U Hrvatskoj najavljeno – od 1. januara iduće godine počinje obavezni vojni rok

[Boro Prodanic]

U Hrvatskoj najavljeno – od 1. januara iduće godine počinje obavezni vojni rok

Ministar odbrane Ivan Anušić najavio je da od 1. januara iduće godine počinje obavezni vojni rok i da će trajati dva mjeseca.

“On će trajati dva mjeseca, počet će 1. januara 2025. i sve što smo komunicirali s javnosti nastavljamo dalje raditi. Povećali smo plate vojnicima, dočasnicima i časnicima, njihova materijalna prava ne samo kroz osobni dohodak nego i kroz dnevnice i sve na što imaju pravo”, rekao je Anušić za RTL.

Hrvatska je 2008. godine privremeno obustavila služenje vojnog roka, a od tada se služi samo dobrovoljno. Međutim, nakon ruske agresije na Ukrajinu i sve ozbiljnije vojno-političke situacije, Hrvatska je počela razmišljati o povratku obaveznog služenja vojnog roka.

‘Opremamo i moderniziramo Oružane snage’

Anušić se osvrnuo i na spekulacije o mogućim rezovima u njegovom ministarstvu zbog rebalansa državnog budžeta, rekavši da je u razgovoru sa ministrom finansija konstatovano da nema mjesta za uštede u modernizaciji i opremanju Oružanih snaga.

“Opremamo i moderniziramo Oružane snage, ustrojavamo ih na način kako se od nas očekuje i kako smo dogovorili sa saveznicima u NATO-u i vrhom NATO-a. Mislim da ćemo imati puno bolju, jaču i kvalitetniju sliku Oružanih snaga nego do sada. S ministrom finansija razgovarali smo i došli do zaključka da u modernizaciji i opremanju Oružanih snaga nema prostora za štednju”, potvrdio je Anušić.

Naglasio je i kako je to stav Vlade i politike, jer “okolnosti u kojima se nalazimo sigurnosno nam ne dopuštaju da na tome idemo štedeti”.

Poznati novi detalji uvođenja vojnog roka

Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić objavio je nove detalje oko uvođenja vojnog roka.

Anušić je za RTL rekao da će vojni rok početi 1. januara i da će trajati dva meseca.

Dva meseca obuke, služenje u Požegi, Sinju i Kninu

Hrvatska vojni rok nije ukinula, već ga je 2008. godine samo zamrznula tako da se cela stvar neće pokrenuti iz nule, jer već postoji zakonodavstvo i praksa po kojoj se obuka odvijala do pre 16 godina, piše portal Index.hr.

S obzirom na dosadašnja saznanja, ovakva varijanta od dva meseca trebalo bi da sadrži temeljnu pešadijsku obuku, pa se redovi neće kasnije slati na specijalističku obuku u kopnenu vojsku, mornaricu ili vazduhoplovstvo, kako se ranije nagađalo.

Podsetimo, dva meseca trenutno traje i dobrovoljno vojno osposobljavanje u Hrvatskoj, pa se očekuje da će model preslikati i na obvezno služenje vojske.

Obuka redova trebalo bi da se odvija u kasarnama u Požegi, Sinju i Kninu

Nakon što bi odslužili vojni rok, redovi koji su prošli obuku mogli bi da biraju hoće li se nakon toga vratiti u civilstvo, nastaviti da se bave svojim uobičajenim poslovima i biti deo vojske ili će ostati u Oružanim snagama i u njima tražiti svoju profesionalnu karijeru.

Prve godine između 4.000 i 4.500 redova

Svake godine između 17.000 i 18.000 muškaraca postaju punoletni u Hrvatskoj.

I oni će biti obveznici služenja vojnog roka.

Ipak, neće svi oni ići na obuku.

Jedan manji deo njih neće proći lekarski pregled.

Drugi deo, očekuje se puno veći, pozvaće se na prigovor savesti i neće služiti vojni rok, odnosno neće imati vojnu obuku.

