Mala Antanta na Dunavu-kraljica Dunava,Dunavska flotila Rumunije

[victoria]

Ako je Engleska nekada bila kraljica mora onda laskava  titula kraljice Dunava bez sumnje pripada Dunavskoj flotili Rumunije.Mnogi se neće složiti sa tim iznoseći argument da je A-U flotilla na Dunavu bila dosta  brojnija  ,na papiru jača ali  . . . rumunski brodari su svoj zadatak kontrole Dunava,prebacivanja kopnene vojske preko njega I nazad kao I zadatak vatrene podrške sa reke uspešno izvršili bez obzira na konačan ishod operacija a K und K matrozi su uglavnom bili u podređenoj  ulozi.Za razliku od Kraljevine Srbije, Rumunija je bila spremna za rat na Dunavu I videćemo da je od samog početka sticanja nezavisnosti  veliku pažnju posvetila  svojoj rečnoj flotili.Videćemo da su Rumuni(uz Ruse) pioniri upotrebe torpeda na reci.Kako onog na motki tako i savremenog.  Rumunska Dunavska flotila je najstarija postojeća pomorska sila na Dunavu, koja datira od 1860. godine, kada je osnovana Rumunska mornarica. Služila je tokom većine ratova koji su uključivali Rumuniju i bila je najmoćnija rečna pomorska sila na svetu tokom međuratnog perioda.                                                                                           Tokom Rumunskog rata za nezavisnost 1877-1878, Flotila se sastojala od dva naoružana parobroda (jedan sa pogonom na točak i jedna jahta), jedne namenske topovnjače naoružane jednim topom (Fulgerul) i jednog torpednog čamca (Randunica).[1] Glavni uspeh flotile u ratu bilo je potapanje osmanskog monitora Seifi od strane torpednog čamca Randunica.[2]Naravno,u pitanju je torpedo-mina na motki.                                                                                                                                                                                                                                                                 

[victoria]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[victoria]

Prvo jačanje  rumunske Dunavske flotile dogodilo se 1882. Dva oklopna torpedna čamca, Soimul i Vulturul, kupljena su od Jaroua u Britaniji, gde je Randunica takođe izgrađena sedam godina ranije. Ovi čamci su imali deplasman od 12 tona, dužine 19 metara, širine 2,5 metara i gaza od 1 metar. Pogon se sastojao  od jedne parne mašine od 150 KS koja je stvarala najveću brzinu od 16,5 čvorova. Svaki čamac je imao posadu od 8 članova i bio je naoružan jednim torpedom. Pored većih dimenzija i veće brzine, ova dva čamca su bila oklopljena I zaštićeni od streljačke vatre.[3][4] Ova dva čamca pratile su tri topovnjače klase Rahova, takođe izgrađena u Britaniji u Thames Iron Vorks. Sa deplasmanom od 45 tona i maksimalnom brzinom od 8,5 čvorova, ove male topovnjače su bili naoružane po jednim topom od 37 mm i jednim mitraljezom. Takođe je 1882. Porinut  104-tonski stražarski brod Alekandru cel Bun.[5] Potonji je korišćen kao minski polagač tokom Prvog svetskog rata. U dužinu je merio  23 metra, sa širinom od 4,6 metara i gazom od 1,5 metara. Pokretala ga  je parna mašina od 100 KS, dajući mu maksimalnu brzinu od 9 čvorova, a mogao je da nosi 12 tona uglja. Posada je brojala 20, a naoružanje se sastojalo od dva topa 37 mm i dva mitraljeza.[6]                                       

[victoria]

Drugo proširenje Flotile dogodilo se 1888. godine, kada su uvrštene u sastav  tri topovnjače klase Oltul od 116 tona. Ova plovila su bila dugačka 30,5 metara, širine 4,1 metar i gaza od 1,7 metara. Takođe ih je napravio Thames Iron Vorks i svaki je bio naoružan sa jednim topom od 57 mm i jednim topom od 37 mm. Sa posadom od po 30 ljudi, imali su maksimalnu brzinu od 13 čvorova generisanu parnim pogonom od 380 KS, noseći maksimalno 12 tona uglja.                                                                                                                                                                             

[victoria]

