O tenkovima uopšteno, opušteno i pošteno

[dzumba]

Текст из "Форбес"-а је заиста испод нивоа који "Форбес" сматра да има. Боље би им било да се држе економије и да се мани плитке и наручене пропаганде. Текст је интрониран пропагандно и намењен је украјинској и западној јавности ради јачања морала. За сваког ко прати ситуацији на фронту у Украјину овај текст је просто речено "шалабајзерски".

На пример, чињеница је да се ПОВР заиста ређе користе у борби против тенкова. Прво, зато што је тенкова мање у првој линији и са једне и са друге стране. Амање их је јер су тенкови прва мета и БПЛ и артиљерије и пешадије са ПОВР, па трпе несразмерне губитке. Огроман проблем је врло велико ПТ запречавања минама тенкорпоходних праваца (повећана дубина и ширина минских поља и број мина у пољима). Друго, јер су БПЛ у бољој прилици да открију циљ и да дејствују. Технологија БПЛ (домет, носивост, отпорност на ометање, техника управљања) су рапидно побољшани за ових скоро три године рата. БПЛ "виде" у ширину и одозго, за разлико од оператера ПОВР који гледају са нивоа тла (рова). Треће, да је аутор текста погледо  пар руских снимака одбијања украјинског напада на Курском делу фронта,  приметио би да су Руси дејствовали (и то врло успешно) са ПОВР из хеликоптера К-52 а не само из БПЛ.

Наравно да је могуће да Украјинци остваре "премоћ" у тенковима на неком одсеку фронта. И врло вероватно су то и постигли код ове последње "офанзиве" у Курској области (пре недељу дана). И прошли су као "боси по трњу" управо из побројаних разлога. Сад сигурно имају још пар десетина мање тенкова.

[Brok]

Još jedan uništen ruski tenk sa FPV dronom kamikazom u oblasti Dombasa. Pored ERA Kontakt-5, Mangale i kaveza operater drona "našao" je jedino nebranjeno mesto na tenku, predeo žaluzina koji vodi do motora. Izuzetno su vešti operateri dronova, ovako nešto nije nimalo lako izvesti. Posle ga dovršava sa frontalne strane kada je tenk u mirovanju napušten od posade i pešadije koja se prebacivala tenkom.



Ponekad igram igru simulaciju FPV Kamikaze Drone, i baš se ova simulacija u početnoj godini rata koristila za obuku operatera dronova.
Moji prvi pokušaji u pomenutoj simulaciji nisam ni sada ništa posebno bolji

[Brok]

Kako postati nevidljiv tenkista? Revolucionarni, ali zakasneli eksperiment taktike prikrivene paljbe

25.01.2025.

Sinhrono dejstvo tenkova vođenom PT raketom

Napasti tenkom, a pri tom ne biti viđen? To je oduvek bila najveća želja tenkista jer je dejstvo tenka vrlo teško sakriti. Međutim, ratna praksa je pokazala da ništa nije nemoguće, samo je pitanje koliko se i kada može upotrebiti.

Setimo se da su u Četvrtom arapsko-izraelskom ratu arapski tenkisti prvi počeli da primenjuju rešenje koje se nametnulo već na početku okršaja. Kao što znamo, taj rat je definisao nove parametre gubitaka oklopa i dramatično skratio ratni i životni vek posada.

Čega su se Egipćani dosetili na Sinaju? Kada bi jedan tenk dejstvovao, izazvao bi veliki oblak peska koji se dugo ne bi slegao, pa bi na taj način dotični tenk bio neupotrebljiv…osim ako ne bi promenio položaj i napustio siguran zaklon ili poremetio stroj.

Tenkisti su to rešili na sledeći način: dok bi se slegala prašina, susedni tenk bi nišanio omogućavajući dalje dejstvo kolegi – i obratno.  Za ciljanje je korišćena jednostavna metoda paralakse (inače uobičajena u astronomiji), ali je davala rezultate, ili bar zbunjivala protivnika.

Kod tenkova i artiljerije paralaksa igra ulogu u podešavanju nišana, jer razlika u položaju optičkog nišana i cevi može dovesti do odstupanja pri gađanju. Zato se koriste korekcije paralakse da bi se obezbedila preciznost (prim. aut).

Metoda kojom se bavimo takođe nije nova, samo što je u vreme kada se pojavila bila veoma zahtevna s tehničkog stanovišta. Trebalo je da se pojave i razviju takvi sistemi komunikacija koji će omogućiti koordinirani  napad dva tenka preuzimanjem vođenja rakete ka cilju, ali ideja je bila tu! O čemu je reč?

Na jednom od najvećih tenkovskih poligona na svetu, Vitebsku u Belorusiji, gde su se uvežbavale generacije tenkista SSSR, izveden je više puta uspešno, posle dugogodišnjih ispitivanja, značajan eksperiment. Zbog čega ova epizoda zaslužuje pažnju?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Tenkisti su morali da nađu rešenje kako da što manje uočljivi dejstvuju vođenim raketama. Istovremeno, tražili su tako i način da se što bolje zaštite od njihovog dejstva, jer su se one veoma brzo razvijale.

