Dešavanja u Avganistanu

[MOTORISTA]

Bajden pozvao talibane da oslobode američkog veterana
Tanjug 30.01.2022.

Predsednik SAD Džozef Bajden pozvao je danas na oslobađanje veterana američke mornarice Marka Freriksa, koji je pre skoro dve godine uzet kao talac u Avganistanu.

Freriks, građevinski inženjer i izvođač radova iz Lombarda u državi Ilinois, kidnapovan je u januaru 2020. godine u glavnom gradu Avganistana Kabulu i veruje se da je u pritvoru mreže Hakani povezane sa talibanima, prenosi AP.

- Ugrožavanje bezbednosti Amerikanaca ili bilo kog nevinog civila je uvek neprihvatljivo, a uzimanje talaca je akt posebne okrutnosti i kukavičluka. Talibani moraju odmah da oslobode Marka ako očekuju da se razmatraju njihove težnje za legitimitetom. O ovome se ne može pregovarati - rekao je predsednik Bajden povodom obeležavanja druge godišnjice otmice američkog državljanina.

Apel američkog predsednika dolazi u trenutku kada se Avganistan suočava sa teškom humanitarnom krizom nakon povlačenja SAD u avgustu prošle godine. Talibani su brzo preuzeli kontrolu nad večhim delom zemlje i strana pomočh koja je pristizala u zemlju je uglavnom zaustavljena čime su dovedeni u opasnost životi miliona Avganistanaca koji bi mogli da umru od gladi ili da se smrznu, navodi AP.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Objavljen najnoviji izveštaj: Od 15. avgusta ubijaju političke protivnike
IZVOR: TANJUG NEDELJA, 30.01.2022.

Talibani i njihovi saveznici od povlačenja vojnih snaga predvođenih SAD, ubili su desetine bivših avganistanskih zvaničnika i pripadnika bezbednosnih snaga.

Isto tako, ubijali su i ljude koji su radili sa međunarodnim vojnim kontingentom, a sve to se navodi u najnovijem izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša. Izveštaj generalnog sekretara Gutereša podnet Savetu bezbednosti UN u koji je Rojters imao uvid, daje sliku pogoršanja životnih uslova za 39 miliona građana Avganistana uprkos prestanku borbi nakon talibanskog preuzimanja vlasti u avgustu.

"Gasi se čitav složeni društveni i ekonomski sistemi", upozorio je Gutereš u svom izveštaju koji je intoniran kao poslednje u nizu upozorenja koje je šef UN izdao poslednjih meseci o ubrzanoj humanitarnoj i ekonomskoj krizi u Avganistanu nakon što su talibani preuzeli vlast. Gutereš je preporučio Savetu bezbednosti da odobri restruktuiranje misije UN s ciljem da se ona osposobi za rad u stvarnim uslovima, što podrazumeva i stvaranje nove jedinice za praćenje stanja ljudskih prava.

Do misije UN "stižu i dalje verodostojne optužbe o ubistvima, otmicama i drugim kršenjima ljudskih prava nad bivšim zvaničnicima, pripadnicima bezbednosnih snaga i ljudima koji su radili za međunarodni vojni kontingent predvođen SAD uprkos opštoj amnestiji koju su objavili talibani", navodi se u izveštaju. Na osnovu "verodostojnih izveštaja" misija UN je utvrdila da je od 15. avgusta više od 100 pojedinaca ubijeno, a smatra se da su talibani ili njihove filijale odgovorni za dve trecćine tih ubistava, navodi se u saopštenju. Postoje i verodostojne tvrdnje o vansudskim ubistvima najmanje 50 ljudi osumnjičenih da pripadaju lokalnom ogranku militantne grupe Islamska država.

"Aktivisti organizacija za praćenje stanja ljudskih prava i medijski radnici i dalje su izloženi napadima, zastrašivanju, uznemiravanju, proizvoljnim hapšenjima, zlostavljanju i ubistvima", navodi se u saopštenju.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

Trudna novinarka ne može da se vrati u svoju zemlju zbog mera, pozvala je talibane i oni su joj pomogli
I.Z.K. 31.01.2022.

