O tenkovima uopšteno

[Brok]

O Čobham oklopu

Čobham oklop je neformalni naziv za kompozitni oklop razvijen 1960-ih godina u Ustanovi za vojna vozila i inženjering, britanskom istraživačkom centru za tenkove u Čobham Lejnu u Čertiju. Ovaj naziv je postao uobičajen generički termin za kompozitne keramičke oklopne materijale. Druga neformalna imena za Čobham oklop uključuju Burlington i Dorčester. Specijalni oklop je širi neformalni termin koji obuhvata sve vrste oklopa sastavljene od sendvič reaktivnih ploča, uključujući Čobham oklop.

Unutar Ministarstva odbrane (MoD), Čobham se obično odnosi na neeksplozivni reaktivni oklop i keramičke kompozite, dok se Dorčester odnosi na dodatne oklopne pakete, primarno sastavljene od eksplozivnog reaktivnog oklopa i razmaknutog oklopa. Iako su detalji konstrukcije Čobham oklopa tajni, poznato je da se sastoji od keramičkih pločica u metalnim okvirima vezanim za podložnu ploču i nekoliko elastičnih slojeva. Zbog ekstremne tvrdoće keramike, ovaj oklop pruža odličnu otpornost na oblikovana punjenja kao što su visokoeksplozivne protivtenkovske (HEAT) metke i kinetičke penetratore.

Oklop je prvi put testiran na britanskom prototipu FV4211 i prvi put je upotrebljen na američkom M1 Abrams tenku. Tenkovi koji koriste Čobham oklop uključuju M1 Abrams, Challenger 1, Challenger 2 i K1 88-Tank. Ovi tenkovi imaju prepoznatljiv ugaoni izgled zbog velikih blokova keramike koji čine njihov oklop.

Zaštitne kvalitete Čobham oklopa uključuju vrhunsku otpornost na mlazove oblikovanih punjenja i kinetičke penetratore, pri čemu keramičke pločice habaju svaki penetrator. Protiv lakših projektila, tvrdoća pločica izaziva efekat razbijanja, što znači da veća brzina ne vodi do dubljeg prodora, već uništava projektil. Keramičke pločice zbog svoje krhkosti uzrokuju asimetrične pritiske u mlazu koji narušavaju njegovu geometriju, dodatno smanjujući prodornu sposobnost.

Oklopne verzije sa Čobham tehnologijom koriste neeksplozivne reaktivne oklopne ploče (NERA) koje pružaju dodatnu zaštitu. Tokom Drugog rata u Iraku 2003. godine, Challenger 2 tenk je pretrpeo višesatnu vatru bez proboja, zahvaljujući Burlington LV2 kompozitnom oklopu.

Keramičke pločice u Čobham oklopu imaju problem sa višestrukim udarima jer ne mogu izdržati uzastopne udare bez gubitka zaštitne vrednosti. Da bi se ovaj efekat minimizirao, pločice su napravljene što manje, sa minimalnom debljinom od oko 25 mm. Pločice su ugrađene u matrice i vezane epoksidnom smolom ili su izostatski utisnute u zagrejanu matricu.
Matrica je poduprta pločom koja pomaže u ojačavanju keramičkih pločica i sprečava deformaciju metalne matrice. Sklopovi oklopa uključuju elastične slojeve koji apsorbuju udarce i štite kompozitnu matricu od vibracija. Oklop može biti modularan, zamenljiv i prilagodljiv različitim taktičkim situacijama.

Keramičke pločice nemaju prednost od nagnutog oklopa jer im nedostaje dovoljna čvrstina da značajno odbiju teške penetratore. Umesto zaobljenih oblika, tenkovi sa Čobham oklopom imaju prepoznatljive pločaste strane.

Materijali za Čobham oklop uključuju bor karbid, silicijum karbid, aluminijum oksid, aluminijum nitrid, titanijum borid i sintetički dijamantski kompozit. Bor karbid je najtvrđi i najlakši, ali i najkrhkiji i najskuplji. Silicijum karbid je pogodniji za zaštitu od većih projektila. Kompoziti sa legurama titanijuma su skupi za proizvodnju, ali efikasni zbog svoje lakoće i otpornosti na koroziju.

Teški metalni moduli, kao što su legure volframa i osiromašenog uranijuma, koriste se za dodavanje veće gustine oklopnim paketima. Ovi moduli funkcionišu na principu perforiranog oklopa sa mnogim prostorima za proširenje, održavajući zaštitne kvalitete konstantnim. Kombinacija kompozitne matrice i teških metalnih modula se naziva "druga generacija Čobama".