Čime su se to bavili istraživači? Kao što znamo, tenkovi mogu posredno dejstvovati iz skrivenih pozicija i mrtvih uglova klasičnom municijom bez potrebe da vide protivnika. Za to im je bio potreban dobar, iskusan osmatrač na prikrivenoj poziciji koji, klasičnom artiljerijskom metodom navođenja, može da pravovremeno koordinira njihovo dejstvo, šaljući im podatke o efektima gađanja preko sigurnog kanala.

A može li se tako nešto postići pomoću navođenih PT raketa? Znamo da su PT rakete prvih generacija bile vođene žicom, a zatim i radijom. Za uspešno dejstvo bilo je potrebno da cilj bude sve vreme u vidnom polju. Taj zahtev, međutim, i  tenk koji lansira raketu zadržavao je u vidnom polju napadnutog.

Znamo da na tadašnjim sovjetskim tenkovima posredno dejstvo pt raketama nije bilo moguće jer tadašnje rakete nisu imale glave za samonavođenje i sistem automatskog traženja cilja. Međutim, radio-komandni kompleks vođenog oružja (комплексы управляемого вооружения – KУВ) koji se nalaziо na porodici tenkova ”T-64” i ”T-80” (s brojnim modifikacijama) kako bi se pomoću njega ispaljivale vođene rakete, posle odgovarajuće dorade i usavršavanja, omogućavaо је da se primeni i to ratno lukavstvo.

Napomena: KUV ne treba mešati sa našom skraćenicom SUV (sistem za upravljanje vatrom) jer je KUV samo deo kompleksa sistema za upravljanje vatrom.

Iz čega se sastojalo lukavstvo ove ideje?

Ono je, teorijski, bilo vrlo jednostavno: tenk koji se nalazi na prikrivenoj poziciji lansirao bi raketu, a drugi tenk, bliži protivniku i dobro zamaskiran, preuzimao bi upravljanje raketom i dovodio ju je do cilja. Reklo bi se – lepo kao ideja, ali kako to ostvariti? Kako da jedan tenk dejstvuje, a potom prepusti vođenje te rakete drugom tenku?

Više puta ponovljeni eksperimenti su u potpunosti dokazali da je to moguće, a radovi na tu temu često su objavljivani i razmatrani u raznim vojno-stručnim časopisima kojima je SSSR obilovao. Nema dokaza da je takav način dejstva korišćen u realnim uslovima. Tehnički je bio osvojen, što je već dovoljan razlog da se bolje upoznamo s tom idejom, kako bismo bolje razumeli razvojni put tenkova i njihovu mukotrpnu ulogu na ratištu.

Vreme nastanka ideje

Na nekim modelima tenkova su, kao što smo već naveli, postojali radijski sistemi za vođenje raketa. Međutim, reč je o kraju osamdesetih; to je vreme kada nije bilo mobilnih telefona, a civilizacija personalnih računara i digitalizacije bila je u svom osvitu – a moralo se napred.

Sovjeti su pokušali da problem reše postojećim sredstvima; zamisao je bila da se iskoristi postojeća oprema primenom nove taktike vođenja raketa. Učinjeno je to bez radikalnih izmena u tenkovima, već samo dodavanjem neophodnog bloka koji bi olakšao komunikaciju primopredaje vođenja projektila. Za njega je tek trebalo dokazati da li je upotrebljiv, ili je reč samo o idejama na papiru.  

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvi masovni KUV (kompleks navođenog oružja) koristio je, kako je već navedeno, radio-upravljanje. Bio je to prilično složen mehanizam koji je imao petnaestak različitih delova. Sve to je trebalo minijaturizovati i smestiti u ionako tesan tenk. Sovjeti (i ne samo oni) sagledali su ispravno značaj i prednost radijski navođenih PT raketa, ali i njihove nedostatke.

Najveći je bio taj što nije mogla da se postigne zadovoljavajuća preciznost gađanja. Zašto? Radio-talasi tenkova koji su dejstvovali blizu jedan drugom imali su vrlo ograničen broj frekvencija, pa je u kanalima dolazilo do zagušivanja i entropije. Minimalno bočno rastojanje između tenkova u liniji trebalo je da bude bar 30 metara, što je opasno ugrožavalo dotadašnju taktiku rapidnog napada, a korišćenje vođenih raketa uslovilo dodatnim problemima taktičko-tehničke prirode.

Zašto je ova ideja uopšte stigla na poligon?

Bez obzira na tehničke teškoće, tenkisti su znali koliko je važno razviti ovaj sistem. Jedan od važnih činilaca zaštite tenka jeste što bolja prikrivenost njegovog dejstva. Ko je bar jednom video kako izgleda dejstvo tenka i kakav to demaskirajući efekat ima, zna o čemu je reč.

Kakva god da je maskirna šema primenjena (kombinacija mreže i inžinjerijskih radova, lansiranje će biti odmah uočeno optičkim, optoelektronskim, akustičkim i termalnim sistemima nadgledanja bojišta.

Posada koja je dejstvovala može da očekuje već posle pet do 15 sekundi protivnapad. Toliko ima vremena da se skloni ili da se brani manevrom, što je kod tzv. ”pametnih raketa” postalo bespredmetno.

Tenkisti, naravno, oduvek računaju  s raznim merama samozaštite. Međutim, ratište je uvek brzo nalazilo nove mere, jer su napadna sredstva razvijana brže i lukavije. Šta posada može da uradi kada uoči protivdejstvo posle svog hica?

