Dan jedinice Kobre: Intervju sa Milošem Jevtićem, urednikom sajta specijalne-jedinice.com14.04.2024.
Političko i vojno rukovodstvo Republike Srbije već nekoliko godina unazad intenzivno ulaže u opremanje specijalnih jedinica Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova. Ozbiljniji kontingenti specijalističke opreme strane proizvodnje su nabavljeni još u okviru Projekta „1500”, koji je završen tokom 2018. godine, a opremanje naših specijalaca je proces koji ide uzlaznom putanjom do današnjeg dana. Povodom Dana Odreda vojne policije specijalne namene „Kobre”, razgovaramo sa našim kolegom Milošem Jevtićem, urednikom sajta specijalne-jedinice.com
Miloše, tvoj sajt se bavi veoma specifičnom tematikom i među retkima je u zemlji i regionu. Kako si došao na ideju da podigneš i uređuješ ovakav sajt i koliko dugo se time baviš?Sajt postoji već 11 godina, tačnije od februara 2013. godine. Ideja o izradi sajta sa ovakvom tematikom se rodila kada sam, slobodno mogu reći kao klinac, razmišljao da pokrenem nešto što do tada nikome nije palo na pamet, a ujedno ima i veze sa mojim interesovanjima. Dolazim iz porodice sa bogatom vojničkom tradicijom, od čukunđeda nosioca Karađorđeve zvezde, do oca pukovnika i komandanta 125. motorizovane brigade. Sve to je u velikoj meri uticalo i na moje vaspitanje i na moja interesovanja. Veoma sam ponosan što je sajt prvi u našoj zemlji koji sveobuhvatno promoviše naše nacionalne specijalne jedinice, naoružanje i opremu koju pripadnici koriste, obuke kroz koje prolaze i slično.
Period od 11 godina bavljenja ovom tematikom je sigurno ispunjen mnoštvom iskustava, pogotovu na samom početku. Koji su za tebe bili najveći izazovi kada si počinjao, a koji su sada?Sećam se da je bilo izazovno ostvariti komunikaciju sa institucijama i pripadnicima, jer na samom početku nisam imao ni novinarsku akreditaciju, niko nije bio čuo ni za sajt, ni za mene, bukvalno se tamo neki golobradi klinac pojavio sa željom da fotografiše, snima i komunicira sa pripadnicima čiji identiteti i posao, po pravilu, ostaju van očiju javnosti. Ali, moja istrajnost, profesionalizam i časni, pozitivni motivi, polako su počeli da izgrađuju i moju reputaciju i autoritet, odnosno poverenje i naših institucija i naših specijalaca. Danas, evo više od deceniju kasnije, najveći izazov je manjak vremena koji imam na raspolaganju da pravim sadržaj, razvijam dalje saradnje i uopšte unapređujem svoj rad. Ali, dajem sve od sebe i iako sporije, sve ovo ide uzlaznom putanjom i na to sam veoma ponosan.
Imajući u vidu da radiš sa specijalcima, čiji rad nije baš otvoren za javnost, sigurno si morao da se prilagođavaš prirodi njihovog posla kako bi ostvarivao i kasnije nastavljao uspešnu saradnju. Koji su principi koje najviše vrednuješ u svom radu?Pre svega, imperativ mi je da posetiocima sajta i pratiocima na društvenim mrežama prenesem tačne informacije. Sjajno je kada u tome mogu da budem i prvi, ali tačnost mi je na prvom mestu. Drugo, važno mi je da konstantno kreiram atraktivan sadržaj, posebno na društvenim mrežama i da u tome pomeram sopstvene granice. Uspeo sam da izgradim prepoznatljiv stil fotografisanja, video-obrade i uopšte, kreiranja sadržaja na društvenim mrežama. Takođe, veoma mi je je važno da ispoštujem dogovoreno, kako sa našim institucijama, tako i sa pripadnicima, u smislu da saradnja uvek bude u skladu sa prethodno dogovorenim, a kada su pripadnici u pitanju, da se njihov identitet uvek čuva, odnosno da se neki momenti tokom saradnje i komunikacije ne iznose u javnost. Mnogo vrednujem poverenje koje sam uspeo da izgradim sa svima.
