PALUBA
October 10, 2024, 11:33:10 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije unesite tačno Vašu e-mail adresu i obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 [5]   Go Down
  Print  
Author Topic: Diskusija o nuklearnim elektranama u Srbiji i uopšteno o energetici  (Read 3993 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 07:45:27 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 840


« Reply #60 on: September 03, 2024, 04:40:26 pm »

Sama cifra od 167 mSV ne znači ništa bez referentnih vredosti: kolika je doza kada počinje opasnost po zdravlje, koja je smrtonosna doza. Malo sam guglao (u žurbi) ali nisam to našao.
Колико се сећам приче од пре више од 10год. мислим да је давно био највећи проблем воде која уђе у рудник па се после пробије даље, да она носи контаминиране честице. Е како је сада немам појма.

Problem je isti i danas.

Dok sam radio u rudniku Čukaru Peki problem su bili prašina koja se dizala sa jalovišta i padala u širokom krugu okolo noseći čestice kamena i voda koja se delom uvodila u bušotine spolja a delom generisala od podzemnih voda. Bila su izgrađena dva dosta velika bazena za taloženje čestica kamena iz vode i recirkulaciju iste vode za hlađenje svrdala za bušenje. Te bazene povremeno su bageri čistili od taloga.

Ne znam kako je danas kada je rudnik u funkciji, verujem da je kontrola vode iz rudnika i dalje prisutna.

U rudnicima uglja je slično, samo što su problem čestice uglja, ne prašina.

Kad podvučeš crtu, ne može se rudariti a da nema nikakvog uticaja na životnu sredinu oko rudnika - tu je važna cost/benefit (trošak/korist) analiza.
Logged
DusanC
desetar
*
Offline Offline

Last Login:September 10, 2024, 09:19:10 am
Posts: 131


« Reply #61 on: September 04, 2024, 08:34:11 am »

https://balkangreenenergynews.com/rs/eps-mora-da-se-menja-ako-zeli-da-opstane-i-osigura-energetsku-bezbednost-srbije/

Промењена су правила игре у електро енергетици ту су нови закони, нови играчи и интереси, видећемо колико ће да нас кошта занемаривање енергетике последњих 35 година а колико она нова "праведна" транзиција.

Ко жели да коментарише последњи предлог измена Закона о енергетици може:
https://mre.gov.rs/tekst/6384/-javne-konsultacije-na-nacrt-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-energetici.php
Logged
DusanC
desetar
*
Offline Offline

Last Login:September 10, 2024, 09:19:10 am
Posts: 131


« Reply #62 on: September 04, 2024, 10:12:18 pm »

https://balkangreenenergynews.com/rs/eps-mora-da-se-menja-ako-zeli-da-opstane-i-osigura-energetsku-bezbednost-srbije/

Промењена су правила игре у електро енергетици ту су нови закони, нови играчи и интереси, видећемо колико ће да нас кошта занемаривање енергетике последњих 35 година а колико она нова "праведна" транзиција.

Ко жели да коментарише последњи предлог измена Закона о енергетици може:
https://mre.gov.rs/tekst/6384/-javne-konsultacije-na-nacrt-zakona-o-izmenama-i-dopunama-zakona-o-energetici.php

Ајд ова измена за увођење нуклеарне електране и некако али предложио бих да чујете неке коментаре на закон који се не чују у медијима често, негде после 2мин у прилогу са јавне расправе:

Logged
DusanC
desetar
*
Offline Offline

Last Login:September 10, 2024, 09:19:10 am
Posts: 131


« Reply #63 on: September 09, 2024, 01:34:37 pm »



​Занемарите сензационалистички наслов па можете чути компетентан став где нас води тренутна политика енергетске транзиције.
Logged
PakleniVuk
zastavnik
*
Online Online

Last Login:Today at 11:27:45 am
Posts: 1 491


Ko laje zlo ne misli


« Reply #64 on: September 15, 2024, 03:59:30 pm »


О нуклеарним електранама у Србији - и француском хирургу који не оперише од 1999.



