Dešavanja u Avganistanu

[Dreadnought]

IS preuzela odgovornost za eksploziju u Kabulu


Teroristička grupa Islamska država preuzela je odgovornost za napad u glavnom gradu Avganistana Kabulu, saopštila je IS na svom Telegram kanalu.

Do eksplozije bombe došlo je u zapadnom delu grada, gde živi manjinska šiitska zajednica, naveli su očevici, preneo je Rojters. U napadu su povređene 22 osobe.

U jučerašnjoj eksploziji u Kabulu, za koju je, takođe, odgovornrost preuzela Islamska država, poginulo je najmanje osmoro ljudi, a 18 ih je povređeno.


izvor

[Dreadnought]

U Avganistanu ubijen vođa pakistanskih talibana


U bombaškom napadu koji se dogodio kasno u nedelju pored puta u istočnom Avganistanu pogođeno je vozilo u kojem su bili pripadnici pakistanske grupe talibana.

Ubijen je jedan od vođa kao i još tri militanta, saopštilo je ponedeljak nekoliko pakistanskih zvaničnika.

Još uvek niko nije preuzeo odgovornost za ubistvo Abdula Valija, takođe poznatog kao Omar Halid Horasani, koji je ubijen sinoć u avganistanskoj provinciji Paktika, preneo je AP. Pakistanska grupa Tehrik-e-taliban ili TTP je okrivila pakistanske obaveštajne agente za ubistvo, ne nudeći dokaze za to.

Među tri druga ubijena militanta bili su Horasanijev vozač i dvojica njegovih bliskih saradnika.

U trenutku napada niko drugi nije bio u automobilu, rekli su za AP pakistanski zvaničnici i članovi TTP-a.

Pakistanski talibani zasebna su grupa, ali su u savezu sa avganistanskim talibanima.


izvor

[Dreadnought]

SAD pozvane da oslobode zamrznuta avganistanska sredstva


Vašington bi trebalo da oslobodi sredstva avganistanske centralne banke koju je zamrznuta prošle godine nakon preuzimanja vlasti od talibana i vrati ih avganistanskom narodu, navela je grupa od više od 70 renomiranih ekonomista u otvorenom pismu u sredu.

Ekonomisti i akademici iz SAD, Velike Britanije, Indije, Francuske, Kanade, Australije i Brazila rekli su da su „duboko zabrinuti“ zbog „ekonomskih i humanitarnih katastrofa koje se razvijaju u Avganistanu“ i ulogom koju je Amerika igrala u njihovom „podsticanju“.

Nakon talibanskog preuzimanja u avgustu 2021., SAD su blokirale 7 milijardi dolara u deviznim rezervama Avganistanske centralne banke koje se čuvaju u Banci federalnih rezervi Njujorka. Još 2 milijarde dolara zamrznule su Velika Britanija, Nemačka, UAE i neke druge zemlje.

Zamrznuta sredstva su „kritična“ za funkcionisanje avganistanske ekonomije, uključujući olakšavanje uvoza hrane i nafte, na koje se nacija u velikoj meri oslanja, navodi se u otvorenom pismu koje se obraća predsedniku Džou Bajdenu i američkoj ministru finansija Dženet Jelen.

Sada se oko polovina avganistanskog stanovništva suočava sa „akutnom nesigurnošću hrane“, upozorili su ekonomisti, dodajući da, iako postoji nekoliko faktora koji su doveli do teške ekonomske situacije u Avganistanu, zamrzavanje imovine od strane SAD i njihovih saveznika „posebno ima je u velikoj meri doprineo ekonomskom kolapsu Avganistana.”

Ekonomisti i akademici, uključujući dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. Džozefa Štiglica i bivšeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa, osudili su zamrzavanje kao „meru prinude“ koja sprečava Afganistansku centralnu banku (DAB) da sprovede „normalno“. , bitne funkcije.”

U pismu se takođe navodi procena Međunarodnog komiteta za spasavanje – globalnog udruženja za humanitarnu pomoć osnovanog na zahtev Alberta Ajnštajna – koji upozorava da bi „trenutna humanitarna kriza mogla da dovede do više smrtnih slučajeva nego dvadeset godina rata“.