U Ministarstvu odbrane Hrvatske procenjuju da će u prvoj godini, odnosno u 2025., kroz obveznu obuku proći između 4.000 i 4.500 redova, i to u četiri ili pet poziva, svakih nekoliko meseci.

Prema trenutnom Zakonu obveznici služenja vojnog roka su mladići od 18. do 27. godine života, a još treba da se odluči koja će biti tzv. nulta generacija koja će prva dobijati pozive za vojni rok.

U ovom trenutku u Hrvatskoj postoji dobrovoljno služenje vojnog roka.

Oni koji se na njega jave imaju pravo na naknadu od 900 evra mesečno.

Ministarstvo odbrane Hrvatske predviđa da će i oni koji će obvezno služiti vojni rok dobijati naknadu, ali ona će najverovatnije ipak biti nešto manja, prema navodima oko 700 evra, a moguće je i da će se meseci provedeni na vojnom roku računati i u radni staž.

Civilno služenje

Što se tiče vojnih obveznika koji će se pozvati na prigovor savesti, moraće da služe civilni vojni rok.

On će biti duži od vojnog, moguće i dvostruko, pisao je ranije Novi list.

Njihove dužnosti i obaveze Ministarstvo će koordinisati s Civilnom zaštitom, jedinicama lokalne samouprave i sistemom socijalne zaštite.

Kroz sistem Civilne zaštite oni će dobiti obuku kako postupati u slučaju prirodnih katastrofa kao što su požari ili poplave, ili naučiti osnove pružanja prve pomoći.

U opštinama i gradovima mogli bi da pomažu u nekim važnim infrastrukturnim projektima, a u sistemu socijalne zaštite učestvovali bi u pomoći tamo gde su potrebni.

Još uvek nije poznato koliku će naknadu dobijati za ovu svoju aktivnost.

Pravo na odlaganje služenja

Iz Ministarstva poručuju da će svakako pokušati kroz razne reklamne akcije da postignu da se što veći broj obveznika ipak odluči za klasičnu vojnu obuku.

Biće moguće i odložiti služenje vojnog roka.

Na primer, oni koji nakon srednje škole upišu fakultet imat će pravo da zatraže odlaganje služenja vojnog roka dok ne završe visoko obrazovanje.

Još uvek se rade projekcije koliko će se iz proračuna morati da se izdvoji za uvođenje obveznog vojnog roka.

To najpre zavisi od modela koji će biti izabran, odnosno od trajanja, hoće li obuka trajati dva ili tri meseca.

Pre nekoliko godina u opticaju je bila svota od 67 miliona evra godišnje, ali tek treba da se vidi koliko bi to sve moglo da košta.

Od 2008., kada je zamrznuto služenje obveznog vojnog roka, pa do kraja 2022. dobrovoljno ga je služilo ukupno 10.327 hrvatskih vojnika.

(Al-džazira Balkan, B92)

Izvor

[Kubovac]

OBAVEZNI VOJNI ROK OD 1. JANUARA: Hrvate pozivaju da služe vojsku, dva meseca 1.800 evra

Budući vojnici biće u kasarnama u Požegi, Sinju i Kninu dva meseca i za to će dobiti 1800 evra.

Od 1. januara mladići u Hrvatskoj služiće dvomesečni obavezni vojni rok, a pozivi će uskoro stići na adrese budućih vojnika. Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić kaže da su obavljene sve pripreme i da više nema prepreka za organizovanje boravka vojnika u kasarnama, a spremni su i vojni instruktori koji će učiti vojnike o najosnovnijim veštinama.

Obavezni vojni rok nije dočekan u javnosti sa odobravanjem, već postoje mnogi koji upozoravaju da nije potreban. Zato je ministar Anušić pozvao sve da ovu temu ne politizuju i uvide potrebu da mladići steknu osnovno vojno znanje. „Voleo bi kada bi političke stranke, uključujući predsednika države oko toga imale zajednički stav, pogotovo pred predsedničke izbore. Ovo je potreba Hrvatske kao članice NATO-a i potreba nas samih“.

