Diskusija o nabavci francuskih aviona 'Rafal' (TMI)

[PakleniVuk]

Pisali smo na temi i o kupovini Safran sigma-95N. Možda treba i ovako da istaknemo fotografiju (lakše je za pamćenje kada se vidi sopstvenim očima) , ovo je urađaj koji se ugrađuje i u avione Orao (N)J-22 . Kao prilog tome da je namera da se avion Orao koristi i dalje kao jedan od aviona u sistemu odbrane iako Zaslon reče "imaće 70 godina " .  Urađaj je za avion bitan jer kod navođenja raketa na cilj pomaže u tome da se utvrdi tačna pozicija aviona u odnosu na odlazeće rakete i te informacije dalje obrađuje računar koji šalje podatke raketi da li treba da vrši korekciju putanje ili ne . Takođe služi za precizno pozicioniranje aviona u prostoru bez upotrebe radio veze ,GPS,Glonas i sličnih koji mogu da odaju poziciju letilice.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[fazan]

Уочио сам две грешке, Емирати нису купили Јурофајтер него Рафал. Мислим да ни Турска на крају није наручила Јурофајтер.
Друго, Тајфун нема 27 спољњих носача, него 13. Рафал их има 14 (13 у морнаричкој верзији). Маса коју могу да понесу је слична, 9500 кг за Рафале и ”преко 9000” за Тајфун. (Када маркетинг напише ”преко 9000” онда се кладим да није преко 9300). Помешали су и топове, Рафал има 30 мм, а Тајфун 27 мм.

Мени је интересантно да су 3 (од 4) земље које производе Тајфун наручиле амерички F-35.

[fazan]

Evo jednog kritičkog stava o kupovini Rafala i mogućnosti kupovine ruskih Su-35



Ovo što priča o Rafalima je politikanstvo, ali ako je istina da je Srbija mogla da kupi Su-35, po toj ceni u toj količini, i za to vreme, onda se bojim da smo se malo prešli.

Извини, али Несторовић је поново извалио једну од његових будалаштина, није му први пут. Додуше, ја верујем да му је Сергеј Бабурин рекао да Русија може да испоручи 24 Су-35 Србији за 18 месеци, посебно ако су се добро запили на вечери. Колико је авиона Русија изгубила у Украјини и који су производни капацитети руске авио индустрије? Друго, ако се земље као што су Египат, Индонезија и Алжир биле присиљене на откажу наруџбе Су-35 - колико су реалне шансе да Србија, без излаза на море, добије Су-35?

Поставља се питање који је циљ оваквих изјава?

[BSD]

Уочио сам две грешке, Емирати нису купили Јурофајтер него Рафал. Мислим да ни Турска на крају није наручила Јурофајтер.
Друго, Тајфун нема 27 спољњих носача, него 13. Рафал их има 14 (13 у морнаричкој верзији). Маса коју могу да понесу је слична, 9500 кг за Рафале и ”преко 9000” за Тајфун. (Када маркетинг напише ”преко 9000” онда се кладим да није преко 9300). Помешали су и топове, Рафал има 30 мм, а Тајфун 27 мм.

Мени је интересантно да су 3 (од 4) земље које производе Тајфун наручиле амерички F-35.

Ima dosta gresaka, ali treba sve poslusati, posebno kako oni to vide izmedju sebe. Ovo je dobro zapazanje i mnogo govori o tome gde su tu Ameri.

[PakleniVuk]

Ja ovdje ne komentiram diplomatske, političke i ne znam kakve razloge odabira ovoga ili onoga. Ili tko koga želi privući u koji tabor, praktično natjerati i vezati u suradnju i slično.U HRZ je situacija takva, kakva je. Prije svega što smo godinama pod tim varljivim kišobranom NATO-a. Tako da cjelokupne oružane snage nisu nikome bile prioritet i RZ je praktički nestalo. Srbija s druge strane, u nesigurnijem sigurnosnom okruženju je uspijela zadržati pravo i relativno sposobno RZ, sa svim komponentama. I to je činjenica, svaka čast.
Ali ja ovdje govorim isključivo o stručnim i tehničkim stvarima. To kako tko radi obuku prvo ovisi o tome koliko se para može izdvojiti i što se želi dobiti. Zatim na kojem nivou tehnologije je trenutno. Tada se gleda kako to izvesti i smanjiti taj jaz.Svaka država ima svoje specifičnosti.
Rafale kao i ostali avioni te generacije 4+ nije samo avion, to je sustav. Ako se želi iskoristiti maksimalni potencijal, mora se usvojiti čitav sustav ili razviti svoj pandam (iskreno, nemoguće).
Manevarska (WVR) je i dalje bitna, naravno.   Ali ovaj avion (pogotovo F4 verzija) prevagu (force multiplikator) daje u senzorskim sposobnostima, real time dijeljenju podataka, ometanju, protuometanju, el. i klasičnom izviđanju itd. U tkzv. soft fight-u.Upotreba tih sistema je nešto novo i za Srpske i Hrvatske iskusnjare sa MiG-ova . Nabava novih igračaka je rješenje samo dio problema. Bez kvalitetnog osposobljavanja svih učesnika (pilota, tehničkog osoblja, logistike, ZMIN-a...) imati ćemo samo puno preskupe igračke za air policing i aero mitinge.
I naravno, bar nekih 200 sati naleta godišnje na tipu.

