O vazdušnoj prevlasti i organizaciji rada ruskih VKS

[Zaslon]

Telegram kanal "Военный Осведомитель" (https://t.me/milinfolive) napravio je do sada dva kratka intervjua, jedan sa vazduhoplovnim stručnjakom i drugi sa bivšim pilotom o "problemima u radu" ruskih Vazduhoplovno-kosmičnih snaga tok trajanja SVO ili ti rata u Ukrajini. Prenosim ovde oba a ako bude još istih na istu temu ovde ćemo ih slagati.

Da li je vazdušna prevlast dostižna?

   Jasno je da je reč o vazdušnoj nadmoći tokom SVO. Na papiru, ruske oružane snage su do nje - i to preko cele teritorije Ukrajine - stigle krajem februara pretprošle godine, odnosno nekoliko dana nakon početka neprijateljstava.

Šta je u stvarnosti?

   U stvarnosti, avaj, nije sve tako ružičasto. Naše vazdušno-kosmičke snage (VKS) nastavljaju da gube letelice, više puta uništavane (prema našem Ministarstvu odbrane), „pobunjeničke snage Ukrajine“ nastavljaju sa udarima  po Krimu, a ukrajinski dronovi i rakete leteli su ne samo u Moskvu, već i do privolškog Engelsa. Odnosno, nema vazdušne prevlasti ne samo nad Ukrajinom, već i na našem nebu.

   Šta je razlog za ovu situaciju? Na kraju krajeva, VKS Rusije imaju ne samo ogromnu kvantitativnu, već i kvalitativnu superiornost u pogledu taktičke avijacije, a naši sistemi PVO imaju (zasluženo) visok ugled.

   Razloge za to treba tražiti u slabosti RTO (radiotehničke podrške) VKS i PVO. Na primer, avioni A-50, bez kojih je lovačka avijacija slepa, izgrađeni su u količini od trideset jedinica, od kojih je prema indirektnim procenama, samo oko trećina borbeno spremna. Najnoviji A-100 "Premijer" za koji je ministar odbrane Šojgu obećao da će ući u službu 2020. godine, nikada se nije pojavio u vojsci. Imamo dva savremena radio-izviđačka aviona Tu-214R. I ne čujete ništa o njihovoj upotrebi tokom SVO.

   Isto se može reći i za izviđačke bespilotne letelice. Testovi dalekometnog drona "Altius-RU" su prema Šojguovim rečima, završeni pre dve godine. Međutim podataka o njegovoj borbenoj upotrebi nema. Dostupne su bespilotne letelice "Orion", koje je razvila i proizvela grupa kompanija "Kronštat". Međutim, njih je užasno malo. Zašto je tako ostaje nejasno. Pogon za proizvodnju ovih mašina potrebnih vojsci izgrađen je pre dve godine. Međutim, ne izgleda da je proizvodnja zaista postala serijska.

   Pretpostavimo da se svi navedeni izviđački sistemi i pojave u trupama, i to u dovoljnim količinama. Hoće li to rešiti problem sticanja nadmoći u vazduhu? Avaj, pa neće. Zato što nije dovoljno samo imati informaciju - ona se mora obraditi i „dovesti do krajnjeg korisnika“.

   Takođe imamo problema sa sistemima za automatizovanu obradu i prenos informacija. Nasleđeno iz sovjetskih vremena. Začudo, ali pod planskom ekonomijom, ovi sistemi koriste više od stotinu različitih protokola za razmenu informacija. Jasno je da to uzrokuje probleme sa povezivanjem sistema i kompleksa koji „govore različite jezike“. A postoji i tradicionalna vojna nenaklonost svim ovim inovacijama i mudrostima. Često deluju po principu „čizme su pouzdanije u borbi“ (film „Samo starci idu u bitku“) i više vole „glasovno navođenje“ nego automatizovani prenos informacija. Da, preko tajne veze - ali ovo je i dalje arhaično.