Trudna novozelandska novinarka kaže da je morala da se obrati talibanima za pomoć nakon što je bila sprečena da se vrati u svoju domovinu zbog pravila karantina.

U kolumni objavljenoj u Nju Zeland Heraldu u subotu, Šarlot Belis je rekla da je "brutalno ironično" da je jednom ispitivala talibane o njihovom tretmanu prema ženama, a sada postavlja ista pitanja svojoj vladi.

- Kada vam talibani – trudnoj, neudatoj ženi – ponude sigurno utočište, znate da je vaša situacija haotična - napisala je Belis u svojoj kolumni.

Novozelandski ministar za reagovanje na kovid-19 Kris Hipkins, rekao je za Herald da je njegova kancelarija zamolila zvaničnike da provere da li su poštovali ispravne procedure u slučaju novinarke, „što se na prvi pogled činilo da zahteva dalje objašnjenje“, prenosi Gardijan. Novi Zeland je uspeo da zadrži širenje virusa na minimumu tokom pandemije i prijavio je samo 52 smrtna slučaja od virusa među svojom populacijom od 5 miliona. Ali zahtev zemlje da čak i njeni građani koji se vraćaju u zemlju provedu 10 dana u izolaciji u karantinskim hotelima koje vodi vojska doveo je do toga da više hiljada ljudi koji žele da se vrate kući to ne uspevaju za sada. Priče o građanima koji su zaglavili u inostranstvu u teškim okolnostima predstavljaju sramotu za premijerku Džasindu Ardern i njenu vladu.

Prošle godine, Belis je radila za Al Džaziru pokrivajući povlačenje američkih trupa iz Avganistana kada je privukla međunarodnu pažnju ispitivanjem talibanskih lidera o njihovom ponašanju prema ženama i devojkama. U svojoj kolumni u subotu, Belis je rekla da se vratila u Katar u septembru i objavila da je trudna sa svojim partnerom, frilens fotografom Džimom Hajlebrukom, saradnikom Njujork tajmsa. Ona je trudnoću opisala kao "čudo" nakon što su joj ranije lekari rekli da ne može da ima decu. U maju bi trebalo da rodi devojčicu. Rekla je da je u novembru dala ostavku u Al Džaziri i da se par preselio u Hajlebrukovu rodnu Belgiju. Ali nije mogla dugo da ostane tamo jer nema državljanstvo. Ona je rekla da je jedino drugo mesto gde par ima vize bio Avganistan.

Belis je rekla da je razgovarala sa kontaktima talibana koji su joj rekli da će joj biti dobro ako se vrati u Avganistan. Rekla je da su joj rekli: „Samo reci ljudima da si udata i ako eskalira, pozovi nas. Ne brini.”

Ona je rekla da je poslala 59 dokumenata novozelandskim vlastima u Avganistanu, ali su one odbile njen zahtev za hitan povratak. Kris Bani, zajednički šef novozelandskog sistema za upravljanje izolacijom i karantinom, rekao je za Herald da Belisina prijava za hitne slučajeve ne ispunjava uslove da bi putovala u narednih dve nedelje. Rekao je da je osoblje kontaktiralo Belis u vezi sa pravljenjem nove prijave koja bi odgovarala zahtevima.

- Ovo nije neuobičajeno i primer je koji pokazuje kako tim pomaže Novozelanđanima koji su u teškim situacijama - napisao je Bani.

Belis je rekla da nakon razgovora sa advokatima, političarima i ljudima za odnose s javnošću na Novom Zelandu, izgleda da je postignut napredak u njenom slučaju, iako tek treba da joj bude odobreno putovanje kući.

Izvor: www.blic.rs

[MOTORISTA]

Slučaj koji je postao velika sramota za Novi Zeland
IZVOR: TANJUG UTORAK, 1.02.2022.