[Brok]

Panther KF51 tenk vs. Abrams X tenk

Na događaju Eurosatori 2022 održanom 13. juna u Parizu, Rajnmetal je predstavio glavni borbeni tenk koji je predodređen da promeni igru na ratištima u budućnosti: KF51 Panter. S druge strane, tokom izložbe AUSA u Vašingtonu 10-12. oktobra 2022. godine, General Dinamics Land Sistems ili GLDS je takođe otkrio svoju novu generaciju glavnog borbenog tenka sa većom vatrenom moći, zaštitom i pokretljivošću za suprotstavljanje svim novim pretnjama u moderna borbena zona: AbramsX. Oba MBT-a su najnoviji članovi svoje porodice guseničara. A u ovom videu ćemo razgovarati o poređenju između KF51 Panthera i AbramsX-a.

[Boro Prodanic]

Te 2022. godine FPV dronovi još nisu bili afirmisani - mislim da sada treba koncepciju tih tenkova potpuno redefinisati.

[Brok]

Nisu tenkovi Panter KF51 tenk a ni AbramsX još gotovi projekti, ako pogledaš teme još nisu u upotrebi, ima na njima još dosta da se radi, moja slobodna procena da do serijske proizvodnje oba tenka ima najmanje 3 do 5 godina.
Mada se vidi da se gotovo verno kopira koncept ruskih tenkova, naročito T-14, gde je posada tročlana, ubacuje se automatski punjač projektila, i oba projekta su sa besposadnim kupolama, već se posade nalaze u telu tenka.
Na kraju će presudna biti elektronika i AI kao i aktivni sistem odbrane tenkova.

[Brok]

Turska masovno oprema Altai tenkove reaktivnim oklopom Roketsan

11.08.2024.

Primarna oklopna snaga turske vojske, glavni borbeni tenk Altai , sada ima reaktivni oklop u svojim modelima koji se masovno proizvode. Ovu dinamičku zaštitu domaće proizvodnje, proizvod turskog odbrambenog giganta Roketsan, potvrdili su i lokalni i azijski izvori.  

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovaj inovativni oklop razvijen je u Centru za balističku odbranu Roketsan. Dok je Roketsan poznat po svojoj stručnosti u raketnim sistemima, raketama i bombama, njegov najnoviji projekat se fokusira na opremanje tenkova Altai najsavremenijom dinamičkom zaštitom, obezbeđujući najviše standarde borbene bezbednosti za tenkovske posade.

Turska je započela masovnu proizvodnju borbenog tenka Altai u maju 2024. Ovaj ekspanzivni program, koji vodi tursko Ministarstvo odbrane, uključuje nekoliko ključnih lokalnih kompanija. BMC Otomotiv predvodi proizvodne napore, Aselsan se bavi proizvodnjom podsistema i sistema za kontrolu vatre, Roketsan obezbeđuje napredni oklop, a MKEK proizvodi glavni top od 120 mm.

Južnokorejska staza

Južna Koreja takođe igra značajnu ulogu u turskom programu, sa dve lokalne firme koje aktivno učestvuju. Hiundai Rotem, globalno priznata južnokorejska kompanija, pruža konsultacije o dizajnu rezervoara i prenosi tehnologiju. U međuvremenu, Hiundai VIA sarađuje sa MKEK-om na razvoju tehnologije za proizvodnju glatke cevi kalibra 120 mm 55.

Pored toga, Južna Koreja doprinosi razvoju, proizvodnji i opremi Altaj tenka kompozitnim oklopom. Altajski kompozitni oklop je izveden iz južnokorejskog DSAP-a, koji se takođe koristi u južnokorejskim tenkovima i samohodnoj artiljeriji, uključujući K2 Black Panther i K9 Thunder.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kada je u pitanju dinamična odbrana Altaia, Roketsan je držao detalje u tajnosti. Predstavnik Roketsana je nagovestio da će ovi napredni materijali gurnuti reaktivni oklop u novu eru zaštite.

Zapadne vojske nisu uvek prihvatale dinamičnu zaštitu. Međutim, Rusija je odlučila da svoje tenkove opremi ovom zaštitom tokom invazije na Ukrajinu. Rezultati su bili različiti, ali popularnost dinamičke zaštite je u porastu. Prošle godine, Grčka je napravila novi korak tako što je bila prva nacija koja je svoje tenkove Leopard 2A4 opremila dinamičkom zaštitom u velikim razmerama. Turska sada ulazi u ovu oblast ne samo sa svojom flotom od 300 tenkova Leopard, već i uvođenjem ovog naprednog odbrambenog sistema u novo masovno proizvedene tenkove Altai.

Šta je dinamička zaštita?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Reaktivni oklop, takođe poznat kao dinamička zaštita, je tip oklopa koji se koristi na vojnim vozilima, posebno tenkovima, da bi se poboljšale njihove odbrambene sposobnosti protiv određenih vrsta napada. Dizajniran je da se suprotstavi efektima visokoeksplozivnih protivtenkovskih [HEAT] bojevih glava i drugih oblikovanih punjenja koja su namenjena da probiju oklop kroz fokusirani mlaz metala.