Potpisnici pisma su takođe kritikovali Bajdenovu odluku da iskoristi polovinu sume koju je zamrznuo Vašington – 3,5 milijardi dolara – kao kompenzaciju američkim žrtvama talibanskog terorizma, uključujući 11. septembar.

Ekonomisti su osudili talibansku vladu zbog nekih „užasnih stvari“ koje je počinila, uključujući „užasan tretman prema ženama i devojkama i etničkim manjinama“, ali su tvrdili da je „i moralno osuđujuće i politički i ekonomski nepromišljeno nametati kolektivno kažnjavanje ceo narod.”

Vašington do sada nije odgovorio na apel. Otprilike godinu dana otkako su talibani preuzeli vlast, Vašington odbija da prizna novu vladu ili vrati zamrznuta sredstva. U julu, Bajden je takođe ukinuo Avganistanu status „glavnog saveznika koji nije član NATO-a“.

U februaru, kada je Bajden potpisao izvršnu uredbu kojom je obećao 3,5 milijardi dolara za obeštećenje američkim žrtvama talibanskog terorizma, talibani su taj potez proglasili „krađom“ i upozorili da će „preispitati“ svoju politiku prema Vašingtonu ako nastavi sa svojim planom.


izvor

[Dreadnought]

Talibani pucnjima rasterali protest žena


Talibani su danas pucnjima u vazduh rasturili protest oko 40 žena, koje su se okupile u glavnom gradu Avganistana tražeći svoja prava, javlja BBC.

Talibanski borci su im usput i zaplenili mobilne telefone, zaustavljajući jedan od retkih ženskih protesta u prethodnih nekoliko meseci.

Žene su uzvikujući tražile "hleb, posao i slobodu", noseći transparent na kojem je pisalo "15. avgust je crni dan", aludirajući na dan kada su talibani osvojili Kabul 2021. godine. Neki novinari koji su pratili marš žena su navodno pretučeni. Otkako su došli talibani na vlast, prava žena su drastično ograničena, podseća britanski javni servis.


izvor

[Dreadnought]

Novi državni praznik i menjanje kalendara – stižu reforme


Talibani su 15. avgust proglasili državnim praznikom u čast godišnjice ulaska u Kabul.

Time su počeli da preuzimaju vlast u Avganistanu, navodi se u dokumentu u koji je agencija RIA Novosti imala uvid.

Istovremeno, talibani obećavaju da će izbaciti iz kalendara jedan broj nacionalnih praznika. Početkom avgusta 2021. godine, talibani su pojačali ofanzivu protiv vladinih snaga, a u Kabul su ušli 15. avgusta.

U noći 31. avgusta, američka vojska je napustila aerodrom u Kabulu, okončavši skoro 20 godina vojnog prisustva SAD u Avganistanu.


izvor

[Dreadnought]

Slavljenički pucnji: Talibani proslavili godinu dana od ulaska u Kabul


Talibanski borci su danas proslavili godinu dana od kada su počeli da preuzimaju vlast u Avganistanu ulaskom u Kabul.

Oni su preuzeli vlast pošto su svrgnuli legalno izabranu vlast te zemlje.

Borci su ispalili slavljeničke pucnje u vazduh u Kabulu i mahali crno-belom zastavom, obeležavajući godinu dana otkako su umarširali u prestonicu, navodi Rojters.

"Ovaj dan je dan pobede istine nad laži i dan spasa i slobode avganistanske nacije", saopštio je portparol talibana Zabihulah Mudžahid, prenosi Rojters.

Britanska agencija ocenjuje da je Avganistan danas bezbedniji nego što je bio kada su se talibani borili protiv snaga SAD i njihovih saveznika, ali da se vlast te zemlje suočava sa velikim ekonomskim problemima koji su velikim delom nastali zbog toga što vlade brojnih zemalja odbijaju da je priznaju.

