Школа резервних официра

[oficir neaktivne rezerve]

Kurs za rezervnog oficira u JNA je trajao 6 meseci a ostalih 6 meseci se stažiralo u trupi gde su se obavljale dužnosti već shodno rodu-vidu-službi (pilota, komandira odeljenja/voda, itd........).
Kvalitet vojne obuke je diktirao kvalitet takvog kadra a više ili visoko obrazovanje je davalo samo osnovu za vojno-stručnu nadogradnju.
Postojala je i posebna predselekcija kandidata.
Sama diploma višeg ili visokog obrazovanja nije bila dovoljna, regrut je morao podnositi poseban zahtev za prijem na kurs za rezervne oficire.
Vršene su i bezbednosne provere slične kao i za prijem u aktivnu službu.
Nije baš svako i sa svakom diplomom da prodje u to vreme.

Škola u Bileći (pešadijska) kao i ona u Karlovcu (inžinjerijska) ili Mostaru (za pilote) ili pri SnSl su davale visoko stručan i sposoban rezervni vojni kadar.
I to se nastavilo do postojanja VJ dok je trajalo.
Kako to danas izgleda sa četvrtinom ranije predviđene obuke ne bih vam znao reći.

[Adler]

Живите у прошлости. Данас војни рок траје 3 месеца, а КСРО 6 месеци.

И опет, колико год да је обука трајала тада, ако РВС није имао даље оспособљавање кроз војне вежбе, курсеве и кроз самообразовање, онда је његова "борбена употребљивост" веома упитна, посебно ако његово радно место нема непосредне везе са његовом ВЕС.

Шта ћемо онда са војскама које немају војну академију? У Словеначкој војсци образовање за активног официра и официра у уговорној резерви траје 12 месеци (6 месеци основне обуке, 5 месеци специјалистичке и 1 месец стажирања), а добровољно служење војног рока 3 месеца и једну до три седмице.

[Nemanja95]

И опет, колико год да је обука трајала тада, ако РВС није имао даље оспособљавање кроз војне вежбе, курсеве и кроз самообразовање, онда је његова "борбена употребљивост" веома упитна, посебно ако његово радно место нема непосредне везе са његовом ВЕС.

Sa ovim se u potpunosti slazem , dzabe sve ako RVS ili obican vojnik nije pozivan na vezbe.
Moj otac je zavrsio SROP u Bileci i bio je u rezervi 18 godina , od 1999 nije vise pozivan. Za svo to vreme imao je dosta vojnih vezbi iza sebe , na gotovo svake dve godine bio je na malo duzim vezbama u trajanju od 7,10,15,20 dana zavisi kako kad , svake godine su organizovane jednodnevne vezbe  i sam kaze da ih je bilo dosta i da ih nisu ni upisivali u knjizice plus sto su imali sastanke rezervnih staresina.
Vezbe su organizovane po okolnim selima znam da su bili i na poligonu Peti puk kod Valjeva i naravno na Pasuljanskim livadama.
Promenioje nekoliko duznosti u brigadi: komandir minobacackog voda 82mm , komandir izvidjackog voda ili cete ne secam se i na kraju je isao na kurs u trajanju od 30 dana za oficira bezbednosti u Pancevo i bio bezbednjak u pozadinskomm bataljonu.
Nadam se da sam sa ovim malo doprineo temi.

[brodarski]

И опет, колико год да је обука трајала тада, ако РВС није имао даље оспособљавање кроз војне вежбе, курсеве и кроз самообразовање, онда је његова "борбена употребљивост" веома упитна, посебно ако његово радно место нема непосредне везе са његовом ВЕС.

Sa ovim se u potpunosti slazem , dzabe sve ako RVS ili obican vojnik nije pozivan na vezbe.
Moj otac je zavrsio SROP u Bileci i bio je u rezervi 18 godina , od 1999 nije vise pozivan. Za svo to vreme imao je dosta vojnih vezbi iza sebe , na gotovo svake dve godine bio je na malo duzim vezbama u trajanju od 7,10,15,20 dana zavisi kako kad , svake godine su organizovane jednodnevne vezbe  i sam kaze da ih je bilo dosta i da ih nisu ni upisivali u knjizice plus sto su imali sastanke rezervnih staresina.
Vezbe su organizovane po okolnim selima znam da su bili i na poligonu Peti puk kod Valjeva i naravno na Pasuljanskim livadama.
Promenioje nekoliko duznosti u brigadi: komandir minobacackog voda 82mm , komandir izvidjackog voda ili cete ne secam se i na kraju je isao na kurs u trajanju od 30 dana za oficira bezbednosti u Pancevo i bio bezbednjak u pozadinskomm bataljonu.
Nadam se da sam sa ovim malo doprineo temi.

