Sistemi PVO S-300PM, S-400 i Patriot protiv balističkih projektila

[Kubovac]

Sistemi PVO S-400 Trijumf i Patriot, presretanje balističkih projektila

U pozadini najnovijih vesti o sistemima PVO S-300PM i S-400, a isto se može reći i za sistem PVO MIM-104 Patriot, odlučili smo da razgovaramo o efikasnosti ovih sistema protiv balističkih projektila.

Počnimo sa činjenicom da sistem PVO efikasan 100% još ne postoji na svetu i da je pogrešno suditi o efikasnosti sistema PVO prema efikasnosti presretanja balističkih projektila. Osnovna funkcija PVO sistema S-300PM, S-400 i Patriot je da poraze aerodinamičke ciljeve koji lete horizontalno, kao što su avioni, helikopteri, krstareće rakete i velike bespilotne letelice. Vredi napomenuti da za presretanje krstarećih raketa sistem PVO mora imati radar za otkrivanje niskoletećih ciljeva, a u praksi to nije uvek slučaj. Uništavanje balističkih projektila je sekundarna funkcija ovih i sistema PVO ove klase razvijenih u drugim zemljama.

Balistička raketa je teška meta. Ruska balistička raketa Iskander u završnoj fazi leta dostiže brzinu do 7.300 km/h, a američka ATACMS 3.700 km/h. Teškoća poraza balističkih projektila je u tome što rakete razvijaju veliku brzinu i približavaju se cilju odozgo, posade sistema PVO ne uspevaju uvek da ih otkriju na vreme, a ostaje malo vremena da pogode cilj. Takođe je vredno napomenuti da radari savremenih sistema PVO ne rade stalno, jer imaju svoj resurs.

Malo je podataka o gađanju balističkih ciljeva, ali se iz dostupnih izvora zna da je verovatnoća presretanja balističke rakete iz sistema PVO Patriot PAC-3 od 60 do 80%, pod uslovom da nema smetnji i da cilj ne manevriše. Sistemi PVO iz porodice S-300PM su sposobni da pogode balističku raketu sa verovatnoćom od 50 do 65%. Sistem PVO S-400 je sposoban da pogodi balističku raketu sa verovatnoćom ne većom od 80%, takođe u idealnim uslovima. Stoga je pogrešno suditi o efikasnosti postojećih sistema protivvazduhoplovne odbrane prema njihovoj sposobnosti da obaraju balističke rakete jer to nije njihova glavna funkcija.

[Brok]

Ruski S-400 pretvoren u pepeo nakon šokantnog udara ATACM-a

25.11.2024.

Prema ukrajinskim izvorima, rakete ATACM koje su isporučile SAD pogodile su rusku vojnu bazu u Kursku, što je rezultiralo uništenjem sistema protivvazdušne odbrane S-400.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Fotografija koju su podelili Ukrajinci prikazuje trenutak kada je kasetna municija iz raketa ATACMS pogodila aerodrom u Kurskoj oblasti u Rusiji. Slika prikazuje udare najmanje dve rakete u dve odvojene oblasti, što je u suprotnosti sa ranijom tvrdnjom Fighterbombera da je samo jedna raketa prošla kroz njih.

Na zajedničkim snimcima se vidi spaljena radarska stanica ruskog PVO sistema S-400. Nejasno je da li je ovaj napad bio od ponedeljka, ali bi to mogao biti napad za koji Ukrajina tvrdi da ga je izvela u rano jutro 24. novembra. BulgarianMilitari.com je izvestio o ovom napadu.

Ukrajinski izvori tvrde da je ciljani sistem funkcionisao u režimu zemlja-zemlja, koji se poslednjih nedelja koristio za napad na ukrajinske kopnene ciljeve.Prema ovim izvorima, sistemom je upravljao 1490. protivvazdušni raketni puk ruske 6. armije.

Ovo nije prvo prijavljeno uništavanje baterije ili komponente S-400 u blizini Kurska, prema ukrajinskim izvorima. Na primer, u septembru 2024. ukrajinske snage su tvrdile da su uništile još jednu radarsku instalaciju S-400 u oblasti Kursk.

Iz taktičke perspektive, S-400, iako jedan od najmoćnijih protivvazdušnih i raketnih sistema na svetu, ima značajna ograničenja kada je u pitanju suzbijanje projektila poput ATACM.

Ove rakete su dizajnirane da budu brze, manevarske i lete na malim visinama, što značajno otežava njihovo otkrivanje i praćenje radarima S-400.

Raketa ATACMs ima mali radarski presek, što otežava otkrivanje tradicionalnim radarima, posebno kada leti na malim visinama blizu zemlje, gde bi se S-400 mogao suočiti sa problemima sa oslabljenim senzorima.

Iz vojne perspektive, jedna od glavnih slabosti S-400 kada se suoči sa ATACM-ima je njegovo vreme reakcije. ATACMs projektili su dizajnirani da izvode brze manevre, što ih može učiniti neprimetnim za praćene putanje sistema.



Pored toga, osim velike brzine, mogu da deluju iu uslovima elektronskog ratovanja, što može ometati efikasan rad sistema PVO.

Iz operativne perspektive, S-400 ima sposobnost da otkrije i uništi širok spektar vazdušnih ciljeva, ali se oslanja na unapred podešene parametre pretnje.

To znači da sa projektilima kao što su ATACM, koji se koriste za iznenadne napade velike brzine, sistem možda neće imati dovoljno vremena da pravilno prati i ispravi pretnju.

Dok je S-400 efikasan protiv tradicionalnih balističkih projektila i aviona, novi tip projektila dizajniran za brze, kasno otkrivene i nepredvidive putanje komplikuje sposobnost sistema da reaguje u realnom vremenu i pruži pouzdanu protivakciju.

Izvor