UVEŽBAVANJE RS KUB U USLOVIMA OMETANJASredinom osamdesetih godina XX veka, u širem rejonu Zadra izvedena je pokazna vežba po diplomskom radu jednog pukovnika, koji je polagao za generala.Tema je bila: PVO u uslovima ometanja.
Sva raspoloživa tehnika EI i PED u bivšoj JNA je učestvovala na vežbi .
Sistem K-1M (centralizovani sistem upravljanja vatrom raketnog puka Kub-M, prim. aut) je ometan bez većih poteškoća. Na jednoj analizi, uoči same vežbe to je i konstatovano. Da bi sistem Kub-M mogao da radi u sistemu K-1M, u 22:00 časa je naređeno da se dve raketne baterije spoje žičnom vezom. U 05:00 časova ujutro je to i realizovano (blizu 40 km žice) .
Zaključci sa te vežbe su podeljeni jedinicama.
Pripadnici 311. ssrp PVO Kub-M su te zaključke implementirali u plan obuke starešina i uvežbavali različite postupke u pojedinim situacijama. Do kraja osamdesetih godina XX veka, prorađene su sve moguće varijante, a najviše na školsko trenažnim gađanjima i uvežbavanjima u praćenju ciljeva.
Na jednom takvom uvežbavanju, jedna raketna baterija je bila udaljena od aerodroma oko 17 km i to tačno po produženoj liniji piste. Avioni koji su poletali sa aerodroma, hvatali su visinu i preletali pravo preko baterije u parametru +/- 3 km .
Jedno brdo je bilo kao prepreka prema aerodromu, na daljini oko 12 km.
Kada bi jedinica dobila uzbunu, i prešla u borbeni rad, dok je čekao cilj sa Komandnog mesta (KM) puka, komandir RStON je uvežbavao vojnike operatore u hvatanju i praćenju ciljeva TOV-om (televizijski optički vizir, prim. aut). Jednostavno bi ručno okrenuo nišanski radar u pravcu tog brda i kako bi koji avion preleteo to brdo, operator bi ga hvatao na TOV i pratio do parametra. I tako više puta.
Posle nekog vremena, komandir je skupio starešine i objasnio da će sutra da sve to probaju ali sa prenosom podataka na SLO i raketu, da se vidi hoće li školska raketa dati gotovost.
Suština je bila da radar lanseru treba dati tri podatka: azimut, ugao mesta i daljinu .
Azimut i ugao mesta su išli preko TOV, dok je komandir radara ručno pomerao marker daljine procenjujući vizuelno na kojoj daljini se nalazi cilj.
Kada su sutradan probali, u prvom naletu nije išlo, ali je u drugom sve to prošlo bez uključenja nišanskog radara. Predajnik osvetljenja je uključivan na 8 do 10 km od cilja i raketa je davala gotovost (mogla je da se lansira u stvarnoj situaciji).
Na jednom od takvih uvežbavanja, tih godina, rešeno je da se diplomira na radu u sistemu K-1M.
Raspored jedinica i KM puka je bio sužen (sve raketne baterije su bile optički vidljive sa KM puka). Daje se uzbuna, uključuje se RStON, kreće se sa radom ali sa isključenim osmatračkim radarom. Antena radara stoji, ne okreće se, a šef sa KM puka dvogledom proverava da li neko „zabušava”. I kreću ciljevi po K-1M direktno na nišanski radar bez osmatrača. U početku malo „kilavo”, ali kako koji cilj sve bolje i bolje. Završni nivo je bio, da se cilj da sistemom K-1M bez uključivanja nišanskog radara sa preuzimanjem praćenja sa TOV.
Sistem PVO 2K12 Kub-M je zahtevan sistem. U tom lancu je bitna svaka karika. Trebalo je uraditi određen broj radnji u toku posedanja položaja i pripreme za dejstvo. Dovoljno je da jedan napravi grešku i uvede pogrešan podatak i sistem nije radio.
Drugi deo se odnosi na sam borbeni rad. I tu, ako neko pogreši raketa neće da poleti.
Treći deo: sve to uraditi u borbenim dejstvima. Isto je bilo dovoljno da jedan u tom lancu zakaže.
Više o ovom legendarnom sistemu PVO hladnoratovskog perioda, ali koji i danas u mnogim vojskama sveta predstavlja jedan od oslonaca sistema PVO, možete pronaći u knjizi
"Samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M / Kvadrat - Od SFRJ do Srbije", a koju svi članovi foruma Paluba.Info mogu naručiti ovde tako što će se javiti u inbox @Kubovac ili ostaviti komentar ispod objave.
Kome je tako iz bilo kog razloga lakše, može knjigu nabaviti i preko
Vojne knjižare na linku:
"Samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M / Kvadrat - Od SFRJ do Srbije" [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]