Lockheed F104 -"Widow Maker“

[kosta1961]

Ovaj avion je nastao pedesetih godina kao brzi lovac presretač koji u pravoliniskom letu ide preko 2 Mah.Predvidjen je da leti danju u dobrim meteo uslovima.On je potpuno ispunio uslove,medjutim u SAD je došlo do promene kako treba da izgleda lovac.Izmene koje je pretrpeo su uništile njegovu osnovnu funciju-brzog lovca,a kasnija upotreba u svim vremenskim uslovima su doveli do velikog broja nesreća.

Motori su zastajali ili se gasili na velikm brzinama,T rep je otkazivao,velika brzina sletanja i uzletanja,zbog malih krila veliki radijus zaokretanja.Stvari su se pogoršale kada  ga je kupila Zapadna Nemačka.Hladne zime,magla,kiša su doprineli da dobije naziv "Widow Maker"  ili „Leteći mrtvački sanduk“. Postao je nemilosrdan prema greškama i neiskusnim pilotima.

Leteo je u desetak vazduhoplovstva širom sveta.U Nemačkom vazduhoplovstvu je bilo oko 900 aviona F 104 , uništeno je oko 300 dok je poginulo 115 pilota.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Još dok je trajao Korejski rat   velike sile  su htele avion koji u horizontalnom letu može da leti brže od zvuka.Naime pokazalo se da je mali i okretni Mig 15 superiorniji od F-80 i F 84.Početkom pedesetih avijacija SAD je tražila superiornog lovca koji bi imao ovakve odlike,ali koji bi leteo brže od zvuka.

Konstruktori Lockeheed su posle brojnih ideja predstavili avion potpuno neobičan,ličio je na raketu.Imao je trapezoidna krila ,malog raspona (6,6m),i oštrih ivicama.On je nastao na osnovu eksperimentalnog aviona X-1 gde se pokazalo da je baš ovakvo krilo najboje pri velikom brzinama (2 Mah).Ono je veoma tanko(najdeblje u korenu oko 120mm) i daje veoma malo uzgona.Pored toga spušteni su krajevi za 10⁰ . Malo ravno krilo sa malom težinom aviona davalo je najbolji odnos uzgona prema težini i otporu vazduha.Za uzletanje i sletanje krila  su dobila velika zakrilca i predkrilca.Novinari su ga nazivali -Projektil sa ljudima u njemu.

Dobio je i rep u obliku slova T , dugačak trup u odnosu na krila,i šestocevni top od 20mm.U prvo vreme se razmišljalo o katapultiranju pilota na dole.Ovo je imalo veliki nedostatak-katapultiranje na maloj visini.Vojska je bila oduševljena avionom i 1953g je dala odobenje za izradu prototipa taktičkog dnevnog lovca XF-104“Starfighter“.Prvi je poleteo u februaru 1954g.Tokom naredne četiri godine usledile su brojne  verzije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Dole jedan od prototipa XF 104

Za avion je predvidjen motor General Electric J79,ali on, do završetka aviona nije bio spreman,pa su dva prototipa dobila motore Curtiss-Wright J65 nešto slabije.Kako su testovi dobro prošli , 1954g je odlučeno je da se napravi još sedamnaest predseriskih YF-104A. Pokazalo se da i sa slabijim motorom mogao da razvije brzinu 1,7Mah.Popeo se na visinu od 18000m ,što je bilo više od očekivanog.Nakon testova usledile su neke manje izmene.

Tokom testiranja 1954g jedan od prototipa je uništen zbog eksplozije topa.Drugi prototip je uništen jula 1957g kada je otpao poklopac goriva na trupu i udario u vertikalni stabilizator.Avion se nije mogao kontrolisati i pilot je iskočio.Do tada je već počelo testiranje sa YF 104.

Da bi se očuvala mala težina nije imao neke uredjaje koje su imali tadašnji avioni . Nova, lakša, elektronika je bila sistem nezavisnih ,ali povezanih jedinica.Bio je lakši od drugih lovaca,što je bilo dobro za brzinu.Jednostavnost dizajna i komponenti su doveli do uštede troškova,i na kraju cenu aviona.

Februara 1956g je poleteo prvi od preserijskih YF-104A .On je trebalo da ispravi sve greške i da osposobi avion da udje u eskadrile. Razlikovao se od predhodnika jer je imao duži trup(što je ostalo i kod dvoseda) ,šok konuse na usisnicima(što se smatralo tajnom pa su bili pokriveni konusnim limom) ,i pomeren prednji točak ka glavnom stajnom trapu.Imao je mali hrbat duž gornje strane trupa.Dobio je i kontrolu graničnog sloja na krilima zbog manjih brzina sletanja.Kada je avion bio spreman za avijaciju izbačeno je „Y“ iz oznake.

