O tenkovima uopšteno, opušteno i pošteno

[Brok]

O tenkovima uopšteno, opušteno i pošteno

Ovde je daleko stručnije objašnjeno kako radi sistem aktivne zaštite KAZ Arena-M.

Sistem aktivne zaštite tenka KAZ Arena-M je naslednik APS-a (Active Protection System) sistema Drozd, koji je sovjetska armija razvila prva na svetu. Sistem dodatne oklopne aktivne zaštite Sovjeti su počeli da razvijaju još daleke 1977. godine, najviše da bi dodatno zaštitila tenkove T-55. Podstaknuta ratom u Avganistanu ceo projekat je dodatno ubrzan te je Drozd uparen sa Štorom-1 koja ima elektrooptički sistem zaštite ili ometač, ali i ovako upareni sistemi dodatne zaštite su imali propuste. Zato je razvijen čitav niz aktivnih zaštita i stalno (kao i dan danas) se radi na njihovom razvoju, tako da je nastali čitavi nizovi sistema naziva Drozd, Drozd-2, Arena, Arena 1, 2, 3, Arena-E, KAZ Zaslon, Nož, KDZ Duplet, Akustik, itd.., ima ih jako puno. Navedeni su sovjestki sistemi. Razvoj i upotreba aktivne, pasivne i kombinovane dodatne zaštite tenka i drugih oklopnih vozila je obiman i svakako zaslužuje svoju zasebnu temu gde bi bili pojdinačno obrađeni.

Nekoliko prikaza
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prikaz razvoja dodatnih oklopnih zaštita na sovjetskim tenkovima


Prikaz kombinovane dodatne pasivne i aktivne zaštite ADS-a (Active Defense System) na BOV-u, kao i ostali elektronski sistemi zaštite tenkova i drugih oklopnih vozila.

[Brok]

Reč je o autpunjaču topa na ruskim tenkovima. Autpunjač topa 125 mm se deli u dve grupe, autpunjač topa na T-72, T-90, M-84 i druga grupa koja se nalazi u T-64 i T-80:

 

Jedan zanimljiv video o autopunjačima, njihovim manama i prednostima



Nikada nisam pakovao granate van obrtnog transportera (rasute po tenku), 22 projektila u OT-u su sasvim dovoljna.

[Bandzi]

Vidi se da autor drugog videa nije tenkista. Ali, da je pratio bar ovaj forum, znao bi da problem nisu projektili već barutna punjenja. Ona su ta koja mogu lančano detonirati, što dovodi do odletanja kupole.

Ali, da bi došlo do lančane detonacije, bar jedno barutno punjenje mora dobiti pogodak u kapislu, tako da se aktivira i dovede do lančane detonacije ostalih barutnih punjenja. U svakom drugom slučaju će jedno ili više barutnih punjenja izgarati (goreti) a ne detonirati.

Karuselu autopunjača nije potreban oklop sa gornje strane, već sa bokova (najbolje ceo krug) jer se takvim oklopljavanjem u određenoj meri smanjuje mogućnost da deo kumulativnog mlaza ili fragmenti potkalibarnog projektila udare u kapislu i aktiviraju je. Takva dodatna zaštita se ugrađuje u poslednje verzije modernizovanih T-72 i T-90.

Izlazak vozača kroz kupolu kod T-72 jeste izvodljiv, ali nimalo lako za izvesti u miru, a kamoli u ratu. Zavisi od položaja kupole, spretnosti i prisebnosti vozača u datom trenutku... ranjavanje, kontuzovanost, dim, požar, mrak, panika itd.

Ako bi se sav dodatni oklop, lim, sanduci i ostalo skinulo sa kupole T-90M i ostao samo osnovni oklop, gabariti i oblik kupole bi bili skoro isti (ako ne i potpuno isti) kao i kod T-90A. Sastav osnovnog oklopa u prednjem delu kupole je verovatno poboljšan kod T-90M, ali su gabariti osnovnog oklopa kupole ostali u zadatim TTZ.