Osnovni princip reaktivnog oklopa podrazumeva upotrebu eksplozivnih elemenata u sendviču između dve metalne ploče. Kada HEAT bojeva glava udari u reaktivni oklop, eksplozivni sloj detonira, uzrokujući da se metalne ploče pomeraju ka spolja. Ovo kretanje remeti formiranje prodornog mlaza, čime se smanjuje njegova efikasnost i sprečava da prodre u glavni oklop vozila.

Reaktivni oklop se može klasifikovati u dva osnovna tipa: eksplozivni reaktivni oklop [ERA] i neeksplozivni reaktivni oklop [NERA]. ERA koristi stvarne eksplozive za postizanje zaštitnog efekta, dok se NERA oslanja na neeksplozivne materijale koji fizički reaguju na udar. Obe vrste imaju za cilj da ublaže štetu izazvanu dolaznim projektilima.

Jedna od ključnih prednosti reaktivnog oklopa je njegova sposobnost da pruži značajnu zaštitu bez dodavanja prevelike težine vozilu. Ovo je ključno za održavanje mobilnosti i operativne efikasnosti tenkova i drugih oklopnih vozila. Međutim, važno je napomenuti da je reaktivni oklop prvenstveno efikasan protiv određenih vrsta pretnji i možda ne pruža sveobuhvatnu zaštitu od svih oblika napada.  

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Razvoj i primena reaktivnog oklopa su evoluirali tokom godina, sa savremenim sistemima koji uključuju napredne materijale i tehnike dizajna za poboljšanje njihovih zaštitnih sposobnosti. Neki savremeni reaktivni oklopni sistemi su modularni, što omogućava laku zamenu i nadogradnju na terenu, čime se produžava radni vek oklopnog vozila.

Izvor

[Brok]

Top 5 najbržih tenkova na svetu

Prvi tenk se pojavio na bojnom polju 1916. godine tokom Prvog svetskog rata. Vremenom su postali ključni učesnik svake kopnene operacije. Takva borbena vozila proizvodi većina naprednih zemalja sveta. Pored moćnog oklopa, oružja i prohodnosti, važan je i indikator kao što je brzina. Danas ćemo pričati o najbržim tenkovima na svetu.

#5 – Ukrajinski tenk BM Oplot

Naša lista otvara glavni borbeni tenk Ukrajine BM Oplot. Izgrađen je po klasičnom rasporedu sa kontrolnim odeljkom koji se nalazi u prednjem delu.
U sredini je borbeno odeljenje, a u zadnjem delu motorno-transmisiono odeljenje. Tenk je naoružan glatkim topom kalibra 125 mm kalibra 48. Dizajneri su na Oplotu ugradili šestocilindrični dizel motor zapremine 16.3 litara i snage 1200 konjskih snaga. Zahvaljujući njemu, borbeno vozilo može ubrzati do 70 kilometara na sat na autoputu i 40-45 km/h na neravnom terenu.

#4 – Južnokorejski tenk K2 Black Panther

Glavni borbeni tenk proizveden u Južnoj Koreji smatra se borbenim vozilom nove generacije. „Crni panter“ je kreiran isključivo po južnokorejskoj tehnologiji.
Tenk je naoružan glatkim topom kalibra 120 mm dužine 6.6 metara, uparen sa topom kalibra 7.62 mm i protivavionskim mitraljezom 12.7 mm postavljenim na krovu tornja. Elektrana uključuje dizel motor snage 1.500 konjskih snaga. Takođe, borbeno vozilo je opremljeno gasnoturbinskom instalacijom snage 400 konjskih snaga, koja obezbeđuje funkcionisanje generatora i napajanje električne opreme, u slučaju kvara glavnog motora. Tenk može da ubrza na autoputu do 70 kilometara na sat, a na putu do 50 km/h.

#3 – Francuski tenk AMX-56 Leclerc

Na trećem mestu je glavni borbeni tenk Oružanih snaga Francuske. AMX-56 Leclerc se smatra jednim od najsloženijih i tehnološki najnaprednijih na svetu. To je zbog činjenice da je ispod njegovog oklopa najsavremenija elektronika.

Njegovo telo je dizajnirano u klasičnoj verziji sa kontrolnim delom i vozačem-mehaničarom napred, borbenim centrom u sredini i motornim menjačem pozadi. Leclerc je dobio glatki top od 120 mm 52 kalibra. Koristeći ga, možete koristiti granate iz tenkova Abrams i Leopard 2. Borbeno vozilo je opremljeno osmocilindričnim dizel motorom u obliku slova V sa snagom od 1.500 konjskih snaga, što mu omogućava da postigne brzinu do 71 km/h na autoputu i 50 km/h na neravnom terenu.