Ukoliko nema u blizini neku uvalu gde može da se sjuri ili neki objekt iza koga može da se skloni u tih desetak, petnaest sekundi, malo toga joj preostaje.

Razumna je zato taktika tenkista da dejstvuju s prikrivenih pozicija, odande gde neprijatelj ne može da uoči bljesak i dim. Pored već spomenutog navođenja artiljerijskog tipa, razrađen je eksperimentalni sistem posrednog dejstva navođenom raketom uparivanjem kompleksa za navođenje s dva tenka.

Ovaj proces ima dve etape:
    1. Ispaljivanje i uvođenje rakete u polje upravljačkog kompleksa (KUV) koji će joj obezbediti navođenje na cilj.
    2. Navođenje na cilj.

Ova dva uslova ispunjavao je sistem vođenog naoružanja, ”9K112-1”. On je mogao da kontroliše radijski poluvođene rakete ”9M112”, ”9M112M”, ”9M112M2”, ”9M124” (Semi-automatic command to line of sight – SACLOS). Njega su činili osnovni elementi:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Blok upravljačkog kola ”9VZ87”.
    • Koordinator praćenja s mogućnošću pretraživanja, zahvata i automatskog praćenja izvora svetlosti na zadnjem delu lansirane pt rakete, pri čemu operator može da, merenjem ugaonih koordinata u odnosu na liniju nišanjenja, omogući korišćenje komande za lansiranje ”9C461”.
    • Pretvarač ”OP 900”.
    • Kalkulator – čitač podataka.
    • Predajnik radio-komandi.

Predstavimo i raketu koja je poslužila za ovaj eksperiment:
Kompleks ”Kobra” ima oznaku ”9K112(-1)”, dok je sama raketa označena kao ”9M112 (M)”. NATO joj je dao klasifikaciju ”AT-8 Songster” (ptica pevačica). Razrađena je za upotrebu najpre na tenkovima ”T-64B”, ali i na kasnijim modelima s topom kalibra 125 mm, a uvedena je u naoružanje još 1976. godine. Maksimalni domet joj je 4.000 metara i ta raketa se još uvek koristi. Na osnovu te rakete razrađen je kompleks ”9K119M Refleks-M”.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Na samoj raketi nalazi se radio-prijemnik i izvršni mehanizam u obliku upravljačkih površina – kormila. Grubo navođenje obezbeđuje da raketa bude na liniji viziranja cilja, a precizno navođenje korišćeno je u završnoj fazi leta.

Taj kompleks sastojao se od opreme za lansiranje rakete, kao i sistema komunikacije s nišanskim sistemom i stabilizatorom rakete. Takav, preslikan uređaj, treba da imaju oba tenka kako bi mogla da ostvare koordinaciju za sekvencijalno navođenje od strane dva odvojena činioca. Da bi dejstvo bilo uspešno mora se uraditi sledeće:

    1. Ispaliti raketu tako da ona uleti u vidno polje drugog tenka i bude u njemu dovoljno dugo da bi on   pomoću svog KUVA preuzeo vođenje i doveo je do cilja.
    2. Isključenje mogućnosti istovremenog slanja komandi raketi iz oba tenka, čime bi se raketa ”zaludela”, odnosno blokirala.  

Prvi zadatak se rešava tako što komandir tenka uračunava karakteristike mesta s kog dejstvuje i opredeljuje se prema sektorima u kojima je moguće izvršiti uparivanje dva tenka. Praktično rečeno, ne može se sa svake pozicije dejstvovati, jer postoji mogućnost da raketa brzo proleti mimo vidnog polja tenka koji treba da prihvati njeno vođenje i dovede je do cilja.

Ukoliko je upravljački kompleks drugog tenka spreman, a raketa u povoljnom vidnom polju, pristupa se najdelikatnijoj operaciji – preuzimanju komandi od tenka koji je raketu ispalio. Kako sprečiti da oba tenka mogu da u isto vreme komanduju raketom? Tako što se duplira radio-veza.

Predaja veze s prvog tenka odvija se isključivo na inicijativu drugog tenka, od onog trenutka kada je on raketu uočio. Na taj način tenk-lanser može samo da posmatra efekat i da se sprema za dalje dejstvo jer je njegov KUV blokiran od strane tenka koji je preuzeo navođenje.  

Sada, pri razvoju novih komunikacionih sredstava ovo izgleda kao srednjevekovna operacija. Međutim, u vreme kada se došlo na tu ideju, to je bila ideja iz budućnosti. Što je najvažnije, to je funkcionisalo!

Od 14 lansiranja na ciljeve koji su se nalazili na krajnjem dometu raketa, bilo je čak 12 pogodaka. Eksperiment je dokazao da je ideja dobra i izvodljiva! Tenk je mogao bezbedno i neprimetno da ispali raketu, da bi njeno vođenje preuzeo susedni kolega i uništio cilj.

Zašto to, ipak, nije stiglo na bojište?

Na poligonu su se uverili u prednost ovog načina dejstva. On je omogućavao i konstrukciju lakših, malogabaritnih raketa, kao i mogućnost prikrivene paljbe. I to je sve! Zašto? Zato što je na poligonu, pri idealnim uslovima i odsustvu neprijatelja sve moguće. Sve ostalo je bilo protiv ovakve taktike.

