Raketni kompleks Orešnik

[Brok]

Znam, samo se "nastavljam" na objavu. Neko moje viđenje svega toga oko problematike obaranja projektila poput Orešnika...onako "na prvu"... 

Ako, ako, trebaju nam ovakvi usko stručni tekstovi.

[Boro Prodanic]

Verovatno se mnoge kolege pitaju zašto Rusi nisu lansirali još neki "Orešnik" posle prvog lansiranja 21.11.2024. I sam sam razmišljao o tome, a danas mi je članak koji sam pročitao na internetu razjasnio neke dileme:

Rusi ne lansiraju više "Orešnik" jer su NATO i SAD povećali izviđačke aktivnosti iznad oblasti iz koje je prvi lansiran, čak su menjali putanje leta nekih satelita da bi to područje stalno držali na oku. Istovremeno, u Poljskoj je borbena gotovost izviđačkih sistema podignuta na viši nivo a iznad Crnog mora vrlo često lete NATO izviđački avioni, uglavnom britanski.

Šta zanima Zapad u vezi "Orešnika"? Pa, ukratko, sve: karakteristike starta rakete, vreme rada motora, trajektorija leta, vreme kada dostiže hipersoničnu brzinu...

Zato Rusi ne lansiraju nove rakete, a mislim i kada lansiraju sledeću da će to biti, na primer, iz severnih oblasti zemlje, a ne sa Kapustin Jara.

Istovremeno, upravo "Orešnik" i njegovo potencijalno lansiranje može da bude razlog da Zapad gurne Ukrajinu u još jednu beznadežnu avanturu poput Kurske, računajući da će tako dovoljno izazvati Ruse.

[dzumba]

ТХААД и Аегис су немоћни против Хазел

Британски центар за војна истраживања објављује разочаравајуће закључке након темељне студије употребе Орешника дуж Дњепра. Експерти центра су закључили да пројектил коришћен против Украјине није садржао експлозив. 36 подмуниције је проузроковало штету искључиво кинетичком енергијом.

Центар даје стручна мишљења:

„Наши модели противракетне одбране показују да се амерички ТХААД и Аегис системи не могу користити за супротстављање Орешнику и мало је вероватно да ће постићи потребну поузданост у наредних 15 година“, рекао је генерал Х.Р. МцМастер, бивши амерички саветник за националну безбедност.

На догађају Safeguarding Europe у организацији Chatham House , бивши британски државни секретар за одбрану Бен Волас рекао је: „Морамо признати да су они (Руси) створили нешто што системи НАТО-а не могу да пресретну.

Др Патриша Луис, бивша директорка Међународног безбедносног програма у Четам Хаусу: „Мислим да ћемо видети више употребе ракете Орешник за одвраћање – од ње нема одбране – у конвенционалним способностима.

Џек Кин, председник Института за проучавање рата, који се придружио "Фок & Фриендс" како би разговарали о штрајку лешника. „Ова нова ракета мења игру. И изгледа да имају друге, још софистицираније типове пројектила које ми још нисмо видели“, рекао је он.

Када размишљају о изазовима одвраћања руских акција, стручњаци наглашавају потребу за бољим обавештајним подацима и разумевањем стратегија одвраћања. „Чини се да је употреба Орешника разоткрила потпуни недостатак одбране НАТО-а од таквих претњи“, закључује британски Центар за одбрамбене студије.

Још нисмо почели (ц).

@sashakots

Преузето са ТК Kotsnews

[Kubovac]

Da li postoji protivraketni sistem na Zapadu koji ima neke šanse u obaranju Orešnika?

Analiza ukrajinskog Defense Express-a

Svaki raketni sistem zemlja-vazduh, uključujući Patriot i SAMP-T, ima svoju svrhu za koju je stvoren, dok presretanje balističkih raketa srednjeg dometa sa odvojenim bojevim glavama zahteva potpuno drugačija sredstva.

