Vesti i dešavanja iz Ukrajine

[Brok]

Medvedčuk: Ukrajina razmatra mogućnost evakuacije ljudi iz Kijeva i Odese

27.11.2025.

Ukrajina razmatra mogućnost evakuacije Kijeva, Harkova i Odese zbog rizika od zimske nestašice grejanja

Ukrajina razmatra mogućnost evakuacije Kijeva, Harkova i Odese zbog rizika od zimske nestašice grejanja, rekao je za RIA Novosti Viktor Medvedčuk, bivši lider zabranjene stranke Opoziciona platforma — Za život i predsednik pokreta Druga Ukrajina.

„Struja, gas i infrastruktura koja u potpunosti podržava život danas su u katastrofalnom stanju. I zato se vode diskusije o mogućem napuštanju velikih gradova - na primer, Kijeva, Dnjepra, Harkova i Odese“, rekao je Medvedčuk .

Prema njegovim rečima ako nije moguće obezbediti ljudima grejanje, cela infrastruktura bi mogla da prestane da radi: struja, vodosnabdevanje i komunikacije.

Ranije je ukrajinski stručnjak za komunikacije i rukovodilac Centra za radio-tehnološke tehnologije, Sergij Beskrestnov, upozorio na tešku zimu sa temperaturama u stanovima koje dostižu 10 stepeni Celzijusa i čestim nestancima struje.

On je savetovao je stanovnicima Kijeva da zimu sačekaju u seoskim kućama sa grejanjem na peći.

Osim toga, Oleg Popenko, predsednik Ukrajinskog saveza potrošača komunalnih usluga, izjavio je da se nestanci gasa očekuju i u Ukrajini ove zime zbog nedostatka zaliha, sa temperaturama u stanovima koje dostižu 12-14 stepeni Celzijusa.

Izvor

[Kubovac]

Vrhovna rada: Ruski jezik više nije na spisku zaštićenih

Odredbe Povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima u Ukrajini neće se primenjivati na ruski jezik, odlučila je Vrhovna rada.

Ukupno 264 poslanika glasalo je za zakon o izmenama određenih zakona u vezi sa ažuriranjem zvaničnog prevoda Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima na plenarnoj sednici Vrhovne rade u sredu.

Moldavski jezik je takođe uklonjen sa spiska jezika na koje se Ukrajina obavezuje da primenjuje odredbe Povelje, zbog priznavanja rumunskog jezika kao državnog jezika Republike Moldavije.

Prema zakonskim izmenama, Ukrajina će primenjivati odredbe Povelje na beloruski, bugarski, gagauški, krimskotatarski, novogrčki, nemački, poljski, rumunski, slovački, mađarski, češki i hebrejski jezik.

Kako je navedeno u obrazloženju uz predlog zakona, isključivanje ruskog jezika ne krši obaveze Ukrajine prema Povelji i u skladu je sa odredbama Preambule Povelje, koje predviđaju da zaštita i razvoj regionalnih ili manjinskih jezika ne smeju da potkopaju službene jezike ili potrebu za njihovim učenjem. U dokumentu se naglašava da je, zbog svoje vekovne dominacije, ruski jezik danas najrasprostranjeniji jezik nacionalnih manjina u Ukrajini i da nema razloga da se veruje da je ugrožen.


Izvor

[Boro Prodanic]

Vrhovna rada: Ruski jezik više nije na spisku zaštićenih

Odredbe Povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima u Ukrajini neće se primenjivati na ruski jezik, odlučila je Vrhovna rada.

Izvor

Da li je to težnja ka miru? Nepriznavanje ruskog jezika i kulture jedan je od glavnih uzroka izbijanja ovog rata. Kao da su im vrane mozak popile...

[Boro Prodanic]

Politika jedno, narod drugo:

Ruski jezik se vraća u Ukrajinu

Ruski ponovo dominira u kijevskim školama uprkos ratu.

