Duki
Počasni član foruma
potporučnik
Offline
Gender:
Last Login: Today at 08:35:06 am
Location: Paluba
Posts: 2 074
|
|
« Reply #10 on: December 29, 2023, 01:56:36 pm » |
|
Na ovaj forum sam i došao u nadi da ću čitati ovakve tekstove tako da samo napred!
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Zaslon
Moderator
stariji vodnik I klase
Offline
Gender:
Last Login: Today at 02:35:30 pm
Location: Šabac
Posts: 937
|
|
« Reply #11 on: December 29, 2023, 08:58:39 pm » |
|
Peti deo: Težak dan, zla sudbina
Bljeskovi eksplozija artiljerijskih granata bili su sve bliži. Iskrile su i svetlucale u snegu koji je padao sa noćnog neba a padao je na zemlju u velikim pahuljama. Iz nekog razloga uvek sam mislio da u ovim krajevima u martu nema snega. Neposredno pre Hersona moja jedinica je dobila novi zadatak – trebalo je izvesti marš. A pohod nije mali, 110 kilometara! A najteže i najneprijatnije je to što je duž rute bilo nekoliko velikih naselja, kao i reka što znači i nekoliko mostova. Kao izviđač sam znao da su to mesta zaustavljanja, pregleda terena ... što je opet bilo idealno mesto za zasedu. I to je ono što je bilo alarmantno i strašno.
U ranijem borbenom zadatku raspoređen sam u jedinicu prethodnice. Komandant je bio mlad momak koji me je stavio na začelje kolone. Ali šlag na tortu je bilo to što smo prema vojnim obaveštajcima duž rute trebali da sretnemo 4 neprijateljske bataljonske taktičke grupe (BTG)! Četiri!!! Sećam se kako sam gledao mapu, pokušavajući da odgonetnem gde bi nas otprilike mogli očekivati i nervozno pušio cigarete jednu za drugom. Gledajući mapu, tražio sam moguće obilaznice ili puteve za povlačenje. Uopšte, kakva će biti podela karata ...
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prišao sam komandiru izviđačke čete da razgovaramo o našim dejstvima i šta u slučaju ... pa generalno šta u svim slučajevima. Odlučeno je da ako krene bitka, prvo vozilo ako su u gradu blokira put, a ostali da se razbacuju po dvorištima i ulicama kako Ukrajinac ne bi imao priliku da nas prikuju vatrom. I što je najvažnije, u svakom trenutku niko ne treba da uspori! Iskrcate se i samo napred! Prema našim proračunima od trenutka kada prihvatimo borbu trebalo bi da u roku od 3-5 minuta stignu naši tenkovi i pruže nam podršku. Mladi komandant je bio primetno nervozan. Ne slušajući me, ušao je u prvi vozilo, a komandir ne bi trebalo da bude u prvom vozilu! Ali šta je tu je, tu se sad više ništa nije moglo promeni...
Dobro, kolona je krenula napred. Ceo dan smo bili na putu. Gomila mostova, par malih zaseda njihovih teritorijalaca. Nije nam se dogodilo ništa strašno, ali su nas izgorela vozila naših trupa na koja smo nailazili usput držala u stalnoj napetosti. Već se smračilo, a instinkt mi je rekao da je vreme da usporimo. Da nešto napred nije u redu. Ne mogu da objasnim ovaj osećaj. Osećao sam da moram da se zaustavimo, da stanemo i to je to!
Tokom sledećeg zaustavljanja, prišao sam svom komandantu, pokušavajući da objasnim situaciju: napred je bio dupli most preko reke sa komadom zemlje. Noću je bilo skoro nemoguće normalno izvršiti proveru. Objašnjavam da ćemo stajati bokom okrenuti na drugu obalu, kao u streljani! Ali nisu me čuli...