Sa druge strane ima onih koji tvrde da se u dva meseca ne može mnogo naučiti i da bi trebalo uvesti obavezni vojni rok koji bi trajao šest meseci.

Svi koji nameravaju studirati imaće odgodu dok ne završe studije, a mnoge nejasnoće još su i oko onih koji ne žele da nose oružje. Bilo je predloga da civilni vojni rok traje duže, u ovom slučaju četiri meseca. Svi oni koji neće proći obuku biće osposobljeni da se pridruže Civilnoj zaštiti u slučaju poplava, potresa i drugih elementarnih nepogoda.

Budući vojnici prvo će položiti zakletvu uz uzvik „Domovini veran“, a onda će proći obuku koja uključuje sticanje znanja o oružju. „U procesu obuke postoji nešto što se zove rukovanje, baratanje s ubojitim sredstvima, automatskom puškom, snajperom, minobacačem. Nakon toga postoji deo koji se odnosi na vojnu taktiku i vrlo bitan deo, a to je fizička pripremljenost mladih“, kaže Anušić.

Oko 17.000 mladića prvo će dobiti poziv, a omogučiće se i devojkama da odrade vojni rok. Vojnici će nakon služenja vojske postati rezervisti koji mogu biti mobilizovani u slučaju potrebe. Vojna obuka biće u kasarnama u Požegi, Sinju i Kninu, a računa se da će u prvoj godini vojsku služiti oko 4.500 mladića i za dvomesečni boravak u kasarni dobiće 1800 evra.

Hrvatska je suspendovala obavezno služenje vojnog roka pre šesnaest godina i od tada se služi dobrovoljno. Nije postojao veliki interes, a iz godine u godinu bilo je sve manje zainteresovanih.

Za potrebe budućih vojnika nabavljeni su i novi kreveti, te kompletna oprema u iznosu koji je viši od 1.500 evra. Očito će državu mnogo koštati organizacija obaveznog vojnog roka, a traži se poštivanje standard zemalja članica NATO-a koje su uvele vojni rok da vojnici svaki mesec imaju naknadu koja je u iznosu prosečne plate.

Budući vojnici različito su prihvatili povratak obaveznog vojnog roka, pa mnogi smatraju da će im dvomesečni boravak u kasarni smanjiti šanse da nakon škole dobiju posao i da će „izgubiti“ vreme.

Drugi opet podržavaju vojni rok, jer će im ta dva meseca ići i u staž i smatraju da će moći „preživeti“ bez laptopa i mobitela u kasarnama.


Izvor

[Kubovac]

Odloženo uvođenje vojnog roka u Hrvatskoj

Vojni rok u Hrvatskoj, po svemu sudeći, neće moći da se uvede već od 1. januara, kako je nedavno najavio njihov ministar odbrane Ivan Anušić.

"U ovom trenutku čekamo političku odluku, dogovor o tome i konsenzus i spremni smo da to sprovedemo od trenutka kada politička odluka treba da počne od 1. januara, 1. juna ili 31. avgusta. Nama je svejedno, recite nam kada idemo," rekao je Anušić u Saboru.

A "politička odluka i dogovor" je odložena za poslije predsjedničkih izbora, što znači da će vojni rok početi nešto kasnije.

Naime, iako je premijer Andrej Plenković napomenuo drugačije, predsjednik Zoran Milanović se u ovoj temi ne može preskočiti, s obzirom na aktuelni Zakon o odbrani, a s obzirom na već započetu izbornu kampanju, očigledno se neće tražiti dogovor o ovoj temi.

