Raketni kompleks Orešnik

[Kubovac]

Raketni kompleks IRBM Orešnik

Tip projektila: hipersonični raketni kompleks povećanog srednjeg dometa sa ne-nuklearnom bojevom glavom (opciono i nuklearnom).

Daljina lansiranja - do 5000 km (klasa IRBM)
▪️ Snaga - 150 kt, 3-6 blokova po raketi (verovatno ujedinjena sa RS-28, gde ih ima 10)
▪️ Kružno verovatno odstupanje od cilja - 50 metara
▪️ Pogon rakete - čvrsto gorivo
▪️ Šasija - pokretni kopneni kompleks
▪️ Brzina projektila - više od 10 Maha (2,5 - 3 km / sek )

Slika mogućeg izgleda sistema:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ilustracija sistema:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Наведени ТТ подаци, као и прва слика односе се на старију нуклеарну балистичку ракету "Пионир" која је још из времена СССР. Руски коментатори процењују да је нова ракета "Орешник" даљи развој те ракете па отуда  ови подаци, јер прцизних података за нову ракети изгледа нема.

[Kubovac]

Ruski hipersonični projektil Orešnik, prvi podaci

Ruska vojska počela je da koristi novu balističku hipersoničnu raketu srednjeg dometa Orešnik, saopštio je ruski predsednik Vladimir Putin.

Ranije je već prikazana i na društvenim mrežama upotreba rakete Orešnik, još nema njene slike, ali može se videti njen let. Sada je poznato da je raketa Orešnik čvrsto gorivo i da je u velikoj meri zasnovana na tehnološkim rešenjima interkontinentalne rakete RS-24 Jars i rakete RS-26 Rubež.

Neki stručnjaci smatraju da je raketa Orešnik raketni sistem Jars-M smanjen za jedan stepen. Raketa Orešnik je opremljena višestrukom bojevom glavom sa šest pojedinačnih jedinica za navođenje (MIRV) koje mogu da manevrišu protiv sistema PVO/PRO. Raketa Orešnik može biti opremljena nuklearnom bojevom glavom sa snagom punjenja od oko 150 kilotona.

Raketa dostiže brzinu do 12.250 km/h, odnosno 2,5-3 kilometra u sekundi. U zavisnosti od opreme, procenjeni domet leta rakete Orešnik je od 2000 do 5500 km.

[kumbor]

Наведени ТТ подаци, као и прва слика односе се на старију нуклеарну балистичку ракету "Пионир" која је још из времена СССР. Руски коментатори процењују да је нова ракета "Орешник" даљи развој те ракете па отуда  ови подаци, јер прцизних података за нову ракети изгледа нема.

Пионир је ракета НАТО СС-20, средњег домета. Повучена по Споразуму кад и Першинг, половином 80их. У међувремену је дошло до великог напретка у развоју ракетних горива, како течних, тако и чврстих, а и система навођења.

[Brok]

Dok novi kadrovi prikazuju let rakete Orešnik neposredno nakon lansiranja, mi se pitamo koliko košta najnovije hipersonično oružje?

22.11.2024.
 
Stanovnici kazahstanskog grada Satpajeva snimili su lansiranje ruske rakete Orešnik sa poligona Kapustin Jar koji se nalazi u Astrahanskoj oblasti u blizini granice.

Projektil je 21. novembra 2024. pogodio fabriku Južmaš u ukrajinskom gradu Dnjepru (Dnjepropetrovsk). Jedan od video snimaka verovatno prikazuje prelazak rakete hiperzvučnom brzinom.





Podsetimo, Vladimir Putin je negirao ukrajinske spekulacije da je za napad na Dnjepropetrovsk korišćena interkontinentalna balistička raketa. Međutim, režimu u Kijevu i komandi NATO-a to nije donelo olakšanje: umesto poznatih i predvidivih ICBM-ova, ruska vojska je upotrebila potpuno novo oružje, „Orešnik“.

