sa plastičnim krovom u siromašnom delu grada Herata za interno raseljene. Porodica se preselila jer je zemlja u njihovom selu postala neplodna usled suše. Posla nema, a 50-godišnja Delaram pritisnuta je bolničkim računima za svoja dva sina, od kojih je jedan paralizovan a drugi mentalno oboleo, a tu su i lekovi koji su potrebni njenom suprugu.

Prodala dve ćerke

- Bila sam primorana da prodam svoje dve ćerke, jednu od osam drugu od šest godina – rekla je Delaram. Ćerke je prodala pre nekoliko meseci, svaku za 100.000 avganistanskih avgana (oko 800 evra), nepoznatim porodicama. One će ostati tamo dok ne dođu do puberteta, kad će ih takođe "predati" strancima.

“Gardijan” ukazuje da u Avganistanu nije neuobičajeno ugovoriti prodaju ćerke za brak, iako do tada obično devojčice odrastaju kod kuće dok ne dođe vreme da je napuste. Ali, kako se ekonomska kriza u zemlji zaoštrila, porodice "predaju" svoju malu decu jer ne mogu da ih prehrane. Ipak, prodaja ćerki nije bila jedina očajnička odluka koju je Delaram preduzela kako bi porodica opstala.

Suša, pandemija, sankcije

- Zbog dugova i gladi sam morala da prodam svoj bubreg – rekla je ona.

Ujedinjene nacije navode da je Avganistan na ivici “humanitarne krize i ekonomskog kolapsa”. Suša, pandemija kovida i ekonomske sankcije nametnute otkako su talibani preuzeli vlast u avgustu 2021. imali su katastrofalne posledice po ekonomiju, a dramatični porast inflacije imao je za posledicu rast cena hrane. Prodaja bubrega u Avganistanu je u porastu već neko vreme, ukazuje “Gardijan”. Ali, otkako su talibani na vlasti, cena i uslovi pod kojima se ilegalna trgovina organa odigrava su se promenili. Cena bubrega, koja je nekad bila između 3.000-3.500 evra, pala je na manje od 1.300. Delaram je prodala svoj bubreg za 150.000 avganija za oko 1.000 evra. Na dan transplantacije se razbolela i lekari su odbili da je operišu. Izveli su je iz bolnice ali se ona vratila.

- Rekla sam im da mi ne smeta da umrem ali da ne mogu da gledam moju decu kako gladuju ili su bolesna – rekla je Delaram, čiji oporavak nakon operacije ne protiče kako treba ali nema novca da ode do lekara.

Bubreg jedini način da dođu do hrane

UNHCR navodi da je više od polovine od procenjenih 40 miliona Avganistanaca suočeno sa “ekstremnim nivoima gladi”. Za sve više njih prodaja bubrega je jedini način da dođu do novca za hranu.

- Prošli su meseci otkako smo poslednji put jeli pirinač. Jedva da nađemo hleba i čaja. Tri dana u nedelji ne možemo priuštiti obrok – rekao je Salahudin Taheri, koji živi u straćari poput porodice Rahmati.

Taheri (27), otac četvoro dece koji skuplja otpad od čega svakog dana može da kupi pet vekni hleba, takođe traži kupca za svoj bubreg.

- Treba da prehranim svoju decu, nemam izbora – rekao je.

U proteklih pet godina u bolnicama provincije Herat obavljeno oko 250 zvaničnih transplantacija bubrega, sa “veoma ograničenim brojem članova porodice koji doniraju svoj organ”, kako je rekao Asif Kabir, javni zdravstveni zvaničnik regiona.

Mušterije obilaze kampove sa raseljenima

Cena transplantacije bubrega, kako je naveo, iznosi 400.000 avganija, plus cena bubrega. Ali, pravi broj takvih operacija je možda daleko veći.

- Mušterije obilaze kampove sa raseljenim osobama da pronađu jeftin bubreg – rekao je jedan lekar, dodajući da se broj ljudi koji prodaju bubreg povećao u Heratu a da većina njih živi u straćarama Herata.

Sajed Ašraf Sadat, aktivista iz Herata i bivši član delegacije predsednika Ašrafa Ganija koja je istraživala ilegalnu trgovinu bubrezima u maju 2021, rekao je da postoji više zahteva za transplantacije van Avganistana.

- Zemlje poput Irana trebaju bubrege a siromašni Avganistanci su primorani da ih prodaju… Otkrili smo dokaze da su neki podstaknuti da prodaju svoje bubrege, prebačeni van granice a njihovi organi su prodati za 200.000-400.000 avganija. Deluje da su lekari umešani u ilegalnu trgovinu. Ali, nažalost, istraga je zaustavljena zbog pogoršanja bezbednosne situacije – naveo je.

