Kako se život u Avganistanu promenio u poslednjih 20 godina, a kako će izgledati kada se vrati šerijatBlic 17.08.2021.
Američko proterivanje talibana iz Avganistana 2001. godine označilo je kraj petogodišnje vladavine najekstremnije religijske diktature u savremenom dobu. Avganistanci su bili umorni od srednjovekovnog tumačenja šerijatskog prava, a žene od toga da budu obavijene burkom, osuđene na život kod kuće i smatrane muškim vlasništvom.Iako američko 20-godišnje prisustvo nije vratilo zemlju u dane slobode pre sovjetske invazije, o kojoj danas svedoče samo fotografije iz šezdesetih godina na kojima žene u kratkim suknjama idu na predavanja, muškarci u odelima i kravatama na posao, a porodice se na izletima u prirodi opuštaju uz čaj i muziku - napravljen je veliki pomak nakon pet godina ultrakonzervativizma. Došlo je do eksplozije obrazovanja, pre svega ženskog. Žene su u glavnom gradu Kabulu mogle da imaju sopstveni biznis, učestvuju u politici, čak i da vode ministarstva. Nekada nezamisliv iskorak napravljen je na polju stvaranja srednje klase i otvaranja društva koje je zahtevalo veća prava i bolju budućnost.
U prethodnoj vladavini talibana, avganistanskim ženama nije bilo dozvoljeno da rade, uče ili se leče kod lekara osim u pratnji muškarca. Oni koji bi prekršili mizogine zakone suočili su se sa zatvorom, javnim bičevanjem, pa čak i pogubljenjem. Pad talibanskog režima doprineo je napretku u oblasti prava i edukacije žena. Davne 1999. nijedna devojčica nije pohađala srednju školu, dok ih je u osnovnu išlo samo 9.000 njih. Već 2003. godine 2,4 miliona devojčica bilo je u školama, dok ih je sada 3,5 miliona, a smatra se da je trećina studenata na univerzitetima ženskog pola.
Žene takođe učestvuju u javnom životu, angažovane su u politici i imaju više mogućnosti za zaposlenje. Više od hiljadu Avganistanki pokrenulo je lične biznise do 2019. godine, što je pod talibanima bilo strogo zabranjeno. Prema ustavu žene bi trebalo da zauzmu najmanje 27 odsto mesta u parlamentu, a bilo ih je i malo više – 69 od 249 mesta.
Uprkos siromaštvu i infrastrukturnim problemima širom zemlje, sve veći broj ljudi imao je pristup interneti i mobilnim telefonima. Više od 8,6 miliona ljudi, što je oko 22 odsto populacije, imalo je pristup internetu u januaru 2021, a društvene mreže sada koriste milioni građana. Oko 68 odsto stanovnika sada ima mobilni telefon. Kabul je doživeo brzu urbanizaciju u godinama nakon pada talibana. Poslednjih 20 godina pejzaž prestonice se promenio, jer su mnoge tradicionalne kuće zamenile višespratnice kako bi se napravilo mesta za rast urbane populacije. Nije ni čudo što sada liberalniji Avganistanci beže ka aerodromu.
Nakon postepenog povlačenja američke vojske talibani su proteklih meseci osvajali regiju po regiju, a onda je usledila jednonedeljna munjevita ofanziva u kojoj su pali svi veći gradovi, zaključno sa Kabulom. Sada, dok talibani u prestonici sastavljaju novu vladu, milioni ljudi strahuju od povratka u mračna vremena. Njihova jedina nada to da bi talibani mogli, makar i kratkoročno, da ponude ustupke u pogledu ženskih prava, pa čak i određenu zaštitu slobode govora. U nekim od provincija u kojima su vladali poslednje dve decenije donekle su se prilagodili novim vremenima, dozvoljavajući kontrolisane ženske slobode i vladavinu prava
Mnogi se hvataju za poslednju slamku spasa - da talibani možda neće odmah pokazati svoje najružnije lice, kako ne bi odmah po dolasku na vlast previše provocirali Zapad. Međutim, izveštaji o promenama koje se već dešavaju u regijama koje su u poslednje vreme pale pod talibansku vlast ne ulivaju nadu. Mnogi se boje da će talibani zavesti režim surov poput onog u Severnoj Koreji, ali i još gori po žene.
