Ко влада морем, влада и светомБитка за Јутланд био је највећи поморски окршај у Првом светском рату, а вероватно и у историји поморског ратовања. Историчар Ендрју Гордон покушао је да објасни шта је пошло по злу за тада надмоћну британску Краљевску морнарицу против бројчано слабије немачке флоте. Проблем је, закључио је Гордон, заправо била дуга, мирна заветрина Трафалгара. Британска поморска победа над Наполеоном 1805. године уступила је место дугом периоду самозадовољства и заношења. Године 1916. ниједан од британских адмирала није водио велики рат. Командовање морима је узето здраво за готово међу војном елитом.
То одјекује данас. У мирној, дугој заветрини Другог светског рата, на отвореним морима поново су се узбуркале воде на чијим таласима се рађају нове силе, спремне да прекроје владајући поредак. Воде Црног, Црвеног и Јужног кинеског мора сугеришу да се приближава цунами.
У међувремену, последњи официр који је служио у Фокландском рату између Велике Британије и Аргентине као последњем великом поморском сукобу који је водила држава НАТО, одавно је пензионисан.
Океани поново важниОкеани су поново важни у геополитици, али делује да се ситуација променила. На Блиском истоку побуњеничка група Хути данас поседује крстареће ракете, врсту наоружања какву су донедавно поседовале само државе.
Хути већ месецима нападају бродове који плове међународним трговачким путем у Црвеном мору. Напади су смањили поморски саобраћај и проток робе кроз Суецки канал за 90 одсто, реметећи глобалну трговину која је зарад опстанка преусмерена на пут којим је Магелан прошао пре више од 500 година.
Хути су испаљивали дронове и балистичке ракете на комерцијална пловила и успели су да се укрцају на најмање један брод.
12. јануара САД и Велика Британија су започеле ударе на преко 60 циљева Хута у Јемену. Удари су покушај поновног успостављања слободе пловидбе у кључној артерији светске трговине, али и драматично проширење географског обима блискоисточног сукоба. Председник САД Џозеф Бајден запретио је даљом војном акцијом и рекао да Америка неће дозволити да „непријатељски актери угрозе слободу пловидбе на једној од најкритичнијих комерцијалних рута на свету“.
Хути, подржани од стране њиховог спонзора Ирана, показали су се отпорним на нападе из Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата, што сугерише да их амерички и британски удари неће брзо савладати.
Борба на моримаЕскалација у Црвеном мору праћена је поморским хаосом и на другим местима. У Европи би рат у Украјини могао да изазове поморску битку за Црно море и Крим. Црно море се пуни минама и потопљеним ратним бродовима. Украјина се нада да ће успети да потисне руску морнарицу са Крима која је традиционална база ове велесиле још од времена Катарине Велике.
Балтичко и Северно море суочавају се са ратом у сенци саботаже гасовода и каблова.
Азија доживљава највеће повећање поморске моћи од Другог светског рата, док Кина покушава да поврати контролу над Тајваном, Америка већ размишља о сценарију који укључује кинеску инвазију, поморске блокаде и рат ширих размера. Тајван је на прагу избора који ће обликовати будућност односа у југоисточној Азији. Тензије око острва би могле да доведу до интензивног кинеско-америчког поморског рата који би одјекнуо далеко изван Пацифика.
Снага на мору поново је важан чинилац глобалне војне доминације.
МорнарицаАмерика и њени савезници и даље поседују најнапредније подморнице и морнарицу, али њихова поморска доминација еродира. Кинеска морнарица је сада највећа на свету. Америчка бродоградилишта су усахла, а европске морнарице су сенка некадашњих заштитних знакова колонијалних сила које су држале пола света. Европске земље су одбациле 28 одсто својих подморница и 32 одсто фрегата и разарача између 1999. и 2018. године.
Суштина кинеско-америчког ривалства тиче се доминације над Азијом. Америка и њени савезници се удружују како би оспоравали кинеске претензије на Јужно кинеско море и пратили њену растућу флоту подморница и бродова.
Морнарица Народноослободилачке војске гради ударне групе носача авиона, а њен трећи домаћи носач Фуџијан је скоро завршен и повећава обим и учесталост поморских вежби око Тајвана. Такође, Кинези траже пристаниште у лукама широм света, од Соломонових острва преко Екваторијалне Гвинеје до Уједињених Арапских Емирата.