Avganistan dobija mnogo manje sredstava namenjenih razvoju nego ranije, jer međunarodna zajednica zahteva da talibani poštuju prava Avganistanaca, posebno devojčica i žena kojima je ograničeno pravo na rad i obrazovanje.

Talibani zahtevaju da se vrati devet milijardi dolara centralne banke Avganistana koje se drže u inostranstvu, ali njihovi pregovori sa SAD su otežani, jer Vašington insistira da lider talibana odstupi sa funkcije drugog čoveka te banke.

Talibani odbijaju da ispune zahteve međunarodne zajednice, navodeći da poštuju sva prava Avganistanaca u okviru njihovog tumačenja islamskog zakona.

Talibani su poslednji put bili na vlasti kasnih devedesetih godina prošlog veka, a 2001. godine zbacila ih je koalicija predvođena SAD.

Ponovo su preuzeli vlast sredinom avgusta prošle godine, tokom haotičnog povlačenja SAD i NATO iz Avganistana, navodi AP.


izvor

[Dreadnought]

SAD odbijaju da odmrznu avganistanska sredstva


Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena navodno je odlučila da ne izda 7 milijardi dolara imovine Centralne banke Avganistana, odlučivši da zadrži sredstva zamrznuta zbog zabrinutosti da zemlja kojom trenutno vladaju talibani ponovo pruža utočište za međunarodne teroriste.

Vašington je takođe suspendovao razgovore sa talibanima nakon što je prethodno video napredak u pregovorima, objavio je u ponedeljak Volstrit džornal, pozivajući se na američke zvaničnike. Odluka se odnosi na imovinu ratom razorene zemlje sa sedištem u SAD, koju je Bajdenova administracija zamrznula nakon prošlogodišnjeg talibanskog preuzimanja Avganistana.

Odbijanje da se oslobode sredstva „nanosi udarac nadi u ekonomski oporavak u Avganistanu jer se milioni suočavaju sa glađu“ godinu dana nakon vladavine Talibana, saopštio je VSJ. Samo prošle nedelje, grupa od 70 istaknutih ekonomista i akademika iz SAD, Velike Britanije i pet drugih zemalja objavila je otvoreno pismo pozivajući Vašington da oslobodi imovinu, navodeći „ekonomske i humanitarne katastrofe koje se odvijaju u Avganistanu“ i ulogu koju je igrala Amerika u „pokretanju“ tih kriza.

„Ne vidimo dokapitalizaciju Centralne banke Avganistana kao kratkoročnu opciju“, rekao je Tomas Vest, specijalni predstavnik američkog Stejt departmenta za Avganistan, za VSJ. „Nemamo poverenja da ta institucija ima obezbeđene mere i nadzor za odgovorno upravljanje imovinom.

Prisustvo vođe Al Kaide Ajmana al Zavahirija, koga su američke snage ubile krajem prošlog meseca u napadu dronom u Kabulu, pomoglo je da se zapečati sudbina avganistanske imovine. Činjenica da je visokom teroristu očigledno bilo prijatno da putuje u prestonicu Avganistana pojačala je strahove Vašingtona da je povratak talibana na vlast omogućio Al Kaidi i drugim terorističkim grupama da se pregrupišu u zemlji, postavljajući teren za nove napade u inostranstvu.

„Nepotrebno je reći da talibansko skrivanje vođe Al Kaide Ajmana al-Zavahirija pojačava duboku zabrinutost koju imamo u vezi sa preusmjeravanjem sredstava terorističkim grupama“, rekao je Vest.

Većina sredstava Avganistanske centralne banke od skoro 10 milijardi dolara zamrznuta je u inostranstvu nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom pre godinu dana. SAD kontrolišu lavovski deo tih sredstava, oko 7 milijardi dolara, i pregovarale su sa talibanima o oslobađanju oko 3,5 milijardi dolara za humanitarnu pomoć u Avganistanu. Bajden je u februaru potpisao nalog o izdvajanju preostalih 3,5 milijardi dolara kao fond za žrtve terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.


izvor

[Dreadnought]

Godinu dana od povratka talibana na vlast: Da li se iko na Zapadu više seća Avganistana


Pre samo godinu dana svet je bio užasnut brzinom kojom talibani osvajaju avganistanske teritorije, a stravične slike ljudi koji vise sa aviona u očajničkom pokušaju da pobegnu iz te zemlje, plašeći se osvete zbog saradnje sa američkim vojnicima i međunarodnim organizacijama, punile su novinske stupce. Da li se danas iko više seća Avganistana?