„Interkontinentalne balističke rakete obično nisu opremljene konvencionalnim bojevim glavama. Da je jedna lansirana iz operativnog silosa, Sjedinjene Države bi podigle uzbunu, strahujući od nuklearnog napada“, objašnjava u programu BBC Verify viši savetnik Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) Mark Kansijan.

Korišćenje ICBM-a za napade na ukrajinske ciljeve (čak i tako značajne kao što je „Južmaš“) bilo bi previše skupo, rekao je izvor iz Pentagona za agenciju Reuters. Ipak, cena raketa poput „Orešnika“ ostaje nepoznata.

Koliko košta projektil Orešnik?

Američki časopis Forbes donosi okvirne cene krstarećih i balističkih raketa:
    • H-22 — 1 milion dolara,
    • „Oniks“ — 1,2 miliona dolara,
    • „Iskander“ — 3 miliona dolara,
    • H-555 — 4 miliona dolara,
    • „Kalibar“ — 6,5 miliona dolara,
    • H-101 — 13 miliona dolara,
    • dok je najskuplji u ruskom arsenalu legendarni „Kindžal“ — 15 miliona dolara.
      
Ukrajinski vazduhoplovni ekspert Valerij Romanenko u komentaru za RBC-Ukrajina, izneo je svoje viđenje da cena Orešnik rakete počinje od 50 miliona dolara, nadajući se da je projektil suviše skup da bi ga Moskva koristila često protiv Oružanih snaga Ukrajine.
Mark Kansijan objašnjava da je „Orešnik“ raketa srednjeg dometa. Ovaj tip oružja dizajniran je za ciljeve udaljene do 5500 km, dok ICBM-ovi mogu dosegnuti mnogo veće distance.

Rakete srednjeg dometa (RSD) namenjene su napadima unutar određenog regiona ili kontinenta, poput vojnih objekata ili ključne infrastrukture u susednim zemljama.

Još u oktobru 2018. godine, predsednik Donald Tramp tokom svog prvog mandata najavio je jednostrano povlačenje SAD iz „Sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kraćeg dometa“ (INF), potpisanog tokom perioda smirivanja tenzija.

Vašington je u međuvremenu postavio Moskvi ultimatum: ako se ne vrati poštovanju sporazuma u roku od 60 dana, SAD će se povući iz njega. Pentagon je prethodno obavestio NATO partnere da je reč o ruskoj raketi 9M729 „Novator“, poznatoj pod NATO oznakom SSC-8.

Amerikanci tvrde da su njena testiranja počela još 2008. godine. Međutim, tehničke karakteristike „Novatora“ su tajne, a u borbenim uslovima ova krstareća raketa nije korišćena iz razumljivih razloga.

Međutim, Amerikanci su nastavili da rade u tom pravcu: nakon sastanka ministara spoljnih poslova zemalja NATO-a u decembru, Alijansa je stala na stranu SAD i čak optužila Rusiju za kršenje sporazuma o razoružanju iz 1987. godine, koji zabranjuje sve balističke rakete zemaljskog baziranja s dometom od 500 do 5500 km.



Na isti način nema apsolutno nikakvih informacija ni o novoj raketi „Orešnik“. Prema izvoru iz američke obaveštajne službe, raketa, koja može nositi i konvencionalne i nuklearne bojeve glave, razvijena je na osnovu projektila iz sistema „Iskander“.

S obzirom na to da je misteriozni „Orešnik“ ušao u arsenal ruske vojske (o kojem zapadne obaveštajne službe uopšte nisu imale podatke), moguće je da je i „Novator“ operativan.

Obe rakete sposobne su da nose konvencionalne i nuklearne bojeve glave i namenjene su za gađanje strateških i taktičkih ciljeva, primećuje bugarski analitičar Bojko Nikolov.

U dometu novih raketa nalaze se svi vojni objekti NATO-a na teritoriji Evropske unije, kao i u nekim delovima Azije. Prema vojnim stručnjacima, „Orešnik“ je kompaktna mobilna raketa koju je, najverovatnije, vrlo teško otkriti.

