Veliko je pitanje da li će „Rafali“ ikada da slete u SrbijuIsporuka rafala čiju je kupovinu Srbija dogovorila s Francuskom verovatno će sačekati novog predsednika te zemlje, mada s obzirom na ranija iskustva nije sigurno ni da će ti avioni ikada doleteti u Srbiju, ukazuje politikolog Dušan Gujaničić.Ako se setimo ranijih slučajeva, podseća naš sagovornik, poput prodaje pa poništavanja isporuke francuskih “mistrala” Rusiji 2015. godine, Srbija ne treba da bude naivna i zato će sama isporuka rafala i finalizovanje posla biti uspeh sam po sebi, kaže politikolog sa Instituta za političke studije.
Kupovina 12 rafala za sumu od 2,7 milijarde evra, potpisana tokom zvanične posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji, po mišljenju Gujaničića, predstavlja ne samo važan komercijalni nego i politički potez, ali kako kaže, Srbija igra u vrlo skučenom prostoru i mora da iskoristi svaku šansu.
Srbija da ne bude naivnaOn istovremeno odbacuje ocene pojedinih analitičara da se kupovinom rafala Srbija automatski okreće Zapadu.
“Sarađuju i međusobno prodaju oružje i države koje su ideološki, civiljizacijski i politički mnogo udaljenije od Srbije i Francuske. I nemaju nikakve probleme sa tim. Ovde su obe strane videla neki svoj interes”, ističe Gujaničić uz napomenu da nisu poznati ni mnogi elementi ugovora: da li su predviđeni neki penali, u kojim rokovima su predviđeni, u kojim slučajima može posao da se otkaže i slično.
Dr Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu skreće pažnju na kritike u pojedinim francuskim medijima upućene Makronu zbog prodaje “rafala” Srbiji, kao zemlji koja nije uvela sankcije Rusiji. On ističe da se iz nekog razloga zaboravlja da je, recimo, Indija najveći kupac “rafala”, a istovremeno najveći uvoznik ruske nafte i najveći kupac ruskog naoružanja svih vremena.
Većina prodaje tih aviona, podseća on, ne ide u Evropu na koju otpada negde pet odsto, nego u arapski svet – Katar, Emirate, Egipat.
Po mišljenju Mitića, smešno zvuči i izjava Makrona da kupovinom rafala Srbija spasava stratešku autonomiju Francuske.
“Pa koju autonomiju kad se zavisnost Francuske od američkog naružanja povisila za 50 odsto u poslednje dve, tri godine. Pa ako ćemo mi da ih spasemo sa ovih naših nekoliko odsto, onda svaka čast.”
Glavni problem – odnos Pariza prema kosovskom pitanjuKao glavni problem u saradnji Beograda i Pariza obojica sagovornika Sputnjika vide Kosovo, postavljajući pitanje šta je to predsednik Makron za sedam godina svog mandata učinio da zaštiti teritorijalni integritet Srbije.
”Šta mi imamo u krajnjem slučaju od tih “rafala” ako ne možemo da odbranimo naš teritorijalni integritet i suverenitet i ako smo ograničeni, uključujući i činjenicom da smo kupili upravo avione od jedne od zemalja koja je bila i organizator ne samo NATO agresije 1999, već i secesije, odnosno pokušaja secesije i organizatora jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. To su igre koje gledamo sa Francuzima”, kaže Mitić.
On se slaže da Makron i Francuska nisu toliko ekstremni kad je reč o KiM kao što je Berlin, niti su skloni toliko vođenju hibridnog rata kao Britanci i Amerikanci po pitanju Republike Srpske, ali i da je Francuska, ako je naš tako dobar saveznik i prijatelj, mogla da učini više na zaštiti srpskih interesa.
“Neko će reći, pa dobro, evo, kada je u pitanju Savet Evrope, Makron nas je spasio, pa neće Kosovo ući u SE u maju ove godine nego u januaru iduće. Ili, promenio je neku formulaciju u pregovaračkom poglavlju 35, vezano za tzv. Ohridski sporazum. To su tako sitne stvari u odnosu na suštinu. A suština je, bez obzira, što bi bilo dobro da imamo saveznika i na Zapadu, i što bi bilo možda i najbolje da to bude Francuska, da postoje političke opcije o Francuskoj, koje su nam naklonjenije”, smatra Mitić.