Kada sam se vratio do svog vozila, rekao sam vozaču da poveća rastojanje. Dvojica su otišli da pregledaju most. Vraćaju se, znači sve je u redu. Prvi vozilo je krenulo a u istom trenutku je došlo do eksplozije. Bačen sam u vozilo. Čula se još jedna eksplozija, pa još jedna i još jedna. Mislim da su bili mine OZM-72 (odskočno-rasprskavajuća mina). Sa suprotne obale su počeli da pucaju na nas. Iskočio sam iz vozila i postupao sam automatski. U tom trenutku adrenalina zaboraviš šta govoriš svojim vojnicima, šta sam radiš. I pored zujanja u ušima i mahnitog otkucaja srca, uspeo sam da primetim koliko su moji borci dobro radili. Striktno su se pridržavali svih mojih komandi. Desilo se da sam sve kontrolisao. Svi su u tom trenutku slušali samo mene: minobacačima su gađali neprijatelja i razbijali njihove vatrene tačke! Počela je evakuacija sa ovog prokletog mosta. Uzevši sve ranjenike, povukli smo se u zadnji deo kolone. Ja sam poslednji otišao. Ja sam komandant!
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kada smo se vratili kod naših, moj drug mi je prišao i zagrlio me: "Pa, brate, daj … mislili smo da si dvestotka (oznaka u komunikaciji za mrtvog vojnika je 200 a za ranjenog 300)! “Brate, pogledaj me! Oni mene da sahranjuju? Još se taj hohol nije rodio - nasmejao sam se, stojeći sav krvav i sa pocepanim pancirom od gelera. Opet smo imali sreće tog dana! Nakon saniranja rana, nastavili smo dalje. A negde napred preko reke je taj isti Nikolajev ... naravno grad, a ne brkati pevač! (misli na Igora Nikolajeva, sovjetskog pop-pevača, kompozitora i tekstopisaca)
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Zaslon
Moderator
stariji vodnik I klase
Offline
Gender:
Last Login: Today at 02:35:30 pm
Location: Šabac
Posts: 937
|
|
« Reply #12 on: December 30, 2023, 06:49:49 pm » |
|
Deo šesti: Minobacač
Prešli smo reku i krenuli ka Nikolajevu. Dobili smo borbeno naređenje sa zadacima rano ujutru, oko četiri sata. Samo ne mogu da razumem zašto se borbena naređenja šalju noću? Da li ih to čini nevidljivijim, tajnim ili šta? Komandant je naredio pripreme za juriš. Do Nikolajeva je ostalo još 15 kilometara, a predgrađa su bila još i bliže. Podigao sam svoje momke da se spreme. Inače, tada mi je ostalo manje od deset ljudi. Ovo govorim da ko čita ove moje priče skine svoje ružičaste naočare. Ne bi bilo fer reći da nikoga ne gubimo. Pre svega to je nepošteno prema palim vojnicima. Zapamtite, svaki komandant ima svoje groblje ...
Jutro je ispalo snežno, a mi smo se kretali izuzetno sporo. Komandant je odlučio da se brine o meni i držao me uz sebe kao svoju ličnu stražu. Krećući se brzinom puža, bili smo savršena meta. Čim sam pomislio na ovo, začuo se zvižduk i naknadni udar mine o tlo, koja nije eksplodirala. Bilo je kao usporeni snimak u filmu! Ali ovaj film se puštao samo pet metara od mene! Evo ga, kučko, sreća! Posle prve mine počeli su da lete na nas sa svih strana! Zvuci eksplozija minobacačkih mina 120mm i artiljerijskih granata od 152mm spojili su se u jedan urlik. Vatra je bila toliko gusta da smo bili primorani da se okrenemo i povučemo. Bio je to neka vrsta pakla. Sećam se kako jedna mina pada ispred KAMAZ-a, primoravajući ga da se zaustavi, a druga udara u njega. Mislim da nema potrebe da objašnjavam šta je ostalo od boraca koji su tamo sedeli ...