Prenosim prevod opisa Rafala F4 sa Daso sajta:

" Пут напред

Рафале би требало да постане једини тип борбеног авиона којим управљају француске ваздушно-космичке снаге и француска морнарица. Предузеће се све што је неопходно да би се одржао њен борбени значај.

Политика која подржава Рафале програм је континуирани развој како би се авион прилагодио променљивим потребама, кроз низ стандарда. Почетком 2019. године, француско Министарство одбране објавило је потписивање уговора о развоју новог стандарда Рафале Ф4. То је део текућег процеса за континуирано унапређење авиона у складу са оперативним захтевима.

У марту 2023., ДГА, француска агенција за набавку одбране, квалификовала је стандард Ф4.1. Он обухвата усвајање следеће опреме и наоружања на Рафале:

•за Фронт Сецтор Оптроницс(optrinika prednje sfere)  нови ИРСТ који ће повољно допунити Рафале-ов постојећи пакет сензора, обезбеђујући побољшано дневно/ноћно пасивно откривање циљева и могућности идентификације против авиона са ниским потписом кроз инфрацрвени спектар.

•за РБЕ2 АЕСА радар, нови радар са синтетичким отвором (САР) и режим за индикацију и праћење мобилних циљева на земљи (ГМТИ/Т). Ова побољшања значајно побољшавају способност Рафалеа да производи, у свим временским условима, радарске слике високе резолуције на веома великом домету и да открива и прати земаљске циљеве.

•нови начини сарадње за повећање способности откривања, праћења и пуцања Рафалеа, чиме се поново значајно повећава убојитост ловца.

•Тхалес СЦОРПИОН® дисплеј монтиран на кацигу за убрзање означавања и хватања циљева, и нови, већи бочни екрани у кокпиту који нуде побољшану резолуцију.

•породица ХАММЕР сада укључује варијанте од 1000 кг које задржавају модуларност варијанти од 250 кг захваљујући различитим комплетима за навођење причвршћеним на различите типове тела бомби. ХАММЕР 1000 кг доноси нове могућности супротстављања са већим или чвршћим циљевима. Рафале може да носи три оружја ХАММЕР 1000, а да и даље нуди веома велики домет.

Увођење стандарда Ф4.1 је почело и нове функционалности и опрема ће бити уведене током деценије:

•ракета ваздух-ваздух МИЦА НГ (нова генерација).

•велика побољшања у области повезивања, са комуникационим сервером, сателитском везом Сатцом и новим софтверским радијима из породице ЦОНТАЦТ (Цоммуницатионс нумерикуес тацтикуес ет де тхеатре, дигиталне тактичке и радио широкопојасне комуникације ).

•нови дигитални ометач за СПЕЦТРА пакет за самоодбрану / електронско ратовање.

Покренути су нови развоји да би Рафалеу пружили нове могућности у наредној деценији. Ови развоји ће омогућити да се нове претње у настанку побеђују уз истовремено побољшање преживљавања Рафала захваљујући усвајању нових режима пресретања са малом вероватноћом и најсавременијег пакета за електронско ратовање. Интеграција све моћнијих алгоритама вештачке интелигенције помоћи ће пилоту да управља сфером колаборативне борбе током све сложенијих мисија, када се суочава са све неухватљивијим претњама.

izvor

I onda pitanje : Da li je uopšte potreban pilot ukoliko se u letilice integriše veštačka inteligencija? Dosadašnje letilice imaju već razne vrste auto-pilota koji može da odmeni pilota i da mu olakša poletanje,sletanje i let po pravcu. Ali integracijom VI (veštačke inteligencije) pilot može biti bilo ko ,zato što avion sam može da vrši sve radnje . Tu je uloga pilota samo formalna .

[PakleniVuk]

Radar: Isplaćena prva rata za „rafale“, 417 miliona evra

Srbija je 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda, platila 417 miliona evra za prvu ratu za nabavku francuskih vojnih aviona „rafal“, piše nedeljnik Radar, pozivajući se na dobro obaveštene izvore.

Toliko je državu koštala samo prva rata od 15 odsto po osnovu 2,7 milijardi evra vrednog ugovora o nabavci 12 francuskih vojnih aviona „rafal“, koji su u prisustvu predsednika Srbije i Francuske Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona, tokom Makronove posete Beogradu 29. avgusta potpisali ministar odbrane Bratislav Gašić i Erik Trapije, izvršni direktor francuske kompanije Daso.

Ugovor o kupovini „rafala“ potpisan je u trenutku kada u originalnom budžetu nije bio planiran nijedan dinar za tu nabavku, pa je Vlada Srbije naknadno, kroz rebalans, morala tu stavku da ubaci na rashodnu stranu budžeta.