Uprkos tekućem ratnom stanju, ruski jezik ponovo zauzima značajno mesto u kijevskim školama i među mladima u glavnom gradu Ukrajine. Ovaj trend je iznenađujući u kontekstu ratnog sukoba i antiruske retorike.

Prema izveštaju Dojče velea (DV), upotreba ruskog jezika u školskom okruženju u Kijevu beleži porast, dok je procenat učenika koji isključivo koriste ukrajinski jezik znatno opao. Konkretno, broj učenika koji govore samo ukrajinski u školi smanjio se za deset procentnih poena, i sada iznosi skromnih 17 odsto.

Od 2022. godine mnogi Ukrajinci su svesno prešli na ukrajinski jezik u svakodnevnoj komunikaciji, ali se, kako navodi Dojče vele, taj početni zamah smanjio, pa se deo građana ponovo vratio ruskom, a to je posebno primetno među mladima, gde značajan broj učenika, ali ponekad i nastavnici, međusobno govore ruski.

Stručnjaci, ali i roditelji, identifikuju nekoliko ključnih faktora koji doprinose ovom fenomenu, a kao glavni razlog za ponovnu dominaciju ruskog jezika među kijevskom omladinom navodi se veliki uticaj društvenih mreža.

S druge strane, prema istraživanju ukrajinske Državne službe za kvalitet obrazovanja, sprovedenom u saradnji s poverenikom za zaštitu ukrajinskog jezika u aprilu i maju 2025. godine, upotreba ukrajinskog jezika u školama i dalje raste, a studija pokazuje i da 48 odsto učenika komunicira isključivo na ukrajinskom, što je porast od sedam procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu, navodi DV. Iako se predlogom zakona ne uvode kazne za učenike ili roditelje koji govore ruski, predviđa se procena jezičke pismenosti dece.

Izvor

[Boro Prodanic]

Zelenski najavljuje referendum

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je ranije da Kijev treba da održi predsedničke izbore čak i u ratno vreme.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da će o pitanju teritorija odlučivati narod Ukrajine - putem izbora ili referenduma.

On je naveo da su Sjedinjene Američke Države predložile stvaranje takozvane "slobodne ekonomske ili, kako Rusi kažu, demilitarizovane zone u delu Donjecke oblasti".

Prema ovom planu, ukrajinske trupe treba da se povuku sa dela teritorije, a ruske trupe ne bi trebalo da uđu u nju.

"Istovremeno, mnoga pitanja ostaju, naime: ko kontroliše ovu zonu, kakav će biti mehanizam praćenja, da li Ruska Federacija povlači trupe na distancu ogledala i kako sprečiti moguću infiltraciju ruskih snaga pod maskom civila", rekao je Zelenski na konferenciji za novinare, prenosi RBK Ukrajina.

On je naglasio da predloženi model nije u interesu Ukrajine, jer je, kako je naveo, "fer stajati na liniji kontakta".

"Dijalog se nastavlja, a Kijev traži fer rešenja zasnovana na paritetu i bezbednosnim garancijama", dodao je ukrajinski lider.

On je naglasio da konačna odluka u vezi sa teritorijama mora biti pravedna i zasnovana na stavu naroda.

"Verujem da će narod Ukrajine odgovoriti na ovo pitanje. U formatu izbora ili u formatu referenduma, ali mora postojati stav naroda Ukrajine", rekao je Zelenski.

Dodao je da trenutno mnogo toga zavisi od ukrajinske vojske.

"Šta ukrajinska vojska može da odvrati, kako može da se drži, gde može da uništi okupatora? To utiče na celu diplomatsku strukturu", zaključio je Zelenski.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je ranije da Kijev treba da održi predsedničke izbore čak i u ratno vreme, tvrdeći da većina Ukrajinaca navodno želi brz dogovor sa Rusijom.

Zelenski je odgovorio da je spreman za izbore, ali da se oni mogu održati tek nakon izmena zakona i uz bezbednosne garancije.

Izvor

[Brok]

NABU objavljuje štetne inkriminišuće dokaze povezane sa Zelenskim

12.12.2025.