Moderni sistemi protivvazduhoplovne odbrane kao što su Patriot i SAMP-T su napravljeni za specifične uloge, ali presretanje balističkih raketa srednjeg dometa opremljenih sa više bojevih glava zahteva potpuno drugačiji skup tehnologija.

Ukrajini trenutno nedostaju neophodni sistemi za odbranu od takvih pretnji, uključujući rakete poput Orešnika, kako je primetio glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga Oleksandr Sirski.

Iako su Patriot PAC-3 i SAMP-T veoma sposobni, oni su konstruisani da presreću balističke rakete kratkog dometa sa dometom leta do 1.000 km, a ne rakete srednjeg ili dugog dometa. Njihovo glavno ograničenje je njihova nesposobnost da efikasno gađaju ciljeve koji se kreću ekstremnim brzinama i visinama, posebno tokom srednje faze leta, koja se odvija iznad 100 km u svemiru. Balističke rakete srednjeg dometa mogu ponovo da uđu u atmosferu brzinom od 3-4 km/s, dok interkontinentalni tipovi mogu dostići i do 7 km/s.

Iako Patriot i SAMP-T mogu, u teoriji, da angažuju bojeve glave projektila tokom ponovnog ulaska u atmosferu, njihova efikasnost je ograničena, posebno protiv sistema kao što je Orešnik, koji raspoređuju više nezavisnih bojevih glava zajedno sa mamcima. Neki napadi uključuju desetine ciljeva, uključujući lažne bojeve glave, što otežava sistemima protivraketne odbrane da ih sve presretnu odjednom.

Koncept višestrukih bojevih glava je prvi put uveden sa američkim Minuteman III 1970-ih, a kasnije ga je usvojio i Sovjetski Savez. Uprkos tome što je starija tehnologija, ona ostaje veoma efikasna tako što dramatično povećava broj objekata koji moraju biti presretnuti.

Čak i napredni sistemi kao što je THAAD, konstruisani za presretanje balističkih projektila srednjeg dometa u gornjim slojevima atmosfere ili bliskom svemiru, suočavaju se sa ograničenjima u istovremenom gađanju više ciljeva, iako detalji o njegovim tačnim mogućnostima ostaju poverljivi.

Najpouzdaniji način da se suprotstavite takvim projektilima je da ih uništite pre nego što se njihove bojeve glave razdvoje, ciljajući jedan objekat, a ne nekoliko. Trenutno, samo sistem SM-3, raspoređen na brodovima opremljenim Aegis-om ili kopnenim Aegis Ashore sistemima, nudi takve mogućnosti. Međutim, njegova proizvodnja i primena su ograničeni.

Ova realnost naglašava prepoznavanje NATO-a da je izgradnja sveobuhvatnog sistema protivraketne odbrane u Evropi nerealna. Umesto toga, fokus mora da se pomeri na razvoj ofanzivnih raketa dugog dometa kao sredstva odvraćanja.

Lični komentar: O ovome sam pisao nedavno na Palubi u tekstu, ali svakako nije loše videti da i na Zapadu veoma dobro shvataju tu problematiku.


Izvor

[Brok]

Nove era ruskih hipersoničnih sistema: Putin otkrio da „Orešnik” rakete podnose temperaturu Sunca

22.02.2025.

Predsednik Rusije, Vladimir Putin, izjavio je da novi „Orešnik” raketni sistem može izdržati temperature slične onima na površini Sunca. Dok ova nova tehnologija već četiri meseca kreira novi geopolitički pejsaž, Zapad naziva Putinove tvrdnje više političkim nego revolucionarnim.

Putin o „Orešnik” raketi

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da bojeve glave novog raketnog sistema „Orešnik” mogu izdržati temperature slične onima na površini Sunca. Prema njegovim rečima, ovo je moguće zahvaljujući revolucionarnim novim materijalima koje su razvili ruski stručnjaci.