Smatralo se da će sa motorom General Electric J79-GE-3A leteti  preko 2 Mah u ravnom letu.Medjutim stalno se vraćao problem sa motorom ,požar u letu,nemogućnost starta i drugo. To je otklonjeno 1958g sa motorom  J79-GE-3B.Kasnije su svi  dobili ovaj motor.Prvi nisu imali top jer je sa njim bilo problema,pa je ugradjen tek 1964g.

Avijacija je bila oduševljenja avionom i cenom pa je stalno povećavala broj primeraka.Do 1957g je bilo 610 naručenih  aviona.Ali kako je vojska redefinisala lovca  proizvedeno je 170 primeraka.Smatralo se da mali brzi dobro naouružan lovac neće moći da zaustavi neprijateljske bombardere ako krenu na SAD.Potreban je interceptor naoružan raketama i vodjenim projektilima,sa radarima i uredjajima za vodjenje rakete,i uredjajima za kontrolu i slanje podataka sa zemaljskih radara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Gore YF 104 sa pokrivenim usisom vazduha jer se to smatralo tajnom , dole F 104A u eskarili sa raketama AIM-9 Sidewinder na krajevima krila

Drugi tip bi bio lovac-bombarder ,koji bi napadao ciljeve na zemlji i imao ograničenu upotrebu kao lovac.Ali primarno je trebalo da isporuči konvencionalno ili nuklearno oružije na zelji.Pošto F 104 nije mogao da zadovolji ove uslove vazduhoplovstvo je zaključilo da im takav avion nije potreban.Ipak zbog svoje impresivne brzine je odlučeno da će imati privremenu upotrebu dok ne stignu drugi avioni sa takvom brzinom.

F 104A je ušao u jedinice kao presretač februara 1958g ,ali kako nije imao top,vazduhoplovstvo ga je naoružalo sa dve rakete AIM-9 Sidewinder.One su bile na krajevima krila.Medjutim kako nije mogao da leti u svim meteo uslovima a i slabo naoružan posle 1960g su premešteni u Nacionalnu Gardu.Tek 1963g je dobio top Vulkan sa 725 granata i novi motor J79-GE-19.Po svemu sudeći do kraja 1969g svi su bili izbačeni iz jedinica i uskališteni.

Ukupno je napraljeno 170 aviona verzije F 104A.Neki su prodati stranim vazduhoplovstvima,neki pretvoreni u mete(QF-104A),a neki su pripali NASA za raznorazna istraživanja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Avion meta QF 104A i kamion iz kojeg je kontrolisan

[kosta1961]

Da bi zadovoljili nove uslove za lovca 1958g je  napravljen  F -104C koji je imao mogućnost da nosi nuklearno oružije ispod trupa i sistem za punjenje goriva u letu (koji se mogao skinuti).Imao je jači motor J79-GE-7 . Dobio je nosače bombi ili raketa (ili rezevoara) ispod krila i na trupu.Po potrebi mogao je da nosi u top od 20mm.

F 104C je napravljeno 77 primeraka i služio je samo u jednoj jedinici u SAD,i nekoliko u Evropi i to u američkim bazama, jer je naoružanje koje je imao bilo slabo,a i avionika mu nije bila sofisticirana.Leteli su od 1958 do 1963g.Celu 1965g su proveli u Vjetnamu,kao lovci i za napade na zemlju.Sledeće godine je bio u bazi na Tajlandu gde je dobio kamuflažnu boju.1967g su svi opisani.

Iako je avion bio lagan i relativno jednostavan ,zbog svojih malih krila,velike brzine i drugih karakteristika bio je nemilosrdan prema greškama.Česti udesi i nesreće će pretiti ceo njegov životni vek.Bilo je jasno da je dvosed neophodan.Preuredjen je F 104A ,tako da je deo rezervoara u trupu i mesto za top zauzela druga kabina i nastao je F 104B.Imao je i veće repne površine.Iako je u početku naručeno 120 ,na kraju je napravljeno samo dvadeset šest.

Mogao je umesto rezervoara na krajevima krila da nosi dve rakete.Prvi je poleteo 1957g i bili su rasporedjeni u svim jedinicama koje su imale F 104.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Gore – F 104C ,sredina – F 104 B dvosed

Još jedna stvar se pokazala kao smrtonosna na ovom avionu.To je izbacivo sedište na dole.To je dovelo do znatnog broja  smrtnih slučajeva,pa su piloti tražili da sedište ide na gore.Konstruktori su se bojali da bi tada rep udario u sedište i pilota.