Takođe, ove godine neće biti sprovedene najavljene izmene Zakona o odbrani, kojima bi se smanjila predsjednička ovlašćenja, a time i eventualno sadašnja obaveza predsjednika da pristane na odluke poput uvođenja vojnog roka.

Osim toga, predsjednički kandidat HDZ-a Dragan Primorac jasno se protivi promjenama predsjedničkih ovlašćenja.

Dakle, jasno je, iako to još niko ne želi javno da kaže, da služenje vojnog roka počinje kasnije.

Pored toga, hrvatski mediji su primijetili da bi, da je 1. januar bio realan rok, već morale da se izvrše izmjene u drugim dijelovima Zakona o odbrani, gdje se i dalje pominju detalji o staroj vojnoj službi, kao što je njeno trajanje od šest mjeseci.

I sam ministar odbrane je potvrdio da ove godine Zakon o odbrani neće biti mijenjan.

Anušić je rekao da je predlog svih izmijena i dopuna Zakona o odbrani završen i upućen Vladi, ali da se po tom pitanju neće ništa raditi dok se ne završe predsjednički izbori, prenosi b92.


Izvor

[Kubovac]

Hrvatska uvodi OBAVEZNI vojni rok

Zakonodavni okvir potreban za uvođenje obaveznog vojnog roka trebalo bi da bude predstavljen u junu, a usvojen u Saboru u oktobru ove godine. To znači da će obuka prvih regruta u kasarnama u Kninu, Slunju i Požegi početi krajem ove ili najkasnije početkom sledeće godine, saznaje agencija Hina.

Sve je već sada spremno za početak obuke u pomenutim kasarnama, ali je neophodno izmeniti zakonski okvir kojim se uvodi obavezno osnovno vojno osposobljavanje.

Ove izmene biće usvojene tokom ove godine. Većina detalja je usaglašena, ali se još razrađuju pojedinosti vezane za civilno služenje vojnog roka za one koji se pozovu na priziv savesti, navode izvori iz vlade.

Plan aktivnosti i zakonske izmene

Ranije ove sedmice premijer Andrej Plenković održao je sastanak sa ministrima odbrane, unutrašnjih i spoljnih poslova, kao i sa predstavnicima Oružanih snaga. Tada su predsedniku Zoranu Milanoviću upućena dva dokumenta – nacrti Strategije odbrane i Dugoročnog plana razvoja Oružanih snaga – uz predlog da se o njima raspravlja na sednici Saveta za odbranu.

Takođe je dogovoren i plan aktivnosti za izmene Zakona o odbrani i Zakona o službi u Oružanim snagama, kojima će se ponovo uvesti obavezni vojni rok. Plan je da se predlozi zakona upute u javnu raspravu u junu, da se prvo čitanje održi do letnje pauze (do 15. jula), drugo čitanje u septembru, a konačno usvajanje u oktobru.

Prvi regruti krajem godine

"Prvi regruti će započeti obuku u kasarnama krajem ove ili početkom sledeće godine“, rečeno je za Hinu.

Obavezno osnovno vojno osposobljavanje trajaće dva meseca, a regruti će mesečno dobijati 1100 evra neto, uz obezbeđen smeštaj i ishranu. Obuka će se računati kao radni staž i predstavljaće prednost pri zapošljavanju u državnim i javnim službama – što bi trebalo da bude motivišući faktor za mlade.

Zaposleni koji budu na obuci neće smeti da dobiju otkaz, a studenti će moći da odlože služenje do završetka studija, ali najkasnije do 29. godine života.

Alternativa za one koji odbiju

Za one koji odbiju da služe vojni rok biće predviđene dve alternative:

Tromesečna obuka kroz sistem Civilne zaštite, za delovanje u kriznim situacijama poput požara, poplava ili zemljotresa.

Četvoromesečni rad za lokalnu samoupravu (opštinu, grad ili županiju) na komunalnim poslovima, osam sati dnevno.

Naknada za ove alternative biće znatno manja, a detalji još uvek nisu u potpunosti definisani.