Govoreći na forumu „Tehnologije budućnosti” u Moskvi, 21. februara 2025, Putin je naglasio da ovakva otpornost predstavlja veliki iskorak u razvoju raketne tehnologije, čineći „Orešnik” izuzetno moćnim oružjem u ruskom arsenalu.

“Postojala je ideja još tokom 1980-ih, ali tada nismo imali materijale koji bi mogli izdržati te toplotne nivoe. Danas ih imamo, i time smo premostili dosadašnje prepreke”, izjavio je Putin.

Prva borbena upotreba: napad na Dnjepar

Svet je za raketu „Orešnik” prvi put čuo 21. novembra 2024. godine, kada je Rusija demonstrativno pogodila kompleks namenske industrije „Južmaš” u Dnjepru, u Ukrajini. Lansiranje je obavljeno sa poligona Kapustin Jar u Astrahanjskoj oblasti, a projektil je nosio MIRV (Multiple Independently Targetable Reentry Vehicle) bojeve glave.

    • Ukrajinske vlasti su naveli da je pričinjena relativno mala šteta, te da su bojeve glave bile bez eksplozivnog punjenja.
    • Rusija, s druge strane, objavila je da je demonstracija bila odgovor na ukrajinsku upotrebu zapadnih raketa ATACMS i Storm Shadow na ruske ciljeve.
    • Uprkos uzbuni širom Ukrajine, nije bilo nikakvih izveštaja o žrtvama, strateški efekat napada bio je skroman, a psihološki ogroman.

Tehničke karakteristike i otporni materijali

Prema zvaničnim izvorima, „Orešnik” raketa ima:

    1. Domet: Do 5.000 km, uz mogućnost da pokrije veći deo Evrope, čak i zapadnu obalu SAD.
    2. Brzinu: Prelazi 10 maha (preko 12.300 km/h), što pokušaj presretanja čini ekstremno teškim ili nemogućim.
    3. MIRV Bojeve glave: Može nositi 6–8 nezavisno usmerenih bojevih glava, kako konvencionalnih tako i nuklearnih.
    4. Materijali otporni na visoke temperature: Bojeve glave izdržavaju temperaturu na nivou površine Sunca (oko 5.500 °C), zahvaljujući novim vrstama ablativnih ili keramičkih kompozita.

Sa druge strane, a u pokušaju da relaksiraju svoju javnost, zapadni stručnjaci iznose tezu da sve balističke rakete većeg dometa dosežu hipersonične brzine u fazi ponovnog ulaska u atmosferu.

Reakcije Zapada i Ukrajine

    • Zapadni analitičari sa raznih instituta i think-tankova za svoje medije pričaju da je reč o kombinaciji postojećih tehnologija, a ne o baš pravom „skoku” u razvoju oružja.
    • NATO identifikuje „Orešnik” kao varijantu poznate RS-26 Rubež IRBM, ali uz “neke modifikacije”.
    • Ukrajinski zvaničnici uz sugestije iz Londona, ponavljaju da su priče oko rakete Orešnik preuveličane. U nastojanju da relaksiraju domaću javnost, pozivaju se na tezu po kojoj su raketu „Kindžal već par puta obarali”.

“Putin ne razume vojne stvari. On je tip kome pokažu animaciju i tvrde da niko ne može da obori tu raketu. Isto je govorio za ‘KinDžal’, a onda smo videli da ‘Patriot’ bez problema može da ga obori,” izjavio je savetnik Zelenskog, Podoljak za britanski The Guardian.

Podsetimo, vlasti u Kijevu su u više navrata pokušale da iznesu “dokaze” o obaranju rakete Kindžal. Međutim, “dokazi” umesto da ubede javnost, pretvorili su se u predmet šale na socijalnim mrežama.

„Politički signal“ ili prava pretnja?

„Orešnik” se pojavio kao najnovije „superoružje” u ruskom arsenalu, uz tvrdnje o temperaturama na nivou površine Sunca i velikoj brzini koja onemogućava presretanje.