Sledeći model je bio F 104D ,dvosed,zasnovan na F 104C.Mogao je da dopunjuje gorivo u letu i nosio je nešto od naoružanja ispod krila.Nije nosio top ,ali je dobio dodatne rezervoare na krajevima krila(kao i model F 104B).Napravljen je samo dvadeset i jedan ovog modela.Iako avion nije bio zanimljiv vojsci SAD on je oborio nekoliko rekorda u brzini,visini i brzini penjanja.Najviše je služio za obuku pilota Zapadne Nemačke u SAD.

Model F 104F je bio dvosed koji je služio za obuku pilota.Napravljeno je trideset primerak i oni su leteli u obuci pilota iz Zapadne Nemačke.Kod dvoseda je prednji točak pomeren ka napred.

Avion je korišćen za obuku kosmonauta.Na kraj aviona je postavljena raketa na tečno gorivo i dobio je mlaznice na nosu i krajevima krila sa hidrogen peroksidom.Tako je nastao NF-104.Ideja je bila da avion dosegne ivice svemira(visina preko 36 km)gde je vazduh toliko razredjen da ga prektično nema.Tada bi pilot upravljao sa avionom preko mlaznica ,jer komande na tim visinama ne funcionišu.Osim toga imao bi oko jedan minut nultu gravitaciju kada bi avion leteo po balističkoj putanju.

 Na ovaj način su dobili jeftin trenažer za buduće kosmonaute.Za ovo su prepravljena tri F 104A  

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
NF 104 Ugao pod kojim se avion penje i raketa na tečno gorivo na repu aviona

Da bi spasao program F 104 Lockheed se okrenu prodaji u svetu.Prva zemlja koja je kupila avion je bila Zapadna Nemačka.Ona je tražila da avion bude presretač,lovac bombarder i izvidjač,na šta je Lockheed pristao i izvršio potrebne izmene.

Prvo su ojačali  strukturu(trup ,krila,stajni trap)  tako da je kao lovac bombarder mogao da ponese više naoružanja,i dobio je savremenu avioniku,mogao je da leti u svim meteo uslovima.Ovaj sistem je omogućavao i navodjenje i nišanjenje u svim meteo uslovima.Imao je motor J79-GE-11A i nezvanično je nazvan “Super Starfighter.“

Sve ovo je povećalo težinu za 450kg.Prvi ugovor su potpisali matra 1959g sa Zapadnom Nemačkom,za model F 104G(G od Germany.Ukupno je ugovoreno 66 aviona F 104G (jednosedi) i 30 aviona F 104F(dvosed napravljen baš za Nemačko vazduhoplovstvo).Ovaj model G je imao veći rep,i veće komandne površine na repu( kao na dvosedima F 104B),skoro za 25% u odnosu na F 104C koji je bio osnova. Model F 104G je avion za napad u svim vremenskim uslovima ,a za napad na većem rastojanju  je morao da nosi četiri dodatna rezervoara.

Do kraja 1961g prodati su još Belgiji,Holandiji i Italiji,a licencno se proizvode u Kanadi i Japanu.Prvo je proizvodnja F 104G poverena Kanadi,potom Holandiji ,Belgiji i Italiji.Potom Japan.Izgledalo je da će u NATO primarni avion biti F 104.U ovim državama su nastale nove verzije .Usledila je izvidjačka verzija RF-104G koja je imala kamere na mestu topa.Zatim TF -104G ,dvosed ,radjen na osnovu F-104G  i to je trenažna verzija bez topa i neke elektronike.

Pa Japanska verzija dvoseda F-104DJ za njihovu vazdušnu odbranu kao presretača,jer po njihovom zakonu ne smeju da imaju ofanzivno naoružanje.
Kanadski jednosedi su označeni kao CF-104 (jednosed prvobitno označen kao CF-111) i  CF-104D (dvosed prvobitno označen kao CF-113).Oni nisu imali top,već dodatni rezervoar,i radar vazduh-zemlja jer su spremani za nošenje nuklearnog oružija.

Poslednja verzija je napravljena u Italji 1968g kao F-104S,koji su leteli  u Italiji  i Turskoj.To je bio presretač za sve  vremenske  uslove,ali je zadržao mogućnost  da napada ciljeve na zemlji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Bilo je nagoveštaja da je kompanija Lockheed podmitila Nemačke zvaničnike da kupe avion.Ovi su pristali na kupovina iako su znali da  je imao nedostatke. Problemi sa avionom u Nemačkoj su nastali po dolasku pilota sa obuke u SAD .Vežbali su u skoro tropskim uslovima,lepom vremenu .Ali u Evropi je vreme mnogo surovije naročito zimi .

