O tenkovima uopšteno, opušteno i pošteno

[Brok]

Suviše uopšteno i malo verovatno. Da Rusija nema resurse da proizvede eksploziv koji se koristi za izradu aktivnog oklopa? Zemlja sa neograničenim izvorima nafte i razvijenom petrohemijskom industrijom ne može da proizvede dovoljno Amonala ili Trotila zvuči neverovatno. Pretpostavljam da je razlog nešto sasvim drugo.

Ovo je Zapadni izvor, tačnije bugarski, i do sada nisu u većoj meri prenosili propagandu Zapada, ili ako je u pitanju propaganda onda se ograde, primera radi stave "Kako to navodi taj i taj...".
I meni je malo čudno, u ERA "Kontakt-1", "Kontakt-5" pa na kraju i "Relikt" ide od 250-330 gr eksploziva po moduli iliti "cigli". U bočne module "Relikta" oko kupole, koji su i takođe i na kumulativnim kranovima sa strane, rekao bih da ide nešto više eksploziva.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Proverićemo ovih dana tačnost gornjih navoda, naročito da je to "Rusija priznala".

U vreme T11 pored peska su se koristile i automobilske gume, zapravo kako se ko snašao.

[kumbor]

Разни материјали су коришћени у вишеслојним оклопима руских тенкова. Набијени песак је био фабрички примењиван на неким варијантама у ојачању оклопа куполе. Неке верзије Т-64 и Т-80 користиле су кугле од корунда или слој стакла или густо плетену стаклопластику. Могуће је да неке новије варијанте користе и ДУ уметке. Овакви оклопи су прилично ефикасни или су били ефикасни до скора. Широка употреба дронова намеће нова решења.

[micha]

   Što se tiče upotrebe dronova radi se samo o tome što je promenjen ugao pod kojim se sada može gađati oklopno vozilo. Do nedavno je to bilo ograničeno na prednju, zadnju i bočne strane koje i jesu pokrivene debljim oklopom. Najtanji oklop je na patosu i krovu gde dronovi uglavnom (krov) i pogađaju. Njih ne ograničava položena trajektorija kao kod projektila ili vođene rakete. Probojnost sada zavisi, pored ugla pod kojim se pogađa cilj i od vrste mine kojom je dron naoružan. Preovlađuju kumulativne mine sa električnim okidačem na nosu čijim deformisanjem prilikom udara dolazi do međusobnog dodira dve bakarne elektrode i aktiviranja kumulativnog mlaza. Retko kad je samo jedna mina dovoljna da se onesposobi tenk već je sudeći po snimcima potrebno nekoliko pogodaka da bi se vozilo zaustavilo a potom i zapalilo. Nemam podatak u kojoj meri su razvijane posebne mine kojima se naoružavaju dronovi za protivoklopnu borbu, ali mislim da su to standardni kumulativni projektili za minobacač 82 i 120 mm ili slično. Prednost je prvenstveno u tome što se dronom može pogoditi u bilo koju tačku, čak i ako je vozilo u pokretu punom brzinom, i još pod pravim uglom gde je prodornost najveća.

   Sa te strane bitka oklopnih vozila protiv dronova je unapred izgubljena ukoliko se ide na povećanje oklopne zaštite i njeno premeštanje na krov vozila, što imamo prilike da vidimo na raznim improvizacijama tipa Car Mangal. Ovaj način jeste da povećava otpornost na pogotke drona ali istovremeno, usled desetak tona dodatnog materijala, smanjuje pokretljivost tenka uz onemogućavanje okretanja kupole i korišćenja stabilizatora za precizno navođenje pošto je narušen maseni odnos toliko važan za pravilan rad SUV-a. Tenk postaje usporena oklopljena konzerva sa  topom koji jedva može da se pomera +- 30 stepeni po pravcu i to samo napred bez mogućnosti preciznog nišanjenja! Kao takav jako brzo postaje meta svega što neprijatelj ima angažovanog od PO sredstava na tom sektoru uključujući i klasičnu artiljeriju što neminovno dovodi do njegovog brzog zaustavljanja pre nego napravi prodor (Proriv) kroz prve linije što mu je prevashodna namena. Zato konstruktori i proizvođači ne ulaze u serijsku proizvodnju ovakvih monstruma niti razmatraju njihov  razvoj. Nema svrhe i predstavlja retrogradan korak unazad od skoro jedan vek!

   Oklopna zaštita tenka treba da nastavi razvoj u vidu poboljšanja zaštite od kumulativnih i tandem kumulativnih projektila i raketa jer se i tu dešava nagli prodor novih tehnologija dok iz gornje polusfere (protiv dronova) treba primeniti posebnu zaštitu koja neće biti glomazna i time povećati borbenu masu.

