Izraelsko-iranski sukob

[Brok]

Američki strateški bombarder B-2 zbog tenzija sa Iranom sleteo u Katar

03.08.2024.

Letelica je koja je sposobna da nosi nuklearno oružje sletela je u vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru

Američki strateški bombarder B-2 sleteo je u Katar.

Letelica je koja je sposobna da nosi nuklearno oružje sletela je u vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru.
Sletanje dolazi u trenutku kada se Iran i Izrael nalaze na korak od rata i gde se čeka samo jedan pogrešni korak.

Video

SAD su najavile da će u region Bliskog istoka poslati značajne vazduhoplovne i pomorske snage kako bi u slučaju napada preuzeli odgovornost i pomogli Izraelu.

Ključne baze su u Jordanu i u Kataru odakle SAD mogu da deluju.

Već se počelo nagađati da li bi se strateški bombarder B-2 mogao da koristi za napad na ciljeve u Iranu.

B-2 Spirit je teški bombarder stelt tehnologije, sposoban da nosi i konvencionalno i nuklearno oružje. Godine 1992., američki predsednik Džordž Buš najavio je da će ukupan broj aviona ovog tipa B-2 biti 20, dok je kasnije povećan na 21.

Prvi put je korišćen za vreme NATO agresije na SRJ.

Jedan B-2 Spirit se srušio na uzletanju sa piste 2008. godine u Gvamu. Piloti su preživeli, dok je avion uništen.

Izvor

[Brok]

Ruski Il-76TD specijalizovan za transport naoružanja sleteo je u Iran

03.08.2024.

Nalog Iran Observer X nedavno je objavio na X [ranije Tviter] da je ruski avion Il-76TD kompanije Gelik Airlines sleteo na aerodrom u Teheranu 2. avgusta. Iran Observer tvrdi da je ova avio-kompanija specijalizovana za transport oružja. Međutim, BulgarianMilitari.com nije nezavisno proverio ove tvrdnje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Link do posta na X

Ipak, jedna od tvrdnji Iran Observera ima istorijsku podršku. U julu 2012. Geliks erlajns je bio umešan u isporuku oružja Siriji usred njenog građanskog rata, što je izazvalo intenzivnu kontrolu međunarodne zajednice. Izveštaji sugerišu da je Geliks erlajns omogućio isporuku vojne opreme, uključujući malokalibarsko oružje i municiju, sirijskoj vladi, koja je bila u sukobu sa različitim pobunjeničkim frakcijama.

Još jedan značajan slučaj dogodio se u oktobru 2013, kada je prijavljeno da je Geliks erlajns transportovao oružje u Sudan. Teret je uključivao malokalibarsko i lako naoružanje navodno namenjeno sudanskoj vladi. Ova isporuka izazvala je uzbunu među međunarodnim posmatračima, imajući u vidu unutrašnji sukob u Sudanu i stalna kršenja ljudskih prava u to vreme.

U decembru 2015. Geliks erlajns je ponovo sleteo u centar pažnje, ovog puta zbog transporta oružja u Libiju. Nacija je bila upletena u građanski rat nakon pada Moamera Gadafija, sa raznim frakcijama koje su se borile za kontrolu. Izveštaji sugerišu da je Geliks erlajns isporučio pošiljku vojne opreme, uključujući puške i mitraljeze, jednoj od ovih frakcija uključenih u sukob.

Teretni avion IL-76TD, koji ima maksimalnu nosivost od oko 50 tona [50.000 kilograma], može da nosi širok spektar naoružanja i vojne opreme. Ovo uključuje oklopna vozila kao što su borbena vozila pešadije BMP, oklopni transporteri BTR, pa čak i lakši tenkovi kao što je T-72. Takođe može da transportuje artiljerijske oruđe, poput haubica i višecevnih raketnih bacača.