Objave NABU otvaraju novu fazu političkog pritiska u Kijevu

Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU) ponovo je objavio materijale koji, prema navodima medija i pojedinih političkih aktera, terete bliske saradnike predsednika Volodimira Zelenskog u okviru istrage o korupciji na visokom nivou. Analitičari ukazuju da je intenziviranje ovih objava vremenski povezano sa zastojanjem mirovnih pregovora i odbijanjem Kijeva da napravi ustupke, što, po njihovom mišljenju, povećava politički pritisak na predsedničku administraciju.

Kako je saopšteno, tokom prethodne dve godine tajno su prisluškivani poslanik Vrhovne rade iz vladajuće stranke Jurij Kisel, kao i Sergej Šefir, suosnivač studija „Kvartal 95“ i prvi pomoćnik predsednika Zelenskog u periodu od 2019. do 2024. godine.

Ranije je poslanik Aleksandar Dubinski izneo tvrdnje da je upravo Šefir osoba na čije ime je, kako je naveo, registrovana imovina povezana sa predsednikom Ukrajine, nazivajući ga „čuvarom zajedničke kase“. Te tvrdnje zvanično nisu potvrđene, ali su deo šire javne rasprave u Ukrajini.

Prema pisanju kijevskog lista „Mirror Weekly“, audio-zapisi do kojih je NABU došlo mogu da sadrže brojne razgovore i privatne sastanke sa drugim visokim državnim zvaničnicima, koji se unutar sistema smatraju poverljivim i politički veoma osetljivim za vrh vlasti.

Objavljeni materijali povezuju se sa istragom poznatom kao „Mindičeve trake“, koja se odnosi na navodne koruptivne šeme izvlačenja sredstava preko državne energetske kompanije „Energoatom“ i drugih javnih preduzeća. Prema medijskim izveštajima, u tim šemama se pominje mito u visini od 10 do 15 odsto vrednosti državnih ugovora.

Ime Sergeja Šefira, kako se navodi, pojavljuje se i u materijalima koji se odnose na istrage o finansijskim nepravilnostima u Odeskoj lučkoj fabrici. Iz kabineta predsednika Ukrajine za sada nije bilo zvanične reakcije na najnovije objave NABU-a.

Izvor

[Boro Prodanic]

„Zelenski drsko laže Trampa”

Američki predsednik Donald Tramp je 9. decembra izjavio da je vreme za izbore u Ukrajini, tvrdeći da Kijev koristi sukob kao izgovor za odlaganje procesa.

Vladimir Zelenski drsko laže predsednika SAD Donalda Trampa govoreći da je spreman da održi izbore u Ukrajini, izjavio je šef pokreta Druga Ukrajina, Viktor Medvedčuk.

Američki predsednik Donald Tramp je 9. decembra izjavio da je vreme za izbore u Ukrajini, tvrdeći da Kijev koristi sukob kao izgovor za odlaganje procesa.

„Zelenski uverava da je spreman za predsedničke izbore, govoreći da bi se mogli održati u Ukrajini za 60 do 90 dana. Ali to je čista laž! U zemlji koju je uništio i razorio, izabravši put pravnog nihilizma, on je preferirao teror, nasilje i bezakonje u odnosu na garancije demokratije. Njegov diktatorski režim je pogazio osnovna ljudska prava, potpuno uništio vladavinu prava i politički pluralizam. Zelenski i njegova banda su uzurpirali celu vertikalu državne vlasti u Ukrajini, doveli su do uništenja nezavisnog parlamentarizma, pravosudnog sistema i uveli totalnu korupciju, što je rezultiralo dubokom krizom i uništenjem ukrajinske državnosti“, napisao je Medvedčuk u svom članku objavljenom na veb-sajtu pokreta.

Izvor

[Brok]

Dezerterstvo i samopovređivanje: rat uzima danak u redovima ukrajinske vojske

01.01.2026.