#2 – Nemački Leopard 2A7 + tenk

Duboko modernizovana verzija tenka Leopard 2A6 prvi put je prikazana široj javnosti 2010. Dizajneri su borbeno vozilo prilagodili za obavljanje kako običnih borbenih zadataka, tako i akcija u urbanim sredinama.

Leopard 2A7+ opremljen je glatkim topom kalibra 120 mm 55 kalibra. Nemački tenk je napravljen po tradicionalnoj šemi. U pogonskom odeljku borbenog vozila nalazi se dizel motor sa turbo punjenjem sa tečnim hlađenjem u obliku slova V. Njegova snaga je 1.500 konjskih snaga. Maksimalna brzina je 72 km/h na autoputu i 45 km/h na putu.

#1 – Ruski tenk T-14

Prvo mesto na našoj listi zauzeo je najnoviji ruski borbeni tenk sa nenaseljenom kupolom tenka, projektovan na bazi univerzalne guseničarske platforme Armata. Njegova premijera održana je na Paradi pobede 2015. godine.

Trenutno se zna za planove Ministarstva odbrane Ruske Federacije da do 2025. godine dobije 2.300 ovih vojnih vozila. Trup tenka je zaštićen dinamičkim oklopom Malahit četvrte generacije, koji može da odbije udarce iz ruku, držao protivtenkovske bacače granata sa šansom od 95% i neutrališe moderne podkalibarske protivtenkovske granate. Prvi uzorci T-14 dobili su topove glatke cevi od 125 mm, koji vam omogućavaju da pogodite neprijatelja dok je u pokretu. Međutim, borbeno vozilo se lako može naknadno ugraditi u topove kalibra 152 mm. Motor ima automatski menjač promenljive snage od 1200 do 1800 konjskih snaga, omogućava tenk da ubrza do 90 km/h na autoputu i do 60 km/h na neravnom terenu.

Izvor

Ovo poređenje su radile kolege sa bulgarianmilitary.com 2020. godine. Po ličnom sudu dosta je važnije ubrzanje tenka od 0 do 30 km/h nego li njegova maksimalna brzina.

[Brok]

Rat u Ukrajini ukazuje na hitnu potrebu za sistemima aktivne zaštite (APS) sa "hard-kill" sposobnostima.

Uništenje stotina ruskih tenkova u Ukrajini naglašava loš učinak ruske vojske. Mnogi su rekli da je kraj za tenkove već stigao, što su sukobi u Siriji, Karabahu i sada u Ukrajini pokazali. Tenkovi su, međutim, i dalje važni jer pružaju moćnu, brzu i relativno jeftinu vatrenu podršku. Njihova svestranost omogućava uništavanje različitih ciljeva, poput drugih glavnih borbenih tenkova, brzih vozila, pešadije i odbrambenih položaja. U konvencionalnom ratovanju, oklopni transporteri često zavise od zaštite tenkova.

Pretnje po tenkove su brojne, a četiri su posebno opasne:
1. Žicom vođene ili laserski navođene protivtenkovske rakete (npr. BGM-71 TOW, 9M133 Kornet)
2. Prediktivne rakete sa navođenjem linije cilja (npr. NLAW)
3. Infracrveno navođene rakete (npr. FGM-148 Javelin)
4. Dronovi sa laserski navođenim mikro-municijama (npr. MAM-L)

Aktivni sistemi zaštite (APS) su protivmere koje automatski neutralizuju pretnje. Postoje dve vrste APS-a: "soft-kill" i "hard-kill". "Soft-kill" sistemi zbunjuju senzore raketa, dok "hard-kill" sistemi ispaljuju protivmuniciju koja uništava ili skreće dolazni projektil.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Iako oba tipa APS-a treba kombinovati za maksimalnu zaštitu, "hard-kill" sistemi su pouzdaniji, jer mogu uništiti projektil u vazduhu pre nego što dođe u kontakt s tenkom. Međutim, "hard-kill" sistemi mogu biti opasni za pešadiju u blizini, što zahteva promenu taktike.

Iako su "hard-kill" sistemi veoma efikasni, samo nekoliko zemalja ih razvija. Izrael je postavio "Trophy" sisteme na svoje tenkove 2010. godine, a američka i nemačka vojska takođe integriraju ove sisteme na svoje tenkove.

Sovjetski Savez je prvi razvio "hard-kill" APS, nazvan "Drozd", ali ga je zamenio eksplozivni reaktivni oklop (ERA) zbog složenosti i opasnosti po trupe. Iako ERA ima sličnu namenu, nije ni približno efikasan kao "hard-kill" APS, jer deluje tek nakon kontakta s projektilom.

Zaključak je da su "hard-kill" protivmere najefikasniji način zaštite tenkova i oklopnih vozila, i vojske bi trebalo da ih instaliraju kako bi povećale šanse za preživljavanje svojih oklopnih snaga.