Dok talibani 15. avgust, dan kada su 2021. godine ušli u Kabul, slave kao državni praznik, fokus zapadnih medija danas je na Ukrajini. U iščekivanju da režim u Kijevu, uz svesrdnu zapadnu „pomoć“ pobedi Ruse, niko u mejnstrim medijima više i ne pominje prošlogodišnju američku „bežaniju“ iz Avganistana, a izostaje i tadašnja zabrinutost svetske javnosti zbog toga kako će se povratak talibana na vlast odraziti na sudbinu Avganistana.

Vesti o stvarnoj situaciji u toj zemlji, ekonomskim i društvenim prilikama, sve su ređe i uglavnom, čini se, služe za popunjavanje preostalog prostora u medijskim rubrikama posvećenim „dešavanjima u svetu”.


Da li se Zapad i dalje seća Avganistana

Prema rečima Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, vidi se da je u međunarodnim medijima, pre svega zapadnim, Avganistan tek u nekom petom planu.

Brzo je, kaže, prošao šok od povlačenja Amerikanaca u avgustu prošle godine, usled koncentričnih „udara” talibana koji su u praktično filmskom roku od svega nekoliko dana zauzeli većinu gradova, jako brzo napredovali i na kraju ušli u Kabul. To je, napominje naš sagovornik, tada interesovalo zapadnu javnost, a nakon toga je interesovanje za sudbinu tamnošnjeg stanovništva naglo splaslo.

„Tako da, zapravo, vidimo da u tom savremenom svetu, gde se jako brzo menjaju vesti i gde se fokus namerno potencira na jednu tačku, dok druge tačke koje su do juče bile bitne bivaju zanemarene, Avganistan postaje tipičan primer potpunog zanemarivanja i nezainteresovanosti za pravu situaciju. Naravno, osim specijalizovanih međunarodnih i nevladinih humanitarnih organizacija, koje će sporadično u nekim svojim izveštajima pominjati tamnošnju situaciju, ali i to više da bi opravdali svoju delatnost i pokrili sve regione sveta, nego zato što tu zaista postoji neko duboko interesovanje ili delovanje u pogledu poboljšanja položaja stanovništva pod režimom kakav je talibanski“, ukazuje Gajić.

SAD su, podseća naš sagovornik, u trenucima evakuacije svojih snaga pokušale da evakuišu i saradnike prethodnog režima i prebacili su ih u američke baze na drugim lokacijama, pre svega na Bliskom istoku, ali i na Balkanu.

„Međutim, većinu stanovništva Avganistana su prepustili sudbini i od tada ne postoji neko interesovanje vlada i medija, osim sporadičnog i umerenog nadziranja tamnošnje situacije od strane međunarodnih humanitarnih organizacija. One nastupaju na nekim stručnim kongresima ili seminarima koji se bave tom problematikom na globalnom nivou, pa se tu mogu naći neki podaci o kršenju ljudskih prava, broju uhapšenih i tako dalje, ali ništa više od toga. Dakle, ne postoje neke jasno vidljive političke aktivnosti nakon što te organizacije objave neku vest, pa vidimo da u tom političkom smislu ne postoji zainteresovanost da se bilo kakva aktivnost na tom prostoru ponovo pokrene ili intenzivira ako i postoji u nekom blagom obliku“, ističe Gajić.


Talibani se učvrstili na vlasti

U međuvremenu, primećuje Gajić, talibanski režim se učvrstio na vlasti, iako nisu zauzeli celu teritoriju zemlje.