Izvor: www.blic.rs

[Dreadnought]

Afghanistan under Taliban rule: Concern over women's rights as Oslo talks enter last day

Afghan women protesting against the Taliban's harsh rule say they have been betrayed by Norway, the first Western nation to host the hardline Islamists since they seized power in August.

[MOTORISTA]

Gutereš: Avganistan u teškoj situaciji, pomoć hitno potrebna
Tanjug 26.01.2022.

Avganistan se nalazi u teškoj situaciji sa milionima ljudi koji pate od ekstremne gladi, obrazovne i socijalne usluge su na ivici kolapsa, a nedostatak likvidnosti ograničava šanse da pomoć stigne do ljudi kojima je potrebna, poručio je danas generalni sekretar UN Antonio Gutereš u Savetu bezbednosti.

- Moramo suspendovati pravila i uslove koji ograničavaju ne samo ekonomiju Avganistana, već i naše operacije spašavanja života. U ovom trenutku najveće potrebe ta pravila moraju biti ozbiljno preispitana - naglasio je Gutereš, prenosi Rojters. On je ponovo pozvao države članice da izdaju opšte dozvole koje bi omogućile transakcije neophodne za sve humanitarne aktivnosti.

„Moramo da finansijskim institucijama i komercijalnim partnerima damo pravnu garanciju da mogu da rade sa humanitarnim operaterima bez straha od kršenja sankcija“, rekao je Gutereš.

Oko 9,5 milijardi dolara u rezervama avganistanske centralne banke i dalje je blokirano van zemlje, a međunarodna podrška koja je data prethodnoj vladi je presušila otkako su talibani preuzeli vlast prošlog avgusta. U decembru, donatori zamrznutog Fonda za obnovu Avganistana kojim upravlja Svetska banka pristali su da prebace 280 miliona dolara Svetskom programu za hranu (WFP) i Dečijem fondu UN (UNICEF) za njihove aktivnosti u Avganistanu.

„Potrebno nam je da preostale 1,2 milijarde dolara hitno oslobodimo, kako bismo pomogli narodu Avganistana da preživi zimu. Ovde je vreme od suštinskog značaja“, rekao je Gutereš.

Ujedinjene nacije su ranije ovog meseca apelovale za 4,4 milijarde dolara humanitarne pomoći Avganistanu u 2022, a danas su saopštile da im je potrebno dodatnih 3,6 milijardi dolara za zdravstvo i obrazovanje, obezbeđivanje osnovne infrastrukture i sredstava za život, kao i za program socijalne kohezije, navodi Rojters.

Izvor. www.blic.rs

[MOTORISTA]

Среда, 26.01.2022.

Нови докази да је Борис Џонсон лично одобрио евакуацију паса и мачака из Авганистана

Британски премијер Борис Џонсон лично је одобрио транспорт 173 пса и мачке из Авганистана, у тренутку када су хиљаде људи чекале евакуацију са аеродрома у Кабулу, открива интерни владин мејл који је објавио Комитет за спољне послове Дома комуна, пише "Индипендент", преноси РТС.

Мејл који је у супротности са тврдњама Бориса Џонсона да није имао никакву улогу у евакуацији паса и мачака из Авганистана послао је званичник Форин офиса 25. августа 2021. године - у јеку кризе која је завладала у Кабулу након уласка талибана у град. У мејлу упућеном тиму одељења за "специјалне случајеве" који је управљао евакуацијом, британски званичник каже да је добротворна организација за животиње бившег маринца Пена Фартинг "добила велики публицитет".

Пише да је „премијер управо одобрио да њихово особље и животиње буду евакуисани" из Авганистана.

Бивши британски дипломата Рафаел Маршал је у свом сведочењу прошле године већ оптужио Џонсона да је лично наредио да се авганистанској добротворној организацији за животиње да приоритет за евакуацију.

„Постојао је директан компромис између транспорта животиња и евакуације британских држављана и Авганистанаца који су служили са британским војницима", навео је Маршал, али је Џонсон одговорио да је "потпуна глупост" тврдња да је интервенисао како би животиње биле евакуисане.

Иако је добротворна организација изнајмила сопствени авион за животиње, поједини државни службеници и посланици тврде да су евакуацијом животиња одузели превише времена ограниченом броју војника који је био задужен за безбедност на аеродрому и тако злоупотребљавали војно особље и ограничене ресурсе. Оснивач добротворне организације и бивши краљевски маринац Пен Фартинг, који је и јавно заговарао и организовао евакуацију животиња из Кабула, пориче ове тврдње.

Фартинг је основао добротворну организацију након што је 15 година служио у британским снагама у Авганистану и за време повлачења трупа из Кабула одбио је да буде евакуисан без животиња. Он се и у време евакуације цивила из Кабула суочавао са критикама да троши време и енергију на свом задатку, уместо да помогне у спасавању угрожених Авганистанаца.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Talibani traže da SAD odmrznu Avganistanu 9,5 milijardi dolara
D. D. S. 27. 01. 2022.