S obzirom na zaista značajnu količinu sadržaja koju si tokom godina stvorio i prezentovao javnosti, da li doživljavaš neke neprijatnosti u radu?Jedino kada primetim da mi neko preuzima sadržaj bez potpisivanja, odnosno bez odobrenja. Najveći deo sadržaja koji ja objavljujem je moj originalan i izrađen je zahvaljujući međusobnom poverenju između institucija, pripadnika i mene, retko kada objavljujem tuđi sadržaj, a kada to činim, potpisujem autore bez izuzetka, a kada je moguće i prethodno tražim odobrenje.
Reagujem svaki put kada primetim moj sadržaj u medijima, posebno na društvenim mrežama, gde mnoge stranice bukvalno postoje zahvaljujući preuzimanju mog sadržaja i nekorektnom objavljivanju kao svog.
Miloše, bliži se Dan „Kobri”. Koji su tvoji planovi za 14. april?Tako je, „Kobre” su naša najstarija vojna protivteroristička formacija, danas operativne kao Odred vojne policije specijalne namene „Kobre”. Četrnaestog aprila naši specijalci obeležavaju svoj dan i za sada ću samo reći da ću imati privilegiju da budem prisutan na obeležavanju, a tada će biti prikazani i neki interesantni noviteti u vezi sa opremom i oznakama jedinice. Biće interesantnih objava na mom sajtu i društvenim mrežama tog dana.
Kako je počela tvoja saradnja sa „Kobrama” i kako bi ocenio vaš odnos i komunikaciju tokom ovih 11 godina?Saradnja traje desetak godina. Počela je pomalo neobično, tako što sam prvo stupio u kontakt sa momcima koji se takmiče u okviru Kluba praktičnog streljaštva „IPSC Kobre”, koji su ujedno i pripadnici jedinice (neki su u međuvremenu otišli u penziju, ali se i dalje bave streljaštvom). Sećam se da su momci u početku bili povučeniji, nepoverljiviji, ali smo ubrzo nakon tog inicijalnog kontakta počeli intenzivnije da komuniciramo, da idemo na takmičenja zajedno i da se družimo.
Mnogi od njih su mi dobri drugari, nekolicina čak kućni prijatelji i imamo sjajan odnos i dan danas. Što se tiče saradnje sa jedinicom — SJAJNA! Tokom godina momci su me upoznali, imao sam privilegiju da upoznam i komandante jedinice, pripadnici me sada prepoznaju na javnim prikazima i moram da istaknem da su uvek strpljivi i voljni da pomognu da izradim dobar kadar, dozvoljavaju mi da priđem bliže, ostanem duže, neretko i ponove neku sekvencu kako bih mogao što više sadržaja da napravim. Sa druge strane, ja im se odužujem pozitivnom promocijom, uz poštovanje njihovog identiteta i razumevanje za njihov poziv, uključujući sve izazove sa kojima se svakodnevno nose. Dodatno, meni je mnogo drago kada mi se posle jave sa komentarima da su veoma zadovoljni sadržajem koji sam objavio.
Za kraj, kako ocenjuješ opremanje naših specijalnih jedinica, šta je odrađeno dobro, gde ima prostora za poboljšanje?Stanje je mnogo bolje nego ranije, opremanje je intenzivirano kroz državne projekte, poput Projekta „1500”. Stanje nije idealno, u smislu da i te kako ima prostora za dalje opremanje, posebno u segmentu specijalističke opreme. Kada je reč o naoružanju, mislim da naši specijalci mogu da bez problema stanu rame uz rame sa najopremljenijim jedinicama u svetu. Treba intenzivnije raditi na uređajima za komunikaciju, uređajima za osmatranje u noćnim uslovima, prigušivačima pucnja i tome slično. Važno je da se u opremanju oslanjamo i na nacionalnu namensku industriju, ali pod uslovom da proizvođači isporučuju kvalitetne proizvode, koji zadovoljavaju standarde specijalnih jedinica.
Izvor