Usledile su dve uzastopne ekspanzije 1890-ih. Godine 1893. Uvrštena su u sastav  tri strražarska broda od 95 tona nepoznatog porekla. Svaki je bio naoružan sa jednim topom od 57 mm i dva topa od 37 mm, maksimalne brzine od 13,5 čvorova.[8] Dalje proširenje usledilo je 1894. godine, kada su porinuta četiri torpedna čamca nemačke proizvodnje. Poznati kao Vedea-klasa, izgrađeni su u Šihau-Verkeu, deplasmana od 30 tona, dužine 20 metara, širine od 3 metra i gaza od 1,5 metara. Svaki čamac imao je posadu od 16 članova i najveću brzinu od 10 čvorova. Naoružanje se sastojalo od jednog obrtnog topa kalibra 37 mm Hotchkiss, jednog mitraljeza i dva  torpedo-mine na motki.[9][1]                                           

[victoria]

NMS Trotușul

[victoria]

Između 1906. i 1907 je bila daleko najveća predratna ekspanzija Rumunske Dunavske flotile. Uvrštena je u sastav  klasa od 8 torpednih čamaca britanske proizvodnje. Ovi brodovi od 50 tona, koje je izgradio Thames Iron Vorks, bili su dobro naoružani zbog svoje veličine: pored jednog pomorskog topa kalibra 47 mm i jednog mitraljeza 6,5 mm, svaki čamac je nosio i 4 torpeda: dva na motki  ispred broda. i još dva u sredini broda u opremi za ispuštanje torpeda . Merile su 30 metara u dužinu, sa širinom od 4 metra i gazom manjim od 1 metar. Ovi čamci su takođe bili oklopljeni, sa bočnim stranama i palubom otpornim na metke. Pokretala su ih dva složena motora koji su pokretali dve osovine, što je rezultiralo snagom od 550 KS i maksimalnom brzinom od 18 čvorova. Mogli su da nose do 7,6 tona nafte i imali su posadu do 20.[11] Između 1907. i 1908. Uvrštena su  u sastav četiri velika reka monitora. Građeni su u sekcijama u STT u Austrougarskoj. Njihovi delovi su zatim prevezeni u brodogradilište Galati u Rumuniji, gde su sastavljeni i porinuti. Standardni deplasman iznosio je 680 tona, povećavajući se na 750 tona pri punom opterećenju. Svaki monitor je merio 63,5 metara u dužinu, sa širinom od 10,3 metara i gazom od 1,6 metara. Pogonska grupa  se sastojala od dva motora i dva Iarrov kotla koji su pokretali dva vratila, generišući ukupno 1.800 KS što je rezultiralo maksimalnom brzinom od 13 čvorova. Monitori su imali posadu od 110 članova i domet od 1.500 nautičkih milja pri brzini od 9,7 čvorova. Debljina oklopa dostigla je 70–75 mm na pojasu, palubi, kupoli i tornju. Naoružanje tokom Prvog svetskog rata sastojalo se od tri brodska topa Škoda kalibra 120 mm u nezavisnim oklopnim kupolama, jedne pomorske haubice Škoda 120 mm, četiri brodska topa Škoda 47 mm i dva mitraljeza Makim rumunske proizvodnje kalibra 6,5 mm.[12][

[victoria]