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Posle našeg prinudnog povlačenja došao sam na ideju, kako ja to zovem - sa jednim krajem (završetkom). Ideja je bila da moja grupa mora da skoči do tenkovskog voda i pokuša da identifikuje barem položaje ukrajinskih minobacača. Za razliku od artiljerije, minobacači su bili bliži i zahtevali su korekturu, što znači da je tu bila naša šansa! Iako je ideja o upotrebi tenka sa snajperistima na njemu bila i tako i tako, neočekivano sam dobio podršku od komandanta. Dodirnuo sam zečiju nogu koja je ležala u mom džepu - moj talisman, uzeo sam dva svoja borca i skočio na tenk.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Skoro sat vremena smo se kretali tamo-amo pod vatrom, pokušavajući da odgonetnemo položaje minobacača, ali nije bilo tako lako, hoholi su stalno menjali položaje. Već smo bili odlučili da odustanemo od bezuspešne potrage, kada smo iznenada primetili njihov izlazak iz male neugledne fabrike. Mi smo skočili sa oklopa, a tenkisti su potrošili pola bojevog kompleta na otkriveni položaj Ukrajinaca. Čim su tenkisti završili sa uništavanjem položaja, moji vojnici i ja smo krenuli ka minobacaču. I pored toga što su tenkisti ispalili polovinu municije, mi smo dobili stodvadesetku u odličnom stanju i iako smo zajedno sa tenkistima zaradili ovaj trofej, ja sam sebi uzeo minobacač. Tenkistima to i onako ne treba, ali ja sada imam svoju artiljeriju. Kako kažu, "u kući dobrog domaćina sve će istrunuti". Nismo mogli dovoljno da uživamo u ovoj maloj pobedi. Pod artiljerijskim granatiranjem koje je počelo, ponovo smo bili prinuđeni da se povučemo. Srećom, bili su neprecizni ...
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Brok
Administrator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 11:46:40 am
Location: iz grada Kraljeva
Posts: 20 516
Gde je sloga tu je i pobeda!
|
|
« Reply #13 on: December 30, 2023, 06:56:51 pm » |
|
Zaslon, koliko ima još nastavaka. Pitam jer volim da "bindžujem" ovakve dnevnike, tj. da ih čitam iz jednog komada.
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 03:46:44 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 977
|
|
« Reply #14 on: December 30, 2023, 07:25:46 pm » |
|
Zaslon, iako još nije kraj (trebalo bi da bude još jedan deo ako sam dobro razumeo), mnogo ti hvala za ovu temu. Ako slučajno ima još sličnih tamo gde si ovo našao, unapred hvala za trud!
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Zaslon
Moderator
stariji vodnik I klase
Offline
Gender:
Last Login: Today at 02:35:30 pm
Location: Šabac
Posts: 937
|
|
« Reply #15 on: December 30, 2023, 08:49:09 pm » |
|
@Brok Još jedan deo sutra, sedmi ... sretno ti "bindžovanje" (slatko se nasmejah) @Boro Prodanic Hvala na lepim rečima, ako opet bude nešto slično će da obradimo Evo da Vam otkrijem da ima u pripremi jedna priča "Istorija jednog leta" iz dva dela, znatno kraća ali zanimljiva priča!