   Primena dodatnog oklopa bez eksplozivnog punjenja može imati razlog ukoliko se tenk koristi za transport trupa, na primer. Malo mi deluje čudno jer desant pešadije nije primenjivan od generacije T-55/59 zbog automatskog izbacivanja danceta i velike brzine kretanja novih generacija tenkova. Upotreba aktivnog oklopa bi definitivno bila smrtonosna za pešadiju koja se drži na kupoli prilikom pogotka kumulativnog projektila. Možda je to razlog što u segmente reaktivnog oklopa sipaju pesak ili cement (beton). Ovo iznosim samo kao pretpostavku pošto imamo samo šturu informaciju uz objašnjenje koje nije prihvatljivo, da Rusija ne može da proizvede eksploziv  za ovu svrhu!

[Brok]

Demonstracija rada APS/KAZ Arene-M protiv ciljeva koji su napali tenk sa gornje hemisfere; ranije su prikazani samo RPG-ovi koji lete pravo sa prednje hemisfere.




Izvor: TK Бронетехника

[Brok]

Evropa pokreće FMBTech projekat za modernizaciju glavnih borbenih tenkova u eri hibridnog ratovanja

Francuska kompanija Thales je 22. aprila 2025. godine zvanično najavila početak projekta pod nazivom "Tehnologije za postojeće i buduće glavne borbene tenkove" (FMBTech). Ovaj evropski projekat okuplja 26 vodećih industrijskih i istraživačkih partnera iz 13 zemalja članica EU i Norveške, sa ciljem da postavi tehnološke temelje za novu generaciju glavnih borbenih tenkova prilagođenih izazovima hibridnog ratovanja i budućih borbenih scenarija.​

FMBTech nije samo istraživački program, već strateška vizija za budućnost evropskih kopnenih borbenih sistema. S obzirom na to da trenutni tenkovi širom Evrope postaju zastareli usled promenljivih pretnji i operativnih zahteva, projekat ima za cilj razvoj naprednih, modularnih i interoperabilnih tehnologija. Ove inovacije će omogućiti modernizaciju postojećih flota tenkova, kao i razvoj potpuno novog ekosistema tenkova koji su inteligentni, agilni i kooperativni po dizajnu.​

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ilustrativna slika: FMBTech je evropski zajednički projekat usmeren na razvoj naprednih tehnologija za postojeće i buduće glavne borbene tenkove, s ciljem poboljšanja njihove performansi, modularnosti i spremnosti za savremeno hibridno ratovanje.

Trogodišnji projekat, vredan 19 miliona evra, sufinansira Evropska komisija kroz izdanje Evropskog odbrambenog fonda (EDF) iz 2023. godine, zajedno sa učesnicima konzorcijuma. EDF služi kao katalizator za zajedničke odbrambene inovacije unutar EU, a FMBTech se ističe kao vodeći projekat u okviru ove inicijative. Njegova osnovna misija je inženjering tehnoloških "blokova" — visoko prilagodljivih i skalabilnih podsistema — koji se mogu neprimetno integrisati u postojeće platforme poput Leopard 2 i Leclerc, dok takođe služe kao osnova za potpuno nove platforme koje se očekuju nakon 2035. godine.​

Ovi tehnološki blokovi će obuhvatiti više operativnih domena, uključujući sisteme zaštite nove generacije, situacionu svest vođenu veštačkom inteligencijom, poboljšana rešenja za mobilnost, napredne komunikacione mreže i otpornost na elektronsko ratovanje. Korišćenjem ovih sposobnosti, FMBTech ima za cilj da osigura da budući tenkovi mogu efikasno da funkcionišu u sve složenijim i osporavanim okruženjima. Ovo uključuje integraciju u operacije sa više domena i punu kompatibilnost sa digitalnim komandnim i kontrolnim infrastrukturama, jačajući operativnu i stratešku autonomiju Evrope.​

Ono što FMBTech čini posebno vrednim je raznolikost i snaga njegovog konzorcijuma. Uključuje glavne odbrambene izvođače kao što su KNDS France, ARQUUS, MBDA France i Safran Electronics & Defense, zajedno sa naprednim razvojnim timovima za senzore i komunikacije poput Hensoldt France. Projekat takođe koristi tehničku ekspertizu ključnih istraživačkih i tehnoloških organizacija i akademskih institucija, uključujući Politehnički univerzitet u Milanu, Tehnički istraživački centar Finske i nekoliko specijalizovanih vojnih istraživačkih tela iz Poljske, Češke Republike i Irske. Snažno prisustvo malih i srednjih preduzeća osigurava da inovacije ostanu agilne, kreativne i inkluzivne širom odbrambenog lanca vrednosti.​

