Diskusija o nuklearnim elektranama u Srbiji i uopšteno o energetici

[DusanC]

Jer ako bi gradili nuklearne elektrane/elektranu onda ta el.energija bi uglavnom služila za izvoz ?

Kako za izvoz kada vrlo uskoro moramo redom da gasimo termoelektrane jer im je istrošen resurs?

Taj deo nisam znao . Koliko je to "vrlo uskoro" jer ako se ne preklapaju te dve stvari (izgradnja nuklearne i remont/gašenje termoelektrana) onda je opet suvišno pričati o tome ?

Пројектовани радни век ТЕ је 40год.
Од ових са списка све су из изграђене до 1980-е осим ТЕНТ Б који је 1983-85:

TEM 0,12GW
TEK А5 0,12GW
TEKO A 0,3GW
TEНT A 1,7GW
TEНT Б 1,3GW

[fazan]

Према прогнозама IMF, Србија ће у периоду 2020-2029 имати укупни раст GDP од 118%. За очекивати је да потрошња електричне енергије порасте. Не знам да ли још увек има људи без клима уређаја, али и они који их до сада нису набавили ће морати да их набаве. То је питање опстанка, баш као и грејање.

Питање за Душана (лаик сам по том питању). Да ли гасне електране могу да се пале и гасе по потреби, односно да повећавају и смањују производњу? Колико је то једноставно?

[PakleniVuk]

Evo grafički prikaz toga na koji sam slučajno naišao pre par dana (da li je 118% ili nije...sve jedno ) .

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[DusanC]

Према прогнозама IMF, Србија ће у периоду 2020-2029 имати укупни раст GDP од 118%. За очекивати је да потрошња електричне енергије порасте. Не знам да ли још увек има људи без клима уређаја, али и они који их до сада нису набавили ће морати да их набаве. То је питање опстанка, баш као и грејање.

Ако је извор раста БДП-а енергетски интензивна делатност (производња) онда би та изјава била тачна. Сматрам да није тако (основна струка ми је дипл. инж. производног машинства) али не бих аргументовао разлоге пошто можемо скренути у политику.

Питање за Душана (лаик сам по том питању). Да ли гасне електране могу да се пале и гасе по потреби, односно да повећавају и смањују производњу? Колико је то једноставно?

Постоје 3 врсте гасних електрана:
1. На гасни котао са парном турбином - Треба им 24ч да се упале, то су нпр ТЕТО Нови Сад, Зрењанин и Сремска Митровица, најниже ефикасности
2. Са гасном турбином - Могу да буду на мрежи за испод 30мин, средње ефикасности;
3. Са гасном и парном турбином (тзв. комбиновани циклус) - Треба им између 1ч и 3ч да се упале, нпр. ТЕТО Панчево, највише ефикасности.

ПС. Кад се упале могу да прате оптерећење у опсегу барем 50-100% номиналног, брзином ~2-15%/мин

[fazan]

Ако је извор раста БДП-а енергетски интензивна делатност (производња) онда би та изјава била тачна. Сматрам да није тако (основна струка ми је дипл. инж. производног машинства) али не бих аргументовао разлоге пошто можемо скренути у политику.

Хвала на одговорима. Без улажења у политику, лаички, једно канцеларијско радно место са рачунаром који се не гаси ће годишње потрошити 1,8 MWH електричне енергије (рачунам само рачунаре). Ако отворите 1000 радних места тог типа, то је 1,8 GWH годишње, без климе, осветљења, грејања, лифтове итд. Није то интензиван раст, али јесте раст.

Хиљаду електричних аутомобила ће годишње потрошити 2,8 GWH. Ако се у Србији годишње прода 50 хиљада аутомобила, а електрични аутомобили буду само 10%, то је пораст од 28 GWH годишње.

[DusanC]

Ако је извор раста БДП-а енергетски интензивна делатност (производња) онда би та изјава била тачна. Сматрам да није тако (основна струка ми је дипл. инж. производног машинства) али не бих аргументовао разлоге пошто можемо скренути у политику.

Хвала на одговорима. Без улажења у политику, лаички, једно канцеларијско радно место са рачунаром који се не гаси ће годишње потрошити 1,8 MWH електричне енергије (рачунам само рачунаре). Ако отворите 1000 радних места тог типа, то је 1,8 GWH годишње, без климе, осветљења, грејања, лифтове итд. Није то интензиван раст, али јесте раст.

Хиљаду електричних аутомобила ће годишње потрошити 2,8 GWH. Ако се у Србији годишње прода 50 хиљада аутомобила, а електрични аутомобили буду само 10%, то је пораст од 28 GWH годишње.

Ево цитата из предлога стратегије развоја енергетике Србије до 2050-е коју је израдио Одбор за енергетику САНУ, стр.232:
https://odborzaenergetiku.rs/pdf/Razvoj_srpske_energetike.pdf

6.3.7. Закључак
На потрошњу електричне енергије у Србији током 2050. године, као и на одговарајућу бруто годишњу производњу одлучујући утицај имаће удео електрификације у процесима декарбонизације и супституције фосилних горива, удео електричних возила чије се тракционе батерије пуне енергијом из мреже, увећање потрошње за потребе рачунара и комуникација, пад популације, промене у обиму индустријске производње и напредак у пољу енергетске ефикасности.