|
|
« Last Edit: December 30, 2023, 09:54:47 pm by Zaslon »
|
Logged
|
|
|
|
Zaslon
Moderator
stariji vodnik I klase
Offline
Gender:
Last Login: Today at 02:35:30 pm
Location: Šabac
Posts: 937
|
|
« Reply #16 on: December 31, 2023, 07:51:19 pm » |
|
Sedmi deo: Povlačenje Zbog gubitaka i neblagovremenog snabdevanja morali smo da se povučemo. Malo naselje na obali reke. Zauzevši perimetarsku odbranu, našalio sam se: "E, to je to, momci. Smatrajte nas opkoljenima! Sad će nas, u svakom slučaju, poslati da tražimo izlaz!" Umesto odgovora vojnici su se samo smeškali. Da bi vojnici imali poverenja u mene, u svog komandanta, bio sam skoro stalno u centru borbenog reda, dežurao sa vojnicima, posebno noću. A noći su tamo veoma mračne! Bez uređaja za noćno osmatranje, dalje od dva metra ne vidim ni šiške! Sećam se kako je jedne od tih tamnih noći, osmatrač sa kojim smo bili na dužnosti pitao: - Komandante, da li je nebo naše? - Da, izgleda da je naše. A što pitaš? - Vidi, par ( aviona) ide pravo ka nama! Mahnito sam zgrabio radio stanicu i počeo da zovem i pitam. Par aviona mi je u tom trenutnu prolazilo tačno iznad glave. "Naših nema na nebu!", graktala je radio stanica. Da PVO ekipe tada nisu spavale, onda bi sve bilo u redu. I tako su dva aviona slobodno spustila četiri FAB-250 iza našìh leđa i takođe nesmetano otišla ... Devet sati ujutru. Začuo se zvižduk mine stodvadesetke. Ne možete to pobrkati ni sa čim! Nekoliko dolazaka pa tri sata zatišja, a tri sata kasnije, kao po satu, opet zvižduk. I tako svaka tri sata. Iz dana u dan. Sećam se trenutka kada je oko 9 časova vojnik ispred mene počeo ubrzano da se oprema. Pitam, šta se desilo? A on mi je odgovorio: "Takav je raspored! Sad će se mine!" Tada je to bilo nekako smešno. Ali nije bilo smešno kada smo sa ovim granatiranjem svakodnevno viđali mrtve i ranjene... Jedne večeri stiglo je pojačanje. Broj ljudi se povećao, a ovo nije moglo da ne raduje! Pored toga što su mogli neprimećeno da prođu pored položaja hohola, uspeli su da otkriju i posadu neprijateljske „Stugne“ ( ukrajinska POVR). Namestivši im vatrenu zasedu, iseckali smo sve na mleveno meso. Sama „Stugna“ se takođe raspala tako da nisam imao prilike da se poigram sa njom. [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] Ostali smo u tom naseljenom mestu oko nedelju dana. Za sve to vreme, nisu pokušavali da nas napadnu, već su nas jednostavno "trošili" artiljerijom i minobacačima. Bilo je to veoma iscrpljujući. Jednog dana stigla je "Točka-U" i srušila tri kuće. Tada sam video i kako naši obaraju hvaljenog "Bajraktara". Međutim, drugi Bajraktar koji je pretpostavljam bio u paru sa njim, odmah posle toga je razbio naš "Buk". Srećom, posada je uspela bukvalno da izleti iz vozila ... Biti tamo i videti sve svojim očima, nismo više jurili u nevolje... Počeo je rovovski rat...
KRAJ
|
|
« Last Edit: December 31, 2023, 08:11:52 pm by Zaslon »
|
Logged
|
|
|
|
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Last Login: Today at 03:46:44 pm
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 977
|
|
« Reply #17 on: December 31, 2023, 07:56:59 pm » |
|
Još jednom veliko hvala @Zaslon za ovu temu!
Očekujemo nešto slično i u Novoj godini...
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Zaslon
Moderator
stariji vodnik I klase
Offline
Gender:
Last Login: Today at 02:35:30 pm
Location: Šabac
Posts: 937
|
|
« Reply #18 on: January 11, 2024, 11:38:14 pm » |
|
... ipak je "izviđač" nastavio sa objavama tako da pred nama je osmi deo!
Osmi deo: KamAZ
Moje vozilo je onesposobljeno nakon direktnih pogodak nekoliko mina. Hvala Bogu, u tom trenutku u njemu nije bilo nikoga, ali smo izgubili transport. A transport je jednostavno bio neophodan! Već smo pokušali da ukrademo hoholima Gaz-66: srušili smo njihovu osmatračnicu kada je ovaj zgodan momak došao... ali nije uspelo. Mina je pala ispod zadnjih točkova. Tada su pobegli sa modricama i ogrebotinama, a morali su vrlo brzo da trče!