Već tada je takav način dejstva isključio osnovne borbene kvalitete i prednosti tenka – pokretljivost i prodornost. Tenk nije zamišljen da kao artiljerijsko oruđe bude skriven iza nekog uzvišenja, mada su tenkovi povremeno korišćeni i za posredna gađanja. Štaviše, taj drugi tenk morao je mnogo ranije da dođe na položaj gde će se prikriti i čekati svoj trenutak, a to nije bilo lako izvesti neprimetno. To su samo dva tenka u zasedi.

A šta bi radili ostali tenkovi osamdesetih godina, kada se njihova brojnost merila u hiljadama komada? U međuvremenu, i ovu ideju, kratko vreme perspektivnu i podložnu razvoju, dezavuisao je nagli napredak kompjuterske tehnologije i digitalizacije, a zatim i pojava dronova.  

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Gledano s aspekta iskustva SVO, odgovor na pitanje – da li je moguće primeniti takvu zasednu tehniku danas – jeste vrlo lak. Pojava novih generacija polunavođenih i samonavođenih raketa (ispali i zaboravi) eliminisala je ovakav način koordinacije dejstva.

Čak i da nema takvih, samostalnih raketa, koordinaciju na putu leta rakete mogu sada obavljati i pojedinci izviđači, ali i dronovi; primopredajnici su sada veličine mobilnog telefona i nije im više potreban tenk da ih nosi. Što je još važnije, kretanje tenka na bojištu danas je nemoguće sakriti, jer je čak i pešadiji to veoma otežano pošto im nad glavama stalno ”vise” BPL.

Zahvaljujući minijaturizaciji svih mogućih sistema, jedna BPL (a nad ratištem ih ima na stotine) može da sa sobom ponese optoelektronska sredstva, kamere visoke rezolucije, termičke nišane, itd.

Onog momenta kada neko progovori preko radio-uređaja ili pošalje raketi radio-signal detektovan je i njegova pozicija je u trenutku, putem satelita, preneta protivniku. Pri tom se može i aktivno ometati. A tenk?  Da bi bio otkriven, čak i ne mora da uključi motor ili emituje, jer njegova ogromna masa proizvodi magnetno polje koje se lako može uočiti – i eliminisati.

Zašto je ovaj eksperiment važan? Kao što znamo, u naučnoj metodologiji  nije obavezno da svaki eksperiment bude uspešan kao takav. Naprotiv – i neuspešan eksperiment pokazuje put kojim ne treba ići. Ovaj eksperiment je pokazao tehničke vrednosti, ali ne i taktičke i to je presudilo da se ne pojavi na bojištu.

Autor: Dragi Ivić poznatiji kao Sirius
Izvor

[Brok]

Obzirom da se u ovoj vesti javljaju dva potpuno različita tenka, najbolje je da ovde postujem narednu vest.
Kijev: Naš „neuništivi“ tenk Leopard 1 preživeo čak 11 udara ruskih dronova, evo i video dokaza!

27.01.2025.
 
Ukrajinski tenk Leopard 1 navodno je preživeo 11 udara ruskih dronova.

Jedan od glavnih borbenih tenkova Leopard 1 ukrajinske vojske uspeo je da izdrži teške udare na bojnom polju. Iako je pogođen desetinama ruskih FPV dronova, tenk je nastavio da funkcioniše – gotovo normalno.

Ovaj slučaj, ako se potvrdi, može biti od posebnog interesa za generalštabe zapadnih zemalja, s obzirom na to da mnoge NATO zemlje raspolažu sa ovim starim modelom.

Primera radi, naši tradicionalni prijatelj na jugu, Grčka, poseduje jedan od najvećih arsenala tenkova Leopard 1 u svetu, sa skoro 500 jedinica ovog tipa.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kako su Ukrajinci učinili Leopard 1 „neuništivim“?

Leopard 1A5 tenk iz ovog incidenta nije bio običan oklopnjak. Ukrajinci su, koristeći iskustva iz trenutnog rata, opremili tenk dodatnim oklopom specijalno dizajniranim za zaštitu od udara dronova.



Zbog toga je ovaj slučaj posebno zanimljiv. Ako bi se grčki tenkovi Leopard 1 modifikovali na sličan način, njihova otpornost na pretnje koje predstavljaju turski dronovi na granici Evrosa i u Egejskom moru mogla bi biti značajno povećana.

Ukrajinska vojska je opremila svoje tenkove Leopard 1 raznim zaštitnim sistemima, ali konfiguracija prikazana u video materijalu deluje kao najefikasnija. Kijev je možda pronašao „zlatni standard“ za zaštitu tenkova od dronova.

Međutim, postoji mogućnost da je ukrajinska vojska preuveličala ovaj događaj u propagandne svrhe i da tenk prikazan u videu nije zapravo preživeo toliki broj udara ruskih dronova.

Video materijal i tvrdnje Kijeva

Video koji je objavljen navodno prikazuje jedan isti tenk na različitim lokacijama tokom bitke, dok trpi udare neprijateljskih FPV dronova. Nakon svakog udara, tenk nastavlja da se kreće normalno.

Kijev ovim snimkom želi da prikaže otpornost svojih tenkova na ruske dronove ali i da pomogne zapadnim prozivđačima u popravljanju ugleda opreme koju im šalju.