Tekst je sročen na osnovu ovog izvora

[Brok]

Sovjetski tenk T-55 je osnova za izraelski Achzarit oklopni transporter

Izraelska vojska i industrija su svojevremeno stvorile prilično masivnu modifikaciju teškog oklopnog transportera baziranog na tenkovima T-55 koje je Izraelska odbrambena vojska (IDF) zarobila od Arapa. Ova borbena vozila se i danas koriste u izraelskim odbrambenim snagama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iznenađujuće je da sovjetska i ruska armija, nakon devet godina borbenih operacija u Avganistanu i kasnije iskustava borbi u urbanim sredinama kao što je Grozni, nisu došle na ideju da masovno proizvode teške gusenične oklopne transportere.

Postojali su svi preduslovi za ovo: stvarno borbeno iskustvo, industrijske mogućnosti i ogromne zalihe tenkova T-54/55 i T-62 na skladištima.
Pojava ovakvih teških oklopnih transportera mogla bi da spase hiljade života vojnika u borbenim uslovima. Štaviše, takva tehnika mogla je biti uvedena mnogo pre višedecenijskih testova vozila Bumerang i Kurganets.

Prvi teški oklopni transporter na svetu

Achzarit je postao prvi teški oklopni transporter na svetu. Pojava ove tehnike vezana je za dva razloga.
Prvo, Izrael je pristupio upotrebi svih dostupnih oružja sa velikom pažnjom. Drugo, postojala je potreba da se pešadija zaštiti od savremenih oružja. U Izraelu se život vojnika stavlja iznad bezbednosti vojne opreme.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iskustvo Izraela, uključujući sukob između Izraela i Libana 1982. godine, pokazalo je da su tenkovi koje je izraelska vojska pokušala da koristi kao oklopne transportere bili vrlo otporni na protivtenkovske kasetne granate.

Na osnovu toga, Izrael je već 1980-ih godina počeo da sprovodi koncept stvaranja teških oklopnih transportera na osnovu različitih tenkova. Tako su se zalihe zarobljenih tenkova T-54/55 pojavile kao glavna opcija.

Achzarit je bolji od M113

Od 1988. do 2011. godine, oko 500 tenkova je prošlo kroz proces konverzije u oklopne transportere u Izraelu. Više od 100 ovih oklopnih transportera, napravljenih na osnovu T-55, i dalje su u upotrebi, uprkos pojavi specijalizovanih teških oklopnih transportera baziranih na glavnom borbenom tenku Merkava. Radi se o oklopnom transporteru Namer, čija borbena masa iznosi 60 tona.

Achzarit oklopni transporteri ostaju u upotrebi i aktivno se koriste u urbanim sredinama. Oni su najefikasniji tamo gde su M113 oklopni transporteri ranjivi zbog intenzivne upotrebe protivtenkovskih bacača granata od strane neprijatelja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Karakteristike Achzarit oklopnog transportera

Spolja, svi Achzarit oklopni transporteri su tenkovi T-54/55 kojima je uklonjena kupola. Motor i transmisija su takođe zamenjeni. Verzije Mk.1 su bile opremljene novim, kompaktnijim dizel motorom General Motors snage 650 KS, dok je kod Mk.2 motor unapređen na 850 KS.
Ugradnja novog, kompaktnijeg motora omogućila je oslobađanje prostora između desne strane borbenog vozila i pogonskog sklopa. Na zadnjoj desnoj strani pojavila se oklopna rampa.

Ova vrata imaju jedinstven dizajn koji omogućava povećanje otvora [zbog mehanizma za podizanje dela krova kada se vrata otvore]. Ovo omogućava brži izlazak padobranca i ulazak u borbeno vozilo bez uvrtanja tela.

Težina i naoružanje

Trup tenka je značajno preuređen, sa ugrađenim punim borbenim odeljenjem za 7 osoba. Još tri osobe čine posadu borbenog vozila: vozač, operator naoružanja i komandir.
Nakon uklanjanja kupole, težina tenkova dostizala je 27 tona, ali je težina Achzarit oklopnog transportera iznosila 44 tone. Gotovo celokupno povećanje težine potrošeno je na dodatni oklop za oklopni transporter, uključujući ugradnju kombinovanog oklopa i dinamičke zaštite.

Naoružanje Achzarita obuhvata kupole ili daljinski upravljane kupole sa mitraljezima. Instalirani su mitraljezi kalibra 7,62 mm, kao i veći kalibar od 12,7 mm.

Mogućnost Vojske Srbije

S obzirom na to da Vojska Srbije u svojim skladištima poseduje znatan broj tenkova T-55, postoji realna mogućnost da se ova vozila modifikuju po uzoru na izraelski Achzarit. Ovakva konverzija bi omogućila Srbiji da modernizuje svoju mehanizovanu pešadiju, pružajući bolje oklopno sredstvo za zaštitu trupa u borbenim uslovima, posebno u urbanim sredinama gde su laka vozila ranjiva. Ova modifikacija bi mogla značajno unaprediti operativne kapacitete vojske, pružajući vojnicima veću sigurnost na bojnom polju.