„Ovo Rusiji daje značajnu stratešku prednost, jer (raketa) može gađati ciljeve duboko na teritoriji protivnika“, napominje Nikolov.

„Rusija je poslala jasan signal, izvodeći udare po Ukrajini balističkim raketama srednjeg dometa, koje su sposobne da ispale više bojevih glava velikom brzinom. Iako su RSD manje precizne od krstarećih raketa ili balističkih raketa kraćeg dometa“, rekao je za Defense News Metju Sevil, direktor Kraljevskog instituta ujedinjenih službi iz Londona.

Svi zapadni eksperti slažu se da su moderne balističke rakete izuzetno teško presretnuti. Ukrajina je ranije tvrdila da je uspela da obori čak i hipersonični „Kindžal“.

Međutim, Dejvid Olbrajt iz vašingtonskog Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost (ISIS) skeptičan je prema takvim tvrdnjama. „Jedno je sigurno: kijevski režim ume da laže.“

Balistička raketa srednjeg dometa „Orešnik“: Šta se tvrdi o RSD?

    • Neprekidna brzina: Hipersonične rakete postižu brzine do 12.250 km/h, što im omogućava da ciljeve dosegnu iz Rusije do Velike Britanije za 19 minuta, Belgije za 14, Nemačke za 11, a Poljske za samo osam minuta.
    • Povećan domet i nosivost: Sa dometom do 5.000 km, raketa može nositi nuklearnu bojevu glavu sa eksplozivnom snagom od 150 kilotona. Svaka raketa može sadržati do 6 bojevih glava, pri čemu svaka ima individualno navođenje.
    • Napredna tehnologija: Ova raketa na čvrsto gorivo, hipersonične brzine, koristi individualno navođenje za svaku bojevu glavu, čime se povećavaju njena preciznost i razorna moć.
    • Poređenje s ICBM-ovima: Dok bi interkontinentalnoj balističkoj raketi (ICBM) iz Rusije trebalo otprilike 40 minuta da stigne do cilja u SAD, ova hipersonična raketa značajno smanjuje vreme leta, naglašavajući svoj povećani nivo pretnje.
    • Minimalno vreme za reakciju: Brzina i domet rakete omogućavaju udare uz minimalno upozorenje, ističući njen potencijal za razorne iznenadne napade.

Izvor

[Kubovac]

Priča o ruskoj tajnoj balističkoj raketi srednjeg dometa RS-26 Rubež

Raketa Orešnik koju je Rusija danas koristila u Ukrajini ima korene u navodno ugašenom programu balističkih raketa RS-26 Rubež.

Ruski projektil u centru udara bez presedana na ukrajinski grad Dnjepar ranije danas je identifikovan od strane predsednika Rusije Vladimira Putina kao navodno novo oružje, po imenu Orešnik. Nakon udara, projektil je široko – mada ne i konačno – identifikovan kao RS-26 Rubež. Rad na razvoju ovog misterioznog strateškog sistema naoružanja trebalo je da bude zaustavljen 2018. godine, iako Pentagon sada navodi da je bilo koja raketa koja je danas korišćena u Dnjepru bila zasnovana na RS-26, sugerišući da je dizajn barem donekle oživeo i da je sada korišćen u borbi.

Prvo, vredi podsetiti da se na RS-26 naširoko gleda kao na balističku raketu povećanog srednjeg dometa (IRBM), klasu oružja koja ima domet negde između približno 3000 i 5500 km — na osnovu dometa koje je postigao u testovima . Međutim, Rusija ga je ranije opisala kao interkontinentalnu balističku raketu (ICBM), vrstu oružja koje može da pogodi ciljeve na udaljenosti većoj od 5500 km.

Razlog za ovo neslaganje verovatno leži prvenstveno u tome što je Rusija nastojala da ostane unutar granica Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), koji je zabranio balističke i krstareće rakete dometa od 500 do 5.500 kilometara (310 i 3.410 milja). INF je propao 2019. godine.