Međutim, nije moguće sa sigurnošću potvrditi da je u svim scenama prikazan isti tenk. Moguće je da su Ukrajinci koristili snimke različitih incidenata sa različitim tenkovima u propagandne svrhe.

Prema ukrajinskim izvorima, Leopard 1A5 iz videa preživeo je tri udara u prednji deo, dva u levu stranu i dva u zadnji deo vozila.

Rusi odgovaraju: Naš T-72B3 tenk izdržao više od 20 napada dronova i nastavio da dejstvuje

Istog dana, 26. januara 2025. godine sa ruske strane objavljen je video vezan za borbenu upotrebu modernizovanog ruskog tenka T-72B3, opremljenog dodatnim oklopom poznatim kao “Car-mangal“ ili “tenk-roštilj”.

Ova borbeno vozilo, koje pripada 4. motorizovanoj brigadi, pretrpelo je navodno više od 20 napada ukrajinskih dronova, uključujući precizne udare bojevih sredstava vođenih visokotehnološkim sistemima.

Tenk, kako tvrde Rusi, i dalje uspešno izvršava zadatke na frontu, uključujući uništavanje utvrđenja Oružanih snaga Ukrajine, evakuaciju ranjenika i dostavu municije. Prema rečima posade, dodatna zaštita poznata kao „mangal“ značajno je povećala izdržljivost tenka u uslovima intenzivne upotrebe neprijateljskih dronova i elektronskog ratovanja.



Zaista, treba napomenuti da su zapadni analitičari, uključujući publikacije The War Zone i Forbes, više puta isticali značaj ovakvih modernizacija. Po njihovom mišljenju, ovakve inovacije ne samo da smanjuju gubitke među oklopnim vozilima već i menjaju dinamiku borbe.

Kao i kod ukrajinskih tvrdnji, ovde takođe postoji mogućnost da je ruska vojska preuveličala ovaj događaj u propagandne svrhe i da tenk prikazan u videu nije zapravo preživeo toliki broj udara, ili da nije isti tenk u pitanju. Na vama je da procenite.

Upotreba dronova postala je ključna taktika u savremenim sukobima, a tehnologije usmerene na suprotstavljanje ovim pretnjama postaju od presudnog značaja.

Izvor

[Brok]

Zanimljiv snimak o ruskim posadama tenkova u Ukrajini



Ako ovo nije slučajnost, nedostaje kako tenku T-90M tako i drugim, uz pojavu nove pretnje dronova kamikaza posada tenka nema situacionu svest o bojištu te i nisu u tenku sem kada dejstvuju.
Slično je bilo pre 25-30 godina kada je usled nedostatka kamera i uopšte sprava za osmatranje iz tenka, kao i nemogućnost dejstvovanja sa NSV PAM-om 12.7 mm bez izlaženja iz tenka, izginulo prilično komandira tenka na samom luku tenka (otvoru za ulaz/izlaz u tenk). Dobar drug i kolega je poginuo upravo na luku tenka T-55 (pre toga bio na M-84) u toku marša dok je bio na PAM-u DŠK-a od šiptarskih terorista, jer nisu imali dobar pregled iz tenka.
Uvođenjem DUBS-a (daljinski upravljana borbena stanica) na tenkovima M-84AS kao i M-84AS1 i AS2 ta situacija je dosta bolja, bar kada je u pitanju dejstvo s PAM-om, ali su se pojavile nove jako opasne pretnje, poput dronova kamikaza koje stavljaju posade tenkova u ne baš zavidnu poziciju. Moraće tenkovi u budućnosti pored bolje oklopne zaštite da imaju daleko kvalitetnije kamere sa 360-stepeni pregledom. Za sada su to najbolje rešili Izraelci na tenku Merkava, uvođenjem kamera sa kvalitetnom rezolucijom, mada ne iz razloga dejstva dronova kamikaza već što su im teroristi Hamasa u urbanim sredinama Gaze bukvalno neopaženo prilazili do samog tenka te na njemu ostavljali IED koji može i da uništi tenk sa sve posadom.

Mislim da Rusi neće žuriti sa svojim T-14, jer je ukrajinsko ratište donelo mnoge nove izazove, koje bi morale biti u toliko hvaljenom ruskom T-14 svedene na minimum.
Takođe tu je i novi izraelski tenk Merkava Barak gde komandir tenka ima novi šlemafon Iron Vision koji funkcioniše slično kao pilotski viziri u borbenim avionima. Ovaj sistem koristi spoljne kamere postavljene na oklop tenka, omogućavajući posadi da "vidi kroz oklop" bez potrebe da izlaze iz tenka ili koriste periskope.

[micha]

   Ergela T-14 nije ni pravljena za evropske stepe već za Arktik. Zar ste zaista mislili da je Trampova ideja o kupovini Grenlanda nešto novo za šta Rusi neće biti spremni? Čitava serija novih borbenih vozila je predstavljena pre više godina i da se nikada, ali baš nikada do sad za ove tri godine krvavog rata nije pojavila na ukrajinskom ratištu govori u prilog ovoj činjenici. Ko je lud da propusti priliku da testira novo oružje u ratu koji se ionako vodi sada već i na teritoriji sopstvene države? Jednostavno, ta vozila nisu za to namenjena.

