O tenkovima uopšteno, opušteno i pošteno

[Brok]

Neobična fotografija ruskog tenka kojem je posle dejstva po njemu kupola tenka završila ispod asfalta

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Izgleda da se aktivirala municija u obrtom transporteru te je kupola odletela u vis, te je prilikom pada kupole na asfalt udarila tolikom silinom da se ukopala ispod zemlje.

[Brok]

Ratni tenkovi su na izmaku? Rusija se suočava sa alarmantnim nedostatkom do 2025.

10.12.2024.

Teški rat u Ukrajini doveo je rusku vojnu mašinu do tačke preloma, gde se gubici na bojnom polju, ekonomski napori i tehnološki nedostaci spajaju na način koji bi mogao da redefiniše kapacitet zemlje da održi svoju kampanju.

Ogroman danak na opremi—posebno tenkovima i artiljeriji—naprezao je čak i duboke rezerve sovjetske ere, sa proizvodnim kapacitetom koji je posustao pod teretom sankcija i logističkih izazova.

Pažljiviji pogled otkriva složen i sve krhkiji sistem, sa pukotinama koje se protežu izvan bojnog polja i u same temelje ruskog vojno-industrijskog kompleksa.

U srcu krize je neravnoteža između uništenja i proizvodnje. Svakog meseca ruske snage gube više tenkova i artiljerijskih sistema nego što njihove fabrike mogu da proizvedu. Podaci koje je prikupio Oriks — grupa koja pomno proverava vojne gubitke — pokazuju da je Rusija već izgubila preko 3.600 tenkova, 279 haubica i skoro 1.000 samohodnih artiljerijskih sistema i minobacača.

Ukupan gubitak oklopnih vozila premašuje 11.000, što je zapanjujući broj za svaku modernu vojsku. Čak i dok ruske fabrike rade punim kapacitetom, njihova proizvodnja je užasno manja da nadoknadi iscrpljenost bojnog polja.

Ova neravnoteža je pojačana Zapadnim sankcijama, koje su ugušile snabdevanje kritičnim komponentama, ostavljajući ključne proizvodne linije nesposobnim da zadovolje potražnju. Jedan od najalarmantnijih pokazatelja ovog pada je oslanjanje na obnovljene zalihe iz sovjetskog doba.

NATO panika!! Ruska fabrika oružja masovno proizvodi novi tenk T-90

Ruska fabrika naoružanja masovno proizvodi novi tenk T-90. Proizvodnja i razmeštanje T-90M "Proriv" naglašava posvećenost Rusije održavanju ogromnih oklopnih snaga. Napredne tehnologije tenka i dokazana borbena efikasnost u Ukrajini naglašavaju njegov značaj u vojnoj strategiji Rusije. Kako NATO odgovara na ovaj razvoj događaja, dinamika između ruskih tenkovskih sposobnosti i zapadnih odbrambenih mera nastaviće da oblikuje budućnost oklopnog ratovanja. Fabrika Uralvagonzavod, sa svojim kapacitetom da proizvodi stotine tenkova godišnje, ostaje u srcu ovog vojnog pejzaža koji se razvija.


Prema izveštajima Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI) i Međunarodnog instituta za strateške studije (IISS), otprilike 85% tenkova i oklopnih vozila raspoređenih na frontu nisu novo proizvedeni, već su prenamene iz dugotrajnog skladištenja.

Iako je ovo omogućilo privremeni odmor, satelitski snimci koje su analizirali nezavisni stručnjaci pokazuju da su ove rezerve presušile. U ključnim skladišnim objektima kao što je depo Vagzhanovo u Burjatiji, preko 40% uskladištenih tenkova i vozila je već stavljeno u upotrebu, prema istragama The Moscov Times-a.

Preostala oprema, često stara decenijama i loše očuvana, predstavlja značajne izazove za obnovu i borbenu gotovost.