Gujaničić dodaje da niko normalan ne može da ima ništa protiv da Srbija ima jednog jakog saveznika i na Zapadu.
“Radi se o našim pokušajima da po svaku cenu pridobijemo nekoga na Zapadu, a Francuska nam deluje negde kao zemlja koja bi koliko-toliko mogla da sasluša naše interese. Da dobijemo, jaka je reč saveznika ali recimo partnera ili sagovornika. A Francuska od svih zapadnih zemalja igra najmanje tvrdo prema nama. Ipak, to je daleko od toga što je nama potrebno kao savezništvo s jednom zapadnom zemljom, ali za početak mislim da su to neke polazne osnove”, navodi Gujaničić.
On podseća da je od Makronove posete pre pet godina bilo velikih očekivanja, pogotovu kad je reč o pitanju popravljanja položaja srpskog naroda na KiM.
“ I tu se stvari pogoršavaju ne iz godine u godinu, nego iz meseca u mesec. Tu bi nam zaista neko razumevanje neke zapadne države dobro došlo, u ovom slučaju Francuske. Mislim da ovog puta nismo čuli poruku koja bi mogla da nas ohrabri. On je rekao da će sa posebnom pažnjom pratiti položaj Srba na Kosovu i Metohiji, ali to je jedna dosta diplomatska, uvijena formulacija, od koje mi ne možemo da imamo neke prevelike koristi. Mislim da je trebalo da kaže neku direktniju poruku ohrabrjenja”, uveren je Gujaničić.
Prema oceni Mitića, iako su Francuzi u okviru Kfora pokazivali želju da pomognu Srbima na terenu koliko je god bilo moguće u tom trenutku, činjenica je da danas, 10-11 godina, nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, možemo samo da zaključimo da je Francuska dosledno radila na tome da izigra Srbiju, kao i ostatak kvinte i svih zapadnih zemalja koje su, uništavajući međunarodno pravo, organizovale jednostrano proglašenje nezavisnosti Prištine 2008. godine.
Oni su dosledni u tome i praviće se ludi i dalje po pitanju ZSO, to je za njih sada jedna fusnota koja nije toliko ni bitna. Oni jednostavno na sve moguće načine tolerišu promenu stanja na terenu i ni na jedan način, jednom ozbiljnom merom nisu sankcionisali Kurtija.”
Ogromni projektiIznoseći ukupnu ocenu posete francuskog predsednika Srbiji, tokom koje je potpisano 12 sporazuma, Mitić kaže da je Francuska bez obzira na sve probleme s kojima se suočava, ipak jedna velika evropska sila.
“Možda nije ono što je nekad bila na globalnom nivou ali svakako je to industrijski velika sila, velika sila i po pitanju promocije kulture. Sigurno je da u mnogim elementima u industriji možemo mnogo toga da dobijemo od njih, i ja to u potpunosti podržavam bez obzira na nekada i probleme koje imamo u implementaciji dosadašnjih dogovora ili kašnjenja.
Ali mi sa njima imamo ozbiljne poslove, mada mogu da kažem da smo im dali čak i previše – to su ogromni projekti. Ali sa druge strane apelujem da budemo ne samo veoma realni, realistični, već i da očuvamo kritički duh kada je u pitanju Francuska. Mislim da je to za nas izuzetno važno s obzirom na dve-tri decenje izuzetno loših iskustava sa Francuskom”, konstatuje politikolog.
Gujaničić ističe da je najvažnija korektna saradnja i da bi time svi bili zadovoljni:
“Mi razgovaramo iz pozicije nejednakih odnosa. To je odnos real-politike, ko god želi da sasluša vas, vaše stavove i vaše interese, treba da sarađujete s njim i ostvarite koreknu saranju.
Ono što nam može ići donekle u prilog, jeste to što čini mi se sem nas, na ovom prostoru zapadnog Balkana, niko naročito ne vuče za rukav direktno Francusku da mu ona bude neki blizak saveznik.
Tu bi mogla donekle biti naša šansa, ali moramo imati jedan zaista kritički odnos, razgovarati otvoreno i u meri u kojoj naši interesi mogu biti zaštićeni, svakako sarađivati i sa budućim predsednikom Francuske, koji će nam možde biti još naklonjeni, ako bude suvernistička opcija.”
Izvor