Velington -- Trudna novozelandska novinarka Šarlot Belis bila je "zaglavljena" u Avganistanu zbog granične politike njene zemlje u vezi sa kovidom-19.

Njenu sudbinu propratili su brojni svetski mediji, a prema najnovijim informacijama ona će uspeti da se vratiti kući nakon što joj je vlada konačno ponudila mogućnost za povratak u zemlju. Najnovija ponuda novozelandske vlade je, kako ocenjuje agencija AP, svojevrstan čin popuštanja nakon što su tamošnji zvaničnici prethodno insistirali da Belis mora ponovo da se prijavi za mesto u karantinskim hotelima u zemlji. Vicepremijer Novog Zelanda Grant Robertson je, međutim, izjavio danas da je Belis ponuđen vaučer za sobu u karantinskom hotelu.

"Vratiću se u svoju domovinu Novi Zeland početkom marta da rodim našu devojčicu. Tako smo uzbuđeni što ćemo se vratiti kući i biti okruženi porodicom i prijateljima u tako posebnom trenutku'', navela je Belis u saopštenju.

Belis (35), koja se nalazi u 25. nedelji trudnoće, bezuspešno je u više navrata pokušala da uđe u Novi Zeland preko sistema u stilu lutrije, da bi potom aplicirala za hitan povratak, ali je i tada odbijena. Njen slučaj je vrlo brzo postao velika sramota za Novi Zeland, čijih više hiljada građana u inostranstvu čeka da se oslobodi mesto u graničnim karantinskim hotelima koje vodi vojska. Kris Bani, šef novozelandskog karantinskog sistema, izjavio je da je nova ponuda predložena Belis jer je Avganistan izuzetno opasan i postoji rizik od terorizma. Naveo je da postoji ograničena mogućnost da se pomogne ljudima na terenu, posebno nakon povlačenja američkih snaga prošle godine.

Belis je radila kao dopisnik iz Avganistana za katarsku novinsku mrežu “Al Džaziru”, da bi u novembru dala otkaz jer je u Kataru nezakonito biti trudna i neudata. Ona je potom odletela u Belgiju, pokušavajući da dobije boravak u zemlji svog partnera, slobodnog fotografa Džima Hajlebruka koji dve godine živi u Avganistanu. Međutim, čitav proces oko dobijanja boravka bi se, prema rečima Belis, mogao odužiti, zbog čega bi morala da ostane u Belgiji sa isteklom vizom. Rešenje nije bilo ni u tome da putuje iz zemlje u zemlju sa turističkim vizama dok čeka da se porodi, jer bi je to, kako je istakla, koštalo novca i ostala bi bez zdravstvene zaštite. Iz tog razloga su se ona i njen partner odlučili da vrate u Avganistan jer su imali vizu, osećali su se dobrodošlo i odatle su mogli da vode bitku za povratak na Novi Zeland.

Izvor: www.b92.net

[dzumba]

Belis (35), koja se nalazi u 25. nedelji trudnoće, bezuspešno je u više navrata pokušala da uđe u Novi Zeland preko sistema u stilu lutrije, da bi potom aplicirala za hitan povratak, ali je i tada odbijena. Njen slučaj je vrlo brzo postao velika sramota za Novi Zeland, čijih više hiljada građana u inostranstvu čeka da se oslobodi mesto u graničnim karantinskim hotelima koje vodi vojska. Kris Bani, šef novozelandskog karantinskog sistema, izjavio je da je nova ponuda predložena Belis jer je Avganistan izuzetno opasan i postoji rizik od terorizma. Naveo je da postoji ograničena mogućnost da se pomogne ljudima na terenu, posebno nakon povlačenja američkih snaga prošle godine.

Такав однос према грађанима је заиста срамота,а што је најгоре неће их у коначном заштити од ширења вируса. Када тад ће им вирус доћи и масовно их заразити. Једино ако се претворе у Северну Кореју и не буду путовали нигде и ако им нико не буде долазио.