Pored teškog naoružanja i vozila, IL-76TD je opremljen za transport manje specijalizovane opreme. Ovo se kreće od protivvazdušnih raketnih sistema poput S-300 ili S-400 do radarskih sistema i raznih aparata za elektronsko ratovanje. Pored toga, IL-76TD takođe može da prevozi trupe i njihovu opremu, primajući do 140 padobranaca ili 126 potpuno opremljenih vojnika. Ova svestranost ga čini vrednim sredstvom za različite vojne operacije, od brzog raspoređivanja snaga do pružanja logističke podrške u područjima sukoba.

Bajdenova administracija nije dobila nikakve jasne znake da se Iran sprema za vojni udar na Izrael, navodi se u izveštajima saudijske novinske kuće Al Hadat, koja se poziva na neimenovane izvore u američkoj vladi. Do sada, američki obaveštajci nisu primetili nikakva značajna kretanja iranskih snaga ili opreme koja bi ukazivala na neposredan napad na Izrael.

Izveštaj takođe naglašava da izgleda da iranski regionalni zastupnici ne preduzimaju nikakve radnje koje bi sugerisale da se spremaju za veliku ofanzivu u iransko ime.

Jedan zvaničnik je pomenuo Al-Hadathu da SAD veruju da će „Teheran odvojiti vreme da odluči o vrsti odgovora koji će pokrenuti, i biće potrebno vreme da se taj odgovor pripremi“. Zvaničnik je dodao da je malo verovatno da će očekivani odgovor biti napad velikih razmera, jer ni Iran ni Izrael ne žele potpuni rat. „Ali“, primetili su, „ovo je Bliski istok i svašta se može dogoditi.

Istovremeno, Vall Street Journal je citirao svoj neimenovani izvor, visokog vojnog zvaničnika, koji je izjavio: „Ovaj put je teško odrediti trenutak iranskog udara. Ranije je Iran želeo da znamo njihov tajming, ali ovaj put je drugačije. rekao je za Vall Street Journal visoki američki zvaničnik.

Rastuće tenzije između Irana i Izraela mogu se pratiti od ubistva Ismaila Hanije, političkog lidera Hamasa, u Teheranu 31. jula. Iran je uperio prst u Izrael zbog ovog ubistva. Hanija i jedan od njegovih telohranitelja ubijeni su u sredu rano kada je napadnuta zgrada u kojoj su se nalazili.

„Islamski pokret otpora Hamas tuguje zajedno sa našim velikim palestinskim narodom, arapskom i islamskom nacijom i svim slobodnim ljudima sveta: brat, vođa, mučenik i Mudžahid Ismail Hanija, šef našeg pokreta, ubijen je u izdajničkom cionisti napad na njegovu rezidenciju u Teheranu“, navodi se u saopštenju.

Izvor

[Brok]

Šef Pentagona naredio zamenu udarne grupe nosača aviona na Bliskom Istoku

03.082024.

Kako je ranije postalo poznato, glavni saveznik i pokrovitelj Izraela, SAD, jača svoje vojno prisustvo na Mediteranu i Bliskom istoku zbog moguće iranske odmazde za ubistvo lidera Hamasa.

Kao deo toga, Vašington je odlučio da svoju udarnu grupu nosača USS Theodore Roosevelt CVN-71 na Bliskom istoku zameni grupom USS Abraham Lincoln CVN-72. Ovo je izjavio šef Pentagona Lojd Ostin.

On je dodao da se radi zaštite od napada balističkim projektilima u region šalju dodatne krstarice i razarači koji mogu da ih presretnu. Osim toga, Amerikanci planiraju da rasporede dodatne raketne odbrambene sisteme i vojne avione na i oko Bliskog istoka.

Istovremeno, jačanje vojne moći u regionu u Vašingtonu, kao i uvek, objašnjava se miroljubivim ciljevima, navodno da bi se smanjila eskalacija koju bi Iran mogao da izazove.

Podsetimo, Izrael je 30. jula napao libansku prestonicu, a u noći 31. jula u Teheranu je ubijen lider Hamasa Hanije. Sada Tel Aviv i Vašington čekaju odgovor Irana i njegovih regionalnih saveznika u vidu Hezbolaha u Libanu, Huta u Jemenu i grupa u Siriji i Iraku.