Миодраг Крмар   
недеља, 15. септембар 2024.


Можете ли поштовани читаоци да представите себи како би то изгледало да се неки физичар нуклеарац са високом дозом скепсе односи чак и ка самом помену нуклеарне енергије. Па признаћете да би то могло бити мало чудно, у најмању руку као када би месар из продавнице у којој купујете крменадле и кобасице заговарао вегетеријанство.

Па ваљда се баш од њега, физичара а не месара, очекује да промовише нуклеарну енергију, по могућству аргументима, са аспекта своје струке. Потписник ових редова, јесте то приљежно радио, и наставиће и даље да се убеђује са коректним неистомишљеницима, докле год они буду одржавали основни ниво културе дијалога.

По логици ствари, могло би се помислити како је најава укидања мораторијума за изградњу нуклеарних објеката (за шта се и даље залажем) као и отварање теме изградње нуклеарне електране у земљи Србији (што и даље прижељкујем) навела аутора овог текста да отвори боцу шампањца и прослави.

Урадио би он то вероватно, да није големе дозе неповерења која се непрекидно таложила по нама након сваке манипулације, од оних ситних везаних за свакодневне теме, почев од црва у новосадској води па све до оних што су довеле до губитка дела територије кроз успешне преговоре, што се ниједној држави до сад десило није. Но да се ја оканем црва и губитка територије и да се вратим на струку.

Одакле неповерење по питању нуклеарне енергије када све изгледа да добро иде. Па прва доза скепсе се неумитно мора појавити када се види како нуклеарну енергију промовишу председник, министарка рударства и енергетика и пропратно друштво које се очигледно ставило на једну страну по питању отварања рудника литијума у Јадру.

Верујем струци, доста се мојих колега укључујући ту и САНУ огласило убедљивим аргументима а као одговор добили ниподаштавање. “Која САНУ“ било је гласно речено на једном обраћању народу.

Неки од тих аргумената се базирају и на елементарном познавању физичких закона, тако да ми их је лако препознати и усвојити.

И сада усред сукоба који се распламсао, група заговорника, поред рудника литијума отвара још једну опцију, ни мање ни више него градњу нуклеарне електране, што је крупан залогај и за озбиљније од нас. Можда се надају да ће овде за промену добити бланко поверење.

О томе шта је покретању нуклеарног програма у земљи Србији претходило писао сам раније. Сада бих причу почео посетом француског председника. Закачио сам само део конференције за штампу, где су наш и француски председник одговарали на питања новинара.

То је директно преносило неколико ТВ станица, а у једном од студија је формирана и трочлана комисија аналитичара да протумаче у лету оно што смо чули.

Тако смо од нашег председника сазнали да “ако нисмо четири климе укључили у две собе, ништа нисмо урадили“ и да “енергија не пада с неба, неко треба да произведе ту струју“, па из тог разлога како рече “идеја о сарадњи о нуклеарној енергији је била моја, ја сам молио и Емануела и ЕДФ да говоре са нама“.

Па добро, сада барем знамо од кога је све кренуло, а ако ће само да говоре са нама, никаква штета.

Но говорило се и говорило о Косову, од чега и на Охриду, па су затим кренула уверавања да се тако говорећи ништа успут није потписало, нити смо се на шта обавезали, а како се завршило, управо ових дана гледамо.
А зашто је наш председник одлучио да баш са Емануелом и ЕДФ-ом прича о нуклеарној енергији, одмах нам је растумачио један од назочних коментатора у студију јавног сервиса.

Рече он да Француска две трећине своје струје производи у нуклеарним електранама. Сасвим тачно, Француска тренутно има 56 оперативних реактора.

Више их у погону има само Америка (94), а у Кини их је у употреби такође 56. Ако је учешће струје из нуклеарних електрана у укупној потрошњи валидан параметар, онда су и Американци и Кинези јако слаби по том питању.