Poređenje modifikacije po uzoru na izraelski Achzarit sa jugoslovenskim transporterom M-80

Modifikacija tenkova T-55 u teške oklopne transportere po uzoru na izraelski Achzarit mogla bi da predstavlja značajan korak napred za Vojsku Srbije, posebno kada se uporedi sa već postojećim transporterom M-80.

Oklopna zaštita i preživljavanje

Achzarit je poznat po svojoj izuzetnoj oklopnoj zaštiti, koja je rezultat uklanjanja tenkovske kupole i dodatnog oklopa, uključujući dinamičku zaštitu. Ovaj nivo zaštite pruža vojnicima znatno viši nivo preživljavanja u borbenim uslovima, naročito u urbanim sredinama gde su pešadijski borbeni transporteri poput M-80 ranjiviji na protivtenkovske granate i IED (improvizovane eksplozivne naprave).

M-80 je amfibijski pešadijski borbeni transporter koji je razvijen u Jugoslaviji tokom 1980-ih. Iako je M-80 relativno pokretan i dobro naoružan za svoj vremenski period, njegov nivo oklopne zaštite je značajno niži u poređenju sa Achzaritom. M-80 koristi aluminijumski oklop sa dodatnim čeličnim pločama, što ga čini lakšim i bržim, ali ga i čini ranjivijim na modernija protivtenkovska oružja.

Naoružanje i operativne mogućnosti

Achzarit oklopni transporter, sa svojim modifikovanim trupom i dodatnim prostorom za pešadiju, omogućava prevoz do 7 vojnika, uz dodatnu posadu od 3 člana. Naoružan je mitraljezima kalibra 7,62 mm i 12,7 mm, što mu daje fleksibilnost u različitim borbenim situacijama.

S druge strane, M-80, iako manji i lakši, ima integrisan top od 20 mm i koaksijalni mitraljez, što mu omogućava veću vatrenu moć u direktnim sukobima. Međutim, M-80 je dizajniran za brze operacije i manevrisanje, dok Achzarit nudi veću zaštitu i nosivost, što ga čini pogodnijim za dugotrajnije borbene operacije u teškim uslovima.

Operativna fleksibilnost

M-80 je osmišljen za amfibijske operacije, što mu daje prednost u prelaženju vodenih prepreka. Achzarit, s druge strane, nije amfibijski, ali njegova veća zaštita i mogućnost prilagođavanja modernim borbenim uslovima čine ga ključnim za operacije u visokorizičnim područjima.

Ako bi Vojska Srbije sprovela modifikaciju tenkova T-55 po uzoru na Achzarit, to bi omogućilo stvaranje teškog oklopnog transportera koji bi nadopunio i pojačao postojeću flotu M-80, pružajući dodatnu fleksibilnost i sigurnost u različitim borbenim scenarijima. Dok M-80 zadržava svoju ulogu brzog i mobilnog borbenog vozila, modifikovani Achzarit bi mogao da preuzme ulogu teškog oklopnog transportera, posebno u urbanim i visokorizičnim misijama gde je zaštita pešadije od suštinskog značaja.

Izvor

[Brok]

Obzirom da je u ovom slučaju tekst sa dva tenka, upostavaću ovde.
Tenkovi M1A1 Abrams i Leopard 2A6 zarobljeni su u Avdijevci

02.09.2024.

Nedavni snimci jedinica ruske armije na linijama fronta u blizini kritičnog grada Avdiivka u spornom regionu Donbasa otkrili su onesposobljenog glavnog borbenog tenka Leopard 2A6 koji je isporučio Nemačka, koji koristi ukrajinska vojska, zajedno sa teže oštećenim M1A1 koji je snabdevala Amerika.

Leopard 2A6 i M1A1 Abrams spadaju među najstrašnije tenkove u ukrajinskom arsenalu. Posebno, članice NATO-a su ih isporučivale u manjim količinama u poređenju sa drugim modelima kao što su Leopard 2A4, Leopard 1 i T-72. Leopard 2A6 se prvi put pojavio na linijama fronta u junu 2023. i brzo je počeo da trpi značajne gubitke protiv ruskih snaga. U međuvremenu, Abrams je debitovao u borbi u februaru 2024, tačnije oko Avdijevke.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Iako se većina sukoba sa Abramsovima odvijala oko Avdijevke, nekoliko je takođe raspoređeno da podrže ukrajinsku i savezničku ofanzivu na rusku oblast Kursk, koja je počela 6. avgusta. Prvo potvrđeno uništenje Abramsa dogodilo se u trećem nedelja avgusta. 