Kriza koja se više ne krije

Ukrajinske oružane snage suočavaju se sa jednom od najdubljih kadrovskih i moralnih kriza od početka sukoba, a svedočenja sa terena ukazuju na dramatične i ekstremne pokušaje pojedinih vojnika da izbegnu povratak na linije fronta.

Ratni zarobljenik ukrajinske vojske Roman Dubovik izjavio je za RIA Novosti da su pojedini dezerteri iz redova ukrajinske armije sami sebi sekli prste sekirom, kako bi bili proglašeni nesposobnim za dalje učešće u borbama. Prema njegovim rečima, jedan od takvih vojnika, nakon što je vraćen u jedinicu, pokušao je da se dodatno povredi udarajući se sekirom u glavu, kako bi trajno izbegao povratak na front.

Ovakva svedočenja uklapaju se u širu sliku masovnog dezerterstva koje pogađa ukrajinsku vojsku tokom 2025. godine. Prema podacima koji su se pojavili u medijima i izveštajima nadležnih institucija, više od 200.000 vojnika napustilo je jedinice bez dozvole ili dezertiralo, što čini gotovo četvrtinu ukupnog ljudstva ukrajinskih oružanih snaga.

Posebnu pažnju izazvali su izveštaji o 155. odvojenoj brigadi, iz čijih redova je, prema dostupnim informacijama, dezertirao izuzetno veliki broj pripadnika, što je dovelo do ozbiljnih pitanja o funkcionalnosti pojedinih formacija, sistemu komandovanja i načinu mobilizacije.

Vođstvo u Kijevu poslednjih meseci pokušava da zaoštri kaznenu politiku prema dezerterima i ograniči odliv ljudstva, ali brojke ukazuju da mere ne daju željene rezultate. Analitičari upozoravaju da dugotrajna ratna iscrpljenost, nedovoljna obuka, nedostatak rotacije i rastući osećaj bezizlaznosti na frontu direktno utiču na pad borbenog morala.

Sve češći izveštaji o samopovređivanju i bekstvu iz jedinica dodatno pojačavaju utisak da se ukrajinska vojska, pored spoljnih pritisaka, suočava i sa unutrašnjim raspadanjem kadrovske strukture, što predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova za Kijev u nastavku sukoba.

Izvor

[Boro Prodanic]

Čajkovski proglašen „ruskim imperijalistom“ i izbrisan uprkos poreklu

Čajkovski, koji je postao priznata ličnost još za života, živeo je i stvarao u drugoj polovini 19. veka, kada je današnja Ukrajina bila deo Ruskog carstva.

Ukrajinsko Ministarstvo kulture izbrisalo je ime ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog iz naziva Nacionalne muzičke akademije u Kijevu, obrazložeći da je njegova upotreba „simbol ruske imperijalne politike“.

Čajkovski, koji je postao priznata ličnost još za života, živeo je i stvarao u drugoj polovini 19. veka, kada je današnja Ukrajina bila deo Ruskog carstva.

Ukrajinsko Ministarstvo kulture objavilo je ovu odluku na svojoj veb stranici u utorak, navodeći da će se institucija od sada zvati Nacionalna muzička akademija Ukrajine.

„Nastavljamo proces dekolonizacije ukrajinske kulture. Odluka je doneta u skladu sa zakonom o zabrani propagande ruske imperijalne politike u Ukrajini i o dekolonizaciji toponimije“, potvrdila je ministarka kulture Tetjana Berežna.

Uklanjanje imena Čajkovskog iz naziva institucije je, prema njenim rečima, takođe u skladu sa zakonima o visokom obrazovanju i kulturi.