Ovo pitanje dodatno otežava vidljiva degradacija ruskih proizvodnih kapaciteta. Ruski modeli T-90M, jednog od najnaprednijih tenkova u Rusiji, sada silaze sa proizvodnih linija bez kritičnih komponenti, kao što su laserski vođeni sistemi za ciljanje koji omogućavaju preciznu paljbu (prim. aut. da tenkovi nemaju laser za merenje daljine do mete, u to ne verujem, doduše merenje daljine do cilja se može izvršiti i ručno, odnosno uz pomoć končanice nišanske sprave, mada je sa laserom sve daleko lakše, brže, preciznije... a izmerena daljina do cilja ide u računar koji dodaje parametre meteoroloških uslova, odabira projektila i automaski vrši korekciju vatre).

Odsustvo ovih sistema, prvi put primećeno krajem 2023. godine, ozbiljno je uticalo na borbenu efikasnost ovih vozila. Majkl Džerstad, vojni analitičar u IISS, napominje da ovo predstavlja širi trend opadanja tehnološke sofisticiranosti, direktan rezultat sankcija koje su ograničile pristup naprednoj  elektronici i materijalima.

Prema Oriks-u, Rusija je već izgubila 120 T-90M, sa samo 175 isporučenih na front – broj koji je daleko ispod onoga što bi bilo potrebno da se nadoknade gubici na bojnom polju.

Ekonomske osnove ruskih vojnih napora takođe počinju da pokazuju znake naprezanja. Budžetski dokumenti predstavljeni Državnoj Dumi otkrivaju naglo usporavanje rasta vojne proizvodnje.

Unutar ruskog tenka T-90M u Ukrajini


Nakon snažnog povećanja od 30,2% u 2023. i 15,1% u 2024. godini, projekcije za 2025. pokazuju usporavanje rasta na samo 5%. Ova stagnacija odražava iscrpljenost brzih rešenja i lakih rešenja, kao i kumulativni uticaj sankcija koje su otežale nabavku čak i osnovnih materijala i komponenti.

Iza brojeva leži dublja priča o ljudskim i organizacionim troškovima ovog iscrpljivanja. Ruski vojnici se sve više šalju u borbu sa zastarelom i loše održavanom opremom, što pogoršava ionako visoku stopu žrtava.

Izveštaji sa fronta sugerišu da se posade bore da se prilagode neusklađenim ili nekompletnim sistemima, kao što su tenkovi kojima nedostaju odgovarajući senzori za ciljanje ili komunikaciona oprema.

Ovi nedostaci ne samo da smanjuju borbenu efikasnost već i narušavaju moral, sa anegdotskim dokazima koji ukazuju na rastuće nezadovoljstvo među trupama i njihovim komandantima.

Druga dimenzija krize je strateška kocka koju Rusija uzima sa svojom industrijskom bazom. U očajničkom pokušaju da održi svoje ratne napore, Moskva je ubrzala kanibalizaciju svojih preostalih zaliha, oduzimajući starije sisteme za delove kako bi novije održale u funkciji.

Ova strategija je inherentno neodrživa i postavlja ozbiljna pitanja o dugoročnom kapacitetu Rusije da postavi kredibilne konvencionalne vojne snage. Analitičari upozoravaju da bi se do 2025. zemlja mogla suočiti sa kritičnim nedostatkom tenkova i drugih oklopnih  vozila , što bi je primoralo da donese teške odluke o tome kojim frontovima da daje prioritet, a koji da napusti.

Podjednako zabrinjavaju i geopolitički posledice ovog pada. Tradicionalna ruska tržišta za izvoz oružja, koja su dugo bila izvor prihoda i uticaja, počela su da presušuju. Zemlje koje su se nekada oslanjale na rusko oružje sada traže negdje drugdje, navodeći zabrinutost oko kvaliteta i pouzdanosti.

Ova erozija tržišnog udela dodatno podriva sposobnost Rusije da finansira svoj vojno-industrijski kompleks, stvarajući začarani krug opadanja kapaciteta i sve veće izolacije.