Iako prvi napad na Dnjepar nije imao za cilj da nanese razornu štetu, čitav performans i zabeleženi video snimak udara za cilj je imao demonstraciju moći i sposobnosti.

Dok Rusiji, kao pioniru iz oblasti, dodatni imidž o razvoju hiperzvučnih sistema možda i nije potreban, demonstracionim pogotkom cilja sistemom Orešnik, poruka je stigla do protivnika.

S obzirom na sve veće tenzije i nastojanja Kijeva da ide do kraja, ostaje da se vidi da li će naredne upotrebe „Orešnik” sistema biti neophodne ili će se ispostaviti da je jedna demonstracija bila dovoljna.

Izvor

[Brok]

Belorusija proizvodi lansera za nove Orašnik balističke rakete srednjeg dometa

Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko potvrdio je da je njegova zemlja započela proizvodnju nekoliko lansera za ruski raketni sistem srednjeg dometa „Orašnik“, dodajući da su radovi na njima pri kraju. On je napomenuo da će Belorusiji biti potrebne rakete proizvedene u Rusiji da bi kompletirala sisteme, te da postavljanje sistema „Orašnik“ na teritoriji Belorusije napreduje u skladu sa bilateralnim sporazumima. Još uvek nije izvesno da li beloruske firme proizvode lansera isključivo za sisteme koji će biti raspoređeni u Belorusiji, ili će ih takođe isporučivati i Oružanim snagama Rusije – pri čemu se ovo drugo smatra verovatnijim. Belorusija ima dugu tradiciju proizvodnje naprednih vozila za lansiranje raketa, a poznata je fabrika Minskij Avtomobilnij Zavod (MAZ), koja je razvila više sistema, uključujući i MAZ-547A, lanser koji se koristio za prethodnika „Orašnika“ – raketni sistem srednjeg dometa RSD-10.

Razvoj lansera sa performansama uporedivim sa onima koje proizvodi Belorusija predstavljao je ozbiljan izazov za ruski odbrambeni sektor još od raspada Sovjetskog Saveza. Oružane snage Rusije i dalje u velikoj meri zavise od uvoza takvih vozila iz Belorusije. Danas je Minskij Zavod Koljosnih Tjagača (MZKT) glavni proizvođač vozila za lansiranje raketa. On proizvodi MZKT-79221, koji služi kao šasija za raketni sistem „Topolj-M“ srednjeg dometa, kao i MZKT-7930, koji se koristi za raketne sisteme „Iskander“ i za protivvazdušni sistem „Pancir-S1“.

Planovi za isporuku raketa „Orašnik“ Belorusiji potvrđeni su 6. decembra 2024. godine, što će predstavljati prvu međunarodnu transfernu isporuku balističkih raketa srednjeg dometa u ovom veku. „Imamo mesta gde možemo da rasporedimo ovo oružje. Pod jednim uslovom: da ciljeve određuje vojno-političko rukovodstvo Belorusije, dok će ruski stručnjaci biti zaduženi za servisiranje i održavanje ovog naoružanja“, izjavio je tada predsednik Lukašenko. Prema trenutnim projekcijama, raspoređivanje sistema očekuje se u drugoj polovini 2025. godine.

Raketni sistem „Orašnik“ prvi put je upotrebljen u borbi 21. novembra 2024. godine. Procene govore da domet sistema iznosi oko 4000 kilometara, a da nosi višestruke nezavisno ciljne bojeve glave (MIRV), koje mogu biti i nuklearne i konvencionalne. Pretpostavlja se da će arsenal „Orašnika“ koji bude raspoređen u Belorusiji biti opremljen i nuklearnim i konvencionalnim bojevim glavama, s tim što će nuklearno oružje biti dostupno Oružanim snagama Belorusije u okviru sporazuma o nuklearnom deljenju sa Rusijom, potpisanog 2023. godine.