Горња граница потрошње остварила би се уз максималан раст у свим секторима потрошње. До 2050. године, бруто производња електричне енергије могла би достићи 81,12 TWh годишње са потрошњом од 64,9 TWh, што би представљало раст производње од 114%.
Доња граница потрошње остварила би се уз минималан раст у свим секторима потрошње. Уз коришћење соларних електрана и ветроелектрана изван мреже, у Power-to-gas систему производње горива за потребе саобраћаја, уз декарбонизацију која се у малој мери ослања на електрификацију, уз пад популације и продоре у области енергетске ефикасности, постојала би могућност да се бруто годишња производња електричне енергије у Србији 2050. године задржи на затеченом нивоу од 38,417 TWh, уз финалну потрошњу од 28,096 TWh.

Средња вредност. Уз стопу раста предвиђену за Немачку (одељак 6.3.5), годишња потрошња би током 2050. године достигла 52,64 TWh, док би бруто производња електричне енергије у Србији достигла 65,8 TWh, што представља раст за 88%.

Што се тиче званично усвојеног ИНЕКП (Интегрисани Национални Енергетски и Климатски План, стр.278) он исто предвиђа раст а детаље можете видети у документу.

[victoria]

Хмм,да.сада је удео индустрије у потрошњи 50% са тенденцијом повећања.Ипак ће становништво да плати изградњу електрана привреди . . која је у рукама странаца.Једино остаје да се надамо и спречимо да дистрибутивна мрежа не оде у туђе руке јер онда губимо сваку контролу.Не знам да ли вам је познато али је у другој половини 70-их и почетком 80-их у Западној Србији спроведено истраживање евентуалних налазишта урана за потребе друге југословенске НЕ.Мање-више на истим локацијама где је сада јуриш на литијум . . како кажу.Не знам да ли су тада нашли уранијум у комерцијлно исплативим количинама.

[DusanC]

Хмм,да.сада је удео индустрије у потрошњи 50% са тенденцијом повећања.Ипак ће становништво да плати изградњу електрана привреди . . која је у рукама странаца.

Кредите за електране је узимао ЕПС и плаћао ЕПС из добити од продаје електричне енергије тако да том логиком колико је ко потрошио толико је и учествовао у враћању кредита. Наравно не треба заборавити да привреда има скоро дупло вишу цену електричне енергије од малих потрошача.

Једино остаје да се надамо и спречимо да дистрибутивна мрежа не оде у туђе руке јер онда губимо сваку контролу.

Неке суседне државе су направиле ту грешку и то скупо платиле.

Не знам да ли вам је познато али је у другој половини 70-их и почетком 80-их у Западној Србији спроведено истраживање евентуалних налазишта урана за потребе друге југословенске НЕ.Мање-више на истим локацијама где је сада јуриш на литијум . . како кажу.Не знам да ли су тада нашли уранијум у комерцијлно исплативим количинама.

Био је рудник уранијума на Старој планини, ваљда се десило нешто лоше па је хитно затворен, веома низак проценат уранијума у руди те није економски исплативо експлоатисати и прерађивати ту руду.

[Boro Prodanic]

I Vrška Čuka u Timočkoj krajini.

[victoria]

Напуштени рудник Габровница.Бивши војни абехајац и пет минута које вреди одвојити.                                                                             

[DusanC]

Напуштени рудник Габровница.Бивши војни абехајац и пет минута које вреди одвојити.                                                                            

Е то је.

Колико се сећам пошто је тај рудник био тајни кад је напуштен никад није адекватно затворен. Иначе цена и време затварања рудника могу чак и бити већи од потребног за отварање рудника.

Велика је увек курцобоља за здравље малог човека.

[Boro Prodanic]

Sama cifra od 167 mSV ne znači ništa bez referentnih vredosti: kolika je doza kada počinje opasnost po zdravlje, koja je smrtonosna doza. Malo sam guglao (u žurbi) ali nisam to našao.

[PakleniVuk]

Radijacija Između 5000 do 12 000 mSV izaziva smrt u roku od 7 dana . Ovo što je izmereno samo pokazuje da tu ima radioaktivnih elemenata i da je povišen nivo,ali svakako nije smrtonosna količina. I u Černobilju nije smrtonosna i tamo žive razne životinje,a i Rusi su prošli tuda u onom prvom upadu u Ukrajinu. Međutim izlaganje većoj dozi u dužem vremenskom periodu može biti štetno (može da izazove leukemiju na primer).

[DusanC]

Sama cifra od 167 mSV ne znači ništa bez referentnih vredosti: kolika je doza kada počinje opasnost po zdravlje, koja je smrtonosna doza. Malo sam guglao (u žurbi) ali nisam to našao.

Колико се сећам приче од пре више од 10год. мислим да је давно био највећи проблем воде која уђе у рудник па се после пробије даље, да она носи контаминиране честице. Е како је сада немам појма.

[victoria]

Има у прилогу и томе.Абехајац је измерио радиоактивност воде пре него што потече она из рудника и након.У почетку у рангу природног фона  а онда знатно виша.