U strateškom smislu, FMBTech je prethodnica širim evropskim naporima poput Glavnog kopnenog borbenog sistema (MGCS), usklađujući se sa dugoročnim ciljem uspostavljanja evropski dizajniranog i proizvedenog tenka pete generacije. Postavljanjem tehnoloških temelja sada, EU ne samo da poboljšava trenutne sposobnosti svojih oružanih snaga, već i osigurava lidersku poziciju u globalnoj odbrambenoj industriji. Modularni i dvonamenski pristup FMBTech-a takođe dodaje značajnu isplativost i prilagodljivost, dve ključne imperativa u današnjem brzo promenljivom bezbednosnom okruženju.​

Na kraju, FMBTech projekat predstavlja ključnu investiciju u budućnost evropske odbrane - napor da se premosti jaz u sposobnostima između današnjih glavnih borbenih tenkova i sutrašnjih realnosti bojišta. On oličava viziju robusne, interoperabilne i suverene evropske kopnene borbene sposobnosti koja zadovoljava kako nacionalne, tako i kolektivne odbrambene potrebe. Ovo je vrsta visokovredne, zajedničke inovacije koja je neophodna ne samo za vojnu superiornost, već i za održavanje evropske odbrambene industrijske baze u godinama koje dolaze.

Izvor

[dzumba]

   Što se tiče upotrebe dronova radi se samo o tome što je promenjen ugao pod kojim se sada može gađati oklopno vozilo. Do nedavno je to bilo ograničeno na prednju, zadnju i bočne strane koje i jesu pokrivene debljim oklopom. Najtanji oklop je na patosu i krovu gde dronovi uglavnom (krov) i pogađaju. Njih ne ograničava položena trajektorija kao kod projektila ili vođene rakete. Probojnost sada zavisi, pored ugla pod kojim se pogađa cilj i od vrste mine kojom je dron naoružan. Preovlađuju kumulativne mine sa električnim okidačem na nosu čijim deformisanjem prilikom udara dolazi do međusobnog dodira dve bakarne elektrode i aktiviranja kumulativnog mlaza. Retko kad je samo jedna mina dovoljna da se onesposobi tenk već je sudeći po snimcima potrebno nekoliko pogodaka da bi se vozilo zaustavilo a potom i zapalilo. Nemam podatak u kojoj meri su razvijane posebne mine kojima se naoružavaju dronovi za protivoklopnu borbu, ali mislim da su to standardni kumulativni projektili za minobacač 82 i 120 mm ili slično. Prednost je prvenstveno u tome što se dronom može pogoditi u bilo koju tačku, čak i ako je vozilo u pokretu punom brzinom, i još pod pravim uglom gde je prodornost najveća.

   Sa te strane bitka oklopnih vozila protiv dronova je unapred izgubljena ukoliko se ide na povećanje oklopne zaštite i njeno premeštanje na krov vozila, što imamo prilike da vidimo na raznim improvizacijama tipa Car Mangal. Ovaj način jeste da povećava otpornost na pogotke drona ali istovremeno, usled desetak tona dodatnog materijala, smanjuje pokretljivost tenka uz onemogućavanje okretanja kupole i korišćenja stabilizatora za precizno navođenje pošto je narušen maseni odnos toliko važan za pravilan rad SUV-a. Tenk postaje usporena oklopljena konzerva sa  topom koji jedva može da se pomera +- 30 stepeni po pravcu i to samo napred bez mogućnosti preciznog nišanjenja! Kao takav jako brzo postaje meta svega što neprijatelj ima angažovanog od PO sredstava na tom sektoru uključujući i klasičnu artiljeriju što neminovno dovodi do njegovog brzog zaustavljanja pre nego napravi prodor (Proriv) kroz prve linije što mu je prevashodna namena. Zato konstruktori i proizvođači ne ulaze u serijsku proizvodnju ovakvih monstruma niti razmatraju njihov  razvoj. Nema svrhe i predstavlja retrogradan korak unazad od skoro jedan vek!

   Oklopna zaštita tenka treba da nastavi razvoj u vidu poboljšanja zaštite od kumulativnih i tandem kumulativnih projektila i raketa jer se i tu dešava nagli prodor novih tehnologija dok iz gornje polusfere (protiv dronova) treba primeniti posebnu zaštitu koja neće biti glomazna i time povećati borbenu masu.