Raspoređivanje sistema „Orašnik“ dolazi nakon velikih isporuka sistema „Iskander-M“ (balističke rakete kratkog dometa) i PVO sistema S-400 Belorusiji, čime se dodatno jačaju sposobnosti te zemlje za asimetrično suprotstavljanje brzom širenju snaga NATO-a u njenom susedstvu.

Izvor

[Brok]

U Minsku navodno primećena šasija hipersoničnog raketnog sistema srednjeg dometa „Orešnik“

22.03.2025.

Tokom svoje nedavne posete Moskvi, predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da njegova zemlja sarađuje s Rusijom na razvoju raketnog kompleksa srednjeg dometa (BRSB) pod nazivom „Orešnik“. Prema njegovim rečima, šasije za ovaj sistem proizvode se u Minsku, dok se na njih sredstva za uništavanje (rakete) montiraju u Rusiji.

Lukašenko je takođe najavio da su već određene lokacije na teritoriji Belorusije gde će biti stacionirani kompleksi „Orešnik“.

Video

Danas su se na društvenim mrežama pojavile fotografije i video-snimci nepoznate šasija sa točkovskom formulom 12×12, koje je napuštalo kapije Minskog zavoda za točkaške traktore (MZKT). Ova fabrika je specijalizovana za proizvodnju teške vojne i civilne mehanizacije.

Vredi napomenuti da je samo dva dana ranije sekretar Saveta bezbednosti Belorusije, Aleksandar Volfovič, podsetio javnost na stratešku saradnju sa Rusijom u oblasti odbrane. On je istakao da će prvi kompleksi „Orešnik“, proizvedeni u zajedničkoj kooperaciji, biti raspoređeni na teritoriji Belorusije do kraja tekuće godine. Prema preliminarnim informacijama, trenutno se radi o prva dva sistema.

„Proizvodna saradnja između naših zemalja omogućava stvaranje pouzdanih i savremenih sistema koji osiguravaju bezbednost i stratešku stabilnost u regionu. Mesta za razmeštaj kompleksa su već pripremljena, što govori o planskom i preciznom radu svih odgovornih struktura“, izjavio je Volfovič u sredu.

Ova saradnja predstavlja još jedan korak u vojno-industrijskom približavanju Rusije i Belorusije, dok istovremeno šalje snažan signal o rastućem vojnom prisustvu i spremnosti u regionu Istočne Evrope.

Izvor

[Brok]

Tramp je dva puta putina odvraćao da Orešnikom ne napadne Ukrajinu

21.04.2025.

Ove godine, američki predsednik Donald Tramp je dva puta iskoristio svoje ljude da odvrati ruskog lidera Vladimira Putina od pokretanja napada Orešnikom na Ukrajinu. Ovo je objavio Telegram kanal „Legitimnый“ pozivajući se na sopstvene izvore.

Nije precizirano kada je tačno Putin želeo da napadne na Ukrajinu, ali, prema pisanju kanala, ovo upozorenje je nastalo kada je predsednik Ukrajine Zelenski provocirao Kremlj. Izvor kanala je dodao da je Moskva već pripremila spiskove mogućih ukrajinskih ciljeva za raketni napad.

“Napad će doći čim ukrajinska kriza eskalira i Tramp izađe iz igre“, piše kanal.

Prema prognozama, to bi se moglo dogoditi u maju-junu 2025. godine; Oružane snage Rusije su već dobile oko osam takvih instalacija, tvrdi kanal. Najverovatnije će napad biti masovan i hibridan, uz korišćenje nekoliko tipova projektila, dronova i Orešnika.

Potencijalne mete uključuju luke, fabrike (velika industrijska postrojenja), energetsku/gasnu infrastrukturu, železničke čvorove i prateću infrastrukturu, velike mostove, tunele, vojne jedinice, aerodrome, kao i „vladin aparat i centre za donošenje odluka“.