Međutim, to bi moglo da objasni zašto je ukrajinska vojska prvobitno izvestila da je projektil koji je pogodio Dnjepar bio ICBM — tvrdnju koju su mnogi zapadni zvaničnici kasnije negirali, ukazujući umesto toga na RS-26 ili derivat RS-26.

Bez obzira na to, sada postoji sve veći konsenzus da je korišćena raketa bila konvencionalno naoružana IRBM bazirana na osnovu RS-26. Izgleda da je mesto lansiranja bio Kapustin Jar, otprilike 800 km od cilja.

Što se tiče RS-26, ovo je mobilna raketa sa čvrstim gorivom koja je u prošlosti opisana kao manji derivat od ICBM RS-24 Jars, iako je tačan odnos nejasan. Razvoj RS-26 započeo je oko 2008. godine od strane Moskovskog instituta za termičku tehnologiju. Projektil je navodno dugačak oko 12 metara i ima prečnik nešto manje od 2 metra.

Prvo, neuspešno probno lansiranje dogodilo se u Plesecku u septembru 2011.

U drugom testu u maju 2012, Rusija je pokazala da RS-26 može da dostigne interkontinentalni domet, iako se široko pretpostavljalo da je to postignuto samo sa malim teretom ili bez njega.

Naknadni testovi su snažno pokazali da projektil ne može da leti dalje od srednjeg dometa sa stvarnom bojevom glavom, što bi ga stavilo u suprotnost sa INF-om da je operativno postavljeno pre 2019.

Usred ove kontroverze, Rusija je 2018. zvanično izvukla utikač sa projekta RS-26 koji bi potencijalno razbio sporazum. U martu te godine, samo nekoliko nedelja nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin to pomenuo u provokativnom govoru, Rusija je navodno odlučila da odloži razvoj Rubeža, izbacivši ga iz državnog plana naoružanja za 2018.-2027. Umesto toga, zemlja bi se fokusirala na postavljanje nuklearnog naoružanja Avangard hipersoničnog jedrećeg vozila. Prethodno je Putin izjavio da će RS-26 takođe služiti kao primarno lansirno vozilo za Avangard.

„Avangard je uključen u konačnu verziju programa [državnog plana naoružanja] kao važniji za obezbeđivanje odbrambenih sposobnosti zemlje“, rekao je izvor iz ruske odbrambene industrije, preneo je državni medij TASS. „Svi radovi na Rubežu i Barguzinu [železničko-mobilnom ICBM] stavljeni su na čekanje do kraja 2027. Odluka o nastavku radova biće doneta nakon što se ispuni sadašnji program naoružanja.

Bez RS-26, Avangard je umesto toga postavljen u formi baziranoj na silosu, napunjenom na prenamenjene raketne pogone sa starih ICBM UR-100N UTTKh. Hipersonično jedreće vozilo takođe može postati opcija korisnog tereta za ICBM RS-28 Sarmat lansiran iz silosa, koja je imala problematičan razvoj. Postoje jasni dokazi da se novo testiranje RS-28 ranije završilo katastrofom.

Bilo je nejasno zašto je Rusija napustila RS-26, iako je to možda jednostavno bila finansijska odluka, posebno sa konkurencijom niza drugih naprednih strateških sposobnosti koje zemlja takođe teži. U izveštaju TASS-a 2018. godine svakako su izneti zabrinutost oko troškova.

„U početku je bilo planirano da se i Avangard i [RS-26] Rubež uključe u državni plan naoružanja“, rekao je anonimni izvor iz odbrambene industrije za TASS. „Kasnije je postalo jasno da sredstva neće biti dovoljna za finansiranje oba sistema istovremeno.

Možda je bilo i drugih problema. Na kraju krajeva, pre nego što je ponovo pomenut 2018. godine, RS-26 se godinama oskudno pominjao. Kremlj je trebalo da demonstrira sistem inspektorima za kontrolu naoružanja iz Sjedinjenih Država prvo 2015. godine, a zatim 2016. godine, ali su obe ove inspekcije propuštene.