   Primena dodatnog oklopa bez eksplozivnog punjenja može imati razlog ukoliko se tenk koristi za transport trupa, na primer. Malo mi deluje čudno jer desant pešadije nije primenjivan od generacije T-55/59 zbog automatskog izbacivanja danceta i velike brzine kretanja novih generacija tenkova. Upotreba aktivnog oklopa bi definitivno bila smrtonosna za pešadiju koja se drži na kupoli prilikom pogotka kumulativnog projektila. Možda je to razlog što u segmente reaktivnog oklopa sipaju pesak ili cement (beton). Ovo iznosim samo kao pretpostavku pošto imamo samo šturu informaciju uz objašnjenje koje nije prihvatljivo, da Rusija ne može da proizvede eksploziv  za ovu svrhu!

Одлично си ово написао. Једино си погрешио када си написао да дронови камиказе користе кумулативне пројектиле за минобацаче (минобацачи не користе кумулативне пројектиле). Користе најчешће бојеве главе противоклопних ракетних лансера (РПГ и сл.), или сличне прјектиле прилагођене за дронове.

Иначе, како примећујем новији тенкови, који долазе из фабрика, имају заштиту (решетку) против дејства дронова само око куполе и делом са стране тенка, тако да се купола може несметано окретати. Са друге стране дронови камиказе најчешће циљају тенкове у стандардне критичне тачке: ходни део (гусенице и посебно погонски точак), моторно одељење, спој куполе и тела тенка, визир возача или нишанске справе (ако нису заштићене). Циљ је онеспообити да тенк дејствује. Посада га потом најчешће напушта и онда је плен осталим дроновима који то чекају.

[micha]

    Tako je. Mislio sam na kumulativne mine raketnih bacača. Ne minobacača.

[Brok]

Rusija isporučila novu seriju tenkova sa protivdron tehnologijom direktno iz fabrike

Uoči Dana pobede, vodeći ruski proizvođač tenkova, "Uralvagonzavod", objavio je da je isporučio novu seriju glavnih borbenih tenkova T-72B3M i T-90M Oružanim snagama Rusije.



Isporuka je krenula iz ogromnog pogona "Uralvagonzavoda" u Nižnjem Tagilu, centra ruske tenkovske industrije čija istorija seže još u sovjetski period. Kompanija, koja je deo državnog konglomerata "Rosteh", predstavlja temelj ruske odbrambene industrije, proizvevši više od 100.000 borbenih vozila od svog osnivanja.

U saopštenju objavljenom na Telegramu, "Uralvagonzavod" je istakao da su tenkovi unapređeni sa oko 200 konstrukcionih izmena u protekle tri godine, koje su poboljšale vatrenu moć, zaštitu i pokretljivost.

Ove nadogradnje uključuju sisteme za elektronsko ratovanje protiv dronova, protivdronske mreže, kao i gumom ojačanu oklopnu zaštitu ključnih delova, poput zadnjeg dela kupole i motornog prostora.

Na fotografijama koje je proizvođač podelio vide se tenkovi sa ovim novim karakteristikama, kao vizuelni dokaz adaptacija proisteklih iz savremenih borbenih iskustava.

T-72B3M – oslonac ruske kopnene vojske

Modernizovana verzija legendarne serije T-72 ostaje okosnica ruskih tenkovskih snaga. Prvobitno uveden 1970-ih, T-72 je dizajniran kao jeftin, masovno proizvodiv tenk sposoban da parira NATO oklopu tokom Hladnog rata.

Varijanta B3M, koja je uvedena u službu 2017. godine, nadograđuje ovu osnovu sa brojnim poboljšanjima. Opremljen je 125 mm glatkocevnim topom 2A46M-5, sposoban da ispaljuje potkalibarsku penetrirajuću municiju, visokoeksplozivne granate i vođene rakete 9M119 "Refleks" dometa do 4.000 metara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Relikt eksplozivni reaktivni oklop (ERA) pruža poboljšanu zaštitu od kumulativnih bojevih glava i kinetičkih projektila, dok dodatna rešetkasta oklopna zaštita i mreže štite tenk od FPV (First-Person View) dronova, koji predstavljaju sve veću pretnju.

Dizel motor V-92S2F sa 1.130 konjskih snaga omogućava kretanje mase od 46 tona brzinom do 70 km/h na putevima. Tenk ima i modernizovan sistem za upravljanje vatrom, sa Sosna-U nišanskim uređajem, digitalnim displejima i kamerom za vožnju unazad, čime se poboljšava svest o situaciji i preciznost gađanja.

Radio sistem R-168-25U-2 "Akveduk" omogućava sigurnu komunikaciju, dok novi protivpožarni sistem povećava šanse posade za preživljavanje.