Izvor

[dzumba]

Према неким руским ТК у Ирану је ухапшено око 20 лица за које се сматра да су одговорни или чак учествовали у убиству једног од челника Хамаса (његово убиство је и повод ове нове затегнутости на Блиском Истоку). Он је убијен у службеној резиденцији Иранске владе (заправо Револуционарне гарде) где је би смештен јер је присуствовао инаугурацији новог председника Ирана. Кажу да је убијен експлозивном направом од око 7 кг експлозива, лансиране са мале даљине. Међу ухапшенима су изгледа и неки припадници обавештајне и службе безбедности, као и домаћини те виле.

[fazan]

Извештаји из Ирана су контрадикторни. Први извештаји су говорили о удару пројектила, након тога о подметнутој бомби. Сада према ономе што је пренео ЦНН кажу да је у питању пројектил кратког домета и велика експлозија ван куће у којој је гост одсео (“short-range projectile” and a “severe explosion” outside a guest house). Ово је формулисано поприлично нејасно, да ли су у питању 2 експлозије (пројектил ударио кућу, а нешто друго експлодирало напољу), или је пројектил кратког домета направио велику експлозију напољу, која је убила госта који је био у кући? Уколико је у питању ово друго, колико би велик требао да буде тај пројектил који је убио госта у кући? Минобацачка мина 120 мм је тешка 16 кг, али има свега 1.5 кг експлозива. Мислим да граната 155 има око 7 кг експлозива.

Дрон који баца направу са 7,5 кг експлозива није баш мали. Са друге стране, зашто би дрон гађао двориште, а не кућу?

Делује ми да Иранци крију шта се уствари десило - или ни сами нису сигурни.

[fazan]

Субота је прошла, до иранског напада није дошло. Израел је у међувремену извео неколико напада и побио још пар људи из врха Хамаса и Хезболаха.

Медији преносе да би до напада могло да дође на Тиша беав, дан када Јевреји посте и оплакују уништење оба храма, а сматрају га баксузним даном, када су се десиле и многе друге лоше ствари за њих. Ове године пада на 13. авхуст.

Слетање Б-2 у Катар ми више делује као показивање мишића, него као реално позиционирање овог авиона за евентуални напад на Иран. Па и у време када је бомбардована Србија, полетали су из Америке. Постоји гомила аеродрома у Европи са којих би могао да полети. Не знам ни шта би носио за напад на Иран. Ако не рачунамо термонуклеарне бомбе, једино оружје које овај авион може да носи (а не носе га авиони које Америка већ има у региону) су прецизне бомбе за уништавање бункера, које могу да продру на 60 метара дубине, а које су тешке по 14 тона. Међутим, колико год био невидљив, ја га не бих слао на Иран, а да претходно не елиминишем ПВО већег домета.

Главне америчке снаге су две ударне групе носача авиона.

[dzumba]

Делује ми да Иранци крију шта се уствари десило - или ни сами нису сигурни.

Како год било ово убиство је изведено уз помоћ људи из Ирана и вероватно оних који знају детаље распореда у резиденцији и организацији њене заштите. То отприлике значи да Израелска служба која је ово организовала, има јако добро позициониране људе у самом систему иранске заштите (војске, Револуционарне гарде и сл.).

Иначе, мислим да је Израел овим убиством провоцирао и Иран, али и свог савезника САД. Неко неписано међународно правило каже да убиства политичких и других противника на територији трећих земаља није нешто што је генерално )и са правне тачке) дозвољено.  Држава на чијој територији се догоди убиство је и сама "нападнута" јер јој се нарушава суверенитет.

Када су у питању САД, Израелци знају да шта год и како год урадили САД ће у крајњем стати уз њих. Зато ми понашање израелског политичког вођства личи на понашање размаженог и безобразног деришта које терорише родитеља (САД) али и све у окружењу, а ови не умеју, не могу или неће да му се супротставе.

