Francuski mobilni pred-strategijski nuklearni sistemi Pluton i Hades Pluton raketa je bila francuski nuklearno naoružan taktički balistički raketni sistem (balistička raketa kratkog dometa, SRBM) koji je lansiran sa platforme transporterskog lansera (TEL) postavljene na šasiju tenkova
AMX-30. Konstruisan je da obezbedi taktički deo francuskog nuklearnog odvraćanja tokom Hladnog rata.
Pluton je došao kao zamena za raketu
Honest John proizvedene u SAD. Imao je radni domet između 17 i 120 km (11 i 75 milja), sa CEP od 150 m. Ovaj mali domet je dozvoljavao samo udare na ciljeve u Zapadnoj Nemačkoj ili u samoj Francuskoj, što je dovelo do razvoja rakete
Hades većeg dometa.
Sistem je bio relativno lagan, što je omogućilo njegovo korišćenje u teškim uslovima. Dron
CT-20 je bio dostupan da pruži informacije o meti u poslednjem trenutku pre lansiranja, što je sistem
Pluton učinio sposobnim za borbu.
Projekat za modernizovanu verziju, nazvan
Super-Pluton, odbačen je u korist projekta
Hades, a ostareli
Pluton je postepeno odbačen do potpunog penzionisanja 1993.
Raketa
Pluton imala je bojevu glavu snage 15 kt, 25 kt i konvencionalnu HE (visoko-eksplozivnu).
Sistem
Hades je bio balistički pred-strateški sistem nuklearnog oružja kratkog dometa koji je dizajnirala Francuska kao poslednje upozorenje pre upotrebe strateškog nuklearnog oružja u perspektivnoj sovjetskoj invaziji na Zapadnu Evropu. Dizajniran je od jula 1984. godine kao zamena za taktičku drumsko-mobilnu raketu Pluton. Prvobitno je planirano da bude postavljeno 120 projektila.
Prikolica na točkovima i lanser, od kojih je svaki nosio po dve rakete u kontejnerima, planirani su za raspoređivanje
Hadesa. Prvobitni dizajn imao je domet od 350 km, koji je kasnije povećan na 450 km. Sistem za navođenje je bio inercijalna platforma koja se mogla programirati da izvrši manevre izbegavanja pre nego što pogodi metu. Verzija dizajnirana da pogodi ojačane podzemne ciljeve takođe je imala konačni sistem navođenja koji je koristio digitalni sistem zasnovan na GPS-u, što je rezultiralo verovatnoćom kružne greške od samo 5 m, u poređenju sa CEP od 100 m za standardnu verziju.
Hades je konstruisan za transport na lanserima na točkovima, sa tegljačem i prikolicom, pri čemu svaka prikolica nosi dve rakete u kontejnerima koji takođe služe kao lansirne kutije. Izveštava se da je raketa duga 7,5 m, sa prečnikom tela od 0,53 m i lansirnom težinom od oko 1850 kg.
Rakete bi bile sposobne da nose ili nuklearne TN 90 ili konvencionalne HE (visoko eksplozivne) bojeve glave, pri čemu bi ove prve verovatno imale snagu od 80 kt.
Program je završen 1992. godine, sa prvim letnim testom 1988. Planirano je da
Hades uđe u službu 1992. i da se izgradi samo 30 projektila na 15 lansirnih vozila umesto prvobitnog plana za izradu 120 projektila. Godine 1991. francuska vlada je objavila da rakete
Hades neće biti raspoređene, već da će se čuvati u skladištu, a program je prekinut 1992. Međutim, 20 do 25 projektila je bilo dostupno u nacionalnim vanrednim situacijama sa njihovim mobilnim lansirnim vozilima i sve su locirane u Lunevilu.
Dana 23. februara 1996. najava Žaka Širaka, predsednika Francuske, o novom formatu francuskih nuklearnih snaga pozvala je na demontiranje
Hades projektila. 23. juna 1997. uništen je poslednji
Hades projektil.