Uprkos ovim izazovima, čini se da je Moskva odlučna da nastavi napred, oslanjajući se na gole brojeve kako bi savladala svoje protivnike. Maks Bergman, ekspert Centra za strateške i međunarodne studije, napominje da ova strategija nosi inherentne rizike.

„Kvantitet ima svoj kvalitet“, priznaje on, ali upozorava da je oslanjanje na masovnu proizvodnju inferiornih sistema gubitnički predlog u modernom bojnom polju kojim dominiraju preciznost i tehnološka superiornost.

Naredne godine će biti odlučujuće za vojnu sreću Rusije. Sa smanjenjem rezervi, opadanjem proizvodnje i pooštravanjem sankcija, sposobnost Kremlja da održi svoje ratne napore je u ozbiljnoj sumnji.

Kako se pukotine u njenoj ratnoj mašini budu širile, posledice će se širiti daleko izvan Ukrajine, preoblikujući globalni položaj Rusije i ravnotežu snaga u regionu. Za sada, pitanje nije samo koliko dugo Rusija može da se bori, već i po koju cenu – i sa kojim alatima – će to pokušati.

Izvor
Mnoge pomenute stavke koje navodno nedostaju za tenkove bih bezmalo mogao da im nabavim, laser i sredstva veze, samo da mi jave da li im treba za unutrašnju ili spoljnu radio vezu.
Šalim se malo, naravno da ne bih mogao da im ja nabavim bilo šta, niti bih to radio čak i da mogu, ali ovakve stavke bi srpska namenska industrija bez ikakvih problema mogla da Rusiju redovno snabdeva.
Mogli su da izmisle, umesto ovih besmislica, daleko smisleniju neistinu. Belorusija, Kina, Indija, Kazahstan, Nikaragva, Vijetnam, Srbija i na kraju Sirija (mada će se za Siriju još videti...) osvojili su odavno pomenute tehnologije i sirovine koje navodno nedostaju Rusiji za iste.

[Brok]

Kako se ruske tenkovske posade uvežbavaju za uništavanje tenkova NATO proizvodnje.

[Brok]

Jako lepa animacija urađena preko AI od kolega sa TV Fronta, povodom prodora Oružanih snage Rusije na svega tri kilometra od najvećeg rudnika uglja u Ukrajini „Pokrovskoja“



Izvor: TK FRONT vest

[Brok]

Ruska industrija uči brzo! Tenkovi T-90 i T-72 ekspresno modernizovani: „Današnji tenk više ne liči na onaj iz 2022“

31/12/2024
 
Ruski konzorcijum Uralvagonzavod objavio je 31. decembra 2024. završetak isporuka tenkova T-90M Proryv i T-72B3M Ministarstvu odbrane Rusije za tekuću godinu. Tradicionalno, tenkovi su ukrašeni ruskom zastavom i novogodišnjom jelkom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
„Naučno-proizvodna korporacija Uralvagonzavod uspešno je završila 2024. godinu realizacijom dva velika ugovora. Završne serije tenkova T-90M Proriv i modernizovanih T-72B3 isporučene su ruskom Ministarstvu odbrane.



U skladu s tradicijom, proizvođači tenkova su ukrasili borbena vozila postavljajući rusku zastavu na T-90M Proryv i novogodišnju jelku na T-72B3M“, navodi se u trijumfalnom saopštenju kompanije, prenetom od strane agencije Interfaks.

Antidron strukture i ometači kao deo modernizacije tenkova

Predstavnici Uralvagonzavoda istakli su da je od početka „specijalne vojne operacije“ (kako ruske vlasti nazivaju agresiju na Ukrajinu) na tenkovima izvedeno preko 100 promena u njihovom dizajnu.

„Na primer, svi tenkovi su sada opremljeni antidron mrežama i ojačanim gumenim zaštitama. Takođe, zadnji deo tenka i odeljak za motor i transmisiju dobili su dodatnu zaštitu. Pored toga, sada su opremljeni sredstvima za smanjenje radarskog odraza i sistemima elektronskog ratovanja za borbu protiv dronova“, saopštili su predstavnici kompanije.