Međutim, u izveštaju iz 2021. Pentagon je naveo da su, uprkos izveštajima u ruskoj štampi, radovi na RS-26 i testiranje prateće opreme nastavljeni najmanje do 2018. godine.

Sa raspadom INF-a i produbljivanjem tenzija između Rusije i NATO-a, moglo bi biti da je Moskva ponovo posetila RS-26, možda u obliku Orešnika, iako nema dokaza da je bilo koja raketa do sada operativno raspoređena.

Upitan za svoja razmišljanja o udaru u Dnjepru, a pre obelodanjivanja Orešnika, Pavel Podvig, viši istraživač programa za oružje za masovno uništenje na Institutu Ujedinjenih nacija za istraživanje razoružanja (UNIDIR), rekao je za TWZ da je upotrebljena raketa mogla biti RS- 26 — korišćeno na eksperimentalnoj osnovi — ili možda neki novi tip projektila u istoj klasi. Da je to slučaj, nova raketa, Orešnik ili drugi, verovatno bi bila veoma slična RS-26, prema Podvigovoj proceni.

Što se tiče verovatnoće da se Rusija vratila razvoju IRBM-a, generalno, Podvig kaže da je „potpuno moguće“ da je Rusija možda oživela program RS-26. „Ne bih se iznenadio da je bilo napora da se napravi projektil koji bi bio sličan RS-26 ili SS-20 i sličnim stvarima. Ne bi me iznenadilo da projektantski biroi počnu da sastavljaju projekat te vrste“, dodao je on.

Takođe postoji mogućnost da, ako je korišćena verzija RS-26, ovo je jednostavno bio slučaj korišćenja jednog od neoperativnih ili čak prototipnih projektila u borbenoj misiji, iako je sada preimenovan u Orešnik. Kombinacija dometa do cilja (otprilike 800 km), sposobnosti da se izbegne ukrajinska protivvazduhoplovna odbrana i moćni signali koji se šalju ovim potezom su možda jednostavno bili previše primamljivi za Rusiju.

Istovremeno, korišćenje IRBM bilo koje vrste za operativni udar takođe će Rusiji pružiti veoma vredne informacije. Na kraju krajeva, nijedan ICBM ili IRBM nikada ranije nije korišćen u borbi.

Iako je precizan identitet korišćenog projektila za sada ostaje misterija, takođe je nejasno kakav je teret nosio.

Kada je razvijen, očekivalo se da će RS-26 nositi ili jednu nuklearnu bojevu glavu ili višestruko nuklearno nezavisno ciljano vozilo za ponovno ulazak (MIRV) - obe opcije su testirane 2013. Avangard je neko vreme takođe smatran kao RS-26 nosivost. Jasno je da je projektil koji je gađao Dnjepar bio ili konvencionalno naoružan ili možda nenaoružan.

Video snimci napada pokazuju nešto što izgleda kao šest bojevih glava koje jure prema zemlji, u skladu sa MIRV-ovima.

Podvig nam je rekao da nenaoružani RS-26 (ili sličan IRBM) „nije sasvim nemoguć“, ali je takođe ukazao na mogućnost da projektil bude opremljen malim eksplozivnim bojevim glavama. Takođe postoji mogućnost da je projektil nosio mamce ili kombinaciju malih konvencionalnih bojevih glava i mamaca.

Konvencionalno naoružani IRBM je interesantan predlog i nije jasno da li bi ovo bilo razvijeno posebno za ovaj napad, ili za upotrebu u Ukrajini uopšteno, ili bi moglo da odražava širi interes Rusije da koristi konvencionalne verzije svojih strateških projektila.

Nije poznato da je Rusija razmatrala razvoj konvencionalno naoružanih IRBM/ICBM, iako je, u prošlosti, TWZ razmatrao potencijalne argumente za to – iako u slučaju Izraela.