   Boravak komandira i nišandžije izvan kupole mi zaista nisu jasni i verovatno se dešavaju prilikom prebacivanja tenka sa jednog položaja na drugi u neposrednoj blizini linije ali ne u dometu protivnikovih oruđa, osim dronova. Bilo kakva vatra iz pešadijskog naoružanja bila bi u suprotnom fatalna za njih ovako nezaštićene, a o nailasku na PT minu da i ne govorimo. Njihovi pokreti i kretanje govore da osmatraju nebo i sigurno je to razlog ovakvog očajničkog poteza .

   Jeftini komercijalni dronovi obezvredili su oklopne jedinice na obe strane gde kineska igračka od par stotina evra onesposobljava tenk od dva miliona. Međutim, kolektivna svest uz pomoć AI uskoro će iznedriti rešenje za ovu krilatu gamad. Jeftino, svima dostupno i u velikoj meri efikasno! Procenjujem da će se to jako brzo, nekako u isto vreme desiti na obe strane pošto i jedni i drugi grčevito traže rešenje. U istoriji je poznato više slučajeva kada su naučnici, koji nisu znali za rad suparničke ekipe, u isto vreme otkrili istu stvar. Primer su Penicilin i tranzistor. Rešenje je svima pred nosom, jako je jednostavno i ne zahteva Hi Tech opremu a kada se jednom pojavi svima će biti iz prve jasno kako se može napraviti, tako da o nekom patentiranju nema govora već će biti pravi Open Source proizvod za anti dron zaštitu vozila, bunkera i zgrada. Dok se braća ne sete još nečega a daljinski upravljane zujalice će moći da se koriste samo za izviđanje i navođenje, pa da ih i odatle proteraju na rafove prodavnica igračaka, odakle su i došli.

[Brok]

Nemačka se odlučila za razvoj dva tenka, Leopard 2A8 i Panter KF51, iz nekoliko razloga koji se odnose na tehnološki napredak, tržišnu konkurenciju i strateške potrebe.

Leopard 2A8 predstavlja najnoviju iteraciju dobro poznate serije Leopard 2, koju proizvodi kompanija Krauss-Maffei Wegmann (KMW) inače međunarodni privatni konzorcijum je deo zajedničke nemačko-francuske grupacije KNDS, koja je nastala spajanjem KMW-a i francuskog proizvođača Nexter.

Leopard 2A8 zadržava proverenu platformu, ali je unapređen savremenim tehnologijama, uključujući napredne sisteme zaštite i poboljšanu elektroniku. Ovakav pristup omogućava kontinuitet u logistici i obuci, što je privlačno za postojeće korisnike Leopard tenkova.

S druge strane, Panter KF51 je potpuno novi koncept koji razvija kompanija Rheinmetall. Iako koristi telo tenka Leoparda 2A4, tenk KF51 donosi značajne inovacije, poput novog topa kalibra 130 mm, što predstavlja povećanje vatrene moći u odnosu na standardni 120 mm top kod Leoparda 2A8. Takođe, KF51 je opremljen naprednim sistemima za upravljanje vatrom i modularnim oklopom, što omogućava prilagođavanje različitim borbenim uslovima.

Važno je napomenuti da, iako je Rheinmetall uključena u proizvodnju komponenti za Leopard 2A8, poput topa, razvoj KF51 predstavlja njihov pokušaj da se pozicioniraju kao samostalni proizvođač glavnih borbenih tenkova. Ova situacija stvara konkurenciju između KMW i Rheinmetalla na tržištu tenkova, pri čemu obe kompanije nastoje da ponude različite prednosti svojim potencijalnim kupcima.

Što se tiče povezanosti između ova dva tenka, osim zajedničke upotrebe tela tenka Leoparda 2A4 kod KF51, obe platforme dele određene komponente i tehnologije, posebno one koje proizvodi Rheinmetall. Međutim, svaki tenk ima svoj jedinstveni dizajn i namenu, prilagođenu različitim potrebama i preferencijama korisnika.

U suštini, razvoj oba tenka odražava želju nemačke odbrambene industrije da odgovori na savremene izazove na bojnom polju, kao i da zadrži konkurentnost na globalnom tržištu vojne opreme.

Zanimljiv video prilog udruživanja nemačke kompanije Rheinmetall i italijanske kompanije Leonardo. Video analizira dva nemačka glavna borbena tenka – KF-51 Panter i Leopard 2A8 – u kontekstu italijanskih planova za modernizaciju svojih oklopnih snaga.

Italija je odobrila program vredan između 8.2 i 8.5 milijardi evra za modernizaciju svojih oklopnih snaga, uključujući nabavku 132 tenka Leopard 2A8. U početku su KNDS i Leonardo sarađivali na ovom projektu, ali su se kasnije razišli. Sada, Rheinmetall i Leonardo planiraju da isporuče novo borbeno vozilo pešadije italijanskoj vojsci u roku od dve godine i novi glavni borbeni tenk u roku od tri godine. Video datira od sedmog meseca 2024. godine.



Mogao bi neko kome je bliska ekonomija (odnosno korporativni kapitalizam) da nam malo približi sliku, da li u ovom slučaju ima "pobednika" koji osvaja tržište ili je sve komplikovanije.

[Brok]

Uralvagonzavod prikazao T-90M tenk sa naprednim Arena APS-om

05.02.2025.