   Sve dok se naše vazduhoplovne snage suočavaju sa neprijateljem opremljenim „istom“ opremom, stvari su manje-više podnošljive. Da, zemlje NATO-a snabdevaju Ukrajince obaveštajnim informacijama, ali se one obrađuju i relativno sporo dospevaju do „izvršilaca“. Međutim, sve je više znakova da će Ukrajina dobiti avione F-16. A na njima - kao i na svim NATO taktičkim avionima - postoje terminali za razmenu informacija tzv. Link 16. Jasno je da ukrajinski piloti neće moći u potpunosti da iskoriste prednosti koje ovo pruža, barem ne odmah. Međutim, to će podići svest neprijateljskih posada na novi nivo, što će svakako promeniti situaciju na nebu.

   Ostaje nam da se nadamo da će oni na vrhu ovo razumeti i bar pokušati da organizuju prihvatljivu radio-tehničku podršku našim pilotima i protivavioncima.

Aleksej Zaharov,
stručnjak za vazduhoplovstvo

[Zaslon]

Organizacija rada borbene avijacije postavlja pitanja

   U prethodnom članku, konstruktor aviona i stručnjak za vazduhoplovstvo Aleksej Zaharov istakao je problem nedovoljne opremljenosti Vazdušno-kosmičkih snaga, a i svih naših Oružanih snaga, opremom za izviđanje iz vazduha i svesnosti o situaciji. U nastavku teme, a da bismo istakli sve aspekte borbenog rada VKS, obratili smo se još jednom stručnjaku, rezervnom potpukovniku, bivšem pilotu lovca, Vjačeslavu Kozlovu.

VO: Vjačeslave Vladimiroviču, po vašem mišljenju, šta nedostaje našim VKS da bi efikasno rešavale zadatke koji su pred njima, kako u pogledu obezbeđenja PVO naše grupe i teritorije, tako i u pogledu vazdušne podrške dejstvima naših kopnenih trupa i mornarice?

VK: Počeo bih od početka, odnosno od početka SVO. A ja bih vaše pitanje preformulisao ovako: šta nisam video od samog početka SVO?

Pa nisam video organizovanu vazdušno-kosmičku ofanzivnu operaciju.

   Prvo da se ogradim, dugo sam u penziji i mogu da sudim samo na osnovu podataka iz otvorenih izvora o tome šta se dešava, ali od samog početka vojnih dejstava proganja me osećaj da pri planiranju operacije, nisu sprovedeni ni osnovni koraci propisani u bilo kom udžbenikom iz operativne veštine, u pogledu organizovanja vazduhoplovno-kosmičke ofanzivna operacija, kao što su:

      - stvaranje moćne vazdušne grupe, barem u jednoj prioritetnoj oblasti;
      - sistematski, organizovani rad na otkrivanju i suzbijanju sistema PV odbrane neprijatelja;
      - masovni vazdušni udari na neprijateljske vojne formacije i vojne ciljeve i pre svega, rešavanje problema uništavanja sistema PVO;

   Pitam se, zar tadašnji komandant naših VKS general Surovikin nije razumeo ove proste istine?! U ovo mi je izuzetno teško poverovati. Pre bih rekao da se visoka politika umešala u poslove vojnih profesionalaca.

   Rezultat ograničene realizacije takvih operacija je pojava „lutajućih Bukova“ na prvoj liniji fronta i veliki gubici naše avijacije, a u kasnije i nesmetano isporučivanje i razmeštanje stranih PVO sistema duboko na teritoriji neprijatelja, pa čak i njihovo korišćenje u blizini linije fronta, na „izlazu”. Što je pak rezultiralo još većim gubicima naše avijacije, imajući u vidu nedavnu tragičnu epizodu sa obaranjem naših Su-34 u pravcu juga, u rejonu Krinoka.