„Tenk s početka 2022. i tenk s kraja 2024. su, moglo bi se reći, dva različita borbena vozila. Na primer, kada je reč o zaštitnim sistemima, mnogi izazovi s kojima smo se suočili nisu bili predviđeni. Međutim, odmah su izvršene potrebne izmene. Naši projektanti radili su danonoćno, a radnici u fabrici brzo su implementirali promene na vozilima koja su već bila u proizvodnji“, izjavio je generalni direktor kompanije, Aleksandar Potapov.

T-90M Proriv – najnapredniji ruski tenk

Tenk T-90M Proriv predstavlja najnapredniji model u porodici T-90 i najpogodniji je za savremene borbene uslove zahvaljujući integrisanoj zaštiti, automatizovanom sistemu za upravljanje vatrom i merama za povećanje preživljavanja na bojnom polju.

Vozilo je dobilo potpuno novu kupolu, različitu od one u serijskoj proizvodnji, kao i snažniji motor od 1.130 konjskih snaga. Proriv je opremljen topom kalibra 125 milimetara, koji omogućava uništavanje neprijateljskih tenkova na udaljenosti do pet kilometara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Pored toga, mogućnost razmene podataka s drugim borbenim vozilima u realnom vremenu postala je jedna od glavnih karakteristika ovog modela.

Oklop tenka je ojačan bočnim pločama s modulima dinamičke zaštite Relikt. Takođe, tenk je dobio novi top kalibra 125 milimetara sa povećanom trajnošću cevi, novu radio-stanicu R-168-25U-2 Akveduk, modernizovanu opremu za gašenje požara i višenamenski nišan Sosna-U.

Ruska industrija, vođena iskustvom stečenim u sukobu u Ukrajini, brzo se prilagodila novim izazovima na bojnom polju.

Modernizacija tenkova T-90M i T-72B3M pokazuje spremnost Rusije da implementira tehnološka rešenja u cilju povećanja efikasnosti i preživljavanja svojih borbenih vozila u savremenim vojnim sukobima.

Izvor
Nikako mi nije jasno, a odavno smo upoznati sa tenkom T-90M Proriv da taj tenk nije dobio novi naziv tipa T-95 ili T-100. Kao što se i navodi u tekstu ovog priloga, primer tenk T-90, T-90A ili T-90S nema nikakve veze sa tenkom T-90M (dobro ne baš nikakve, ali razlike su drastične), čak im ni kupola nije iste dimenzije.
Ilustracije radi, iako je već postovan ovaj prikaz, evolucija kupole tenka T-90, T90A i T-90M.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uralvagonzavod se nalazi u gradu Nižnji Tagil (Нижний Тагил), u Sverdlovskoj oblasti na Uralu. Ovaj grad je jedan od glavnih industrijskih centara Rusije, posebno poznat po teškoj industriji i vojnoj proizvodnji.

Uralvagonzavod je najveća fabrika tenkova u Rusiji i jedna od najvećih na svetu. Tu se proizvode tenkovi kao što su T-72, T-90, kao i moderni T-14 Armata. Pored vojnih vozila, fabrika proizvodi i teretne vagone, što objašnjava deo naziva „vagonzavod“.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kubovac]

"Ajde časkom da namestimo pogonski točak!"

Ugradnja pogonskog točka na tenk T-64:

[Kubovac]

Najbolji zapadni tenk, mišljenje ruskog oficira koji je učestvovao u NATO programima

Svoje mišljenje o najboljem stranom tenku dao je ruski oficir koji je u prošlosti učestvovao u programu NATO-a za mir, prekvalifikaciji viših oficira i vozeći vrhunske zapadne tenkove. Zanimljivo, retko, stvarno mišljenje Feliksa Oganesijana u epizodi programa Vojnog prijema o najboljem zapadnom tenku NATO-a. Ruski oficir je vozio američke tenkove Abrams, nemački tenk Leopard, francuski tenk Leclerc i britanski tenk Čelendžer.