[PakleniVuk]

Iran je odlučio da napadne Izrael! Poruka Teherana dostavljena preko Mađarske, oglasio se vrh jevrejske države

"Iran nas je obavestio da namerava da napadne Izrael", rekao je Kac, dodajući da "svet treba od Irana da traži da plati za svaku agresivnu akciju koju izvrši“

Iran je odlučio da napadne Izrael, saopštio je ministar spoljnih poslova Izrael Kac usred intenzivnog diplomatskog pritiska da izbegne bilo kakvu dalju vojnu akciju koja bi mogla da izazove direktan rat između Islamske Republike i jevrejske države.

Kako je preneo Jerusalem Post, poruka Teherana je dostavljena Izraelu preko Budimpešte, odnosno Petera Sirjata, mađarskog ministra inostranih poslova, koji je direktno pozvao Kaca.

Njemu je poruku preneo vršilac dužnosti iranskog ministra inostranih poslova Ali Bageri.

"Iran nas je obavestio da namerava da napadne Izrael", rekao je Kac, dodajući da "svet treba od Irana da traži da plati za svaku agresivnu akciju koju izvrši“.

U razgovoru koji je Bageri vodio sa svojim bahreinskim kolegom Abdulatifom bin Rašidom Alzajanijem, govorio je o odlučnosti svoje zemlje da odgovori na atentat na političkog lidera Hamasa Ismaila Hanija u Teheranu prošle nedelje.

Izrael nije preuzeo odgovornost za taj napad, ali se pretpostavlja da ga je izvršio.

"Ćutanje prema širenju zlih dela cionističkog režima biće štetno po regionalnu stabilnost", poručio je iranski zvaničnik.

Sjedinjene Države veruju da bi iranski napad mogao da se dogodi u narednih 48 sati.

Američki predsednik Džozef Bajden trebalo bi da se sastane sa svojim timom za nacionalnu bezbednost kako bi razgovarali o situaciji dok je komandant američkog CENTCOM general Majkl Erik Kurila posetio Izrael i sastao se sa ministrom odbrane Joavom Galantom i načelnikom Generalštaba Herclom Halevijem.

Gallant je rekao da je poseta "direktan prevod američke podrške Izraelu u delo".

"Razgovarali smo o koordinaciji odbrambenih aktivnosti i načinima za proširenje međunarodne koalicije suočene sa agresivnim akcijama Irana i njegovih zastupnika", rekao je on.

Bajden je razgovarao sa jordanskim kraljem Abdulahom o naporima za deeskalaciju regionalnih tenzija, uključujući momentalni prekid vatre i dogovor o oslobađanju talaca, navela je Bela kuća opisujući poziv.

Jordan i SAD bili su deo koalicije od pet armija koje su se udružile u odbrani Izraela kada je Iran napao u aprilu. U toj koaliciji su bile još i Velika Britanija, Francuska, Izrael.

izvor

[Brok]

Iran dobija prve isporuke S-400 od ruskog Almaz-Anteja

06.08.2024.

Njujork tajms, kako je 5. avgusta citirao The Times of Israel, izvestio je da iranski zvaničnici tvrde da je Rusija počela da isporučuje Iranu napredne protivvazdušne i radarske sisteme nakon zahteva Teherana Kremlju. 

Lokalni iranski mediji potvrdili su zahtev Teherana, a dva zvaničnika, uključujući pripadnika iranske Revolucionarne garde, potvrdili su Tajmsu da su ove isporuke u toku. Prema ovim iranskim izvorima, u pitanju je najverovatnije ruski protivvazdušni raketni sistem S-400, koji je izradio koncern Almaz-Antej. Međutim, treba napomenuti da BulgarianMilitari.com nije nezavisno potvrdio da je to zaista S-400 koji Moskva isporučuje Teheranu. 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Članak Tajmsa nije precizirao tačnu opremu koju je Iran tražio niti šta je do sada isporučeno. Iran već poseduje ruske sisteme protivvazdušne odbrane S-300, iako je Rusija od tada razvila napredniji sistem S-400.