Država planira da godišnje uputi pet poziva za osnovnu vojnu obuku, sa po 800 regruta po pozivu – što znači ukupno 4000 regruta godišnje.


Izvor

[Boro Prodanic]

O trajanju obaveznog vojnog razgovarali smo u više tema na Palubi. Smatram dva meseca apsolutno nedeoljno za minimalnu vojnu obuku.

[Kubovac]

DOBIJAĆE 1.100 EVRA MESEČNO: Hrvatski mladići u uniformi osam nedelja, obavezni vojni rok od jeseni

NAPOKON je postignuta saglasnost između hrvatskog predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića, pa će obavezni vojni rok u trajanju od dva meseca krenuti na jesen.

Nakon 17 godina Hrvatska vraća vojnu obuku u kasarnama u Kninu, Slunju i Požegi, a vojnici će za službu dobijati 1.100 evra mesečno. Sledi još izmena zakona o odbrani i zakona o službi u Oružanim snagama, pa će prvih 4.000 budućih vojnika dobiti pozive da se jave u kasarnama.

Zakon predviđa da će studenti moći da odlože služenje vojnog roka do 29. godine, kao i aktivni sportisti i mladići koji izdržavaju porodice. Poštedu će moći da zatraže i u slučajevima sklapanja braka i rođenja deteta. Poseban status će imati oni koji se pozovu na prigovor savesti iz verskih ili moralnih razloga. Tada će mladići biti pozvani na tromesečnu civilnu službu ili da četiri meseca obavljaju aktivnosti u lokalnoj zajednici. Ukoliko se neko ne odazove predviđene su kazne od 230 do 1.320 evra, a moguće je i policijsko privođenje.

Kroz osam sedmica obuke, vojnici će steći temeljno znanje, a učiće se rukovanje oružjem, bezbednost, komunikacija i bojno uvežbavanje. Radni dan počinje u 6.00 časova kada slede vežbe i doručak, pa obuka do ručka i mnogobrojne aktivnosti do večeri. Subotom će biti skraćena vojna delatnost, a nedelja je dan odmora.

Za vreme dvomesečnog osposobljavanja nije predviđeno da vojnici izlaze, osim u specijalnim slučajevima iz kasarni. Na vojnu obuku se mogu, ali i ne moraju prijaviti i devojke, a dvomesečni boravak u kasarnama biće upisan i u radnu knjižicu. Svi koji završe obuku imaće prioritet u zapošljavanju, a preduslov je da budući vojnici prođu lekarski pregled.

Predviđene beneficije

Veruje se da će mnogi mladići ostati posle obuke u oružanim snagama i nastaviti profesionalno usavršavanje. U tom slučaju predviđene su mnoge beneficije, kao povoljni stambeni krediti i dobri uslovi školovanje. Hoće li to uspeti niko pouzdano ne zna, ali sada je definitivno otvoren put za uvođenje obaveznog vojnog roka, koji su uvele i neke evropske zemlje.

Do sada su bile razne reakcije u hrvatskoj javnosti povodom službe, od toga da obuka treba da traje duže, do toga da obavezni vojni rok uopšte nije potreban. Podseća se da je vojni rok ukinut i zbog ogromnog pritiska kroz priziv savesti, jer su mnogi želeli da izbegnu vojnu obuku.

Vojne vlasti uoči odlaska prvih vojnika u kasarne tvrde da su ankete pokazale da 62 odsto građana podržava temeljno vojno osposobljavanje i da će se 67 procenata mladića odazvati da ide na dva meseca u kasarne. One su osposobljene da prime prve vojnike, nabavljeni su novi kreveti, uniforme i sve što je potrebno za vojnu obuku. Budući vojnici ne mogu dobiti otkaz na svojim radnim mestima za vreme dok su na obuci, a vlasti će ih u slučaju potrebe moći kasnije da pozovu na vojne vežbe.


Izvor