Kod T-90M je samo 10 kompleta barutnih punjenja i projektila izmešteno van tenka. To znači da je unutar tenka i dalje ostalo 11 kompleta municije za top, koja je van obrtnog transportera. To izmeštanje jednog dela topovske municije je pre svega urađeno zbog potrebe za oslobađanjem prostora za smeštaj dodatne opreme u tenku.

[Brok]

Kod T-90M je samo 10 kompleta barutnih punjenja i projektila izmešteno van tenka. To znači da je unutar tenka i dalje ostalo 11 kompleta municije za top, koja je van obrtnog transportera. To izmeštanje jednog dela topovske municije je pre svega urađeno zbog potrebe za oslobađanjem prostora za smeštaj dodatne opreme u tenku.

Uopšte, čak ni na T-90M ne bih stavljao projektile iako su van kupole i tako su smeštene da imaju usmeren udarni talas u vis a ne prema posadi. Samo OT je sasvim dovoljan, naročito kada uzmemo u obzir i pojavu doronova.

Video mi je zanimljiv zbog kupola koje lete i do 100 m u visinu.

[Bandzi]

Naravno. Moderno ratovanje podrazumeva brze i što kraće akcije oklopa, gde je 22 projektila u autopunjaču sasvim dovoljno. Današnja tehnologija više ne dozvoljava masovne pokrete oklopa na velikom prostranstvu, gde će doći do okršaja oklopnih jedinica i gde bi za tako nešto bio potreban što veći borbeni komplet.

Manje grupe tenkova, obave zadatak što je moguće brže, ispale to što imaju i bežanija nazad.

To za kupolu koja leti u vis 100 metara je autor verovatno video na filmu.

[Brok]

Bandži, isto sam tako radio i pre 30 godina, kada nije bilo dronova, ali je bilo itekako drugih pretnji po tenk.

Da stavljam projektile u prednje desno "saće", to mi nije padalo na pamet, jedino kada je tenk u mirnodopskim uslovima, u tom slučaju se moralo, mada mi tada to i nije smetalo.

To za kupolu koja leti u vis 100 metara je autor verovatno video na filmu.

Imaš u samom video prilogu kako kupola leti dosta visoko (jedino ako nije manipulacija videa), ne bih rekao da leti 100 m, ali dosta visoko odleti.

[Bandzi]

Leti par desetina metara, ali baš 100 metara je preterivanje. Ipak je to oko 15 tona mase...


Nikada neću zaboraviti prvi ulazak u tenk M-84 koji je popunjen municijom po PS-u. Odmah sam se setio crtanog filma gde, ako se dobro sećam, patak Dača pali šibicu u mračnom skladištu sa eksplozivom 

[Brok]

Ovaj video je u priličnoj meri Zapadno nastrojen, ali izgleda da Rusi a ni Ukrajinci nemaju rešenje za dronove kada su u pitanju tenkovi a i ostala oklopna borbena vozila.

[Brok]

Počevši od nemačkog Schurzena u Drugom svetskom ratu, u razvoju novih tehnologija oklopa prepoznata je efikasnost eksplozivno-reaktivnog oklopa (ERA) kao efikasne metode odbrane od projektila sa kumulativnim punjenjem. Međutim, noviji ruski i ukrajinski tenkovi obloženi su ERA oklopom koji je efikasan i protiv potkalibarnih kinetičkih penetratora. U ovom videu objašnjavamo kako ERA deluje i kako se ovaj tip oklopa razvijao kroz vreme.

[Brok]

Američki, ruski i nemački potkalibarni kinetički penetratori

Od prvog svetskog rata i prvog tenka na bojnom polju, počela je trka u proizvodnji protivtenkovskog naoružanja. Glavno oružje koje tenk ima protiv drugog tenka jeste njegov top, a glavno protivoklopno streljivo danas su potkalibarni kinetički penetratori. U ovom videu ćemo videti kako je tekao njihov razvoj i kako danas stoje tri najvažnije države koje proizvode tenkove, što su naravno SAD, Rusija i Nemačka.