„Nakon povlačenja Amerikanaca i početnog pi-ara talibana o tome kako će njihov režim biti malo opušteniji u pogledu primene šerijatskog zakona i kako neće biti toliko radikalno anti-liberalan i protiv savremenih tekovina, videli smo učvršćivanje njihove vlasti, kao i to da su se oni, po svim suštinskim pitanjima, možda malo sporije i malo manje vidljivo, u najvećoj meri vratili na pozicije koje su imali ranije. Dakle, ne bi se moglo reći da narod Avganistana nešto bolje živi, naprotiv, taj represivni momenat talibana je vrlo izražen, samo je malo manje vidljiv”, navodi naš sagovornik.

Talibani su, dodaje Gajić, naučili medijske pi-ar trikove da to malo prikriju, ali se u suštini radi o režimu koji je promenio dlaku, ali ne i ćud, budući da se situacija u ekonomskom, političkom i statusnom smislu u Avganistanu vratila na one grane na kojima je bila devedesetih godina prošlog veka:

„Oni u fundamentalnim stvarima imaju zacrtane stavove o tome kako, po šerijatskim zakonima, treba da funkcioniše društvo i to manje-više dosledno i sprovode. Međutim, ovog puta su se mnogo mudrije postavili u spoljnopolitičkom ključu, odnosno u svom odnosu prema velikim silama koje su uticajne u regionu, pre svega u srednjoj Aziji, a to su Kina i Rusija. Tu su talibani mnogo odmereniji i mnogo bolje odnose su uspostavili sa, pre svega, Kinezima. Takođe, imajući u vidu da su talibani u bliskim odnosima sa Pakistanom, budući da je stanovništvo te zemlje istog etničkog porekla kao i većina talibana, upleli su se i u unutrašnje prilike u samom Pakistanu“.


Čeka li i Ukrajinu zaborav Zapada

Na pitanje da li i Ukrajinu, u nekom trenutku, očekuje sudbina Avganistana u pogledu gubitka interesovanja zapadnih sila i medija, Gajić kaže da se to, imajući u vidu kako su u poslednjih 30 godina prolazili svi prostori koji su zbog geopolitičke, političke, ratne ili kakve druge situacije koja je bila izazvana sukobom nekih interesa i uplitanjem, pre svega, zapadnih sila, bili predmet velikog interesovanja, svakako da zaključiti.

„To je sudbina koju su, sa nekim rasplitanjem geopolitičke situacije, promenom odnosa snaga ili prosto promenom fokusa interesovanja, manje-više doživeli svi regioni koji su bili u sferi interesa prevashodno zapadnih sila, njihovih medija i humanitarnih organizacija. Nakon jednog trenutka dolazilo je do medijskog zasićenja, onda popuštanja političkog i geopolitičkog interesovanja, vojnog uzmicanja, a zatim i prepuštanja tog prostora nekoj svojoj sudbini koja se, po pravilu, pokazala da nije baš svetla“, zaključuje Aleksandar Gajić.

Odlukom američkog predsednika Džozefa Bajdena, u noći 31. avgusta 2021. godine SAD su okončale svoje gotovo dvodecenijsko vojno prisustvo u Avganistanu. Američka vojska je napustila aerodrom u Kabulu, a nakon što su talibani preuzeli vlast prekinuta je isporuka međunarodne pomoći toj zemlji. Privremenu vladu talibana nije priznala nijedna država.


izvor

[Dreadnought]

Kina drži predavanja SAD o povlačenju iz Avganistana


Pad Kabula pre godinu dana bio je neuspeh američke hegemonije i strategije globalnog izvoza demokratije, ali izgleda da Vašington nije ništa naučio iz toga, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin novinarima u ponedeljak.

Upitan o talibanskom preuzimanju avganistanske prestonice, pre godinu dana do danas, Vang je rekao da je „trenutak Kabula“ postao „reč za debakl SAD u Avganistanu“, dodajući da predstavlja višestruki američki neuspeh.