Brzine sletanja i uzletanja su velike u odnosu na druge aviona,a to pri lošem vremenu predstavlja veliku opasnost naročito za neiskuse pilote.Drugo vežbali su niski let sa velikom brzinom za prodor u neprijateljsku teritoriju,pri kojem  je avion bio izuzetno osetljiv.Do 1966g srušio se 61 F 104 i izgublenji 35 pilota.

Uprkos raznim poravkama avion je i dalje padao. Od 1968 do 1972g je u Zapadnoj Nemačkoj padalo  oko  15-20 aviona svake godine,a kasnije oko 10 svake godine dok nije zamenjen.U Nemačkoj  je uništeno 292 aviona i izgubljeno  115 pilota ,a ukupno je u Nemačkom vazduhoplovstvu bilo 916 aviona F 104.Na kraju se došlo do zaključka da je ovo bio pogrešan avion za Zapadnu Nemačku.

Nesreće su doživeli i piloti drugih država i iz SAD,iz istih razloga.Iako je bio veoma brz ,nije praštao greške,čak i iskusnim pilotima.Ipak,smatra se da je odigrao vaznu ulogu odvraćanja  napada iz SSSR-a.

[Perun]

Im li netko sliku / dijagram sa borbenim teretom

[Gazda]

Pa jeli moguće da o njemu nismo imali temu? Prekrasan avion, sjećam se makete koju sam radio kao tinejdžer sa Luftwaffe oznakama. 4 tanka goriva i 2 sidewindera. Inače, talijani su imali puno bolja iskustva s aparatom nego nijemci.

[kosta1961]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovo su podaci za F 104C

[Perun]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ovo su podaci za F 104C

Hvala puno 

[Gazda]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Evo dvije slike u vertikalnom usponu...

[kosta1961]

Naoružanje poslednje verzije F 104S prizveden u Italiji,koristilo vazduhoplovstvo Italije i Turske.Navodno najbolja verzija ,koja je bila popularna kod pilota.
To je bio presretač za sve vremenske uslove

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

1.   Rezervoar od 645L ili raketa AIM-9 Sidewinder
2.   Radarski vodjena raketa Aspide
3.   AGM-65D IIR  Maverick
4.   Raketa  Anti-ship Kormoran
5.   Raketa  Anti-ship Penguin
6.   Bomba MK 83
7.   Bomba MK 82
8.   Top od 20mm
9.   Izvidjački sistem Orfeus
10.   Lanser raketa LAU-3A od 70mm
11.   Kasetna bomba CBU
12.   Raketa srednjeg dometa Sparrow
13.   Raketa kratkog dometa AIM-9J/N Sidewinder
14.   Raketa AIM-9B Sidewinder

[Gazda]

Nisam znao da je Maverick isao na F-104. AGM65D je IC vođen ako se ne varam, jeli postojao nekakav ekran u kokpitu za navođenje ili?

[kosta1961]

Još jedna neobičnost kod ovog aviona je bilo izbacivanje sedišta pilota na dole.Konstruktori aviona su se bojali da sedište, zbog velike brzine aviona, ne udari u visoki rep .Fabrika „Stanley Aviation” je konstruisala sedište –“ Stanley C-1 Ejection Seat” koje su ugradjivali u F 104 i bombarder B 47.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sedište je imalo niz složenih mehanizama koji su sprečavali da se pilot povredi pri izbacivanju.Jedan od njih je bio i takozvane „mamuze“ koje su skupljale noge pilota u zaštićeni deo na sedištu.Ispod sedišta je bio „Rezač“ koji je imao zadatak da preseče sve kablove pri izbacivanju sedišta.

Kada pilot povuče ručicu,aktivira sistem,sedište prvo malo potone,a zatim se aktiviraju rakete i izbace sedište.Kada se dovoljno udalji od aviona aktivira se padobran.Ceo sistem je daleko složeniji od uobičajenog jer je imao više pokretnih delova,što je potencijalno više mogućnosti za kvar,i više vremena i stručnog osoblja za održavenje.Osim toga sedište je visoko specijalizovano i nije se moglo prilagoditi drugim avionima.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na kraju i najvažnije- iskakanje na maloj visini je nemoguće.

Prilikom ispitivanja aviona ,probni piloti su dvadesetak puta uspešno koristili sedište.Sve do leta 1958g kada se jedan od njih katapultirao na maloj visini.Pao je na zemlju pre nego se otvorio padobran.
Na kraju je firma „Stanley Aviation“ napravila sedište  „Lockheed C-2“ sa izbacivanjem na gore.