Ruske snage su ranije zauzele brojne tenkove Abrams i Leopard 2, uključujući i modele Leopard 2A4 i Leopard 2A6. Većina tenkova Leopard 2 i Abrams isporučenih u region je zarobljena, neutralizovana ili uništena. Zapadne zemlje se suočavaju sa značajnim izazovima u nadoknađivanju ovih gubitaka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvi potvrđeni gubitak tenka Abrams dogodio se 26. februara, samo tri dana nakon što su ova vozila prvi put primećena u borbi. Od tada su usledili višestruki gubici. Značajno je da se jedan od ovih poraza dogodio prve nedelje marta kada je ruski tenk T-72B3 uspešno gađao tenk Abrams. 

Suočena sa značajnim gubicima u februaru i martu, ukrajinska vojska je odlučila da povuče svoje preostale tenkove Abrams do kraja aprila zbog sve veće zabrinutosti zbog njihove ranjivosti. Međutim, gubici su nastavili da rastu, sa značajnim incidentima 3. maja i 30. jula, kada je vođena artiljerija uspešno gađala ove tenkove, uništavajući ih na video snimku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Snimljeno na video snimku 11. avgusta, pokazuje kako dron postiže taj podvig. S obzirom da Rusija već poseduje tenkove Leopard 2A6 i M1A1 Abrams, od kojih su mnogi u boljem stanju od najnovijih zarobljenih, njihova vrednost izvan propagande je neizvesna. 

Učinak zapadnih tenkova poput M1A1 Abrams i Leopard 2A6 u Ukrajini je sve veća zabrinutost zapadnih vojnih analitičara i zvaničnika. Kao razlozi za njihove borbe na bojnom polju istaknuta su različita pitanja.

Veliki problem je što ovi tenkovi, dizajnirani 1970-ih i 1980-ih, nisu opremljeni da se suprotstave naprednim protivtenkovskim sposobnostima ruskih snaga. Leopard 2A6, na primer, pokazao je posebnu ranjivost na ruske protivtenkovske rakete, koje su značajno napredovale otkako su ovi tenkovi prvobitno dizajnirani. Za razliku od savremenih ruskih tenkova koji su često opremljeni naprednim reaktivnim oklopom za suprotstavljanje takvim pretnjama, Leopard 2A6 nema adekvatnu zaštitu od najnovije protivtenkovske municije, što je dovelo do nekoliko značajnih gubitaka na bojnom polju. 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Slično tome, M1A1 Abrams hvaljen po svojoj vatrenoj moći i oklopu, suočio se sa značajnim izazovima u Ukrajini. Dizajniran za drugačiju vrstu ratovanja – prvenstveno borbe na otvorenom terenu protiv slično opremljenih protivnika – Abrams se bori u raznolikom borbenom okruženju Ukrajine. Ovde su gusto urbano okruženje, blatnjavi uslovi i okretne neprijateljske snage naoružane naprednim protivtenkovskim oružjem doveli do značajnih gubitaka, zbog čega su ukrajinske snage povukle neke tenkove Abrams sa fronta.

Zapadni vojni zvaničnici i analitičari, uključujući stručnjake iz SAD i Nemačke, naglašavaju da ovi izazovi ističu neophodnost nadogradnje. I M1A1 Abrams i Leopard 2A6 nemaju sisteme aktivne zaštite (APS), koji su ključni za suzbijanje savremenih protivtenkovskih pretnji. Ova situacija je podstakla pozive za opremanje ovih tenkova modernom odbranom kao što su reaktivni oklop i APS, kako bi se osiguralo da su bolje pripremljeni za zahteve savremenih scenarija sukoba. 
Zbog ovih ranjivosti, neki vojni analitičari sugerišu da novi zapadni tenkovi sami po sebi neće dramatično promeniti dinamiku bojnog polja osim ako se ovi problemi ne reše. Ovo naglašava razvoj moderne borbe, naglašavajući stalnu potrebu da se vojni hardver prilagodi i poboljša.

Izvor
Pa što im Zapadni mentori nisu poslali APS Trofej koji koristi IFD, ali takođe koji se itekako koristi kako na Abramsu M1A2 tako i na Leopardu, naročito verzije 2A6.

[PakleniVuk]

Ovo bi moglo u drugu temu jer se ne radi o tenku M-84, ali pošto je uopšteno, neka bude ovde :

[micha]

   Dobro je i što ste ovde postavili ovaj snimak. Može se mnogo naučiti iz njega. Na primer da je tenk uvek maskiran granjem i priručnim sredstvima tako da mu se izobliči silueta. To se uopšte ne radi u Ukrajini i nije ni čudo što ih dronovi tako lako nalaze i uništavaju...