E onda sve sve izdešavalo kako smo želeli: noću je stigao komandant bataljona i naredio da se spremamo. A pošto nemamo svoj prevoz, to je znači da moramo deliti naše ljude, što zaista nismo želeli... Misli su mi se vrtele u glavi, pokušavajući da nađem trajno rešenje, kada sam se setio dva napuštena kamiona KamAZ, kilometar od položaja. Bila je to dobra opcija za prevoz, pa sami odlučujemo da odemo da pogledamo i ako može da ih uzmemo. Stigavši pod okriljem mraka do ovih KamAZ kamiona, počeli su da se da ih obilazimo i da vidimo šta im je. Od dva smo uspeli da sastavimo jedan. Istina, kretao se na 3 točka ... Ali što je najvažnije, kretao se i to se dobro kretao! Ipak je izgledalo smešno. Reakcija naših vojnika bila je posebno zabavna kada smo prolazili pored njih, kao da jašemo hromog psa. A i akumulator nije bila namenjena Crvenoj armiji, uopšte nije držao, tako da je bilo nemoguće isključiti naše čudo na tri točka.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Čim smo izašli iz okupiranog sela, tamo su doletela tri-četiri “Točke-U”. Opet smo imali sreće. Prešavši preko reke i srušivši prelaz, počeli smo da se utvrđujemo na novim položajima, a naše TOS-e (višecevni lanser raketa sa raketama opremljenim termobaričnim boj.glavama) su počeo da pogađaju tamo odakle smo mi došli. Dva dana ... gotovo bez prestanka. Onda su mi par dana kasnije rekli da su tada tamo, gotovo sahranjene, dve mehanizovane brigade hohola.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvo jutro na novom položaju počelo je neprijateljskim napadom. Čak bih, verovatno to mogao nazvati i borbenim izviđanjem. Štaviše izgleda da oni nisu znali da su naše jedinice tamo stacionirane. Borci sa susedne farme su tada zarobili BTR, 2. i 5. brzina mu nije radila ... i igrom slučaja, u naselju su vozeći se nazad izleteli i zaustavili se iza tenka.
Pamte taj momenat … tišina: A ovde su naši tenkovi u selu? Ne?! Tenk, jebote! VOZI! Tenk, majku mu …! Sjebaće nas! Borci su jedva uspeli da se izvuku.
Manji sukobi nastavljeni su se nekoliko sledećih sati. Do večeri su dva oklopna automobila koja su bila bačena prema nama, uništena našim POVR. Do noći se sve smirilo i ja sam zauzeo položaj na visini. Ako biste to mogli tako nazvati. Bila je malo i čudno jer u naselju ljudi praktično nije bilo. Kasnije smo, naravno, saznali kako se kriju, i kako su međusobno komunicirali, u njihovim porukama, o našem kretanju i čekali da dođe pobeda.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Negde u sred noći jedan osmatrač me je gurnuo: „Opasnost od raketnog napada, komandante!“ i baš u tom trenutku došlo je do eksplozije. Otkinuta vrata ubacila su me u sobu. Izgubio sam svest od ove neobične vratolomije ... Zvonjava u ušima, vriska, prašina, dim... odbacio sam sa sebe vrata. Oči na satu ... bio sam u nesvesti 15-tak minuta. Noge i ruke su mi čitave, to je dobro. Boli me glava, opet mi se pocepao pancir, šteta. Pogledao sam okolo – svi su bili bezbedni! Našao sam šlem i stavio ga na glavu. Gledajući na ulicu, otkrio sam da je raketa pogodila susednu zgradu, ostavljajući od nje jedan veliki krater. Na kraju krajeva, ja sam rođen pod srećnom zvezdom!
Stavljajte čajnik! - viknuo sam mojima. Nisam više želeo da spavam. Radujte se!
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Zaslon
Moderator
stariji vodnik I klase
Offline
Gender:
Last Login: Today at 02:35:30 pm
Location: Šabac
Posts: 937
|
|
« Reply #19 on: February 07, 2024, 09:43:02 pm » |
|
Deveti deo:
„Ako dva vojna lica za 10 minuta komunikacije ne pronađu zajedničke poznanike, onda je jedan od njih špijun".
