Stiže 'T-100': Rusija je potvrdila da priprema novu klasu tenkova za proizvodnjuU septembru 2023. godine ruski državni mediji izvestili su da će fabrika tenkova Omsktransmaš ponovo pokrenuti proizvodnju glavnog borbenog tenka T-80, uz izveštaje koji ukazuju da su borbene sposobnosti te klase ostavile snažan utisak kako na osoblje koje upravlja njima, tako i na Ministarstvo odbrane. T-80 je bio daleko najskuplja i najsposobnija klasa tenkova u Sovjetskoj armiji, i uprkos tome što je bio tri puta skuplji od T-72, nabavljen je u veoma velikom broju kako bi činio okosnicu flote od ranih 1980-ih. Mnogo veći proizvodni i operativni troškovi te klase u poređenju sa T-72, međutim, naveli su rusko Ministarstvo odbrane da favorizuje T-72 nakon raspada SSSR-a, pošto se smatralo da je T-72 isplativiji i bolji. Ova odluka, doneta u vreme ekonomske krize 1990-ih, naišla je na značajan otpor većeg dela vojnog rukovodstva zbog značajno superiornih sposobnosti koje je T-80 zadržao. Kao rezultat toga, klasa tenkova je prestala da se proizvodi oko 1996. godine, dok je najnovija verzija T-72, znatno poboljšani T-72BU, preimenovana u T-90.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tokom 1980-ih pet glavnih pogona proizvodilo je glavne borbene tenkove za Sovjetsku armiju, a Omsktransmaš je bio jedan od tri najveća pored fabrike. Uralvagonzavod koja se nalazi na Uralskim planinama i fabrike Malishev koja se nalazi u današnjoj Ukrajini. Fabrika Omsktransmaš proizvodila je tenkove T-54/55 tokom većeg dela Hladnog rata do kasnih 1970-ih, do tada isključivo za izvoz, pre nego što je pretvorena u proizvodnju T-80. Tako su do kraja Hladnog rata postojala dva objekta za proizvodnju T-80 i tri za proizvodnju T-72, pri čemu je ovaj drugi takođe izgrađen po licenci u Poljskoj, Čehoslovačkoj i Jugoslaviji. Omsktransmaš je imao ambiciozan program u toku od kasnih 1980-ih da razvije T-80 u tenk sledeće generacije, koji je konceptualno bio sličan T-14 koji se trenutno proizvodi na niskom nivou u Uralvagonzavodu sa posadom smeštenom u oklopnoj kapsuli i kupolom bez posade. Pošto se postsovjetska ruska ekonomija brzo smanjivala, tenk je plasiran stranim klijentima za finansiranje pod imenom Crni Orao. Međutim, pošto je Rusija stavila embargo na mnoge od svojih vodećih potencijalnih klijenata, uključujući Irak, Iran, Libiju i Severnu Koreju, finansiranje nikada nije ostvareno.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slično kao što je sledeća generacija T-72 dobila naziv T-90, tako je i to vrlo verovatno, iu skladu sa preovlađujućim trendovima u ruskom imenovanju svojih glavnih borbenih tenkova za novu varijantu T-80 koja će biti preimenovana. Oznaka 'T-100' ili 'može se spekulisati i imala bi smisla hronološki, i imajući u vidu očiglednu preferenciju za imena koja imaju dramatičnu težinu. Za razliku od T-90, koji je direktno nasledio T-72 u proizvodnji, a kratak period se čak i proizvodio uz njega, postojaće oko 30 godina razmaka između proizvodnje poslednjih sovjetskih T-80 i novog proizvodnog modela. To znači da se očekuje da će razlika u sposobnostima biti mnogo veća od one između poslednjih modela T-72B i osnovnog ranog T-90. Ostaje neizvesno u kojoj meri će dizajn T-80 biti modernizovan, međutim, posebno da li će i u kojoj meri biti ugrađeni elementi iz dizajna „Crnog Orla“.
Najekstremniji slučaj za novi program T-80 mogao bi biti napor finansiran da se razvije tenk sledeće generacije zasnovan na dizajnu, koji bi mogao biti obećavajući od potpuno čistog dizajna T-14 koji proizvodi Uralvagonzavod. Ekstremna kašnjenja u razvoju T-14 znače da bi konkurentski tenk mogao da obezbedi dragocenu zaštitu od programa T-14, istovremeno stavljajući povećan pritisak na Uralvagonzavod da ga sprovede. Ipak, s obzirom da Uralvagonzavod sada poseduje Omsktransmaš, i tako ima potpuni monopol na proizvodnju ruskih tenkova, opcije za povećanje efikasnosti kroz konkurenciju ostaju ograničene. Vrlo je verovatno da će novi T-80, verovatno sa novom oznakom, proizvesti najsposobniji ruski tenk, osim eventualno samog T-14.
Izvor