Događaji

Događaji su se odigrali usred rastućih tenzija na Bliskom istoku, predviđajući potencijalnu iransku odmazdu Izraelu nakon navodnog ubistva političkog lidera Hamasa Ismaila Hanija u Teheranu 31. jula. 

Kako se navodi, 2. avgusta je primećeno kako ruski transportni avion sleće na međunarodni aerodrom u Teheranu. U pitanju je bio Il-76TD kompanije Gelik Airlines, koji je poznat po tome što ga Moskva koristi za vojne isporuke pod maskom civilnog nosača, bez ikakvih vojnih oznaka. Moguće je da je ovaj let označio prvu isporuku sistema S-400, uprkos nedostatku nezavisne potvrde. BulgarianMilitari.com ne može da potvrdi iz nezavisnog izvora da se ovaj konkretan transport 2. avgusta odnosio na isporuku protivvazdušnih sistema Iranu.

Totalni rat?

Iran je pozvao da Izrael bude „kažnjen“ za ubistvo Hanije i obećao je da će preduzeti mere, izazivajući zabrinutost da bi se region mogao približiti sveopštem sukobu. Pored toga, Hezbolah, podržan od Irana, zapretio je odmazdom Izraelu iz Libana nakon smrti njegovog vojnog vođe Fuada Šukra u napadu u blizini Bejruta prošle nedelje, za koji je Izrael preuzeo odgovornost. 

Izrael je zauzvrat izjavio da je spreman da se brani od svake agresije. Kako je izvestio Inet, 4. avgusta premijer Benjamin Netanjahu je sazvao sastanak sa liderima bezbednosti kako bi razgovarali o potencijalu preventivnog udara na Iran kako bi se sprečio očekivani napad. Nakon toga, 5. avgusta, ministar odbrane Joav Galant je naglasio da Izrael mora biti spreman da brzo krene u ofanzivu ako se suoči sa iranskim napadom.

Izvor

[Brok]

Intervju, Zoran Kusovac za TV Front: Vrlo je moguće da će do napada Irana na Izrael doći u noći petak na subotu!

07.08.2024.
 
“Osvetnici” i “branioci” imali nešto više od 48 sati za totalni rat konvencionalnim (nenuklearnim) sredstvima nakon čega bi i jedni i drugi mogli da kažu “kao odgovorni učesnici u međunarodnim odnosima prihvatamo zahtev SB za deeskalaciju”

U moru analitičara i komentatora, retki se izdvajaju po svojoj analitičnosti i preciznosti šredviđanja događaja. Kada je Iran tog 19. aprila 2024. godine napao Izrael, svi su govorili o Trećem svetskom ratu, osim jednoga koji je precizno opisao da je to ograničen napada i da od rata neće biti ništa.

U osvit potencijalnog sukoba Izraela i Irana gde se svakog dana odapinju medijske otrovne strele svoj osvrt za TV Front dao je i Zoran Kusovac, analitičar, komentator, novinar koji prošao većinu svetskih žarišta od Balkana (1991-2001) do Bliskog istoka. Niko bolje od čoveka koji je boravio tamo prfesionalno ne poznaje taj prostor.
Zoran Kusovac pristao je da odgovori na kratkih pet pitanja o potencijalnom ratu Izraela i Irana i Izraela i Hezbolaha.



Svi govore o regionalnom ratu koji će zapaliti Bliski istok. Posebno Teheran i Nasralah koliko je to realno?

Eskalacija sadašnjeg ograničenog sukoba u otvoreni rat koji bi uključio više zemalja Bliskog i Srednjeg istoka još uvek je malo verovatna. Retorika regionalnih lidera, posebno Netanijahua na jednoj i Nasralaha i iranskih i jemenskih vođa na drugoj strani prvenstveno je namenjena za domaću i regionalnu političku upotrebu. Sve te pretnje su namerno neodređene: “sila”, “oganj”, “pravda”, “osveta” i ostale fraze iz ratnog vokabulara zvuče moćno ali nikoga ni na šta ne obavezuju. Ni jedan od lidera koji najavljuju ratne operacije nije rekao “zauzećemo to i to” jer je time uspeh i neuspeh realno merljiv. Neodređenom retorikom svaka akcija može se proglasiti svojim uspehom i porazom neprijatelja.