[Boro Prodanic]

Nisam nikakav stručnjak za tenkove i oklopnu tehniku uopšte, ali kao mašinskom inženjeru i vojniku u penziji, rusko - ukrajinski rat mi je nametnuo neka razmišljanja:

Mislim da je u ovom ratu daleko najveći procenat tenkova uništen dronovima. Razlika u ceni za tri ili četiri reda veličine neminovno nameće potrebu da se postojeći tenkovi prilagode novoj situaciji na bojištu, a konstruktori novih imaju veoma nezahvalan zadatak: da nađu optimum između klasičnih zadataka novog tenka i mogućnosti preživljavanja u uslovima kada rojevi dronova lete i prvenstveno traže tenkove...

[Brok]

U samom početku sukoba, dok su se ruski tenkovi kretali u marševskoj koloni, preko 300 tenkova je uništeno sa Džavelinom.
Obzirom da je Džavelin skup sistem, onda su primat preuzeli jeftini ali ubojiti dronovi.

Primera radi, Zapadni Oryx Blog, koji se u Zapadnu svetu uzima kao najprecizniji, tvrdi da je taj broj preko 2.000 uništenih tenkova. Od toga 3.368 ukupno tenkova, od kojih je uništeno 2.317, oštećeno 156, napušteno 364 i zarobljeno 531.
Pa onda Ukrajinsko Ministarstvo odbrane tvrdi da je uništeno preko 4.000 hiljade tenkova, ali i Zapadni izvori kažu da se ovaj broj nikako ne može uzeti sa sigurnošću.

Rusko Ministarstvo odbrane uopšteno izbegava da daje konkretne brojke o gubicima u vojnoj opremi, uključujući i tenkove.
Imamo i one brojke od preko 8.000 hiljada uništenih tenkova, u šta ne veruju ni mala deca.
Ruski gubici u Ukrajini nedavno su prešli još jednu prekretnicu, a ukupan broj tenkova za koje je Kijev tvrdio da ih je uništio prešao je granicu od 8.000.
Primer:
Od 01. jula taj broj iznosi 8.099, prema Generalštabu Oružanih snaga Ukrajine.
Kako god bilo, visoka je stopa uništenih ili oštećenih ruskih tenkova.

Teško je utvrditi tačan broj uništenih ruskih tenkova, po mom sudu ta cifra je negde oko 1.500 tenkova (T-55/54, T-62, T-64, T-80 i T-90 raznih uglavnom modernizovanih varijanti).
Takođe treba praviti razliku broja totalno uništenih tenkova, oštećenih tenkova, zarobljenih tenkova i napuštenih tenkova. I još jedan momenat je prisutan na Oryx Blogu, oni broje ne samo tenkove, već i BTR-ove, KOT-ove i ostala oklopno borbena vozila koja nisu tenk. Takođe su prisutna čak i neborbena vozila tipa Kamaza, Krazova i sl.

[PakleniVuk]

Pošto su Rusi koristili T-55 kao "tenk samoubicu" (napune ga eksplozivom i na daljinski upravljaju do tačke kada aktiviraju eksploziv) ...da li se to piše Ukrajini kao "uništen tenk" ili ne ? Pitam za drugaricu .

   Dobro je i što ste ovde postavili ovaj snimak. Može se mnogo naučiti iz njega. Na primer da je tenk uvek maskiran granjem i priručnim sredstvima tako da mu se izobliči silueta. To se uopšte ne radi u Ukrajini i nije ni čudo što ih dronovi tako lako nalaze i uništavaju...

P.S. stara škola je bila luda kao struja. Na mene je najviše ostavio utisak ovaj desant sa pešadijom na tenku. To se ne uvežbava u ovim vremenima.

[micha]

   Desant je bio jako popularan u II sv. ratu kada je pešadija uglavnom transportovana pešice ili konjskim zapregama, jako retko kamionima. Uglavnom, bez ikakve oklopne zaštite pa je vožnja na tenku bila sasvim pristojan način transporta u to vreme. Tenkovi su imali priključak za spoljni tzv. desantni šlemafon na spoljnom delu kupole preko koga je komandir pešadije mogao da komunicira sa komandirom tenka unutar vozila. Kod zapadnih tenkova u te svrhe se koristio induktorski telefon pričvršćen negde na spoljašnjosti tenka. Ovaj vid komunikacije je bio neophodan i kada se zahtevala podrška oklopnih jedinica npr. u gradskoj borbi ili za navođenje kada je tenk dejstvovao kao artiljerijsko oruđe.

   Danas je to retkost iz više razloga a osnovni je postojanje oklopnih transportera i borbenih vozila pešadije koja u  njima zaštićena prati tenkove do mesta dodira s neprijateljem. Ni na novijim ruskim tenkovima od T-72 naovamo nemate više metalne držače na kupoli za koje se pešadija drži prilikom desanta. Danas čovek mnogo više vredi nego pre 70 godina...