T-90M “Proriv” – najmoderniji ruski tenk u upotrebi

T-90M “Proriv”, što znači “proboj”, predstavlja najnapredniji glavni borbeni tenk Rusije trenutno u službi. Nastao je kao dalja evolucija T-90, koji sam po sebi vuče korene iz T-72 dizajna. T-90M ima varenu kupolu sa unapređenom oklopnom zaštitom i modularnom strukturom.

Naoružan je istim topom 125 mm 2A46M-5, sa automatskim punjačem kapaciteta 22 granate, a koristi i isti "Refleks" raketni sistem kao i T-72B3M. Njegova Relikt ERA zaštita dopunjena je sistemom "Nakidka" – radarski i infracrveno upijajući kamuflažni materijal, koji smanjuje potpis tenka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izdvaja se i elektronskim paketom za ometanje, namenjenim neutralisanju navođenja dronova i raketa. Motor V-92S2F, takođe sa 1.130 KS, omogućava ovom tenku od 48 tona da se kreće brzinom sličnom T-72B3M.

T-90M poseduje panoramski nišanski uređaj za komandira, daljinski upravljiv mitraljez kalibra 7,62 mm, kao i sofisticirani sistem za upravljanje vatrom "Kalina", koji omogućava borbene operacije danju i noću, u svim vremenskim uslovima, sa razmenom podataka između povezanih vozila u realnom vremenu.

Neki T-90M tenkovi navodno su opremljeni i aktivnim sistemom zaštite "Arena-M", koji ispaljuje protivmuniciju ka dolazećim projektilima. Ipak, nije poznato da li je taj sistem standardan za sve novoisporučene primerke.

Ova modernizacija rezultat je iskustava stečenih u aktuelnim konfliktima, naročito u ratu u Ukrajini, gde su tenkovi izloženi bezpresedanskim pretnjama od strane dronova, precizno navođene municije i naprednih protivtenkovskih sistema.

Adaptabilnost "Uralvagonzavoda" da integracijom modifikacija na već postojećim platformama održi borbenu relevantnost pokazuje pragmatičan pristup brzo menjajućem ratnom okruženju.

Generalni direktor kompanije, Aleksandar Potapov, izjavio je da je tenk proizveden početkom 2022. godine značajno drugačiji od onog proizvedenog krajem 2024. godine, upravo zbog stalnog prilagođavanja borbenim izazovima.

Fokus na protivdron mere, poput mreža i elektronskih protivmera, pokazuje koliko su bespilotni sistemi postali centralni u savremenom ratovanju, što je uticalo na dizajn oklopnih vozila širom sveta.

Uprkos sankcijama – industrijski otpor

Isporuka dolazi u trenutku značajnih ekonomskih pritisaka. Zapadne sankcije, uvedene zbog ruske intervencije u Ukrajini, ograničile su pristup naprednim komponentama i tehnologijama, što je nateralo "Uralvagonzavod" da se osloni na domaće resurse i alternativne dobavljače.

Kompanijina sposobnost da održi proizvodnju, čak i u usporenom režimu, rezultat je kombinacije zaliha iz sovjetskog doba, sopstvenih proizvodnih kapaciteta i zaobilaznih rešenja.

Na primer, zamena francuskih termalnih kamera "Thales Catherine-FC" domaćim sistemima "Irbis-K" i "Agat-MDT" omogućila je smanjenje zavisnosti od inostranih proizvođača.

Ipak, analitičari upozoravaju da ove zamene mogu uticati na kvalitet ili brzinu proizvodnje, posebno u oblasti visoko sofisticirane elektronike i preciznih delova.

Bez obzira na ove prepreke, 12.000 radnika "Uralvagonzavoda" nastavlja da radi 24 sata dnevno, što potvrđuje otpornost ruske odbrambene industrije.

Ponovna afirmacija tenka

Značaj ove isporuke prevazilazi jačanje ruskih oklopnih snaga – ona simbolizuje širu reevaluaciju uloge tenkova u modernom ratovanju. Pre samo deceniju, pojedine zapadne vojske, uključujući SAD i Nemačku, razmatrale su povlačenje glavnih borbenih tenkova iz upotrebe, zamenjujući ih lakšim, pokretljivijim platformama zbog njihove ranjivosti i visokih troškova održavanja.

Na primer, M1 Abrams teži preko 70 tona i zahteva veliku logističku podršku, dok Leopard 2, iako moćan, ima slične izazove. Rat u Ukrajini preokrenuo je ove pretpostavke, pokazujući da su tenkovi i dalje nezamenjivi kada se kombinuju sa pešadijom, dronovima i artiljerijom - posebno u proboju i zauzimanju utvrđenih položaja.

