Što se tiče britanske raketne PVO:
Sea SlugZa vreme rata samo je jedna raketa ispaljena na vazdušni cilj sa razarača HMS Antrim, ali je promašila. Sledeće gađanje je izveo razarač HMS Glamorgan i to na argentinski radar kod Port Stanley-a, ali nema podataka da je bilo šta postignuto ovim gađanjem. isti brod je kasnije ispalio još nekoliko raketa na aerodromsku pistu, kako bi je onesposobio za upotrebu, opet bez rezultata.
Sea CatZa vreme rata ispaljeno je preko 80 ovih raketa i potvrđeno jedno obaranje. 25. maja 1982. sa fregata HMS Yarmouth je ispaljena jedna raketa koja je oborila A-4C poručnika Tomása Lucera, koji je kasnije izvučen živ iz vode i sproveden na HMS Fearless.
Sea WolfTokom sukoba su samo dve fregate, HMS Brilliant i HMS Broadsword, bile naoružane ovim raketama. Ukupno je ispaljeno 8 projektila, kojima su potvrđena 2 obaranja.
Sea DartPrva borbena upotreba ovih raketa se odigrala tokom Foklandskog rata 1982 godine. Tada je mornarica V.Britanije na Južnom Atlantiku raspolagala sa sedam brodova koji su imali ove rakete u svom naoružanju, to su bili: nosač aviona HMS Invincibile i razarači HMS Bristol, HMS Coventry, HMS Glasgow, HMS Cardiff, HMS Sheffield i HMS Exeter. Tokom ovog sukoba je potvrđeno obaranje šest letelica ovim raketama, od kojih je i jedan Britanski helikopter tipa Gazela koji je oboren prijateljskom vatrom.
Prvi put su ove rakete upotrebljene 9 maja, kada su tri lansirane sa razarača Coventry na dva Argentinska izviđačka aviona Learjet koji su leteli na velikoj visini. Sve tri rakete su promašile svoje ciljeve, tako da početak njihove upotrebe nije bio obećavajući. K-dant razarača Coventry Kapetan Hart-Dyke je svojevremeno tvrdio da je ipak njegov brod sa ovim raketama oborio dva Argentinska aviona Skyhawk ( sa brojevima C-303 i C-313), ali je kasnije utvrđeno da su ovi avioni izgubljeni usled lošeg vremena i navigacijske greške. Prvo potvrđeno obaranje ovim raketama se dogodilo istog dana, kada je razarač Coventry sa jednom raketom oborio Argentinski helikopter Super Puma.
Sledeće lansiranje ovih raketa se dogodilo 25 maja prilikom potapanja razarača Coventry. Tada je na dolazeće Argentinske avione Skyhawk ispaljena jedna raketa Sea Dart, ali na slepo jer nije bilo vremena da se ciljevi nanišane. Ovo je bilo urađeno da bi se Argentinski avioni omeli prilikom bombardovanja, ali je raketa promašila, a razarač Coventry je pogođen sa tri bombe, zapaljen i uskoro je potonuo. Istog dana sa nosača aviona Invincibile je ispaljeno 6 raketa na Argentinske avione Super Etendard koji su potopili popisni nosač aviona Atlantic Coveyer, ali su svi projektili promašili.
Tokom 30 maja je zabeležena i najuspešnija akcija ovih raketa, kada je razarač Exeter oborio dva Argentinska aviona Skyhawk koji su leteli na maloj visini. Razarč Exeter je 6 juna oborio i jedan izviđački Learjet koji je leteo na visini od 12000 m, a 13 juna je oborena i jedna izviđačka Canberra, koja je takođe letela na visini od oko 12000 m.
Od ukupno 24 rakete lansirane tokom ovog sukoba ( 18 sa razarača i 6 sa nosača aviona), 5 je lansirano na helikoptere i visokoleteće ciljeve ( 4 su pogodile), dok je 19 lansirano na niskoleteće ciljeve, sa dva potvrđena pogotka. Ipak treba napomenuti da je nekoliko projektila ispaljeno „na slepo“, bez radarskog vođenja, u cilju zbunjivanja Argentinskih pilota i pokušaja da se primoraju na odustajanje od izvršenja borbenog zadatka. Kako su i Argentinci raspolagali ovim raketama ( pred rat su od V.Britanije kupili dva razarača Type 42), bile su im poznate sve njihove karakteristike, tako da su njihovi piloti leteli i napadali svoje mete sa malih visina, što je dovelo do toga da na mnogim bombama upaljači nisu stigli da se armiraju, čime su mnogi Britanski brodovi preživeli direktne pogotke koji bi inače bili kobni po njih.
