Ne samo suđenje, setimo se da je Pontije Pilat imao običaj da na praznik Pashe oslobodi jednog zatvorenika po izboru naroda. Pilat je, videći da je Isus optužen iz zavisti od strane prvosveštenika i verskih vođa, pokušao da ga oslobodi tako što je narodu dao izbor: Isus iz Nazareta ili Varava (Baraba), poznati razbojnik i ubica.
Šta se desilo? Pilat je očekivao da će narod tražiti da oslobodi Isusa, jer nije video u njemu nikakvu krivicu. Međutim, prvosveštenici i starešine su podstakli narod da traži oslobođenje Varave, a da Isusa osude na smrt.
Jevanđelje po
Mateju.
Mnogi teolozi vide snažnu simboliku u ovom događaju. Ime "Varava (Baraba)" na aramejskom znači "sin oca" (Bar-Abba), dok je Isus istinski Sin Oca (Boga). Tako je narod nesvesno izabrao lažnog "sina oca" umesto pravog.
Takođe, može se tumačiti i kao slika otkupljenja – grešnik Varava (Baraba) biva oslobođen, dok nevini Isus ide na smrt da bi iskupio grehe svih ljudi.
Улога Понтија Пилата је у Еванђељу ублажена. Каже се да је Синедрион тражио од Пилата да распне Исуса, али се не каже да је Пилат био тај који је бирао и постављао првосвештеника. Не говори се да је опљачкао благајну храма да би направио аквадукт за снабдевање водом. Не говори се о Пилатовим провокацијама (нпр. када је унео штитове за ликом ”божанственог” Тиберија у храм), или о масакрирању Јевреја који су тада протествовали.
У Еванђељу по Луки (13:1-5) се спомиње да је Пилат побио Галилејце и њихову крв помешао са крвљу животиња које су жртвоване. Они који читају оно што у Еванђељу ”јасно пише” могу тврдити да се то догодило у Галилеји. Али Галилеја није била под управом Понтија Пилата (тамо је владао Ирод), а Јеврејима је било забрањено да узносе жртве било где осим у храму. Догађај се, према томе, десио у Јерусалиму. Не каже се колико је људи побијено, не каже се ни шта је био повод. (Мала дигресија, у једном сличном масакру пре тога, побијено је 3000 људи.) Еванђеље се не бави тиме, јер поента целе приче није да се опише страдање Галилејаца, него да се људи позову на покајање, а ти Галилејци нису били ништа вечи грешници од других.
Када се говори о суђењу пред Пилатом, не каже се да је Пилат нормално није живео у Јерусалиму, тамо је долазио са додатним трупама само током јеврејских фестивала, да би спречио избијање побуна. Иначе је живео у Цезарији, то је за римске легије било 4 дана марша. Не каже се ни да је Пилат обично наређивао екзекуције без формалног суђења, о чему пише Фило Александријски. Коначно, не каже се ни да је Пилат смењен и враћен у Рим, ради окрутности.
Све што се десило на Велики Петак је имало јасну симболику, до најситнијег детаља. Догодило се управо онако како је требало да се догоди. Постоје разлози зашто је улога Пилата у Еванђељу ублажена. Он је у целој причи био небитан. Битно је било да је Исус дошао а да га његови нису примили, односно препознали као месију (Јован 1:11). Наше поимање библијских догађаја (али и других историјских догађаја) је неминовно под утицајем холивудских филмова. (Када помислим на Пилата, видим слику глумца из Бен Хура.) У тим филмовима је Римска империја често идеализована. Сетите се оних белих мермерних зидова, војника у савршено уједначеним униформама и оклопима, итд. Ми не знамо колики је Praetorium у коме је гомила викала да се пусти Варава, а не знамо ни колика је била та гомила.