T-72B3M i T-90M, uz relativno nisku cenu i jednostavniju proizvodnju u poređenju sa zapadnim pandanima, oličavaju ovo novo razumevanje oklopnog ratovanja, uz neophodne prilagodbe savremenim pretnjama.

Ali ni jedan tenk nije nepobediv

Rat u Ukrajini takođe je pokazao ranjivosti i najmodernijih oklopnih vozila. Prema blogu Oryx, koji prati vizuelno potvrđene gubitke, Rusija je od februara 2022. godine izgubila najmanje 2.900 tenkova, uključujući stotine T-72 i T-90 modela.

Ti gubici su posledica više faktora, uključujući FPV dronove koji napadaju gornju, slabije zaštićenu stranu tenka, kao i zapadne protivtenkovske sisteme poput "Džavelina", koji gađaju odozgo. S druge strane, Ukrajina je izgubila oko 796 tenkova, uključujući sovjetske modele i zapadne donacije kao što su Leopard 2, M1 Abrams i Challenger 2.

Oryx navodi da je najmanje 30 Leopard 2 i više od 20 od 31 Abramsa koji su isporučeni Ukrajini uništeno ili oštećeno, što pokazuje da ni jedan tenk nije imun na savremeno oružje. Jedan T-90M je 2016. u Siriji preživeo direktan pogodak raketom TOW zahvaljujući reaktivnom oklopu Kontakt-5, ali takvi primeri su izuzeci.

Izveštaji iz kraja 2024. godine ukazuju da su neki T-90M u Ukrajini isporučeni sa nekvalitetnim oklopom, gde su "Relikt" moduli zamenjeni građevinskim materijalima, što sugeriše probleme u lancima snabdevanja.

Nasleđe i evolucija

Istorijat T-72 i T-90 tenkova dodatno objašnjava njihovu dugovečnost. T-72, razvijen krajem 1960-ih, bio je odgovor na potrebu za jednostavnijom i jeftinijom alternativom T-64. Proizvedeno je preko 25.000 primeraka, korišćenih u desetinama zemalja i dokazano pouzdanih u ratovima od Iransko-iračkog do sukoba na Balkanu.

T-90, uveden 1990-ih, oslanja se na tu osnovu ali sa unapređenjem elektronike i oklopa, i predstavlja most između sovjetske i moderne vojne tehnologije.

Oba tenka profitirala su od ruskog pristupa postupnim nadogradnjama, omogućavajući starim šasijama da se opreme savremenim sistemima – za razliku od zapadnih pristupa koji se oslanjaju na revoluciju u dizajnu (kao AbramsX ili nemački KF51 Panther), ali često nailaze na kašnjenja i finansijske prepreke.

T-72B3M i T-90M, iako tehnološki skromniji, predstavljaju realno rešenje za održavanje oklopnih snaga u velikim količinama.

Ova poslednja isporuka iz "Uralvagonzavoda" nosi i simboličan značaj. Vremenski tempirana neposredno pred Dan pobede, evocira istorijske uspehe Rusije i jača narativ o industrijskoj i vojnoj istrajnosti.

Izvor

Sa Telegram kanala УралВагонЗавод - УВЗ

Uralvagonzavod je poslao trupe tenkova T-90M i T-72B3M uoči Dana pobede

Legendarni T-34 je izašao da „isprati“ vozove sa najnovijim tenkovima. Baš kao i pre 80 godina, Uralvagonzavod obezbeđuje tenkove za front.  Radnici fabrike, kao i njihovi prethodnici, rade non-stop, stalno povećavajući proizvodnju borbenih vozila.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tokom Velikog otadžbinskog rata, konstruktori i tehnolozi su uložili sve napore da poboljšaju T-34; Danas, zaposleni u Uralvagonzavodu nastavljaju kontinuirano da unapređuju oklopna vozila, uzimajući u obzir želje tenkovskih posada.

Tokom tri godine, u dizajn borbenih vozila Uralvagonzavoda je napravljeno oko 200 različitih promena, usmerenih na povećanje njihove snage, zaštite i mobilnosti.

Tenkovi su opremljeni sistemima za elektronsko ratovanje, mrežama protiv dronova i zaštitnim slojem ojačanim gumom, koji je instaliran na zadnjem delu kupole i u motorno-transmisionom odeljku. Rad na projektovanju za poboljšanje zaštite rezervoara se kontinuirano nastavlja.
Izgleda da je ova vest povezana sa onom koju je ovde preneo kolega Kubovac.

[Boro Prodanic]

Rusi poslali na front nove „pametne tenkove”

Iza glavne scene ukrajinsko-ruskog sukoba, gde se nadmudruje i pregovara o prekidu vatre, primirju, uslovima, jedna bitna vest je prošla „ispod radara”.