Izolacija Avganistana je samoporažavajuća i protivna zapadnim ciljevima. Realniji pristup bio bi rad sa novom talibanskom vladom radi pružanja osnovnih državnih usluga, politike zasnovane na proračunima današnjih geopolitičkih interesa, a ne na greškama iz prošlosti - komentarisao je Grem Smit iz Međunarodne krizne grupe za uticajni američki "Foreign afers". Komentar je objavljen povodom trodnevnog samita zapadnih vlada, talibana i avganistanskog civilnog društva u Norveškoj.

Na trodnevnim razgovorima zapadne diplomate su vršile pritisak na talibane u vezi sa ljudskim pravima, dok su talibani pozvali Sjedinjene Države da odmrznu oko 9,5 milijardi dolara inostrane imovine Avganistana. U Oslu, generalni sekretar Norveškog saveta za izbeglice Jan Egeland rekao je da zapadne sankcije efektivno zamrzavaju pomoć Avganistanu, ali to šteti "istim civilima na koje su zemlje NATO potrošile stotine milijardi na odbranu do prošlog avgusta."

Više od polovine svih Avganistanaca trenutno se suočava sa teškom glađu, a skoro devet miliona je blizu gladi, procenjuju humanitarne grupe.

Izvor: www.novosti.rs

[dzumba]

Фартинг је основао добротворну организацију након што је 15 година служио у британским снагама у Авганистану

Како је то могуће да неко 15 година служи само у Авганистану и то у британским снагама? Могуће је једино ако се радило о некој приватној "војној" компанији, да не кажем плаћеничој. И онда је нашао интерес да чува кучиће и мачиће по Авганистану и наравно добија новац за то од разних "невладиних" организација (јер је тзв. невладин сектор уствари врло уносан бизнис). Опет, наравно, уносан бизнис је пречи од људи па је зато тај Фартинг, са све кућићима и мачићима евакуисан по приоритету. Британски држављани и њихови сарданици Авганисатнци нису бизнис, нема зараде у томе, па су остали да чекају, а неки чекаји у сада.

[MOTORISTA]

"Rekli su mi da ću umreti, ali želim da spasim porodicu"
Tanjug 30.01.2022.

Mnogi Avganistanci godinama se bore s izuzetnim siromaštvom, a često se odlučuju i na prodaju telesne organa kako bi dobijenim novcem prehranili porodicu, prenela je Anadolija.

Nakon što su talibani preuzeli vlast, došlo je do prekida isporuke međunarodne pomoći, a život Avganistancima je dodatno otežao zimski period. Ovakvo stanje ugrožava živote miliona ljudi, a mnogi Avganistanci odlučuju se da prodaju organe ili čak i decu, kako bi prehranili porodicu, dodaje se u tekstu turske agencije. U Šehr-i Sebzu, udaljenom oko 20 kilometara od centra Herata, u poslednjih nekoliko godina došlo je do suše i nestašice, a sukobi talibana i prethodne administracije dodatno su otežali živote ljudima na ovom području. Mnogi stanovnici ovog područja, koji su razgovarali s ekipom Anadolije, kazali su kako su prisiljeni da prodaju decu, ali i bubrege. Jedan od lokalaca je i Abdulkadir (38), koji drhti i muca dok govori, ne zna od čega boluje, a nema novca da ode u bolnicu.

- Otišao sam u bolnicu da prodam bubrege za oko 150.000 avgana (oko 1.500 dolara). Lekari su rekli da ću umreti ako odstranim organe. Uprkos tome, želim da prodam bubrege. Naša ekonomska situacija je tako loša da sam spreman da prodam i jedno dete za 150.000 avgana. Na taj način bih spasao ostale članove porodice - rekao je on.

Meštani se žale kako nema posla da bi zaradili novac. Mnoga deca, ali i stariji prose, ili skupljaju plastiku i papir. Žene prave konce od vune koju donose trgovci, a stanovništvo dnevno najviše zaradi 50-100 avgana (oko 0,5 - 1 dolar). Bubreg je prodao i Gulbedin (38), koji sada zbog toga ne može da radi nijedan fizički posao. Pre tri godine je zbog siromaštva i kako bi platio troškove lečenja supruge prodao ćerku Ruzieje za 3.500 dolara, a prije dve godine je za 2.000 dolara prodao bubreg. Ipak, supruga je i dalje bolesna, a ni finansijsko stanje nije zavidno. Drugu ćerku, Racije, prošle godine je prodao za 1.500 dolara.

Međunarodna organizacija rada saopštila je kako je nakon talibana bez posla u Avganistanu ostalo oko 500.000 ljudi, a taj broj bi sredinom 2022. godine mogao da dostigne 900.000.

Izvor: www.blic.rs