Standardo, jutro je počelo sledećom komandom za kretanje: vremenski raspored, mesto prikupljanja i vreme polaska. Tog dana posebno smo bili pogođeni artiljerijskom vatrom, kolona za snabdevanje je upala u zasedu, a mi smo ostajali bez municije. Uprkos umoru i problemima sa snabdevanjem, grupa se čvrsto držala. Tokom nedelju dana borbi, ukrajinci nas nisu mogli pomeriti ni za metar, ali snage nam je ponestajalo i jednostavno je bio neophodno povlačenje.
Na putu do nove pozicije sreli smo TOS-u, sa punim bojevim kompletom ali i sa pokvarenim motorom. Posada se spremala da ga digne u vazduh kada smo mi naišli. Koristeći svoje govorničke sposobnosti ali i psovke, ubedio sam ih da ne treba dizati u vazduh dobro oruđe! Zakačili smo TOS-u za tenk povukli sa sobom. Pa šta je trebalo da uradimo? "U kuća dobrog domaćina sve će istrunuti" (što kaže ona izreka)!
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prilikom povratka pokušali su par puta da nas pokriju Gradovima (VBR "Grad") ali nisu u tome uspeli. Izviđanje i obaveštajni podaci su im bili loši. Bio je jedan stresan trenutak kada su tenkisti zaspali na jednom od odmorišta. Tenkisti su bili toliko umorni da ih čak ni adrenalin nije mogao održati budnima. Zaspali su tako čvrsto da sam četrdesetak minuta lupao kundakom o poklopac otvora, pitajući se šta se dogodilo. A oni su samo zaspali.
I tako, rano martovsko jutro. Ispred naših kontrolnih punktova ponosno su se vijorile ruske zastave! Iskreno rečeno, svi smo se tada nadali da ćemo biti privremeno otiću u pozadinu na odmor i oporavak. Ali, kao i uvek, avaj! Izviđanje, borbeni raspored, utvrđivanje položaja!
Komandir mi je odredio položaj na jednoj višoj tački u blizini jednog od sela. Tamo smo uspeli da nabavimo sebi par maskirnih mreža i nove izviđačke sprave. Moja je do tada već bila stradala, ali sa novom nisam radio jer nismo znali kako rade. Sada nešto smešno: „Poslaćemo vam čoveka koji sve zna i sve će vas naučiti." Naravno, poslali su čoveka. Ali on sam nije znao ništa. Taman koliko sam i ja znao, možda još i manje! Morali smo da se okrenemo sami sebi. Preko prijatelja našli smo specijaliste u susednoj jedinici i onu su nas naučili. Generalno, za manje od nedelju dana smo uspeli: čitavom dužinom komunikacijskih prolaza, uređaji su postavljeni i radili su danonoćno.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tada sam već imao smartfon sa karticom, pticom (dronom), dva dobra termovizira tipa „Ironija“, ali starije verzije (Optoelektronski kompleks "Ironija" za osmatranje, sa las.daljinomerom, optikom, termovizijskom i obično kamerom ... otkriva vozila na udaljenosti do 7-10km a ljude na 2,5km sa mogućnošću prenosa podatke do 10km zatvorenim komunacijskim radio kanalom). Razmenjivao sam ih sa kolegama kojima nisu bili potrebni u pozadini, ali nama su jednostavno bili nephodni. U isto vreme, pretplatio sam se na telegramski kanal vojnog dopisnika Vladlena Tatarskog (pravo ime Maks Fomin, ubijen u atentatu u Sankt Peterburgu 2.aprila 2023), koji je promovisao temu inicijativnih grupa. Ova tema nam je bila veoma bliska i interesantna, jer se poklapala sa namenom naše grupe. U velikoj meri zahvaljujući njemu i našim idejama, bukvalno nedelju dana kasnije, dobili smo prve plodove...
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|