Reč je o tome da je ruska vojska dobila nove serije glavnih borbenih tenkova T-90M i T-72B3M, koji su isporučeni na front iz Uralvagonzavoda tokom prve nedelje maja. Vozila imaju niz fundamentalnih poboljšanja i novih tehničkih mogućnosti koje su vojnici i oficiri jedinica na prvoj liniji fronta naučili iz lekcija intenzivnih borbi na ukrajinskoj liniji vojnih operacija.

Ruska tenkovska flota je popunjena ažuriranim modelima T-90M i T-72B3M, piše o tome „Militari voč magazin”

Nova vozila su opremljena fundamentalno novim sistemom zaštite od dronova - rešetkastim oklopom preko kapa kupola i antenama za radarsko odbranu, objašnjava autor članka.

Ažurirani modeli su ojačani oklopom iznad kapa kupola radi fizičke zaštite od dronova, municije koja se zadržava i vođenih protivtenkovskih raketa, koje sada obe strane široko koriste za efikasno uništavanje neprijateljskih oklopnih vozila.

Obe klase tenkova su takođe dobile antene za elektronsko ratovanje postavljene na prednjem delu trupa. Dizajnirani su za presretanje niskoletećih dronova. Veruje se da su ove modularne antene povezane sa ometačima protiv dronova kao što je sistem Wavecutter.

Nakon izveštaja u avgustu 2024. da će tenkovi T-90M integrisati sistem aktivne zaštite Arena-M, i da će nadograđeni modeli T-72 sa sličnim oklopom takođe dobiti sličnu instalaciju. Navodno se nove serije već isporučuju sa Arenom-M. To će osigurati znatno veću preživljavanje posade na bojnom polju. Prvi snimak T-72 raspoređenih na frontu, opremljenih najnovijom aktivnom zaštitom, objavljen je u martu 2025. godine.

Arena-M koristi radarski sistem za kontinuirano praćenje okruženja u potrazi za dolazećim pretnjama. Kada se otkriju dolazeći projektili, automatski ih prati, izračunava putanje i raspoređuje odbrambenu municiju kako bi ih presreo i uništio pre nego što pogode oklop.

Izveštava se da Arena-M može da presretne rakete, vođene rakete i oklopno-probojne visoko-eksplozivne granate koje lete brzinom do hiljadu metara u sekundi, i to može da uradi sa udaljenosti od 50 metara od neprijatelja. Ranije su ruski tenkovi bili opremljeni samo optičko-elektronskim sistemom za protivmere Štora-1, koji nije mogao aktivno da uništava dolazeće granate, već je upozoravao posadu i pomagao vozilu da se kamuflira.

Moskva razvija sisteme „Hard Kill“ od 1990-ih, pa je čak napravila i nekoliko varijanti „Arena“, ali zbog nedostatka finansiranja uglavnom su prodavani za izvoz. Iako Rusija trenutno znatno zaostaje za Korejom, Kinom i Izraelom u integraciji aktivnih sistema zaštite „Hard Kill“ na svoje tenkove, brzo je usvojila napredne mere protiv dronova. To je učinjeno kao odgovor na stalnu isporuku desetina hiljada bespilotnih letelica Ukrajini od strane zemalja članica NATO-a, uključujući Tursku.

Uralvagonzavod je jedina od pet glavnih sovjetskih fabrika tenkova koje su radile 1980-ih koja još uvek proizvodi borbena vozila i verovatno je najveća specijalizovana fabrika na svetu; Veličine konkurentskih kineskih i severnokorejskih fabrika su klasifikovane. Porudžbine za nove tenkove T-90M brzo rastu, kako zbog gubitaka starijih vozila na ukrajinskom ratištu, tako i zbog povećanih tenzija oko širenja NATO-a, što je izvršilo dodatni pritisak na ruski odbrambeni sektor.

Karakteristike tenka su dobile posebno visoke pohvale od visokih ruskih zvaničnika. Glatkocevni top 2A46M-5 kalibra 125 mm i digitalni sistem za upravljanje vatrom „Kalina“ omogućavaju mu upotrebu širokog spektra municije, od kojih se deo pojavio u Ukrajini početkom 2023. godine. Preživljavanje posade povećava 3. generacija dinamičke zaštite „Relikt“, kao i izolacijom granata od ostatka vozila iznutra.

Kao i svi ruski tenkovi, sposobnost T-90M da ispaljuje visoko-eksplozivne granate daje mu veliku prednost u podršci pešadiji, što je bio glavni razlog za nagomilavanje oklopa na obe strane. Ograničena nabavka T-90M pre eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine, uglavnom zbog uštede troškova, značila je da je tenk igrao samo ograničenu ulogu u borbi tokom prve dve godine sukoba.