Peti puk ostao mi u vječnom sjećanju. Tu sam trčao kros.

[dzumba]

Када се каже "официр" или "подофицир" прва асоцијација већине "цивила" ће бити да је то униформисано војно лице које издаје команде, командује војницима и јединицама и које има "чин". Они су уствари "старешине". Лица са правом да издају задатке (командују). Генерлано то јесте тако, али један број официра и подофицира нису "старешине" у пуном смислу већ су непосредни извршиоци којима други, виши по чину командују (на пример, значајан број војних лекара у болницама спада у ту категорију) или нико посебан већ обављају посао од посебног значаја па је неопходно да имају "чин" (као што је то било са војним судијама). 

Мало теорије неће да шкоди за даљу дискусију:

Да би неко руководио - командовао (било где, не само у војсци), да би био руковдилац уопште, мора да има: 1) знање из струке у којој командује, 2) да има ауторитет (коју му у војсци доноси "чин", у цивилству звање - инжињер, мајстор, директор, али у углед који се стиче радом) и 3) да има овлашћење (да га је неко поставио) и 4) одговорност.

Поједностваљно речено руковођење (у војсци обично кажу командовање) је наметање своје воље другима. Зато, треба знати да су неки људи природне вође - руководиоци (то је каракертна особина са којом се човек рађа и што генерално нема везе са интелигенцијом, знањем и образовањем), а неки нису али уз знање и труд то могу постати. Неки једноствано то не могу бити или бар не добре вође - руководиоци. Све то треба имати у види код избора људи за војне школе, па и школу резервних официра. Оних природних вођа је око 5%, дакле врло мало па се морају наћи и они који то могу бити а таквих је око 70%. Осталих 25% то никако не могу бити. Колико знам психолошка служба има батерије тестова којима се доста тачно могу идентификовати такви.

Најбољи руководиоци су они који су природне вође, добри стручњаци (имају добро знање), они који имају формиран ауторитет а војсци и одговарајући чин и постављење. Да ли ће се то баш увек спојити у идеалну комбинацију зависи од кадровања које је по многима значајан елемент управљања и руковођења. Опет генерално, војска у поређењу са другим државним структурама има добро кадровање (уз све грешке и пропусте). Војска има тзв. каријерно вођење у служби.  Управо то каријаерно вођење (поједностављено то је могућност да неко од војника постане генерал) покушавају да копирају велике компаније, посебно оне које се називају "мултинационалним".

Ето, пре неки дан из новина сазнадох да су "стручњаци" у МУП-у ангажовали страног саветника да им каже како у МУП-у треба увести каријерно вођење у служби (и још понешто). Ето, да су они који су одговорни за тако нешто читали ово што се овде пише (а ја и остали смо то већ овде писали) могли су џабе да добију ништа лошије савете. Такође, ПВ је довео Тонија Блера да би им он понудио "дилавери јунит" ( намерно сам написао ћирилицом) као "оригинални патент" руковођења. Ко је прочитао "Упутство о раду команди и штабова" (наслов сам баш нешто заборавио), могао је да прочита да војска одавно има тај метод рада и зове се "тимски рад" команде. То није рад команде где сви раде заједно (то је групни метод). Не, то је метод где се за одређене задатке формира посебан тим састављен од избараних лица и команде, али и специјалиста (стручњака) из других јединица, а у вишим командама и из цивилства. Односно то је врло слично ономе што је Тони Блер патентирао. Ето, ПВ је могао овде такође да покупи неки савет џабе.

[Adler]

Џумба, да ли сте мислили на ово упутство? А има и она књига "Увод у теорију војног руковођења".
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

То се сада ваљда зове Упутство за оперативно планирање и рад команди у Војсци Србије.