Први нуклеаркама покривају 19% својих потреба, а потоњи само 5%. Рекло би се да је пре петнаест и више година од нуклеарних велесила најача била Литванија. Сва струја коју су трошили им је долазила од два реактора из нуклеарне електране Игналина, коју су им Руси оставили након развода, али су их они угасили.

Хајде онда да видимо постоји ли ту неки јачи параметар којим се председник руководио када је донео одлуку да замоли Емануела.

Да не би било дилема, Француска је држава изузетно јаке науке, а у нуклеарној су достигли веома високе домете.

Сарађујем са њима па могу посведочити из прве руке. Колико су јачи од нас у нуклеарној физици не треба ни помињати. Но у тој области ми данас нисмо ни бледа сенка себе од пре 50 година, или пола века ако то лакше звучи, па нас ни не треба узимати озбиљно у било каквом поређењу.

Уколико се разговори са Емануелом и ЕДФ-ом (главна француска државна корпорација за производњу и дистрибуцију струје) наставе и даље, можемо очекивати да се у најоптимистичнијем развоју догађања они и прихвате изградње наше нуклеарне електране пошто им је већ указано поверење потписивањем пар меморандума.

То ће наша држава платити реалним парама, много већим него што имамо, па када се купује на црту, није згорега да се провери шта још постоји на тржишту.

Нас конкретно у овом случају требало би да занима колико су Французи способни да нам понуде најбоља технолошка решења и што је једнако важно, а можда и важније, колико су способни да поштују временске рокове у изградњи једног тако комплексног објекта.

Овде морам да направим малу дигресију и осврнем се на кратко на финансијске аспекте градње нуклеарне електране.

По правилу, то је посао који се продужи преко планираног па сходно томе и кошта више од почетно договорене суме.

Нуклеарна електрана ће бити онолико јефтина или скупа колико инвеститор има приступ јефтиним или скупим кредитима и колико је извођач радова у стању да поштује уговорене рокове. Сама нуклеарна електрана је огромна инвестиција.

Није давно било када се помињало како 1000 МW, оријентационо кошта три милијарде долара. Сада се оперише са знатно већим двоцифреним износима.

Градња нуклеарне електране се финансира из кредита, то траје преко десет година и више, а први киловати се продају након дугог периода задуживања и слагања камате на камату. Уколико се градња отегне, цена скочи непропорционално.

На свим нуклеарским скуповима, саветовањима, округлим столовима, панелима, када се прича о енергетици обавезно се помене како се Финска опекла са својом нуклеарном електраном Олкилуото 3. То се износи као школски пример шта се може десити када ствари не крену како треба.

Градња ове електране је започета 2005. године, а прве киловате је у мрежу испоручила тек у априлу 2023, са 12 година закашњења. Првобитна фиксна цена од три милијарде је четвороструко прекорачена, ако не и више. Због чега би нам ово требало бити занимљиво?

Па радове на овој електрани је изводила француска компанија Арева, која је доживела неколико власничких трансформација и тренутно је у већинском власништву ЕДФ-а. Ово је прилично познат случај тако да радозналци могу пронаћи мноштво текстова на ову тему на интернету.

Такође су доступни текстови озбиљних анализа финских есперата где се резимирају разлози због чега се са градњом толико каснило. Један од основних закључака је био да је након пада потражње за нуклеаркама највећи део стручних лица који се није пензионисао, ангажман потражио у другим областима.

Једном речју, Арева и ЕДФ нису могли да обезбеде потребне квалификоване кадрове. То се протегло чак и на субконтракторе који су били ангажовани. Испоставило се да су кадрови и њима недостајали. Постоји ту још неколико разлога, Арева се није адекватно припремила, затајио је и ЕДФ, а детаљи се лако могу наћи на интернету.

Па добро, рекао би неко, то је Финска, хајде да видимо како Французи стоје код куће.