Usred pogoršanja krize koja je uključivala Iran, ispitali smo mogućnost da Izrael pokrene napad koristeći konvencionalno naoružanu verziju svog IRBM-a Jericho – najpoznatijeg kao lansirno vozilo za izraelsko nuklearno odvraćanje.

Isti argumenti mogli bi da se odnose na Rusiju, koja bi možda želela da napravi izuzetno moćnu demonstraciju sile u nadi da će signalizirati Zapadu da ne bi trebalo da se dublje uključuje u rat u Ukrajini. Ovo posebno važi za odvraćanje SAD i njihovih partnera da dozvole prošireno ciljanje svog doniranog oružja unutar ruskih granica.

Zanimljivo je da su ubrzo nakon što su Sjedinjene Države i drugi saveznici prošle nedelje dozvolili Ukrajini da lansira rakete dugog dometa na Rusiju, zvaničnici u Moskvi su upozorili da bi mogli da koriste oružje koje nikada ranije nije korišćeno na teritoriji Ukrajine.

Upotreba konvencionalno naoružanog IRBM-a može biti odgovor na tu odluku relevantnih zapadnih sila. Ne samo da je takav projektil imun na ukrajinsku protivvazduhoplovnu odbranu, već takođe pruža veoma snažnu poruku koja će odjeknuti širom Evrope. Na kraju krajeva, ovo je raketa koja može da dosegne ciljeve bilo gde na kontinentu i koja bi, drugog dana, mogla da ima na vrhu nuklearne bojeve glave.

Ako je projektil zaista bio pun mamaca i možda čak nije nosio visoko destruktivne konvencionalne bojeve glave, to bi u velikoj meri ukazivalo na to da je signalizacija imala ciljani željeni efekat.

S druge strane, visokoeksplozivna bojeva glava bila bi izuzetno destruktivna i mogla bi biti odabrana za posebno važnu ili teško branjenu metu. Ukoliko Rusija želi da gađa očvrsnute ili zakopane komandne centre i druga ključna utvrđena mesta u Ukrajini, onda bi mogla ponovo da ponovi iste tipove projektila - pod uslovom da su dostupni u dovoljnom broju.

Čak je i demonstracija takve sposobnosti značajna, jer ukrajinska protivvazduhoplovna odbrana je takva da bi Rusija mogla da koristi takve projektile za nekažnjene udare bilo gde u zemlji. Opet, ako se konvencionalna bojeva glava može koristiti na ovaj način, implikacije upotrebe nuklearne bojeve glave postaju očigledne.

Ruski ratni planeri bi sve ovo morali da odvagaju u odnosu na mogućnost da Ukrajina i NATO mogu pogrešno protumačiti dolazeći konvencionalno naoružani IRBM kao nuklearni. Međutim, treba podsetiti da sve balističke i krstareće rakete koje je Rusija do sada lansirala protiv Ukrajine takođe imaju sposobnost da nose nuklearni teret. Kao što smo sumnjali, sada je široko poznato da je Rusija upozorila SAD na nameravani napad konvencionalno naoružanim strateškim oružjem pre lansiranja.

Na kraju, moraćemo da sačekamo više dokaza da bismo utvrdili odnos između RS-26 i Orešnika.

Međutim, izgleda izvesno da je Rusija pokrenula napad bez presedana — i to onaj koji nema istorijsku paralelu.


Izvor

[Kubovac]

Koja se raketa krije pod imenom "Kedr" i može li biti "Orešnik" i "Rubež" u isto vreme?

Ruske rakete „Kedr“, „Rubež“ i „Orešnik“ su verovatno koncept koji je prvi put testiran u SSSR-u na „Temp-2S“, „Pioner“ i „Skorost“

Zbog izveštaja Glavne obaveštajne uprave MOU, Pentagona, Kremlja, raznih „insajdera” i generalno nepotvrđenih informacija o tome šta je tačno korišćeno za udar na Dnjepar 21. novembra, odgovor na ovo pitanje „utopio se” u raznim nazivima.