[dzumba]

Да, то је то.

Књигу - уџбеник "Увод у теорију војног руковођења" (аутор је покојни пуковник, професор др Барнислав Јовановић) препоручио бих сваком ко жели да мало боље научи теорију руковођења, не само војним него и сваким другим системом.

[Nemanja95]

Sto se literature tice izdavana je posebna literatura za rezervne oficire: "Teme za usavrsavanje rezervnih vojnih staresina"
Mislim da je to izdavao Savez rezervnih vojnih staresina.
Imam kuci izdanja za 1982,83,85 pa cu ih slikati kad budem isao kuci.
Evo jedne slike koju sam naso na internetu:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Браво Немања. Добро си ме подсетио. Негде 1982 или 1983 (мало сам заборавио) према једном од тих писаних материјала одржао сам серију предавања резервним официрима у више села у општини  Сомбор и Апатин, укључујући и град Апатин. Тема су била противтерористичких дејства. Сећам се да је писани материјал из овакве брошуре као на слици био јако добро написан. Организатор предавања је био Зонски штаб ТО и Савез удружења резервних старешина. Ту књигу сам доста дуго чувао и негде сам је изгубио или дао некоме.

[Adler]

Приликом завршетка прве фазе школовања, односно пре упућивања на стажирање слушаоци су добијали приручника према роду тј. служби, а у појединим родовима и службама и према дужности.

Ово су, колико знам, последња издања. И, као што Џумба рече, изузетно су квалитетно написани да могу бити од користи и активним официрима као подсетници. Баш овај за ВТСл је коришћен као литература за нови уџбеник "Техничка подршка у РВ и ПВО" за ВА.
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Adler]

Пар старијих из средине седамдесетих када су приручници рађени по видовима војске.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Приручници су избиљно рађени. Прво се дефинише општа структура и главни садржаји. То су обично радиле управе родова уз сагалсност и координацију са командама видова (армија). Затим се предлагани аутори. Ако аутор пристане да обради тему он предлаже (прецизније) садражј. Сваки садржај теме се верификовао на нивоу рода. Обично лице задужено за обуку то прегледа и да своје мишљење а начелник одобри. Потом се приступало изради. За сваку тему, осим аутора одређивани су и рецензенти.  Обично су то радили (аутори и рецензенти) најискуснији (али и најписменији) официри. То је било и добро стимулисано јер су се исплаћивали и ауторски хонорари. Нису то биле неке велике паре (с обзиром на труд и време утрошено на то), али довољно да човек одведе породицу на море.

[torpedo011]

Каријерно вођење у Србији и СФРЈ тј. постајање директора од ВКВ радника се показало као погубно. Људи су "уз посао" завршавали на лакши начин школе које редовним путем никада не би могли да заврше и стекну звање тј. диплому. Човек заврши трогодишњу и запосли се у предузећу (ОУР, СОУР, РО,...). У једном тренутку упише неку вишу школу јер са трогодишњом не може на факултет, заврши вишу и на неком од факултета у унутрашњости положи диференцијалне испите и стекне титулу инжењера, а у једном тренутку постане и руководилац предузећа. Слична ситуација је била и у здравству где су сестре и спремачице заобилазним путевима завршавале дефектологију и психологију успут радећи. Свако ко је студирао озбиљан факултет зна да је готово немогуће радити 8 сати и завршити га на нормалан начин и у пристојно време. Београдски универзитет је забранио људима да са више школе прелазе на ЕТФ или Грађевински факултет и тако постану дипл. инжењери знајући да је то био један од начина да се превари систем. Зато сад постоје приватни факултети у изнајмљеним становима који још брже производе људе у дипл. правнике, економисте, информатичаре, инжењере, психологе итд.

На ЕТФ-у је својевремено дошла група " студената", ВКВ радника који су хтели да се образују уз посао. Професор им је држао у амфитеатру предавање из математике где је потрошио три табле како би извео неки математички доказ. На крају их је питао има ли нешто да им није јасно, а један од студената је мртав озбиљан питао: "Чему толики труд кад је коначан резултат нула? "

Како тај систем функционише на Западу, не знам, али овде се показао као изузетно лош у цивилном сектору. Са друге стране Школа резервних официра се показала као добра и они који су је похађали у ЈНА и ВЈ су имали шта да науче. Адлер је добро рекао да ако неко жели да се усаврши и ако га интересује нека област има услова да стекне велико знање јер су му на располагању библиотеке и приручници. Наравно да ШРО представља лакши пут у неку руку јер су питомци на академијама морали да се одрекну многих ствари у животу на период од 4 до 5 година те да полажу захтеван пријемни као и математику током студија док то неко није морао да ради ако је ишао у ШРО.