Чињеница је да Француска има 56 реактора но последњи од њих је пуштен у погон баш када су нас бомбардовали – 1999. године.

Од тада су се једино одважили 2007. године да започну градњу Фламанвил три реактора и недавно се у нашој штампи могла наћи информација да постоји шанса да се ове године почне са производњом струје. Градња је прекорачена за 12 година, коначна цена је пребацила 13 милијарди, четири пута више од планираног.

Анализе овог пробијања рокова и раста цене су сличне као и код Финаца, недостатак квалификоване радне снаге али са једним додатком: ЕДФ је претрпео јаке кртике јер није успео да координара овако велик пројекат са пуно субконтрактора и добављача. Чуле су се ту и неке умирујуће речи, као на пример да су у ЕДФ-у пуно научили из ова два поменута примера.

Вероватно охрабрен тиме, председник Макрон, као и наш му колега, има велике планове за нуклеарну будућност: помиње још шест реактора, за неких педесетак и више милијарди, са оптимистичном проценом, у коју мало ко у Француској верује, да би то могло бити готово до 2037. Па није лоше, председник нам је изабрао прилично перспективног партнера.

Да не бих био оптужен како имам нешто против Француза, можда због бомбардовања, Француско-немачког плана, Рафала, места у последњем реду за нашег председника на разним прославама итд. могли бисмо да погледамо како напредује нуклеарна енергетика у Америци.

Јесу технолошки јаки, имају највише нуклеарних електрана у свету, али су и они последњу пустили у погон прилично давно – 1996. године. Започели су да граде два реактора у Џорџији 2013. године, а један од њих је недавно прикопчан на мрежу, мада доскоро није почео озбиљније да испоручује киловате.

Други се још прави, рокови су одавно прекорачени. До сада је све то коштало 35 милијарди, где је урачунато тренутних 11 милијарди прекорачења, а може бити да ту није крај.

Овде бисмо морали да констатујемо једну чињеницу која није нимало весела, поготово за ватрене заговорнике наше ЕУ будућности.

Западни свет коме тежимо је у области нуклеарне енергетике остао да каска скоро две деценије за истоком. Нећу да помињем Русију и Росатом са којим сам имао прилику да сарађујем. Досадило ми је да код нас за свако афирмативно помињање Русије у било каквом контексту добијем само поруге.

Да кажемо пар речи о Кини. Они су се у нуклеарну енергетику касно укључили, тек крајем осамдесетих. Недавно нам је високи представник њихове Националне Нуклеарне Корпорације рекао да су оператери за прву нуклеарну електрану обучавани у Кршком.

Испочетка су увозили технологију, добрим делом руску, но сада су се осамосталили и веома убрзо дошли до 56 оперативних реактора. Оно што је за свако дивљење је чињеница да тренутно граде 31 реактор! У пуном су залету, стекли су и знање и оперативност.

Јужна Кореја је такође постигла сјајан прогрес у овој области. Тренутно има 26 активних реактора, има своју технологију, гради два нова себи и још пар по свету. И што је најважније, нису имали паузе од двадесет и више година између пуштања два реактора у погон.

И да се на крају вратимо на оно од чега смо почели ову причу: о поверењу и неповерењу. Нека ми буде опроштено за баналност, али некада се тема мора и дотле оголити да би се јасније видела поента. Сваком живом човеку у овој нашој држави желим добро здравље, дуг и срећан живот.

Но ако, не дај боже, нешто крене по злу, па нам неком члану породице или пријатељу затреба помоћ, најрационалнија акција је да се обратимо стручном лекару.

А сада питање за све нас, укључујући ту и оне који су нам изгледа већ одредили партнера за ризичну и скупу авантуру развоја програма нуклеарне енергетике: ако неком блиском и драгом затреба помоћ, ко ће се од вас обратити хирургу који је последњи пут оперисао 1999. године?