[Brok]

Gubici ruskih tenkova su naglo porasli: Preko 3600 tenkova je palo 2024.

05.01.2025.

Ukrajinske snage su 2024. godine zadale značajne udarce ruskim oklopnim sposobnostima, navodno uništivši ili oštetivši više od 3.000 tenkova i skoro 9.000 drugih oklopnih vozila.

Ova zapanjujuća stopa osipanja pokreće ozbiljna pitanja o sposobnosti Rusije da izdrži takve gubitke u srednjem roku, posebno kada je njena odbrambena industrijska baza pod pritiskom.

Prema podacima ukrajinskog Generalštaba , od 1. januara 2024. do 1. januara 2025. godine ukrajinske trupe su uklonile 3.689 tenkova, 8.956 borbenih vozila pešadije (IBM), 13.050 artiljerijskih sistema i 407 sistema PVO. Ove brojke ilustruju kontinuiranu i sistematsku degradaciju ruske vojne opreme tokom cele godine.

Oriks baza podataka je probila 100 izgubljenih ruskih tenkova T90M. Prikaz  gubitaka T-90M



Ovako veliki gubici ne samo da su oslabili ruske frontove, već su i opteretili njihovu logističku infrastrukturu i infrastrukturu za popravku, otežavajući napore da se održi operativna spremnost.

Najintenzivniji gubici zabeleženi su tokom pojačanih ofanzivnih dejstava u Donjeckoj oblasti tokom septembra i oktobra 2024. Tokom ovog perioda, ruske snage su navodno izgubile najmanje 197 tenkova, 661 oklopni transporter (APC) i 65 velikih artiljerijskih sistema.

Ovi gubici su verovatno pogoršani u letnjim mesecima juna i jula kada su ruske jedinice pokušavale česte mehanizovane napade u zapadnoj Donjeckoj oblasti, operacije koje su često kulminirale značajnim gubicima vozila.



Velika učestalost ovih napada sugeriše strateški pritisak ruskih snaga da povrate izgubljeno tlo. Ipak, visoka cena opreme izazvala je zabrinutost oko održivosti takve taktike.

Stope proizvodnje ruskih oklopnih vozila ukazuju na sve strašnije izglede. Vojni analitičar Kostjantin Mašovec primetio je početkom 2024. da ruska odbrambena industrija može da proizvede ili temeljno modernizuje samo oko 250 do 300 tenkova godišnje i da popravi sličan broj.

Ovaj kapacitet je daleko ispod 3.600 tenkova za koje Ukrajina tvrdi da ih je neutralisala samo u toj godini. Ovo neslaganje naglašava kritičnu ranjivost ruskog vojno-industrijskog kompleksa, koji se bori da održi korak sa zahtevima dugotrajnog sukoba.

Britanski međunarodni institut za strateške studije (IISS) je potvrdio ove izazove, sugerišući da, iako bi Rusija mogla privremeno da održi trenutne stope gubitaka korišćenjem zaliha iz sovjetske ere, takvi napori imaju jasno ograničenje. Od početka 2024. godine, IISS je procenio da bi Rusija mogla da nastavi ovim tempom gubitaka do otprilike 2026. godine, u velikoj meri u zavisnosti od renoviranja starijih vozila iz skladišta.

Međutim, kvalitet i borbena efikasnost ovih starijih vozila su pod znakom pitanja, jer su mnoga decenijama bila skladištena u neoptimalnim uslovima, potencijalno ugrožavajući njihovu pouzdanost na bojnom polju.

Satelitski snimci i analize iz izvora društvenih medija koji prate ruska vojna skladišta pružili su dalji uvid u iscrpljivanje ruskih rezervi. Do kraja decembra, procene su pokazale da je Rusija imala oko 47 procenata svojih predratnih rezervi tenkova, 52 procenta svojih IFV-a i 45 procenata svojih transportera koji su ostali u skladištu.