Da budem kratki, odmah se pojavila informacija da je u pitanju RS-26 „Rubež”. Tada je iz Kremlja odjeknuo naziv „Orešnik“. Pentagon je saopštio da je reč o raketi baziranoj na RS-26 „Rubež“, ali već (povećanog) srednjeg dometa. A već danas, 22. novembra, GUR je javio da je reč o raketnom kompleksu „Kedr”. Sve ovo je pokrenulo pitanje klasifikacije ove rakete kao interkontinentalne ili (povećanog) srednjeg dometa.

I sve to u uslovima kada su sve informacije o oružju ove klase ne samo ograničene, ponekad jednostavno i ne postoje. Konkretno, nema nijedne fotografije RS-26 „Rubež“, a ni one rakete na njegovoj bazi. „Lešnik“ se uopšte nije pominjao. A o „Kedru” postoje samo informacije o postojanju plana za razvoj rakete nove generacije i navodnom početku istraživačko-razvojnog rada 2023. godine.

Istovremeno, činjenica je da sav razvoj oružja ove klase traje veoma dugo. Jedan od primera iz Ruske Federacije je razvoj interkontinentalne balističke rakete Bulava za podmornice. Ako se i ne uzme u obzir činjenica da je očigledno zasnovan na sovjetskim konceptima, od zvaničnog početka rada 1998. do prvog lansiranja 2005. prošlo je samo sedam godina. A da bi se postigla pouzdanost, trebalo je još pet godina, jer je raketa počela da leti manje-više bez nezgoda tek 2010. godine. Odnosno, govorimo o periodu od oko 12 godina.

GUR je napomenuo da je ovaj „Kedr” testiran na poligonu „Kapustin jar” još u oktobru 2023. i junu 2024. godine. A onda se ispostavlja da je već treće lansiranje bilo uslovno borbeno. A to direktno ukazuje da ovo nije potpuno nova raketa. Zato što je takvo poverenje u rezultat moguće samo uz korišćenje dokazanih rešenja.

Još jedan savet od GUR-a - spisak konstruktora "Kedra", sa glavnim izvršiocem - "Moskovski institut toplotne tehnike". Ova institucija je odgovorna za razvoj svih ruskih raketa na čvrsto gorivo srednjeg i interkontinentalnog dometa od vremena SSSR-a: „Temp-S“, „Temp-2S“, „Pioner“, „Topol“, „Jars“ i već pomenutih „Bulava“ i „Rubež““.

Istovremeno, ova institucija ide prilično pragmatičnim putem. Konkretno, „Pionir“ je 1. i 2. stepen „Temp-2S“, nerealizovana raketa „Skorost“ – 2. i 3. iz nje ili „Topolja“ (koji je verzija Temp-2S). „Jars” – modernizacija „Topolja” i dodavanje u glavnom delu blokova sa individualnim navođenjem umesto monobloka. Veruje se da je RS-26 „Rubež“ 1. i 2. stepen iz „Jarsa“.

Ako podatke o „Kedri“ pogledamo iz ruskih izvora, onda razvoj sprovodi „Moskovski institut toplotne tehnike“. To bi trebalo da bude raketa na čvrsto gorivo koja će zameniti „Jars” i nastaviće ih „ideološki” i biće namenjena za kopnene mobilne komplekse i šahtno baziranje. Takođe je predloženo da se umesto konvencionalnih blokova tamo koriste hipersonični blokovi jedrilica slični „Avangardu“, koji je takođe planiran da bude postavljen na RS-26 „Rubež“.

U tom kontekstu, pojavljuje se prilično pragmatična opcija. „Kedr” je opšti naziv novog sistema, koji je evolutivni razvoj „Jarsa”. Zbog kombinacija raspoloživih stepena i blokova, moguće je, kao konstruktor, sastaviti interkontinentalnu raketu, raketu srednjeg dometa sa lakom bojevom glavom za 5,5 hiljada km i teški blok za manji domet. I sasvim je moguće da je upravo ta opcija pogodila Dnjepar.