Аутор је редовни професор Катедре за нуклеарну физику Универзитета у Новом Саду.

izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 07:45:27 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 840


« Reply #65 on: September 15, 2024, 04:52:12 pm »

Interesantan tekst.

Svakako bi trebalo kontaktirati Amere, Ruse, Kineze i Korejance, pa čak i da su već odabrani Francuzi za gradnju nuklearne elektrane, kao sredstvo pritiska na Francuze radi smanjenja cene.

U vezi probijanja rokova za izgradnju NE - očigledno je početni proračun vremena i cene loš. Voleo bih da saznam da li u Kini toliko kasne sa izgradnjom NE ili možda kod njih nije tako, ali, imajući već šest godina iskustva saradnje sa kineskim firmama u izgradnji TE Kostolac B3, mislim da i oni kasne. Ako je tako, prosto treba uzeti realno vreme i cenu pri planiranju projekta.
Logged
PakleniVuk
zastavnik
*
Online Online

Last Login:Today at 11:27:45 am
Posts: 1 491


Ko laje zlo ne misli


« Reply #66 on: Yesterday at 07:50:14 am »

Novi blok B3 u termoelektrani „Kostolac B“ uspešno prošao testove

Novi blok B3 u termoelektrani „Kostolac B“ uspešno je prošao testove u nedelju 6. oktobra i uskoro se očekuje preuzimanje bloka, izjavio je generalni direktor Elektroprivreda Srbije (EPS) Dušan Živković, saopštila je danas EPS.

Povodom 131 godine EPS, koja se obeležava 6. oktobra, Živković je ukazao na značaj projekta izgradnje reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Bistrica“, koja će, kako je naveo, predstavljati sigurnost u daljem razvoju obnovljivih izvora energije.

„Razvijamo solarne elektrane od jedan gigavat sa strateškim partnerom i radimo na unapređenju proizvodnje u postojećim kapacitetima kako bismo obezbedili energetsku sigurnost i stabilnost sistema“, rekao je Živković.

Dodao je da je završena revitalizacija hidroelektrana i da očekuju da i kompletna revitalizacija RHE „Bajina Bašta“ bude završena iduće godine.

Obezbedićemo da 80 odsto naših hidro kapaciteta u narednih 30 do 35 godina bezbedno i sigurno radi i snabdeva građane Srbije električnom energijom. Paralelno, revitalizacijama termoelektrana u naredne dve godine, obezbedićemo da 75 odsto naših termo kapaciteta bude u mogućnosti da proizvodi električnu energiju u narednih 10 do 15 godina do novih revitalizacija“, kazao je Živković.

Na svečanosti povodom godišnjice EPS, povelje sa plaketom „Đorđe Stanojević“, kao najviše priznanje EPS, dodeljene su elektroinženjerima Gliši Klasniću i Oliveri Gudžulić, a posebna zahvalnica uručena je Dragani Jauković.

Iz EPS su podsetili da je 6. oktobra 1893. godine puštena u rad prva srpska elektrana, na beogradskom Dorćolu.

izvor
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:Today at 07:45:27 am
Location: Obrenovac - selo Mislođin
Posts: 15 840


« Reply #67 on: Yesterday at 11:52:54 am »

Novi blok B3 u termoelektrani „Kostolac B“ uspešno prošao testove

Novi blok B3 u termoelektrani „Kostolac B“ uspešno je prošao testove u nedelju 6. oktobra i uskoro se očekuje preuzimanje bloka, izjavio je generalni direktor Elektroprivreda Srbije (EPS) Dušan Živković, saopštila je danas EPS.
izvor

Testovi jesu uspešno završeni ali se period primopredaje (commissioning) nastavlja još najmanje šest meseci, možda i celu godinu. Pouzdano to znam po angažovanju na koordinaciji BZR. Tokom tog perioda otklanjaju se sitni i manje sitni nedostaci i problemi.
Logged
Pages:  1 2 3 4 [5]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.086 seconds with 23 queries.