Zabrinuti putnici traže bilo kakav izlaz sa Bliskog istoka04.03.2026.
Neki bogati putnici plaćaju velike sume za letove do Evrope, preko aerodroma koji su bezbedni od iranskih napada dronova i raketaFrustrirani i zabrinuti putnici traže bilo kakav izlaz sa Bliskog istoka, ali problema ima i drugde u svetu; jer je širenje rata u Iranu ugušilo komercijalni vazdušni saobraćaj zaglavivši desetine hiljada ljudi.
Sa zatvorenim ili jako ograničenim vazdušnim prostorom u većem delu Zaliva, putnici su zaglavljeni širom tog regiona, kao i daleko od pretnje vazdušnim napadima.
„Kažu: 'Odlazite!', ali kako očekujete da odemo kada su vazdušni prostori zatvoreni?”, rekao je Odis Tarner, 32-godišnji kuvar iz Dalasa zaglavljen u Dohi, u Kataru.
„Jednostavno otkazuju svaki let. Želim da idem kući”, kazao je on.
SAD su rekle američkim građanima da odmah napuste više od desetak zemalja u regionu koristeći bilo koji raspoloživi komercijalni prevoz. To su Iran i Izrael, kao i Katar, Bahrein, Egipat, Irak, Jordan, Kuvajt, Liban, Oman, palestinske teritorije, Saudijska Arabija, Sirija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Jemen.
Ali komercijalne opcije su male: Samo do utorka skoro 55 odsto svih planiranih dolazaka i odlazaka na Bliskom istoku od početka rata - 18.000 letova - otkazano je, po podacima firme za analitiku avijacije Cirium. Taj broj uključuje oko 1.900 otkazivanja samo u utorak.
Američki Stejt department je u utorak saopštio da „aktivno obezbeđuje” vojne i čarter avione kako bi odvezao Amerikance iz regiona. Navedeno je da je u kontaktu sa skoro 3.000 građana koji traže pomoć ili informacije.
„Znamo da ćemo moći da im pomognemo”, rekao je američki državni sekretar Marko Rubio novinarima u utorak, upozoravajući da će to „potrajati jer ne kontrolišemo zatvaranje vazdušnog prostora”.
Pozvao je Amerikance da kontaktiraju Stejt department: „Moramo da znamo ko ste”.
Američki ambasador Majk Hakabi rekao je da Ambasada SAD u Jerusalimu „nije u položaju da evakuiše ili direktno pomogne Amerikancima da napuste Izrael”. Samo je dao informacije, „kao znak ljubaznosti prema onima koji žele da odu”, o izraelskom državnom „šatl-autobusu” do Egipta kojim može da se ode.
Izraelski nacionalni avio-prevoznik El Al je saopštio da pokreće „veliku operaciju” dok se aerodrom Tel aviva Ben-Gurion priprema za postepeno otvaranje za ograničen broj letova počev od četvrtka.
Izraelski vazdušni prostor je zatvoren od subote, a neki kopneni granični prelazi su otvoreni. Ministarka saobraćaja Miri Regev rekla je da su se hiljade ljudi vratile tim putem.
Po planu El Ala, jedan putnički let na sat biće dozvoljen u prva 24 sata, sa ukupno 5.000 ljudi, a moguće je i više u zavisnosti od bezbednosnih uslova. Nije jasno da li će samo Izraelcima biti dozvoljeno da budu u avionima. Nije odobren polazak nijednog komercijalnog leta iz Izraela, prenosi Beta.
Australija je saopštila da je u sredu zakazan komercijalni let iz Dubaija za Sidnej da bi počela repatrijacija 24.000 Australijanaca zarobljenih u UAE.
„Po broju ljudi ovo je konzularna kriza koja nadmašuje sve sa kojima se Australija nosila”, rekla je ministarka spoljnih poslova Peni Vong za Australijsku radiodifuznu korporaciju.
Širom Bliskog istoka, putnici čekaju u terminalima i hotelima. Neki sa bordova za krstarenje ne mogu da se iskrcaju ili promene rutu, jer brodovi ne mogu da plove kroz Ormuski moreuz koji Iran kontroliše.
Met Karvel, Amerikanac je u Dubaiju, u UAE, rekao je za Asošijejted pres da su bezbedni u hotelu, ali da svima nije tako.
Vazdušni prostor Irana, Iraka, Izraela, Katara, Bahreina, Kuvajta i Sirije i dalje je zatvoren, po servisu za praćenje letova Flightradar24. UAE su proglasili svoj vazdušni prostor delimično zatvorenim, a Jordan je obustavio letove na pola dana.
Geografski raspored ratnih dejstava je pojačao poremećaj vazdušnog saobraćaja, jer aerodromi u Zalivu povezuju Evropu, Afriku i Aziju, a prevoznici rutinski usmeravaju putnike na dugim relacijama preko Dubaija i Dohe.
„Za osam sati leta s Bliskog istoka stiže se do dve trećine sveta”, objasnila je Anita Mendirata, konsultantkinja za avijaciju i turizam koja se „zaglavila” u Bangkoku. Kada je bliskoistočni koridor blokiran, rekla je ona, avioni moraju da lete daleko na sever ili jug što je ogroman pritisak na avio-kompanije.
Propisi koja regulišu zatvaranje vazdušnog prostora omogućavaju vlastima da ga u kratkom roku, zavisno od stanja bezbednosri, otvore ili ograniče delove vazdušnog prostora, što znači da se rasporedi letova mogu brzo menjati kako se sukob nastavlja.
Uprkos neizvesnosti, neki putnici su uspeli da odu avionima.
Oman ervejz je reklamirao letove sa Međunarodnog aerodroma Maskat u Omanu za putnike koji mogu da stignu do tog grada iz UAE. Virdžin Atlantik je saopštio da planira da nastavi ograničene usluge između londonskog Hitroua i Dubaija i Rijada, glavnog grada Saudijske Arabije.
Vazdušni prostor Omana je otvoren, dok je Saudijska Arabija zadržala veći deo svog vazdušnog prostora u funkciji, uprkos delimičnim zatvaranjima u blizini granice sa Irakom i duž Persijskog zaliva” što Maskat i Rijad čini ključnim tačkama za repatrijaciju.
Neki bogati putnici plaćaju velike sume za luksuzne letove do Evrope, preko aerodroma koji su bezbedni od iranskih napada dronova i raketa, želeći da se evakuišu tako što će prvo putovati kopnom do Maskata ili do Rijada. Zatim se ukrcavaju na jedan od retkih dostupnih komercijalnih letova ili uzimaju čarter let, a cene su porasle od početka rata.
Tu mogućnost nisu imali hodočasnici iz Rumunije koji su zaglavili na crkvenom putovanju u Izraelu, ali su ipak prestrašeni iranskim napadima uspeli da stignu do Bukurešta u utorak.
Britanski turisti iz UAE su sa olakšanjem sleteli u ponedeljak uveče na aerodrom Hitrou. U avionu su, sve do samog poletanja iz Abu Dabija, dobijali upozorenja na telefonu o raketnim napadima uz preproruku da se „sklone od prozora”.
Izvor