Ruski proizvođač tenkova Uralvagonzavod, najveći proizvođač tenkova u zemlji, objavio je video snimak T-90M Proriv tenka opremljenog najnovijim aktivnim zaštitnim sistemom Arena-M (APS). Video je snimljen u zimskim uslovima i najverovatnije nedavno, s obzirom na to da je Uralvagonzavod najavio integraciju sistema Arena-M na T-90M tek krajem 2024. godine.  

Snimak T-90M sa Arena APS-om (sa X naloga našeg člana Andrei_bt)


Arena-M je napredni aktivni zaštitni sistem (APS) razvijen u Rusiji radi povećanja preživljavanja oklopnih vozila protiv modernih protivtenkovskih pretnji. Dizajniran kao nadogradnja originalnog Arena sistema, Arena-M uključuje novi radar, poboljšane protivmere i proširenu kompatibilnost sa različitim ruskim glavnim borbenim tenkovima i oklopnim platformama.  

Za razliku od tradicionalnog pasivnog oklopa koji se oslanja na debljinu i sastav materijala da apsorbuje ili odbije dolazeće projektile, aktivni zaštitni sistemi poput Arena-M detektuju, prate i presreću pretnje pre nego što stignu do vozila.  

Ovaj sistem je posebno usmeren na suprotstavljanje protivtenkovskim vođenim raketama (ATGM), raketnim bacačima granata (RPG) i drugim kumulativnim bojevim glavama koje postaju sve sofisticiranije i rasprostranjenije na savremenim ratištima.  

Kako funkcioniše Arena-M?

Jezgro Arena-M sistema čini visokofrekventni Dopler radar koji neprekidno skenira okolinu u potrazi za dolazećim projektilima. Ovaj radar je dizajniran da razlikuje stvarne pretnje od bezopasnih objekata poput sitnih ostataka, metaka iz streljačkog oružja ili prirodnih smetnji.  

Kada sistem detektuje dolazecu raketu ili RPG, u realnom vremenu izračunava njenu putanju i određuje optimalnu tačku presretanja. Skup zaštitnih protivmera, postavljenih oko kupole ili trupa tenka, tada se aktivira.  



Ove protivmere su u suštini male eksplozivne punjenja koja detoniraju na putanji dolazećeg projektila, stvarajući visoko-brzinski fragmentacijski oblak koji uništava ili skreće pretnju pre nego što dođe u kontakt sa tenkom. Ceo proces traje milisekundama, omogućavajući Arena-M sistemu da brzo uzastopno neutralizuje više pretnji.  

Prednosti Arena-M u odnosu na prethodne verzije

Jedno od ključnih poboljšanja Arena-M sistema u odnosu na njegove prethodnike jeste poboljšan domet detekcije i brže vreme reakcije. Ažurirani radar i računarski sistemi omogućavaju APS-u da reaguje na pretnje iz više pravaca, povećavajući njegovu efikasnost u složenim borbenim situacijama, gde neprijatelj može napadati iz uzvišenih položaja, urbanih sredina ili koordinisanim napadima.  

Ovo je značajan napredak u odnosu na ranije APS sisteme koji su imali ograničene sposobnosti u odbrani od simultanih pretnji.  

Pored svojih odbrambenih sposobnosti, Arena-M je projektovan tako da bude kompatibilan sa ruskim oklopnim vozilima. Testiran je i prilagođen za integraciju na T-90M glavni borbeni tenk i T-80BVM, dva najmodernija tenka u ruskom arsenalu.  



Postoje i izveštaji da se planira ugradnja Arena-M sistema na teže oklopne platforme poput T-72B3M i čak specijalizovana vozila poput teškog bacača plamena TOС-1A. Modularna priroda Arena-M sugeriše da bi mogao biti prilagođen za buduće ruske tenkove ili čak unapređen novim senzorima i protivmerama kako se protivtenkovsko naoružanje bude dalje razvijalo.  

Ograničenja i potencijalne ranjivosti Arena-M sistema  

Uprkos naprednim sposobnostima, Arena-M nije bez ograničenja i potencijalnih slabosti. Kao i svi aktivni zaštitni sistemi, njegova efikasnost zavisi od ugla i brzine dolazećih pretnji. Neke savremene rakete sa gornjim napadom, koje su dizajnirane da pogode tenk odozgo (prim.aut. poput Džavelina), mogu zaobići odbranu Arena-M ako sistem nije optimizovan za presretanje pod velikim uglovima.  

Takođe, tandem-bojeve glave, koje su uobičajene kod zapadnog i NATO protivtenkovskog naoružanja (pri.aut. pomenuti Džavelin), mogle bi nadmudriti Arena-M tako što bi aktivirale njegov odgovor eksplozijom prvog punjenja, pre nego što sekundarna bojeva glava nanese fatalni udarac. (*)

Još jedna moguća ranjivost leži u zavisnosti sistema od radara za detekciju. Iako je Dopler radar u Arena-M dizajniran da radi u uslovima elektronskog ometanja, sofisticirani elektronski ratni sistemi (EW) i dalje mogu imati sposobnost ometanja ili degradacije njegovih senzora, smanjujući njegovu efikasnost u sredinama gde su elektronske protivmere intenzivno korišćene.  

Dodatno, neka sledeća generacija protivtenkovskih raketa i "lutajućih municija" koristi veštačku inteligenciju za navigaciju i može prilagoditi svoju putanju u realnom vremenu, potencijalno izbegavajući aktivne protivmere zaštite.  