Značajno je da su noviji modeli poput T-90 i T-80 u velikoj meri korišćeni, dok stariji modeli u skladištu pate od vremenskih i vremenskih uticaja. Ovo oslanjanje na zastarelu opremu naglašava izazove sa kojima se suočava ruska vojska dok pokušava da popuni svoje redove usred tekućih gubitaka.

Ove sve manje rezerve i rastuće stope gubitaka, skoro utrostručene one iz prvih godina sukoba, sugerišu kritičnu prekretnicu. Projekcija IISS-a iz početka 2024. da bi Rusija mogla da zadrži gubitke u oklopnim vozilima do 2025. možda više neće važiti.

Kako se ruske snage suočavaju sa sve većim izazovom da popune svoje oklopne flote koje je sve manje, održivost njihovih ratnih napora sve više dolazi u pitanje.

Dugoročne strateške implikacije za Rusiju su duboke, jer bi kontinuirani gubici ovog obima mogli ozbiljno da potkopaju njenu sposobnost da projektuje moć i održi teritorijalnu kontrolu u spornim regionima.

Štaviše, pritisak na rusku odbrambenu industrijsku bazu mogao bi dovesti do širih ekonomskih i političkih reperkusija. Potreba za povećanjem proizvodnje usred međunarodnih sankcija i ekonomskih ograničenja može naterati Rusiju da preusmeri resurse iz drugih kritičnih oblasti, pogoršavajući domaće izazove.

Kako se rat nastavlja, odnos snaga na bojnom polju mogao bi se odlučno promeniti u korist Ukrajine, pod uslovom da zadrže trenutnu stopu iscrpljivanja i dobiju stalnu podršku svojih međunarodnih saveznika.



U kontekstu sukoba koji je u toku i značajnih gubitaka u oklopnim vozilima, ruska postrojenja za proizvodnju tenkova našla su se pod intenzivnom kontrolom. Ove fabrike su sastavni deo napora zemlje da popuni svoje osiromašene oklopne snage.

Primarne fabrike za proizvodnju rezervoara u Rusiji uključuju Uralvagonzavod u Nižnjem Tagilu, Omsku fabriku transportnih mašina i fabriku Kirov u Sankt Peterburgu. Svaki od ovih objekata igra ključnu ulogu u proizvodnji i modernizaciji ruskog oklopnog voznog parka.

Uralvagonzavod, koji se nalazi u Nižnjem Tagilu, najveći je proizvođač tenkova na svetu i primarni proizvođač glavnih ruskih borbenih tenkova (MBT). Ovo postrojenje je odgovorno za proizvodnju serije T-90, koja uključuje T-90A i napredniji T-90M.



T-90M se posebno promoviše zbog svoje poboljšane zaštite, vatrene moći i mobilnosti, sa naprednim kompozitnim oklopom i modernim sistemom za kontrolu vatre.

Uralvagonzavod je takođe uključen u razvoj i ograničenu proizvodnju T-14 Armata.

Ruski MBT nove generacije, koji je bio široko objavljen, ali ostaje u relativno malom broju zbog proizvodnih i finansijskih izazova.

Omska fabrika transportnih mašina, koja se često naziva jednostavno Omsktransmaš, specijalizovana je za proizvodnju teških oklopnih vozila, uključujući seriju T-80. T-80, prvobitno razvijen u kasno sovjetsko doba, prošao je kroz razne nadogradnje, što je rezultiralo modelima poput T-80BVM.

Ova modernizovana verzija uključuje poboljšani oklop, novi sistem za kontrolu vatre i mogućnost rada u ekstremnoj hladnoći, što je čini pogodnom za primenu u teškim okruženjima kao što je Sibir.