   Da, možda je moje znanje veoma zastarelo, ali me zanima i ovo pitanje - zašto se naši ometači, poput An-12PP, ne koriste na paralelnim pravcima sa američkim sistemima za izviđanje i označavanje ciljeva? Ovo sredstvo, iako staro, izuzetno je moćno – prema iskustvu naših vežbi, ovakvi kompleksi u velikoj meri ograničavaju operativne mogućnosti kako avijacije tako i kopnenih PVO sistema.

   Postavlja se pitanje naših vojnih satelita. Ministarstvo odbrane je tokom protekle godine aktivno popunjavalo ovu prazninu, masovno su lansirane vojni sateliti serije “Kosmos”. Međutim, potpuno mi je nejasno zašto to nije urađeno na vreme.

   Takođe, po mom subjektivnom mišljenju, lovci presretači MiG-31 su počeli da se koriste prekasno i nedovoljno. Ali oni su i dalje moćna borbena mašina sposobna da imaju značajan uticaj na situaciju, kako u kontekstu misija PVO tako i u sticanju nadmoći u vazduhu. Naravno, bez aviona za radarsko osmatranje velikog dometa teško da MiG-31 može a ostavari svoj puni visoki borbeni potencijal. Iako je i u uslovima nedovoljne radarske prekrivenosti bojnog polja i ograničene upotrebe aviona A-50, MiG-31 sposoban da izvršava zadatke PVO.

   Da, što se tiče aviona za radarsko osmatranje velikog dometa, ni meni nije jasno – zašto problem njihove krajnje nestašice u trupama nije rešen pre početka SVO?

   Ali postoje i jednostavniji i jeftiniji načini da se poveća radarsko polje koje se kontroliše i nadzire - na primer, postavljanjem radarskih stanica na balone. Međutim, o tom pitanju se „šuška“ verovatno desetak godina, ali ovo relativno jednostavno rešenje još nije napredovalo.

[micha]

   Vjačeslav Vladimirovič je očigledno odavno otišao u penziju čim pominje AN-12PP i PVO balone! Antonove je proizvodila fabrika u Ukrajini a baloni su se koristili za izviđanje poslednji put krajem II sv. rata. I jedne i druge je pojeo zub vremena i ako i postoje u nekom magacinu najverovatnije nisu u ispravnom stanju. Baloni pogotovu. Ne mogu ni da zamislim sa kakvom lakoćom bi ih obarali Ukrajinski dronovi kamikaze ako bi ih uopšte i upotrebili.

[kumbor]

Па добро, али овде се не говори о извиђачким балонима, већ о постављању радара на балоне, што може бити занимљиво, али је ризично због дронова и ударних БПЛ.

[milan55]

micha:" baloni su se koristili za izviđanje poslednji put krajem II sv. rata."

Netocno. U doba hladnog rata ,do pojave spijunskih zrakoplova U-2, USA/CIA je slala iz Njemacke spijunske balone da prelijecu tadasnji Varsavski pakt, posebno SSSR.

A i danas je upitno ovo sa kineskim " metereoloskim" balonima.

[Prvačić]

Zar osmatračke balone nisu koristili i ameri u Avganistanu i Iraku?

[victoria]

Nekakve balone su koristili i Rusi u prvim mesecima rata.Ti baloni su se pojavljivali iznad ukrajinskih gradova i znalo se da predstoji napad VKS,verovatno su bili u funkciji ometanja pre nego izviđanja a odavno i ne pročitah da su viđeniInače,tovariš Vjačeslav je u bobu izneo iste stvari za koje sam davno naveo da Rusi ne rade a mogli bi.Potpuna supremacija u vazdušnom prostoru iznad određenog rejona(ograničenog) određeno vreme.Ihitreno su drugog dana objavili da su uništili ukrajinsku PVO što bi bilo smešno da nije kobno.Preambiciozno je očekivati da će imati pristup celom ukrajinskom VaP-u.To nije bilo realno od prvog dana a kamoli danas.Malo pomalo OTAN oštećuje odbranu Krima.