Kako bi se suočila sa ovim izazovima, Rusija kontinuirano unapređuje Arena-M sistem i istražuje potencijalna poboljšanja u softveru i strategiji raspoređivanja protivmera. Buduće verzije bi mogle uključiti višespektralne detekcione mogućnosti, uključujući infracrvene i optičke senzore, koji bi dopunjavali postojeći radar i poboljšali prepoznavanje pretnji.  

Takođe, napredak u tehnologiji "hard-kill" protivmera mogao bi dovesti do moćnijih i preciznijih presretača, sposobnih da neutrališu širi spektar pretnji, uključujući i projektile sa gornjim napadom.  

Afganit APS – potencijalna alternativa Arena-M sistemu

Pored Arena-M sistema, još jedan APS sa sličnim sposobnostima koji se razmatra za integraciju na T-90M jeste sistem Afganit. Prvobitno razvijen za sledeću generaciju tenka T-14 Armata, Afganit predstavlja napredniji i sofisticiraniji pristup aktivnoj odbrani, kombinujući radarski navođeno presretanje i elektronske protivmere.  

Dok se Arena-M oslanja prvenstveno na eksplozivne fragmentacione protivmere, Afganit koristi kinetičke presretače koji uništavaju projektile direktnim sudarom.  

Jedna od ključnih razlika između Afganita i Arena-M je u detekciji i angažovanju pretnji. Afganit koristi aktivni elektronski skenirajući radar (AESA), pružajući veći domet detekcije i preciznije praćenje dolazećih projektila. Ovo omogućava presretanje bržih i pokretljivijih projektila, uključujući određene vrste kinetičkih penetratora (APFSDS) koje većina tradicionalnih APS sistema ne može da zaustavi.  

Ukoliko Afganit bude u potpunosti integrisan na T-90M, to bi značajno poboljšalo njegovu sposobnost preživljavanja protiv najnovije generacije zapadnog protivtenkovskog naoružanja, uključujući Javelin, NLAW i lutajuće municije. Međutim, zbog visoke cene i složenosti, Afganit bi mogao ostati ograničen na elitne jedinice, dok bi Arena-M bio praktičnije i brže dostupno rešenje za ruske oklopne snage.

Izvor
* Ne verujem da bi Džavelin sa tandem bojevim glavama mogao da probije tenkove sa ERA Reliktom a to su T-90M, T-80BVM, T-72B3M i APS-om Arena-M. Evo iz kog razloga. Kod Džavelina je zamišljeno da prva bojeva glava neutrališe ERA dodatni oklop a potom druga bojeva glava da penterira osnovni oklop tenka. U slučaju kada postoji APS Arena-m ili Afganit, prva bojeva glava se "troši" tako što je neutrališe dejstvo APS-a, a druga bojeva glava nailazi na ERA Relikt, koja ne verujem da bi uspela da penetrira tenk čak ni u predelu gornje kupole gde tenk ima najtanji osnovni oklop (oko 40 mm) jer i na tim mestima postoji ERA Relikt.

Moram da dodam da APS Arena-M kao i APS Afganit su dosta skupi, te u ratnim uslovima ne verujem da će se raditi nadogradnja na T-90M, T-80BVM, T-72B3M i kao i najavljenom TOС-1A. Imamo ovde naređenje načelnika Glavne uprave tenkova Ministarstva odbrane Rusije, general-majora Aleksandara Šestakova da će svi ruski tenkovi, borbena vozila pešadije i oklopni transporteri dobiti APS „Arena-M“. Vest datira ako se ne varam iz 2022. godine i opet ništa nije urađeno po tom pitanju.

Pored svega, ostaju nam jeftini ali izuzetno efikasni dronovi kamikaze. Ako se ne uradi ništa po tom pitanju (Afganit može da deluje i na njih čak i odozgo, pitanje na koliko udara dronova) danas u modernom ratovanju kada tenk napada roj dronova kamikaza (čak iako tenk ima Mangalu i rešetke), ne vidim način kako bi APS Arena-M (pa čak ni APS Afganit) mogao da zaustavi recimo napad na tenk od roja dronova koji mogu brojati od 2 pa do 70-80 i više.

Čitao sam na jednom stranom blogu, da Kina radi na elektronskoj "mreži" koja bi u potpunosti zaštitila branjeno vozilo ili branjeno mesto od dejstva dronova kamikaza. Pitanje je kada će se takve mere protiv dronova kamikaza zaživeti u potpunosti.

[Brok]

Još nekoliko šema APS Arena-M na kupoli tenka T-90M Proriv

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Brok]

Uralvagonzavod je prikazao nove snimke ruskog tenka T-90M, opremljenog sistemom aktivne zaštite Arena-M. Prema izveštajima medija, kompleks pruža zaštitu na više nivoa, uključujući i napade dronovima. Vredi napomenuti da je nepoznato kako se sprovodi zaštita od dronova. Moguće je da optički senzori ili moduli zračenja postavljeni po obodu tornja takođe snimaju dronove. Kako funkcioniše zaštita Arena-M na tenk je u linku na video u komentarima na video. Napominje se da će tenkovi sa sistemom aktivne zaštite Arena-M uskoro biti isporučeni ruskim trupama.