[Dreadnought]

Ponovo otvoreni javni univerziteti u Avganistanu, u klupama i studentkinje


U Avganistanu je od danas ponovo otvoreno nekoliko javnih univerziteta, prvi put od kada su talibani prošle godine preuzeli vlast, a mogu i studentkinje da prisustvuje nastavi ali ne u isto vreme kada i muškarci.

Studentkinje i studenti mogli su od danas da krenu na nastavu na javnim univerzitetima u najmanje tri provincije, Lagman, Nangarhar i Helmand.

Od septembra prošle godine je bilo dozvoljeno samo privatnim univerzitetima da se ponovo otvore i za žene i za muškarce, a koji su odvojeno pohađali nastavu. Pre nego što su talibani preuzeli vlast u avgustu prošle godine žene i muškarci studirali su zajedno.

„Ovo je srećan trenutak, da se ponovo ide na časove ali se i dalje plašimo da bi talibani mogli da ih zaustave”, rekla je studentkinja političkih nauka na univerzitetu Nangarhar, u Džalalabadu.

U Mehtarlamu ispred kampusa univeziteta Lagman vrlo malo studentkinja je viđeno jutros, prenela je Beta.

„Svi mogu da dođu, od 8.00 do 12.00 su časovi rezervisani za žene, a od 13.00 do 16.00 će biti nastava za muškarce”, rekao je zaposleni na univerzitetu.

Novinari Frans presa videli su samo šest žena prekrivenih burkom ili nikabom kako ulaze na nastavu u prvom satu na kampusu koga čuvaju naoružani talibanski borci.

Javni univerziteti ponovo su otvoreni danas u provincijama Lagman, Nangarhar, Helmand, Nimroz, Farah i Kandahar, a 26. februara će biti otvoreni ponovo u još 28 provincija, saopštile su vlasti.

Misija UN u Avganistanu ocenila je da je ponovno otvaranje univerziteta nešto vrlo važno a zemlju.

Ponovno otvaranje javnih univerziteta usledilo je posle razgovora krajem januara između talibana i zapadnih diplomata u Norveškoj, prvoj evropskoj zemlji koja je primila talibane, od kada su preuzeli valsti.

Zapadne zemlje uslovljavaju deblokiranje više milijardi dolara međunarodne pomoći poštovanjem ljudskih prava.

Nove vlasti u zemlji navode da su se modernizovale u odnosu na njihovu prethodnu vladavinu (1996-2001) kada su uveliko narušavale ljudska prava.

Međutim, ponovu krše osnovna prava žena, uvođenjem velikih restrikcija na njihovo pravo na rad, obrazovanje i putovanja.


izvor

[MOTORISTA]

Субота, 05.02.2022.
Јелица Бјеловић Бујас

Кад закаже Нови Зеланд, прискачу талибани

У борби за повратак кући трудна новинарка Шарлот Белис је наишла на разумевање тамо где се можда и најмање надала, али и на многе препреке на које није рачунала

Мелбурн – „Речено ми је пре пет година да нећу моћи да имам децу. Била сам изненађена када се то чудо десило”. То су речи Шарлот Белис, које су недавно пренеле све веће медијске куће света. Ова новинарка прошле године је први пут доспела у жижу јавности кад је на конференцији за медије у Кабулу вођи талибана поставила питање у вези са заштитом жена и деце. Иронично, али тада није могла ни да наслути да ће управо талибани показати више разумевања за њен случај од њене матичне земље.

Наиме, ова тридесетпетогодишња Новозеланђанка недавно је поново привукла пажњу јавности својом борбом за повратак кући, на Нови Зеланд, где би у марту требало да се породи и на свет донесе девојчицу.

Шарлот Белис је радила као дописник телевизијске мреже Ал Џазира са седиштем у Дохи. Отказ у овој телевизијској кући дала је у новембру прошле године, чим је сазнала да је трудна, пошто је у Катару незаконито остати у другом стању пре брака. Тада је остала и без посла и без здравственог осигурања, па је отишла из Катара.