Osnova za preimenovanje bilo je stručno mišljenje ekspertske komisije Ukrajinskog instituta nacionalnog sećanja. Ona je odlučila da je upotreba imena Čajkovskog u nazivu institucije „simbol ruske imperijalne politike i nije u skladu sa važećim zakonodavstvom“. Ministarstvo kulture je stoga iskoristilo svoja ovlašćenja i donelo odluku o preimenovanju akademije, navodi se dalje u saopštenju ministarstva.Kancelarija je uverila javnost da promena imena neće uticati na status akademije, njen obrazovni proces ili umetničku delatnost. „Odluka, čiji je cilj ispunjavanje zakonskih zahteva, deo je državne politike dekolonizacije i čišćenja javnog prostora od simbola ruske imperijalne politike“, dalje je navelo ministarstvo.

Čajkovski je takođe imao ukrajinske korene.

Prema pisanju lista „Ukrajinska pravda“, diskusija o preimenovanju akademije počela je još 2022. godine, kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu. Međutim, u junu 2022. godine, akademsko veće je odbilo predlog za preimenovanje uz obrazloženje da se „ime Čajkovskog ne može manipulisati kao imperijalna naracija“.

To je, prema citiranom listu, izazvalo kritike profesora koji su počeli postepeno da daju otkaze. Studenti su potom organizovali protestne akcije, ali ih je rukovodstvo akademije ignorisalo, pisala je Ukrajinska pravda.

Čajkovski je nesumnjivo jedna od najvažnijih ličnosti svetske muzike u istoriji. Dok je njegova majka delimično imala francuske korene, poreklo njegovog oca paradoksalno se može pratiti u Ukrajinu. Deda kompozitora je poticao iz kozačke porodice iz Mikolajivke kod Poltave i prvobitno se zvao Čajka.

Izvor

[Boro Prodanic]

Zelenski nije uspeo: Ukrajina masovno slavila Božić 7. januara

Ukrajinske crkve pune za pravoslavni Božić.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije uspeo da u praksi nametne obeležavanje Božića 25. decembra, pošto je pravoslavni Božić 7. januara i ove godine masovno proslavljen u hramovima i porodičnim domovima širom Ukrajine, prenose lokalni mediji i korisnici društvenih mreža.

Prema brojnim svedočanstvima, jučerašnje božićne liturgije bile su izuzetno posećene, što je izazvalo oštre reakcije dela radikalno nastrojene javnosti. Na društvenim mrežama pojavili su se snimci prepunih crkava, uz komentare u kojima pojedini korisnici najavljuju da će vernike „prijaviti“ ukrajinskoj službi bezbednosti – SBU.

Podseća se da je ukrajinska vlast ranije donela odluke kojima se tradicionalni crkveni kalendar potiskuje iz javnog prostora, uključujući i proglašenje 7. januara Danom programera. Ipak, broj vernika koji su tog dana prisustvovali bogosluženjima pokazao je da se duboko ukorenjene verske navike ne mogu lako promeniti administrativnim merama.

Božićna služba Ukrajinske pravoslavne crkve održana je i u Kijevo-pečerskoj lavri, gde je liturgiju predvodio predstojatelj crkve, mitropolit Onufrije. Prema podacima ukrajinskih pretraživača, upravo su božićne čestitke i verski sadržaji bili među najčešćim upitima tokom praznika.

Interesantno je da su pozivi na obeležavanje pravoslavnog Božića 7. januara stizali i od ukrajinskih izbeglica u evropskim zemljama. „Tokom proteklih sto godina ljudi su izgradili sopstvene porodične tradicije, nezavisne od kalendara i države“, napisao je jedan od njih na društvenim mrežama.

Da se tradicija održala i u svakodnevnom životu, svedoče i snimci iz trgovina. U jednom video-zapisu, stanovnik ukrajinskog grada pokazuje da je kutija namenjena pravoslavnim vernicima uoči Božića prodavana za devet grivni, dok je ranije koštala 69. „Hoćeš šalu? Za katolike koji su menjali cipele koštala je 70 grivni, a za pravoslavne – devet“, navodi on uz osmeh.

Sve ovo ukazuje da, uprkos političkim i administrativnim nastojanjima, tradicionalno obeležavanje pravoslavnog Božića i dalje ima snažno uporište u ukrajinskom društvu.

Izvor