Односи Ирана и Израела у прошлостиПолитички односи Ирана и Израела нису увек били непријатељски. Мада је Иран гласао против поделе Мандатне Палестине, био је друга муслиманска земља у свету, која је признала Израел, 1950. Након државног удара у Ирану и доласка шаха на власт (1953), односи су постали пријатељски. Настављен је развој трговинских веза (које су постојале још од 1950), Израелци су помогли развој иранских оружаних снага. Постојали су директни летови између Техерана и Тел Авива.
Међутим, сво време је тињало анти-израелско расположење које су распиривали исламски верски лидери. Ајатолах Хомеини је почео са проповедима против Израела још 1963, а 1971. је говорио о Израелу као о
”универзалном непријатељу ислама и муслимана”.
Ситуација се у потпуности мења након Исламске револуције, 1979. године. Израелска амбасада је затворена и предата представницима ПЛО. Израел је био ”мали ђаво”, САД ”велики ђаво”, а СССР ”мањи ђаво”. Без обзира на то, Иран је уживао израелску подршку и
куповао оружје током ирачко-иранског рата. Звучи парадоксално, али док су имами држали проповеди против Израела, у Ирану је боравило више од стотину изралеских специјалиста који су помагали иранску војску.
Процењује се да је Иран куповао од Израела оружје у вредности од око 500 милиона долара годишње.
Након завршетка рата, односи се погоршавају. Још 2000, актуелни верски лидер, ајатолах Али Хамнеј је назвао Израел канцером кога треба одстранити. Ирански председник Ахмадинеџад (2005-2013) даје до те мере
радикалне изјаве (брисање Израела са мапе и сл.) да су чак и верски лидери морали да ублажавају његове ставове. Почиње сукоб између ове две државе, који се води на разне начине. Од паравојних формација и оружаних група, преко терористичких напада. Са друге стране, Израел је одговарао убиствима иранских војних вођа, одговорних за операције против Израела, сајбер нападима итд.
Иранско бомбардовање Израела би се могло назвати само новом фазом у њиховом сукобу.