Њен партнер, такође новинар, али из Белгије, који живи и ради у Авганистану последње две године, покушао је да јој обезбеди боравак у Белгији. Пошто је постојала опасност да додатно искомпликује ствари јер је имала само туристичку визу, преостало јој је једино да се врати у Авганистан и потражи помоћ од талибана. Тако су се она и њен партнер Џим Хајлбрук поново обрели у Авганистану.

Талибани су пренебрегли чињеницу да је трудна и неудата у једној шеријатској земљи и понудили заштиту њој и њеном партнеру. Шарлот је у међувремену на све начине покушавала да организује повратак у домовину.

Како би започела процес повратка кући, послала је сву документацију коју је имала код себе, укупно 59 докумената. Да би обезбедила себи место за карантин у хотелу приликом уласка у земљу, играла је лутрију, остајући будна до касно у ноћ да провери има ли добитак, а онда поново покушавала исти процес. Нажалост, њени покушаји остали су безуспешни, а већ је била у поодмаклој трудноћи. Покушала је још једном да добије визу по хитном поступку, јер услови у којима су она и њен партнер живели у нису били баш најбољи, поготово кад је реч о здравственом третману труднице, ако се узме у обзир да је здравствени систем у Авганистану готово пред колапсом.

Свет је тако чуо за њену причу. Под притиском јавности, власти Новог Зеланда одлучиле су пре неколико дана да јој изађу у сусрет. Гарантован јој је повратак у земљу и обезбеђен карантин у хотелу. А она је одлучила да јавно иступи и поручи влади Новог Зеланда да би требало да помогне женама које се налазе у истој ситуацији, рекавши у интервјуу за телевизију Еј-Би-Си да њен адвокат заступа 30 жена које се налазе у истом положају, а којима је, као и њој, одбијен захтев за улазак у земљу.

Свет је дознао и да Нови Зеланд у борби против пандемије вируса корона примењује драконске рестриктивне мере како би заштитио становништво, нарочито након последњег таласа омикрона. Ова земља је одложила либералније отварање граница, које је раније било најављено за крај јануара.

Док се не отворе границе, хиљаде Новозеланђана који су ван земље у неизвесности ишчекују када ће моћи да се врате кући. Карантин при уласку је обавезан, а због ограничених капацитета примењује се систем извлачења лутрије, па ко има довољно среће – доћи ће пре осталих. Многи од њих с неверицом се питају да ли је ово добар одговор на изазов пандемије и да ли су Новозеланђани ван земље неправедно третирани као потенцијална опасност за јавно здравље сународника који се налазе у домовини.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

Pentagon: Napad na aerodromu u Kabulu u avgustu 2021. izveo jedan napadač
SVET Autor: Beta 05. feb. 2022

Samoubilački napad na aerodromu u Kabulu za vreme haotičnog povlačenja SAD iz Avganistana u avgustu 2021. godine, u kome i ubijeno 173 ljudi, uključujući 13 američkih vojnika, bio je delo samo jednog napadača, zaključeno je u istrazi Pentagona objavljenoj danas.

Istraga je odbacila ideju da je učestvovalo više ljudi ili bilo ko sa vatrenim oružjem u tom napadu izvedenom 26. avgusta, za koji je odgovornost preuzela grupa Islamska država. Istraga je utvrdila da je napad za vreme evakuacije iz Avganistana izveo samo jedan napadač koji je nosio oko devet kila eksploziva upakovanog sa kugličnim ležajevima, i da smrt 160 Avganistanaca i 13 američkih vojnika nije mogla da se spreči. Oni su ubijeni u eksploziji koja se dogodila tokom poslednjih dana povlačenja američkih trupa iz Avganistana posle dve decenije sukoba u toj zemlji, navedeno je u istrazi.