Tokom Prvog svetskog rata, Rumunska Dunavska flotila je bila raspoređena u koordinisanim operacijama sa rumunskom vojskom, što je sprečilo Centralne sile da napreduju u deltu Dunava. Flotila je dala značajan doprinos bici kod Turtukaje i kasnije izvršila bezbednu evakuaciju rumunske 9. divizije iz opkoljenog grada. Tokom leta i jeseni 1917. godine, u sprezi sa artiljerijom kopnenih trupa, Flotila je držala liniju protiv obnovljene nemačke ofanzive u Moldaviji.[14] Tokom operacija 1917. godine, artiljerija četiri monitora  bombardovala je neprijateljske pomorske položaje postižući zapažene uspehe, pod veštom komandom rumunskog viceadmirala Konstantina Baleskua.[15]
Jedan od značajnijih pomorskih sukoba na Dunavu odigrao se u noći 27. avgusta 1916. godine, neposredno nakon što se Rumunija uključila u rat. Grupa od tri rumunska torpedna čamca, predvođena Randunicom, napala je austrougarsku Dunavsku flotilu stacioniranu u bugarskoj luci Ruse, koju je činilo pet posmatrača i četiri naoružana rečna čamca. Cilj je bio da se potopi jedan od monitora, ali napad nije uspeo u svojoj neposrednoj svrsi, pošto je potopljena samo jedna barža natovarena gorivom (od strane Randunice, kojom je komandovao kapetan Nikulesku Rizea), a drugi torpedo je oštetio kej. Zbog ovog napada, međutim, austrougarska Dunavska flotila (komandant Karl Lucič) se povukla 130 km (81 milju) zapadno duž Dunava, zaustavivši se kod Belena i potom preduzevši opsežne odbrambene mere. Tri člana posade Randunice primljena su kao heroji u Bukureštu, a povučeni austrougarski ratni brodovi su sprečeni da se mešaju u sledeću bitku kod Turtukaje.[16][17][18][16][17][18][10]
Jedan od osam rumunskih torpednih čamaca od 50 tona potopljen je od mine krajem 1916. godine.[20] Dana 22. septembra 1917. Rumunija je postigla svoj najveći pomorski uspeh u ratu, kada je austrougarski rečni monitor SMS Inn udario u rumunsku minu i potonuo u blizini Braile. Kasnije je izvađen, ali je još uvek bio na popravci kada se rat završio.[21][22][23][24]                                                                                 U februaru 1918. godine, nakon početka Ruskog građanskog rata, rumunske snage na ušću Dunava zauzele su jedan desantni brod klase Boljševik Russud.[25] U literature se ta desantna barža najjčešće naziva Bolinder po poludizel motoru švedske  istoimene firme.Moja omiljena desantna barža čija je masovna izgradnja počela tokom Velikog rata a u sklopu priprema za desant na Carigrad “zakazan” za 1917-u.            Prepad  na Ruse je bila prva pomorska akcija koja se odigrala na rumunskom frontu tokom Prvog svetskog rata. Desila se prvog dana kampanje, 27. avgusta 1916. godine, baš kada su rumunske trupe prelazile granicu u Transilvaniju, koja je tada bila deo Austrougarska.
Tokom noći 27. avgusta 1916. tri rumunska mala torpedna čamca (stari 10-tonski Randunica i preuređeni hidraulički servisni brodovi Bujorescu i Catinca, svaki sa po dva torpeda u drvenim vagonima) napali su Dunavsku flotilu austrougarske mornarice stacioniranu u Bugarskoj. luke Ruse, koja se sastojala od pet monitora i četiri naoružana rečna čamca. Cilj je bio da se potopi jedan od monitora, ali napad nije uspeo u svojoj neposrednoj svrsi, pošto je potopljena samo jedna barža natovarena gorivom (od strane Randunice, kojom je komandovao kapetan Konstantin Nikulesku-Rizea), a drugi torpedo je oštetio kej. Međutim, usled ovog napada, austrougarska Dunavska flotila (komandant Karl Lučič) povukla se 130 kilometara (81 milju) zapadno duž Dunava, zaustavivši se kod Belena i potom preduzevši opsežne odbrambene mere. Tri člana posade Randunice primljena su kao heroji u Bukureštu, a austrougarski ratni brodovi koji su se povlačili bili su sprečeni da se mešaju u sledeću bitku kod Turtucaje.[1][2][3][4]                                                                                                                                                                         
                                                                                 

[Brok]

U autorskoj temi Deligrada "Borbe na Savi i Dunavu 1914-1915. godine" ima podudarnih dešavanja.
Bez obzira, tema je zanimljiva jer obrađuje jedan uži aspekt.
Valjalo bi navesti izvor tekstova iz ove teme.

[victoria]

Izvor je uglavnom wiki,što na engleskom što na rumunskom,što na ruskom(često je wiki na ruskom mnooogoo bogatija u vezi neke teme nego na engleskom) kao i pomorska eciklopedija.Fotografije i šeme su nešto sa wiki a nešto sa sjajnog  sajta  https://www.hajoregiszter.hu/tarsasag/belvizi/magyar_kiralyi_honved_folyamorseg/107 .Naravno i sa navypedia.Takođe,ponešto sam koristio i sa izvora koji su navedeni u listi ispod teksta na wiki.Na primer o ruskim oklopnim čamcima u sastavu Magyar Királyi Honvéd Folyamőrség. Dosta sam "miksovao" delove teksta sa jednog izvora sa fotografijama sa nekog drugog.Zapažanja su moja.Uglavnom,podsticaj za ovu temu leži u Pomorskoj enciklopediji i taj podsticaj je čekao skoro pola veka i doba Interneta i brzog pristupa informacijama da bude ostvaren.