Izvor

[Kubovac]

Vojni stručnjak predviđa mogućnost presretanja Orešnika u narednih 10 godina

Ekspert Knutov: u narednih 10 godina, Orešnik će biti nedostižan za bilo koji sistem protivraketne odbrane

Rakete „Orešnik“ biće neranjive za sisteme protivraketne odbrane najmanje narednu deceniju. Ovo je mišljenje koje je izneo vojni stručnjak Jurij Knutov.

„Sistem „Orešnik“ je nedostupan nijednom sistemu protivraketne odbrane. I u narednih deset godina, a možda i više, nijedan sistem protivraketne odbrane neće moći da se nosi sa „Orešnikom“, rekao je on u razgovoru za aif.ru u utorak, 24. juna.

Knutov je takođe napomenuo da u svetu još uvek nema analoga ruskim raketama Orešnik, Kinžal i Cirkon.

„Za sada, čak ni konvencionalna hipersonična raketa koja bi mogla biti slična našem Kinžalu ili Cirkonu ne može biti stvorena. Amerikanci obećavaju da će se pojaviti sledeće godine. Ali videćemo da li mogu to da urade ili ne“, dodao je stručnjak.

Ranije tog dana, vojni analitičar Aleksandar Butirin je objasnio za RT zašto je serijska proizvodnja Orešnika bila prekretnica. Serijska proizvodnja Orešnika znači da je Rusija počela da proizvodi rakete srednjeg dometa, što ranije nije radila zbog međunarodnih sporazuma kojima se zabranjuje takvo oružje. Prema njegovim rečima, cela Severnoatlantska alijansa se sada suočava sa činjenicom da treba da obnovi i redizajnira ceo svoj sistem protivvazduhoplovne i protivraketne odbrane.

Istog dana, veb-sajt kp.ru je podsetio da je Orešnik superteška hipersonična raketa dometa do 5,5 hiljada km, koja nosi od tri do šest bojevih glava, od kojih je svaka sposobna da pogodi metu zasebno. Njena brzina dostiže 12 Mahova (4008 m/s), a preciznost udara je do 50 m.

Ranije, 24. juna, SAD su nazvale puštanje u rad raketa „Orešnik“ prekretnicom za Rusiju. Prema rečima autora materijala iz časopisa American Military Watch Magazine (MWM), domet raketa „Orešnik“ je 4 hiljade km, a hipersonični kompleks ima nekoliko nezavisno preusmerenih bojevih glava, izveštava IA Regnum.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 23. juna objavio da Rusija pokreće serijsku proizvodnju raketnog sistema Orešnik. Prema njegovim rečima, Orešnik se dobro pokazao u borbenim uslovima, prenosi 360.ru. Kako podseća Life.ru, ruske oružane snage su prvi put lansirale najnoviju rusku balističku raketu Orešnik na metu u Ukrajini 21. novembra 2024. godine.


Izvor

[Kubovac]

Belorusija razmešta ruske rakete „orešnik“ radi bezbednosti

Minsk ne želi da se uključuje u trku u naoružanju, niti da izaziva nove sukobe

MINSK - Belorusija je prinuđena da na svojoj teritoriji rasporedi ruski raketni sistem „orešnik“ kako bi osigurala sopstvenu bezbednost, izjavio je ministar spoljnih poslova Maksim Riženkov.

On je u obraćanju na zasedanju Generalne skupštine UN u Njujorku naglasio da Minsk ne želi da se uključuje u trku u naoružanju, niti da izaziva nove sukobe.

– Nismo imali izbora. Belorusija je prinuđena da razmjesti rusko taktičko nuklearno oružje kako bi garantovala svoju bezbednost, a iz istog razloga će na bjeloruskoj teritoriji biti razmešteni i balistički projektili „orešnik“ – poručio je Riženkov.

On je dodao da je odluka doneta u cilju zaštite države i građana, uz napomenu da Minsk ostaje privržen miru i stabilnosti u regionu.


Izvor