Snažna bomba aktivirana je u velikoj masi ljudi ispred aerodroma gde su čekali ili se nadali da će se ukrcati na avion da napuste zemlju, dok su talibani već preuzeli kontrolu u Kabulu. Iako su se čuli pucnji posle eksplozije, američke vlasti kažu da su to bili nasumični pucnji i da niko od žrtava nije njima ubijen.

„Niko od žrtava nije ranjen metkom“, rekao je američki general Lans Kertis koji je danas predstavio rezultate istrage. Prema njemu, ljudi su nastradali od šrapnela, što može da izazove povrede koje liče na rane od metka. Kertis je priznao da je tog dana američka vojska ocenila da se radi o kompleksnom napadu u koji je uključeno više osoba koje su pucale i više bombaša samoubica. Ono što je doprinelo konfuziji je da je šrapnel od bombe probušio boce sa suzavcem koje su nosili američki vojnici da kontrolišu masu. Taj dim je odmah stvorio haos i buku, rekao je jedan američki zvaničnik govoreći o istrazi. U eksploziji bomb takođe i ranjeno 45 američkih vojnika.

U jedinom videu istražitelja o napadu može se videti bombaš samoubica obučen u crno. Islamska država ga je kasnije identifikovala kao Abdula Rahmana Al-Logarija koga su talibani oslobodili iz avganistanskog zatvora posle osvajanja Kabula 15. avgusta.

Izvor. www.nova.rs

[Dreadnought]

Delegacija talibana u Ženevi na sastanku sa diplomatama


Delegacija od desetak talibana trenutno se nalazi u Ženevi na poziv jedne NVO kako bi se sastala sa švajcarskim diplomatama i humanitarnim organizacijama.

Švajcarsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo je da poseta talibana ne predstavlja "priznavanje" njihovih vlasti u Avganistanu. Tamošnji mediji preneli su da avganistansku delegaciju predvodi muftija Latifulah Hakimi, visoki zvaničnik u Ministarstvu odbrane.

Predviđeni su sastanci sa švajcarskim diplomatama i predstavnicima drugih evropskih zemalja.

Talibanska delegacija boravi u Švajcarskoj na poziv nevladine organizacije Apel iz Ženeve, koja se zalaže za jačanje primene međunarodnog humanitarnog prava oružanih i drugih grupa aktivnih u Avganistanu.

Talibani su preuzeli vlast u Avganistanu u avgustu 2021. godine.


izvor

[MOTORISTA]

Avganistanci u UAE protestuju, traže preseljenje u SAD
Tanjug 10.02.2022.

Stotine Avganistanaca protestovalo je danas u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u objektu gde su smešteni otkako su pobegli iz svoje domovine prošle godine, tražeći slobodu i preseljenje u SAD.

Protesti su počeli juče i nastavljeni su danas, izjavila su Rojtersu dvojica demonstranata pod uslovom da ostanu anonimni, bojeći se odmazde vlasti. Video snimci poslati Rojtersu prikazuju muškarce, žene i decu kako pozivaju Vašington da ih prebaci u njihove nove domove, a slični snimci i fotografije deljeni su na društvenim mrežama.

Dvojica demonstranata, od kojih je jedan podelio video snimke, rekli su da je protest izazvan konstantnim nedostatkom informacija o tome kada će Avganistanci biti preseljeni. Jedan od tih demonstranata rekao je Rojtersu telefonom da su vlasti UAE pritvorile neke od Avganistanaca kada su demonstracije počele.

Hiljade državljana Avganistana je prošle godine evakuisano u UAE u trenutku haotičnog povlačenja SAD i zapadnih saveznika iz Kabula i povratka na vlast islamističkog talibanskog pokreta. Ujedinjeni Arapski Emirati, bliski američki partner, pristali su da Avganistancima obezbede privremeni smeštaj dok čekaju da budu preseljeni na druga mesta, ali šest meseci kasnije mnogi su još u UAE, gde žive u strogo kontrolisanim objektima, navodi Rojters.

Izvor: www.blic.rs