Omsktransmash nastavlja da unapređuje starije T-80 na BVM standard, sa ciljem da produži njihov radni vek i poboljša efikasnost na bojnom polju.

Fabrika Kirov u Sankt Peterburgu, iako je istorijski poznata po proizvodnji tenkova KV i IS tokom Drugog svetskog rata, sada se prvenstveno fokusira na održavanje i modernizaciju postojećih oklopnih vozila.

Ova fabrika igra pomoćnu ulogu u ruskoj strategiji oklopnih vozila nadogradnjom starijih tenkova, kao što je T-72, ​​na standarde T-72B3 i T-72B3M. Ove nadogradnje uključuju moderne sisteme za kontrolu vatre, poboljšane motore i poboljšanu zaštitu oklopa, osiguravajući da stariji tenkovi ostanu relevantni za borbu.

Uprkos ovim naporima, proizvodni kapacitet ovih fabrika ograničen je nekoliko faktora, uključujući međunarodne sankcije, logističke izazove i zastarelu infrastrukturu.

Procenjuje se da je kombinovana proizvodnja novih i modernizovanih tenkova iz ovih postrojenja između 250 i 300 jedinica godišnje, što je daleko ispod brojeva potrebnih da bi se nadoknadili gubici u Ukrajini.

Pored toga, oslanjanje na dizajn i zalihe iz sovjetske ere dodatno komplikuje sposobnost Rusije da postavi moderne i tehnološki napredne oklopne snage.

Kako se sukob nastavlja, pritisak na ove proizvodne pogone će se verovatno intenzivirati, a Kremlj se zalagao za povećanje proizvodnje uprkos postojećim ograničenjima.

Kapacitet Uralvagonzavoda, Omsktransmaša i fabrike Kirov da ispune ove zahteve biće ključni faktor u određivanju dugoročne održivosti sposobnosti ruskih oklopnih vozila.

Izvor

[Zaslon]

Mala pauza od nove "ofanzive" OSU u Kurskoj oblasti ....

Retka tenkovska bitka u susretanju (uopšte retka bilo kakva tenkovska bitka) koja se odigrala na ulazu u selo Elizavetovka zapadno od Pokrovska.

Ruska jurišna kolona od jednog tenka i tri BVP bukvalno naleće na dva ukrajinska tenka poslata u susret napadačima.

Ruski i ukrajinski tenkovi promašuju svoje prve ispaljene granate jedni na druge (ja mislim da ovde nema više od 50m u prvom momentu, i da ovako promaše neverovatno ali ako tu stavimo stres, trenutno psihofizičko stanje posada, njenu obučenost ... ). Treći hitac ruske posade pogađa metu, izazivajući još jedan promašaj neprijatelja, nakon čega sledi čitav niz direktnih pogodaka ruskog tenka, uništavajući ukrajinski tenk.

Drugi ukrajinski tenk je bio prinuđen da se povlači nazad a da nije ni ušao u bitku, pošto Ukrajinci nisu mogao da ostvari svoju kvantitativnu prednost u tenkovima zbog susreta na uskom putu, sa obe strane ograničenu drvećem (i stubovima električnih vodova)

Pribranost i dobar rad ruske posade ne samo da su im omogućile da izađu kao pobednici iz ove bitke, već su i spasile živote BVP i pešadije u njima. Da su neprijateljski tenkovi ranije uspeli da dođu do raskrsnice na periferiji sela, rusku kolonu bi u polju dočekali vatrom, imajući prednost u broju cevima.

Video: Sladkov_plus

Izvor: Военный Осведомитель

[Boro Prodanic]

Drugi ukrajinski tenk je bio prinuđen da se povlači nazad a da nije ni ušao u bitku, pošto Ukrajinci nisu mogao da ostvari svoju kvantitativnu prednost u tenkovima zbog susreta na uskom putu, sa obe strane ograničenu drvećem (i stubovima električnih vodova)

Na 1:20 čini mi se da je i drugi ukrajinski tenk pogođen ali očigledno nije onesposobljen.