Zeleno svetlo za pomirenje s talibanima21.07.2010.
Na međunarodnoj konferenciji u Kabulu predsednik Hamid Karzai izjavio da bi
policija i vojska trebalo do 2014. da preuzmu brigu o bezbednosti u Avganistanu [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kabul – Međunarodna zajednica podržala je juče „program pomirenja” s talibanima koji je predložio avganistanski predsednik Hamid Karzai, saopšteno je na zatvaranju donatorske konferencije u Kabulu, prenosi Beta. „Učesnici pozdravljaju i podržavaju princip Programa za mir i pomirenje u Avganistanu, otvoren za sve pripadnike avganistanske oružane opozicije, koji se odriču nasilja, nemaju veze sa terorističkim organizacijama, poštuju Ustav”, naveli su predstavnici 70 zemalja donatora i međunarodnih organizacija okupljenih u Kabulu.
Program ima za cilj da privuče pobunjenike nižeg ranga, koji se bore za novac, a ne iz ideologije, i ključan je deo strategije avganistanske vlade i njenih saveznika za izlazak iz sukoba u toj zemlji. Učesnici konferencije saopštili su i da će najveći deo od više milijardi dolara međunarodne pomoći za Avganistan biti prebačen u budžet vlade te zemlje u naredne dve godine. „Učesnici su potvrdili čvrstu rešenost da najmanje 50 odsto pomoći za razvoj prebace u budžet avganistanske vlade u naredne dve godine”, poručeno je na zatvaranju skupa.
U svom obraćanju učesnicima konferencije, avganistanski predsednik Hamid Karzai ponovio je da se zalaže da avganistanska policija i vojska do 2014. godine preuzmu kontrolu nad bezbednošću zemlje, zatraživši od međunarodnih partnera da daju novac za prioritete u Avganistanu, a ne za kratkoročne programe.
Obraćajući se učesnicima međunarodne konferencije o budućnosti Avganistana, Karzai, obučen u tradicionalnu odeću, rekao je da Avganistan i njegovi zapadni saveznici imaju zajedničkog neprijatelja. „Ali, pobedićemo kada Avganistancima prepustimo što je više moguće odgovornosti u borbi protiv pobunjenika u okviru svojih granica (Avganistana)”, rekao je Karzai, prenosi Tanjug. „Odlučan sam u stavu da naše avganistanske snage bezbednosti treba do 2014 godine da budu odgovorne za sve vojne i unutrašnje operacije u našoj zemlji“, istakao je predsednik Avganistana i dodao da je to više od tri godine nakon što je američki predsednik Barak Obama planirao početak povlačenja američke vojske iz te zemlje. „Naš cilj je da transformišemo tri organa za snage nacionalne bezbednosti u nacionalne institucije od poverenja koje će obavljati svoju ustavnu dužnost obezbeđivanja integriteta i bezbednosti naše zemlje”, rekao je on.
Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da NATO nikada neće dozvoliti da talibani sruše avganistansku vladu i da će prenos ovlašćenja na avganistanske snage bezbednosti biti zasnovan na „uslovima, a ne kalendaru”.
Karzai je zatražio od međunarodnih partnera i da vlada ne upravlja samo polovinom međunarodne pomoći koja pristiže u tu zemlju i da 80 odsto novca bude utrošeno na projekte koji su prioritetni za Avganistan.
Konferenciji o Avganistanu prisustvovali su generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, američka državna sekretarka Hilari Klinton, ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt, ministar spoljnih poslova Japana Kacuja Okada i šef diplomatije Velike Britanije Vilijem Hejg i drugi državnici iz sveta.
Kako je javila američka novinska agencija AP, a potvrdilo Ministarstvo inostranih poslova Švedske, avion u kome su se nalazili Ban i Bilt nije, zbog granatiranja, mogao da sleti na aerodrom u Kabulu, već je sletao u američku bazu Begram. Dvojica zvaničnika su potom prebačena u Kabul helikopterom.
U Kabulu su se tokom noći uoči konferencije čule sporadične snažne eksplozije u blizini jako obezbeđenog dela avganistanske prestonice, koja je često poprište samoubilačkih bombaških napada, javio je Rojters. Obezbeđenje u Kabulu bilo je zbog konferencije na najvišem nivou, a deo avganistanske prestonice u kome se nalaze diplomatska predstavništva i vladine zgrade praktično je bio zatvoren.
U Avganistanu SAD imaju oko 100.000 vojnika, a sa svim savezničkim ih je blizu 150.000. Prošli mesec bio je jedan od najsmrtonosnijih za pripadnike koalicionih snaga, kada su 103 vojnika poginula, među kojima 60 američkih.
U julu je do sada poginulo 57 vojnika koalicionih snaga, od kojih su 42 američki.
Autor: Ž. R.
Izvor:
http://www.politika.rs/