[dzumba]

Ја колико знам у Вишу школу се није могло уписати без завршене четвороразредне средње школе. Лично не видим ништа лоше што се неко школовао уз рад. Зашто не би могло да се уз рад заврши и неки факултет. И мој отац је тако завршио права (учио је ноћу, суботом и недељом) и био је бољи правник од многих "редовних". Истина, сада је укинуто тзв. ванредно студирање већ је све претворено у "редовно" с тим да је разлика само у "буџетским" и суфинансирјућим" студентима.

У фирми где сам радио (производна фирма из машинске струке) било је двоје магистара техничких наука, машинских ижињера. Један је био тотална дилеја за било какво вођење и организовање посла. Чак и за пројектовање. Само је филозифирао и махао дипломом. У буквалном смислу био је дилеа (на крају је отпуштен као "технолошки вишак"). Са друге стране од четири производна погона управници њих три су били са вишим стручном спремом ("погонски инжињери") а један дипл.инг. Један од оне тројице "погонских"  је био апсолутно најбољи организатор и вођа посла а то је постао од КВ радника (школовао се уз рад). Нема тога што он није умео да уради у свом погону. Оном дипл.инг су се мајстори смејали. Једном је донео неки нацрт склопа који је требало урадити, позвао пословође и бригадире и почео да дели задатке. Један од пословођа погледа онај нацрт и каже: "Ово не ваља, уводник је са друге стране". "Шта ти знаш ово је дошло из пројектног бироа, радили стручњаци - каже управник погона дипл.инг. "Ма ја сам био на том објекту (радило се о уводнику укгља за ТЕ) и знам како ово изгледа, ово је погрешно.". Оде тај дипл. инг у пројектни биро и враћа се - мајстор Милош је био управу. Неки "стручњак" у конструкционом је обрнуо ствар  (лоше је прочитао стари цртеж по коме је израђен нови). Да небеша мајстора (истине ради ВКВ и са великим искуством) била би милионска штета и брука.

Поента ове приче је да је у сваком послу битно знање, а не како је ко до њега дошао. Диплома није увек гаранција знања. Тако је и код активних и резервних официра. Наравно, то никако не значи да активним и резервним официрима не треба високо образовање. Треба. Али, то треба омогућити свима у систему да постану, кроз школовање и усваршавање јер се тако подстиче креативност и здрава конкуренција.

[torpedo011]

Тачно је Џумба да су људи са факултетским дипломама који машу папиром и филозофирају ужас. Сретао сам их небројено пута и много су гори од људи који имају само или чак ни основну школу. Добар део таквих има и докторску титулу и предаје на државним универзитетима у свим постојећим гранама. Тврде да су најпозванији и најобразованији, а никада нису ушли у суд, банку, операциону салу, погон, радионицу итд.

Постоје ретки изузетци који успевају да уз рад заврше озбиљну школу, али верујте ми да неке факултете на тај начин једноставно није могуће завршити. У ту групу спадају медицински и њему сродни јер сте приморани да цео дан проведете на вежбама и предавањима те ме живо интересује кад на ред долази радни време од 8 сати? Кад ти људи спавају?

Ја би сад могао да самостално почнем да учим да програмирам и да стекнем неко знање итд, али никада нећу бити у равним са оним ко је то положио и студирао на ПМФ-у и ЕТФ-у. Никада. Ту се тачно види ко је приучен, а ко научен.

Критеријум на Правном факултету у Београду је данас језив. Тешко га је завршити чак и  ако сте само фокусирани на књигу, а камоли да имате пуно радно време од 8 сати. Неки су то покушали да уклопе. Завршили су га после 12 год студирања, а неки нису никад ни видели диплому.

У војсци је то другачије и функционише добро колико видим.