U najmanju ruku, ovo objašnjenje bi moglo da ujedini „Kedr”, „Rubež” i „Orešnik” na osnovu toga da se ne radi o novom razvoju, već samo o još jednoj modernizaciji sovjetskog nasleđa prema konceptu koji je prvi razrađen na "Topolj", "Pionir" i "Skorost".

RSD-10 Pionir:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Temp-2S i Pionir:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kedr - mogući izgled rakete:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Brok]

Odabir rakete o kojoj se ni ime čestito ne zna javno govori puno Zapadu. Nadam se da će to pravilno razumeti.

Laički posmatrano, ne bih baš rekao da je nemoguće oboriti bilo koju raketu. Sve može da se obori kao i hipersonična raketa Kindžal. Problem kod obaranja Kindžala što je dejstvovano čak sa 29 Patriot raketa PAC-3, manje više poput pravljenja vazdušnog zida, ali to se ne radi sa Patriotom već sa manjim kalibrima.

[Kubovac]

Odabir rakete o kojoj se ni ime čestito ne zna javno govori puno Zapadu. Nadam se da će to pravilno razumeti.

Laički posmatrano, ne bih baš rekao da je nemoguće oboriti bilo koju raketu. Sve može da se obori kao i hipersonična raketa Kindžal. Problem kod obaranja Kindžala što je dejstvovano čak sa 29 Patriot raketa PAC-3, manje više poput pravljenja vazdušnog zida, ali to se ne radi sa Patriotom već sa manjim kalibrima.

Ta priča o lansiranih "29 PAC-3" da se obori 1 Kinžal mi ne deluje uverljivo. Ali...ono što želim da kažem jeste da se "konvencionalnim" sistemima PVO/PRO ne mogu obarati MRBM, IRBM i ICBM projektili. Donekle THAAD i Arrow-3, navodno, imaju neke mogućnosti do nivoa MRBM, ali u režimu sa isturenim radarom (za sistem THAAD).
Problem je, načelno, prevelika daljina lansiranja, prevelika brzina i višestruka bojeva glava (MIRV / MRV) koja je danas prisutna kod skoro svakog balističkog projektila sa nuklearnim punjenjem. Takođe i otkačinjanje svakog stepena proizvodi veliki broj lažnih ciljeva i sve to čini obaranje ovih raketa konvencionalnim sistemima PVO nemogućim.

Ovi projektili mogu se obarati sistemima koji imaju radare velike snage koji ove ciljeve mogu otkriti na velikim daljinama i visinama, koji imaju mogućnosti istovremenog praćenja više ciljeva na velikim daljinama i visinama i koji mogu vršiti diskriminaciju mamaca od stvarnih ciljeva. Na kraju tu su i presretači koji moraju parirati dolaznim projektilima svojom velikom brzinom, ali i razornom bojevom glavom, koja je najčešće sa nuklearnim punjenjem. Postoje napori da se proizvedu hipersonični projektili presretači koji će nuklearne bojeve glave presretati sistemom "hit to kill" dakle kinetičkim udarom u glavu projektila.

Dakle ovde treba gledati na A-135, A-235 PL-19 Nudol i slično, kada govorimo o ruskoj strani, odnosno GMD kod amerikanaca koji koriste projektile sa ne-nuklearnim bojevim glavama.

Dakle, protiv IRBM i ICBM zaštita je veoma teška AB sistemima sa kopna/mora i uglavnom je imaju samo Rusija i SAD sa ograničenim kapacitetom.

[dzumba]

Има ли негде фотографија тог индустријског постројења у Дњепропетровску након удара бојевих глава Орешника"? То би ми било занимљиво видети. Покушао сам да их нађем и нисам успео.

Иначе, након тог удара, с обзиром да су осим ракете "Орешник" Руси ланисрали и још неколико других пројектила и БПЛ, Украјинска војска је објави да је ПВО мање - више све пообарала, а оне ракете које нису изазвале су минимлану штету након удара. Зато би ми било видети ту "минималну штету".