Јачање кинеске морнарице значи да се примат америчке морнарице на Пацифику оспорава по први пут од 1945. године, а све је више актера одметнутих од актеулног поретка.
Светска економија на немирним таласимаМора су, упркос занемареном осећају за то, остала витални канали светске економије. Поморска трговина вреди око 16 одсто глобалног БДП-а. Око 80 одсто глобалне трговине одвија се морем када је реч о транспорту, односно око 50 одсто по вредности. Могло би се рећи да светска трговина зависи од флоте коју чини 105.000 контејнерских бродова, танкера и теретних бродова који плове океанима дан и ноћ.
Данас 62 одсто контејнера превози пет азијских и европских фирми, 93 одсто бродова граде Кина, Јапан и Јужна Кореја, а 86 одсто је расходовано у Бангладешу, Индији или Пакистану.
Специјалистичка улога америчке морнарице била је да постане монополски пружалац услуга у сектору безбедности, користећи преко 280 ратних бродова и 340.000 морнара како би се штитили морски путеви.
Дакле, у последњих неколико деценија, свако је имао неку своју позицију и хијерархија на океанима је постојала. Ипак, ривалство суперсила и пропадање глобалних правила и норми значе да се геополитичке тензије продубљују. Неизбежна и опасна последица је да су океани сада поново постали спорна зона, по први пут од Хладног рата.
Западне санкције појединим земљама изазвале су експанзију шверца, па се процењује да је око 10 одсто свих танкера део анархичне „мрачне флоте“ која делује ван закона и финансијских токова.
Ратни цунами креће према обалиПандемија корона вируса 2020. године изазвала је хаотичну ситуацију у ланцима снабдевања као и блокада Суецког канала годину дана касније када се транспортни брод Евер Гивен насукао и заглавио овај пловни пут. Руска инвазија на Украјину 2022. године направила је велике турбуленције на светском тржишту житарица, а ракетни удари Хута у Црвеном мору последњих месеци, што је далеко озбиљније од импровизованих пиратских напада на бродове из 2000-их и 2010-их, довели су до утростручења трошкова транспорта из Азије у Европу јер се транспорт преусмерава око Јужне Африке.
Напади Хута су до сада изазвали скок у осигурању и ценама доставе, али још нису довели до ширег раста цена јер тржишта контејнера и енергената имају резервне капацитете. Међутим, то би се лако могло променити. Цене нафте су порасле на вести о америчким и британским нападима и ако се немири прошире на Ормушки мореуз, кроз који тече велики део светске нафте и гаса или ако Иран буде директно укључен у сукоб, могле би да порасту много даље.
Блокада транспорта након затварања Суецког канала 2021. године и поремећаји у производњи житарица у Црном мору 2022. године изазвали су светску инфлацију. Иако је испорука мали удео у коначној цени већине производа, непредвидљивост на мору би довела до тога да компаније смање своје ланце снабдевања, повећавајући трошкове.
Сукоби великих размера на мору могли би бити разорни. Поморски сукоби имају своје карактеристике јер тешкоћа брзог појачавања флоте значи да је ескалација мање вероватна него на копну. Препирке око стратешких острва могле би да изазову конфронтацију у Јужном кинеском мору и Индијском океану, а блокаде економија софистициранијих од руске или иранске могле би да направе огромну штету. Симулација коју је приказао Блумберг показује да би блокада Тајвана и западне контрамере довеле до смањења светског БДП-а за 5 одсто.
Шта крије морско дноПоморске артерије не носе само физичку робу. Доминација Волстрита и Силицијумске долине зависи од око 600 подморских каблова за пренос података који су рањиви на саботаже.
Испод површине мора и океана налази се читава телекомуникациона инфраструктура која преноси 97 одсто глобалног интернет саобраћаја. Рат у Украјини и даље тензије у Европи само су избациле на површину геополитички ризик за ову инфраструктуру. 2022. године непознати нападачи дигли су у ваздух гасоводе Северни ток 1 и 2 у Балтичком мору. Годину дана касније каблови за пренос података између Естоније, Финске и Шведске су мистериозно пресечени.
Дакле, ако су океани у срцу међународног поретка, они су уједно и крајолик где се појављују изазови том поретку.
У међувремену, сукоб на мору прети да светској економији донесе потоп.
Izvor