„Trenutak Kabula“ označava neuspeh „demokratske transformacije“ koju su nametnule SAD“, rekao je Vang, napominjući da „put ka demokratiji varira od zemlje do zemlje i da neće funkcionisati ako je nametnut spolja. Nametanje demokratije u američkom stilu jednoj zemlji je uvek dovelo do disfunkcije i neuspeha u njenoj primeni.”

Štaviše, dodao je Vang, Avganistan takođe predstavlja neuspeh koaliciono-centričnog pristupa Vašingtona. SAD i njihovi saveznici okupirali su Avganistan 20 godina, „samo da bi pobegli iz njega u neuspešnom povlačenju. Takozvani „lider Zapada“ ostavio je svoju reputaciju u dronjcima kada je odlučio da odbaci svoje saveznike u žurnom povlačenju“, rekao je Vang.

„Još važnije, ’kabulski trenutak‘ označava neuspeh američke strategije hegemonije. Od kraja Hladnog rata, SAD vrše invaziju i mešaju se u zemlje širom sveta pod izgovorom demokratije i ljudskih prava, seju razdor i podstiču konfrontaciju zarad sopstvenih geopolitičkih ciljeva“, rekao je Vang.

Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova istakao je da su SAD zaplenile 7 milijardi dolara avganistanske imovine kako bi ometale rekonstrukciju i razvoj zemlje – nešto što je talibanska vlada proglasila „krađom“. Predsednik Džo Bajden je „odmrznuo“ oko polovine sredstava u februaru 2022, da bi ih podvrgao sudskim tužbama Amerikanaca koji tuže za odštetu od terorizma.

„SAD su doživele neuspeh u Avganistanu. Ali očigledno nije naučio lekciju“, rekao je Vang u ponedeljak, napominjući da Vašington nastavlja da se „uključuje u političko mešanje i manipulaciju širom sveta u ime demokratije i ljudskih prava“. On je upozorio da će „postupanje protiv trenda vremena“ samo dovesti do više „kabulskih trenutaka“ u budućnosti.


izvor

[Dreadnought]

Eksplozija u Kabulu: U džamiji poginulo najmanje 10 ljudi


U današnjoj razornoj eksploziji tokom večernje molitve u jednoj džamiji u Kabulu stradao je veliki broj ljudi, saopštila je policija.

Trenutno se ne zna koliki je broj žrtava.

Jedan talibanski obaveštajac koji je želeo da ostane anoniman izjavio je u razgovoru sa izveštačem Rojtersa da je čak 35 ljudi ranjeno ili poginulo, ali da bi broj žrtava mogao biti i veći.

U izveštaju Al Džazire se navodi da su talibanski zvaničnici saopštili da je 20 ljudi izgubilo život. Kabulska hitna pomoć objavila jwe na Tviteru da je primila 27 pacijenata ranjenih u eksploziji, uključujući i jedno sedmogodišnje dete.

Građani Kabula kažu da su od jačine eksplozije u severnom delu glavnog grada popucali prozori na obližnjim zgradama. Među poginulima je i imam džamije, a broj žrtava bi mogao da poraste, izjavio je anonimni izvor Rojtersa.


U bombaškom napadu na džamiju poginulo je najmanje 10 ljudi, uključujući i sveštenika, a ranjeno najmanje 27.Još niko nije preuzeo odgovornost za napad. Ranjeno je i nekoliko dece.

Ubijeni sveštenik je mula Amir Mohamed Kabuli, rekao je anonimni očevidac. Prema rečima stanovnika gradskog kvarta Kher Khana, gde se nalazi džamija Sidikija, napad je izveo bombaš samoubica.

Italijanska bolnica za hitne slučajeve u Kabulu saopštila je da je ranjeno najmanje 27 ljudi, medju kojima petoro dece i oni su hospitalizovani. Lokalni ogranak ekstremističke grupe Islamska država pojačao je napade na talibane i civile od njihovog preuzimanja vlasti prošlog avgusta, dok su američke i NATO trupe bile u završnoj fazi povlačenja iz zemlje. Islamska država je prošle nedelje preuzela odgovornost za ubistvo istaknutog talibanskog sveštenika u njegovom verskom centru u Kabulu.


izvor