Svi govore o ratu i prete, stičete li utisak da niko ne želi da počne rat prvi ili su svi vrebalno na”jeziku” jaki?

Retorika na Bliskom istoku ima daleko veći značaj nego u Evropi i Severnoj Americi. Sve ove pompezne najave, uz korišćenje arhaičnih stilskih figura i retorike iz davno prošlih vremena deo su tamošnje političke i ratničke kulture koja kod nas postoji samo još u tragovima. Pre nekoliko stotina godina takva retorika bila je uobičajena i na Balkanu, što je vidljivo iz narodnih predanja i mitova. Ali nakon zapaljivih govora i pretnji mora uslediti i stvarna vojna akcija, makar i ograničena, inače oni koji prete gube kredibilitet među svojim pristalicama. Nema sumnje da će doći do oružane eskalacije ali sumnjam da će ona prerasti u potpuni klasični rat.

Naveli ste pretpostavku na osnovu iskustva da bi napad mogao početi 9. avgusta petak, ukratko našim čitaocima izložite pretpostavku?

Kod svih planiranih operacija pažljivo se bira trenutak prvog udara. U ovom slučaju svi potencijalni učesnici odavno su u stanju vrlo visoke borbene gotovosti i za prelazak u dejstvo potrebno im je vrlo kratko vreme, što znači da su do sada već mogli započeti ofanzivne akcije, da im je to bio prvenstveni cilj. No očigledno je da je protivnicima Izraela, koji se u ovom slučaju osećaju izazvanima, vrlo važna i psihološka, politička i retorička priprema koja je važan deo njihove strategije. Ipak, nije praktično predugo čekati pa je realno očekivati dejstvo Irana, Hezbolaha i jemenskih Huta pre kraja nedelje. Vrlo je moguće da napadi počnu u noći od petka na subotu. Na psihološkom planu miuslimansku javnost pripremili bi vatreni govori na glavnoj molitvi petkom, džumi. Na praktičnom planu, vrlo je moguće da Savet bezbednosti UN ne bi uspeo da se sastane pre ponedeljka čime bi i “osvetnici” i “branioci” imali nešto više od 48 sati za totalni rat konvencionalnim (nenuklearnim) sredstvima nakon čega bi i jedni i drugi mogli da kažu “kao odgovorni učesnici u međunarodnim odnosima prihvatamo zahtev SB za deeskalaciju”. Na domaćem planu proglasili bi pobedu a ne bi rizikovali da sukob naraste izvan kontrole.

Prema vašem iskustvu sa Bliskog istoka kakva je projekcija narednih nekoliko godina da li će da se situacija smiri ili će se nastaviti serija napetosti i ograničenih konflikata?

Bliski istok je kompleksan dinamičan sistem u kojem svaka akcija izaziva nekoliko, često suprotnih, reakcija. Trenutno dominantna akcija je rat Izraela protiv Gaze ali realno je očekivati da se on završi nedugo nakon izbora u SAD. Izrael ne može vojno uništiti Hamas i osloboditi preostale taoce jer je jedini način da se gerilski pokret iskoreni uklanjanje civilmog stanovništva što je realno nemoguće i nema regionalnu podršku koja bi bila neophodna. Moguće je da 2025. bude repriza 1981. kada su taoci iz američke ambasade u Teheranu oslobođeni nekoliko minuta nakon što je Ronald Regan položio zakletvu kao novi predsednik SAD, tokom njegovog inauguralnog govora. Kada prestanu aktivna vojna dejstva u Gazi prestaće i “obaveza” Huta u Jemenu da “pomažu braći”. Istvremeno će prestati i duboka prisilna hibernacija saudijske inicijative za strateški dogovor sa Izraelom u koju prestolonaslednik Muhamed bin Salman polaže velike nade. Samim tim krenuće i nova dinamika odnosa u regionu koja ne garantuje mir ali i ne najavljuje neki novi neizbežni sukob.

Izvor