[Boro Prodanic]

To je valjda jedini avion kod kojeg se pilot sa sedištem katapultirao na dole, ispod aviona.

[Perun]

Kod Tu-22 i Tu-22M je isto izbacivanje na dolje kao i posada iz srednjeg i zadnjeg dijela B-47 i -52

[Boro Prodanic]

Kod Tu-22 i Tu-22M je isto izbacivanje na dolje kao i posada iz srednjeg i zadnjeg dijela B-47 i -52

To sve bombarderi, mnogo veći avioni. Mislio sam na lovačke aparate.

[Brok]

To je valjda jedini avion kod kojeg se pilot sa sedištem katapultirao na dole, ispod aviona.

Mislim da to rešenje nije dobro i ograničeno je. Kako bi se pilot izvukao katapultiranjem u ovakvom slučaju:

[kosta1961]

CL-1200 Lancer

Iako je  F 104 bio vrhunski presretač sa odličnim performansama,to nije bio lak avion za upravljanje.Nije bio jednostavan lovac kakav su tražili u Evropi,kojeg bi uspešno leteli ne samo izvanredni piloti .Avion je trebalo ponuditi Evropskim proizvodjačima F 104 kao i kupcima po povoljnoj ceni .

Zbog toga i zbog pomalo zastarelog aviona ,firma Lockheed je odlučila 1971g da napravi naslednika F 104.Dali su mu ime CL-1200 Lancer.Ideja je bila da koristi što više komponenti sa F 104,što je bilo lako izvodljivo jer se 1971g još proizvodio u Nemačkoj i Italiji.Smatralo se da će kupci biti zemlje koje već koriste F 104,jer su u to vreme u devet Evropskih i šest u svetu država imale ove avione.

Ideja je bila da se poboljša upravljivost aviona.Zato su krila veća za 53% i postavljena su na vrh trupa(visokokrilac),rep je povećan i vertikalac je stavljen na trup,sa povećanjem komandnih površina.Trup je produžen(76cm) i povećani su rezervoari u trupu za 45% i dodati novi u krilima.Nešto je izmenjen usis vazduha,i komandne površine na krilima, i dodati su nosači pod krilima.Dobio je  novi motor -Pratt & Whitney TF30-P-100 sa kojim  razvija brzinu do 2,4Mah.

Zahvaljujući većim krilima i zakrilcima ,brzine sletanja i uzletanja su manje.U borbi može da pomera predkrilca i zakrilca tako da može da izvodi manevre,stim da se i komandne površine na repu više pomeraju (sa 17 na 25⁰)

Zbog motora je povećan presek trupa ,ali je zato pri maksimalnoj snazi veći potisak za 60%.Zato su usisnici veći sa promerljivim konusima.
Ono što je isto sa predhodnikom je prednji deo trupa sa kabinom ili kabinama  i sva elektronika u tom delu trupa.Prenji delovi trupa kod F 104S   i TF 104G .Zadržan je stajni trap i njihova konstrukcija, jer je težina skoro ista.Središnji deo trupa je sličan ,ali pojednostavljen jer su krila na njegovom vrhu.Zadnji deo se znatno razlikuje i po konstrukciji i po materijalima .Više se koristio titanijum.

Od naoružanja je zadržao top od 20mm sa donje leve strane trupa.Opciono može biti top od 30mm.Nosače bombi ili raketa (ili dodatni rezervoar ) ima jedan ispod trupa i tri pod krilima i jedan na vrhu krila.Može biti u ulozi lovca ili lovca-bombardera.

Smatralo se da će se Lancer prodavati jer je bio mali lovac po maloj ceni(u odnosu na druge u to vreme).Ceo projekat je trabalo da se ostvari 1980g,kada bi krenula i proizvodnja.Medjutim "Fighter Mafia" u vazduhoplovstvu SAD je smatrala da će ovaj avion negativno uticati na razvoj aviona  F 15“ Eagle“.Izvršen je veliki politički pritisak ,pa je CL-1200 Lancer postao eksperimentalni avion sa oznakom X-27.

Smatra se da nije uspeo jer vojska SAD nije bila zainteresovana za njega,izmedju ostalog i jer nije doneo skok u tehnologiji lovaca.Osim toga u Evropi je bilo firmi koje su nudile slične avione.Napravljen je model u pravoj veličini,ali ni jedan primerak aviona nije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Model Lancera napravljen u prirodnoj veličini.Konstrukcija je drvena i presvučena limom.Oiginalni delovi F 104 su bili prednji deo trupa i stajni trap.