Taj trošak značajno je uvećao i očekivani minus u budžetu na 2,2 milijarde evra. Toliki deficit od oko 2,9 odsto BDP ima posebnu specifičnu težinu ako se ima u vidu da su do početka septembra ukupni prihodi budžeta bili za 130 miliona evra veći od rashoda, piše Radar.

Kupovina „rafala“ knjižena je kao jedan od najvećih „kapitalnih projekata“ u kapitalnom delu budžeta Ministarstva odbrane, a u analizi izmenjenog plana prihoda i rashoda države, Fiskalni savet je primetio novu stavku u budžetu od 48,6 milijardi dinara.

S obzirom na to da je već bilo najavljeno da se rebalans delom priprema i zbog nabavke aviona iz Francuske, a te stavke nije bilo u originalnom budžetu, u Fiskalnom savetu su zaključili da „nema sumnje da se radi o prvoj rati za ‘rafale'“, navodi Radar.

izvor

[kumbor]

Има се, може се.... кад је Бег био циција!
Истовремено, велика државна/парадржавна? фирма расписује оглас за младе стручњаке са мастером, знањем два страна језика и искуством на компјутерима. Месечна зарада 56.000 динара нето. Место рада, Београд!

Оооој, златно доба моје каменооо!

[Brok]

Beograd iznenadio sve: Koliko košta hangar za lovac Rafale i koliko su potrošili Srbija i Hrvatska?

25.12.2024.
 
Srbija je iznenadila sve, jer je potrošila manje nego bilo koji drugi korisnik Rafala za izgradnju infrastrukture za smeštaj ovih lovaca.

Jedan ugledni portal je proučio i detaljno analizirao sume koje su balkanske zemlje uložile u izgradnju savremenih hangara i ostale infrastrukture za francuske lovce Rafale.

Koliko zapravo košta vazduhoplovna baza za ove savremene francuske avione?

Koliko su potrošile Srbija i Hrvatska?

Kao što već znate, Srbija je, posle višemesečnih pregovora, konačno obezbedila ugovor o nabavci višenamenskih borbenih aviona Rafale od francuske kompanije Dassault. Uskoro će Beograd početi izgradnju novih hangara za buduće letelice.

Srbi su otkrili troškove ovog programa, koji je od ključnog značaja jer je za 12 naručenih Rafala neophodna odgovarajuća infrastruktura, u kojoj će se obavljati operativne, remontne i održavačke aktivnosti.

Isporuke aviona bi trebalo da se realizuju između 2028. i 2029. godine, a Srbiju će ugrubo koštati 225 miliona evra po letelici.

Kada su u pitanju hangari za ove avione, Srbija planira da ukupno potroši 17,6 miliona evra. Tim projektom srpsko vazduhoplovstvo će izgraditi nove hangare za letelice i modifikovati već postojeće, kako bi se obezbedio prostor za 12 novih lovaca.

Za poređenje, izgradnja specijalizovane infrastrukture za Rafale ukupno je koštala 37 miliona evra Ratno vazduhoplovstvo Hrvatske. Razumno je uporediti Srbiju i Hrvatsku jer obe zemlje imaju naručeno isti broj aviona Rafale, dakle 12 jedinica.

Međutim, Hrvati su potrošili skoro duplo više na infrastrukturu za svoje avione. To oni objašnjavaju činjenicom da su znatno bolje opremili svoje objekte, jer su u gore pomenutu sumu uračunati i troškovi nabavke simulatora i dodatne opreme.

Nije jasno da li je taj deo opreme nije obuhvaćen srpskim programom izgradnje novih hangara za Rafale nadomak Beograda.

Obe zemlje, i Srbija i Hrvatska, potpisale su ugovore za avione Rafale sa Francuskom ali u različitim konfiguracijama i po različitim cenama. Nedavno je hrvatski brigadni general o srpskim avionima Rafale izjavio kako smatra da srpski lovci neće imati na raspolaganju sve opcije ovog lovca jer Beograd nije u NATO-u.

Hrvatska je kupila polovne Rafala u verziji F3R, dok će Srbija dobiti Rafale u najnovijoj F4.1.

Zašto je trošak Srbije niži?

Uprkos tome, široka balkanska javnost iznenađena je koliko je niska vrednost ovog srpskog programa. Sve ostale zemlje, uključujući i one iz regina poput Grčke, potrošile su znatno više miliona evra za izgradnju savremenih vazduhoplovnih baza.

Na primer, Rumunija je uložila 32 miliona evra za adaptaciju vazduhoplovne baze Fetesti za potrebe lovaca F-16, dok je Bugarska potrošila neverovatnih 103 miliona evra za rekonstrukciju vazduhoplovne baze Graf Ignatievo, pripremajući se za dolazak svojih F-16 Viper.

Izvor
Negde sam čuo za inicijativu da bi obuka srpskih i hrvatskih pilota za Rafal mogla biti u Puli, i to bi bilo sjajno ako bi bilo ostvareno.