Žene opet u burkama, zatvaraju se školeMeđunarodne grupe za zaštitu ljudskoh prava prijavljuju da se ženske škole zatvaraju širom zemlje, da su siromašne porodice prisiljene da kuvaju hranu za proždrljive talibanske borce, obavezne su posete džamijama, a mladići su pod pritiskom da se pridruže redovima militanata. Ograničenja zadiru i u privatne trenutke. Ansari, mlada žena iz provincije Balkh koja je govorila za "Vašington post", rekla je da su pametni telefoni potpuno zabranjeni, što je ozbiljno ograničilo komunikaciju sa članovima porodice koji su van zemlje, kao i mogućnost učenika da se povežu sa nastavnicima tokom pandemijskih ograničenja. Strog nadzor doveo je do paranoje, rekla je, kao da su svi posmatrani izdaleka.
Kada je reč o dažbinama, uveden je takozvani zekat – što je inače jedna od pet osnovnih dužnosti islama, a podrazumeva obavezno oporezivanje imovine građana uključujući novac, stoku, poljoprivredne proizvode i robu. Pored toga, zabranjeno je hodanje ulicama u grupama većih od dvoje ljudi, a ženama je apsolutno zabranjeno da se pojavljuju na ulici, a da nisu u pratnji rodbine ili svog muža. Uvedene su zabrane nošenja pojedinih vrsta odeće, sve više žena ponovo nosi burke, mladima je zabranjeno da se šišaju, a talibani građanima proveravaju sadržaj mobilnih telefona i u slučaju da pronađu neadekvatan materijal oni se kažnjavaju.
Ipak, najjeziviji su izveštaji o postupanju prema mladim devojkama i devojčicama. Džihadistički komandati navodno su naredili imamima u područjima koja su zauzeli da im donesu spisak neudatih žena starosti od 12 do 45 godina, kako bi se njihovi vojnici oženili njima, jer ih smatraju ratnim plenom koji treba da podele pobednici. Borci su, kako se tvrdi, išli do vrata do vrata kako bi potražili svoje
"nagrade“, a čak su i pregledali porodične ormare kako bi ustanovili uzrast devojčica pre nego što ih prisile na seksualno ropstvo.
Grupa unutar talibana, nazvana Amri bil Marof (u doslovnom prevodu
"naredi dobro"), zadužena je da sprovodi društvena pravila, piše Bi-Bi-Si. Devedesetih godina bili su zaduženi da brutalnim kažnjavanjem sprovode talibanski teror, a sada opet dobijaju slična ovlašćenja. Navodno, svakome ko napravi prekršaj sleduje upozorenje, a potom i kazna - javno ponižavanje, zatvor, premlaćivanje ili udaranje bičem.
"Nikoga nije briga za nas"Dok grupe za zaštitu ljudskih prava, posebno one koje se bave pravima žena, apeluju da se avganistanske žene ne ostave na milost i nemilost islamističkih militanata, na društvenim mrežama je postao viralan video avganistanske tinejdžerke koja plače zbog svoje mračne budućnosti.
- Ne računamo se zato što smo rođeni u Avganistanu. Nikoga nije briga za nas, umiraćemo polako u istoriji - rekla je uplakana devojčica. Emotivni video, koji sada ima preko 440.000 pregleda, prva je podelila aktivistkinja za ljudska prava Masih Alinedžad.
- Srce mi se slama zbog žena iz Avganistana. Svet ih je izneverio - napisala je u postu koji prati video.
Internetom kruže i odlomci knjihe "Hiljadu čudesnih sunaca" Haleda Hoseinija koja oslikava svu tragediju položaja žena u avganistanskom društvu pod kontrolom talibana.
- Naš vatan sada se zove Islamski Emirat Avganistan. Ovo su zakoni koje ćemo sprovoditi i koje ćete vi poštovati. ... Žene, pažnja: Nikada nećete izlaziti iz kuća. Ne priliči ženama da besciljno lutaju ulicama. Ako izlazite, to mora biti u pratnji muža ili muškog rođaka. Ako budete uhvaćene na ulici, bićete tučene i poslate kući - piše, između ostalog, Hoseini.
Izvor:
www.blic.rs