Izvor

[Brok]

„Nemačko smeće“: Ruski stručnjaci rastavili Leopard-2 tenkove i tvrdi – lošiji su od T-90M i T-80BVM!

20.05.2025.

Ruski vojno-industrijski konglomerat Rosteh saopštio je 19. maja 2025. godine da su nemački tenkovi Leopard-2, koje je Ukrajina dobila od NATO-a, znatno inferiorniji u poređenju sa savremenim ruskim modelima T-72B3M, T-80BVM i T-90M.

Nakon analize zaplenjenog Leopard 2A6, koji je ukrajinska vojska ‘zagubila’, ruski stručnjaci su doneli zaključak da nemački tenkovi nisu dorasli modernim zahtevima savremenog ratovanja, posebno u uslovima u kakvima se vode borbe u Ukrajini.

„Ovi tenkovi nemaju ni efikasnu zaštitu od dronova, ni dovoljnu otpornost na savremene protivtenkovske rakete“, navodi se u saopštenju Rosteh-a.

„Leopardi“ podbacili na frontu

Prema tvrdnjama britanskih i holandskih obaveštajnih službi (Oryx), Ukrajina je navodno izgubila najmanje:

- 18 Leopard-2A5
- 26 Leopard-2A4
- 13 Leopard-2A6

Zabeleženi su slučajevi da su Leopard-2A6 tenkovi uništavani bočnim udarima FPV dronova i antitenkovskih vođenih projektila sistema poput Korneta, koji su zaobilazili čelo tenka i pogađali slabije oklopljene strane i zadnju stranu.

Tenkovi nisu bili opremljeni aktivnim sistemom zaštite (APS) pri isporuci, a kasnije su im naknadno dodavani “kavezi” i izraelski sistem Trophy, kako bi pokušali da se suprotstave dronovima i ostalim municijama.

Ruski tenkovi podjednako ranjivi

Ipak, ni ruski tenkovi nisu nepobedivi. Rusija je prema istim podacima zapadnih službi navodno izgubila:

- 200–300 tenkova T-72B3M
- 142 tenka T-80BVM
- 130 tenkova T-90M

Jedan od tenkova T-90M, koji se inače smarta superiornim, uništen je pomoću FPV drona, a snimak toga, za razliku od većine sa ovog spiska, zaista jeste objavilo ukrajinsko Ministarstvo odbrane.

Leopard-2: Ima li još uvek prednosti?

I pored gubitaka, Leopard-2 tenkovi imaju određene prednosti, poput:

- Skladištenja municije u kupoli sa sigurnosnim panelima za eksplozije, što povećava šanse posade za preživljavanje posade.
- Naprednih sistema za upravljanje vatrom.

Međutim, u realnim uslovima ratovanja pod dominacijom dronova, te prednosti često ostaju potpuno neiskorišćene.

Novi tenkovi stižu iz Australije: Abrams M1A1 za Ukrajinu

U međuvremenu, Ukrajina će uskoro dobiti 49 američkih tenkova M1A1 Abrams, koje isporučuje Australija.

Ministar odbrane Australije, Pet Konroj, potvrdio je da su tenkovi spremni za transport, iako su prethodno isporuke odlagane zbog tehničkih izazova i američke dozvole za reeksport.

Prvi M1A1 je već natovaren na brod, ali mesto i datum dolaska ostaju tajni iz bezbednosnih razloga. Prethodno isporučeni tenkovi Abrams prošli su pakao, isto kao i nemački Leopardi.

Abrams – novi problem na frontu

Ukrajinska posada koja koristi Abrams M1A1 tenkove već je ranije upozorila da:

- Nisu otporni na dronove i FPV napade
- Imaju problema sa kondenzacijom i elektronikom
- Teško se održavaju i nisu prilagođeni ‘ukrajinskim uslovima‘

Ruska strana je već odavno zarobila pozamašan broj Abramsa, od kojih je jedan izložen zajedno sa Leopard-2 kao trofej. Da je ukrajinsko ratište već odavno razotkrilo sve slabosti ovog glavnog američkog tenka.

Zaključak: Nijedan tenk nije neuništiv

Iako ruski narativ pokušava da prikaže Leopard-2 kao “nemačko smeće”, činjenica je da svi tenkovi gube u susretu sa modernim dronovima, topništvom i ATGM sistemima.

Rat u Ukrajini je postao licemerni poligon za testiranje zapadnih tehnoloških granica oklopne borbe, a budućnost tenkova zavisi od njihove sposobnosti da se prilagode bojištu na kome sada dominiraju bespilotni sistemi.

Izvor