[victoria]

Jedan od osam rumunskih torpednih čamaca od 50 tona potopljen je od mine krajem 1916. godine.Dana 22. septembra 1917. Rumunija je postigla svoj najveći pomorski uspeh u ratu, kada je austrougarski rečni monitor SMS Inn udario u rumunsku minu i potonuo u blizini Braile. Kasnije je izvađen, ali je još uvek bio na popravci kada se rat završio.U februaru 1918. godine, nakon početka Ruskog građanskog rata, rumunske snage na ušću Dunava zauzele su jednu desantnu baržu  klase Russud,poznatiju po nazivu Bolinder što je u stvari švedska fabrika koja je isporučivala carskoj Rusiji poludizel motore koji su pogonili baržu.Meni omiljeni motor i omiljeno desantno plovilo.Volim jednostavnu a učinkovitu tehniku.U ruskim brodogradilištima je bila u toku izgradnja velike serije ovih barži kao i desantnih brodova i topovnjača Jelpidifor a sve u svrhu planiranog velikog desanta na Carigrad.Istorija je ipak krenula drugim tokom pa je ova barža završila u Rumuniji a flotovođa nesuđenog desanta Kolčak u Sibiru.

[victoria]

Barža je izgleda bila potonula na putu do objave pa je evo sada.

[victoria]

Početkom 1920-ih, Flotila se sastojala od četiri pomenuta monitora, plus još tri dobijena kao ratna odšteta od bivše austrougarske mornarice: Besarabija, Bukovina i Ardeal.[26] Od 1941. godine, ova tri monitora su bila nosivosti između 450 i 550 tona i svaki je bio naoružan sa dva topa od 120 mm.[27] Iz Italije je takođe nabavljeno šest patrolnih čamaca M-klase.[28] Preostalih sedam torpednih čamaca od 50 tona i dalje je bilo u upotrebi, iako su tri prebačena u graničnu patrolu do kraja međuratnog perioda, a njihovo naoružanje je svedeno na jedan mitraljez.[29] Tri topovnjače klase Oltul su i dalje bile u upotrebi, i tako će ostati tokom Drugog svetskog rata.[30] Ovi dodaci učinili su Rumunsku Dunavsku flotilu najmoćnijom rečnom flotom na svetu sve do Drugog svetskog rata.[31] Minopolagač Alekandru cel Bun je rashodovan tek 1930-ih.[32] Pod komandom kontraadmirala Gavrileskua Anastasija, flotila je dala značajan doprinos gušenju Tatarbunarskog ustanka 1924. godine.[33]

[victoria]

Ova četiri monitora su bili u sastavu flotile pre itokom Velikog rata.Velike i jake ubojne lađe.
MONITORI
Tip „Jon C. Bratianu” (Ion C. Bratianu), „Stabilimento Tecnico Triestino”, Trst (izgrađen u Galatu). 680 tona, 63,5x10,3x1,6 m Parne mašine 1800 ks.brzina 13 čvorova. oklop: bočne i kupole 75 mm, paluba 75 mm, paluba 50 mm. Posada 110 ljudi. Naoružanje: 3 topa od 120 mm, 2 haubice od 120 mm, 4 topa od 47 mm, 2 mitraljeza (posle modernizacije 1937-38: 3 topa od 120 mm, 2 topa od 47 mm, 1 protivavionski top od 37 mm, 1 k 2. mm protivavionski mitraljez Hočkis).
Ion C. Bratianu. Modernizovan 1937-38. Predat je sovjetskim trupama u Izmailu 26. avgusta 1944, a 10. novembra stupio je u službu sovjetske Dunavske flotile pod imenom „Azov”. Vraćen u Rumuniju 1951. godine i označen kao M 202. Isečen 1959-60-ih.
Laskar Katargiu (Laskar Catargiu). Godine 1937-38 modernizovan. Potopljen sovjetskim avionom 24. avgusta 1944. u rukavcu Dunava u Čiliji. Podignut posle rata, označen M 203. Isečen 1959-60-ih.
Mihail Kogalniceanu (Mikhail Kogalniceanu). Godine 1937-38 modernizovan. Potopljen sovjetskim avionom 24. avgusta 1944. u Kilijskom rukavcu Dunava . Podignut posle rata, označen M 204. Isečen 1959-60-ih.
Aleksandru Lahovari. Godine 1937-38 modernizovan. 29. avgusta 1944. godine predata je sovjetskim trupama u Izmailu i 10. novembra stupila je u službu sovjetske Dunavske flotile pod imenom „Mariupolj“. 1951. vraćen je Rumuniji i dobio je oznaku M 201. Isečen 1959-60-ih.

[victoria]

Evo kako su izgledali [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]