Mirovni sporazum za Ukrajinu

[bristova]

Govor novog Trumpovog šefa Pentagona na NATO-UKR samitu....
Nije često neki govor nazvati radikalnim zaokretom od dosadašnje politike no ovaj bi mogao spadati u tu kategoriju.

P.S. Govor je na izvornom engleskom pa će se svatko morat snaći nekako.

 

Najbitniji naglasci iz govora:


- Prioritet USA je prekid rata.
- Taj prekid mora biti uz trajan mir, ne neki novi Minsk 3.0
- Izlazak Ukrajne na granice iz 2014 nije realističan cilj.
- Članstvo UKR u NATO, kao rezultat budućih pregovora s RF, nije realistično za očekivati.
- Sve buduće sigurnosne garancije Ukrajni morat će osigurati Europske države.
- Eventualne mirovne snage zapada i ne zapada neće uopće uključivati američke snage. Niti će te trupe biti pod zaštitom članka 5.
- Evropa mora preuzeti lavaovski dio budućeg finaciranje Ukrajne.
- Sve NATO zemlje moraju doseći 5% izdvajanja za obranu.
- USA se prioritetno okreće zaštiti svojih granica i stvaranju kapaciteta pouzdanog odvraćanja prema Kini na Pacifiku. Obranu Europe, osim nuklearnog kišobrana, prepušta NATO saveznicima.

[dzumba]

Договорено да почне преговоре: Трамп потврдио разговор са Путином и открио детаље:

▪️Желимо да зауставимо милионе мртвих у рату између Украјине и Руске Федерације.
▪️Договорили смо се да радимо заједно, веома блиско, укључујући посете једни другима земљама.
▪️Такође смо се договорили да наши тимови одмах почну преговоре.
▪️Трамп ће позвати Зеленског након разговора са Путином
▪️Путин је позвао Трампа у Москву.

ТРУКХА⚡️Украјина | Пошаљите вести

Као што се из вести коју сам поставио (преузету са украјинског ТК "Труха") види Трамп и Путин су лично разговарали. Осим о рату у Украјини разговорали су о Блиском истоку, економији, долару и др...

[fazan]

Мислим да је Трампова позиција, коју је објаснио министар одбране, веома реалистична. За Украјинце и за добар део Европљана ће отрежњење бити болно, али што пре то схвате, то боље.

Такође, неко је својевремено овде говорио о новој Јалти, односно о руско-америчком договору о интересним сферама. Ово што је Пет Хегсет рекао је јасно узмицање Америке из Украјине. Даће део Украјине Русији, Украјина неће у НАТО, а безбедност ће гарантовати нека варијанта плавих шлемова (значи не под заставом НАТО) и европске трупе које би учествовале не би биле покривене колективном одбраном (члан 5). Питање је шта ће Америка добити у замену за ово.

[Istria 052]

Питање је шта ће Америка добити у замену за ово.

Biti ce priznata ulaganja usa kapitala od strane Rusije

[fazan]

Питање је шта ће Америка добити у замену за ово.

Biti ce priznata ulaganja usa kapitala od strane Rusije

Мислим да ће Америка за узврат добити неке уступке на географској мапи.

[Brok]

SAD i Rusija dogovorile razmenu zatvorenika: Vinik se vraća u Rusiju, Fogel oslobođen i na putu za SAD

12.02.2025.
 
Moskva oslobodila američkog državljanina u zamenu za ruskog pritvorenika u SAD

Bela kuća potvrdila je da su SAD i Rusija postigle sporazum o razmeni zatvorenika, prema kojem je američki državljanin Mark Fogel oslobođen iz ruskog zatvora i vraća se u SAD, dok Rusija ponovo dobija svog državljanina Aleksandra Vinika, bivšeg rukovodioca kriptovalutne berze BTC-e, koji je bio u američkom pritvoru pod optužbama za pranje novca.

“Ovaj čin možemo smatrati pozitivnim signalom u širim diplomatskim razgovorima, uključujući i rešavanje sukoba u Ukrajini,” saopšteno je iz Bele kuće.

Ko su Mark Fogel i Aleksandar Vinik?

Mark Fogel, bivši nastavnik u Anglo-američkoj školi u Moskvi, uhapšen je u avgustu 2021. godine na aerodromu Šeremetjevo, kada su mu ruske vlasti pronašle medicinsku marihuanu koju je koristio za lečenje hroničnih bolova. Iako su američki zvaničnici tvrdili da je koristio kanabis isključivo u medicinske svrhe, ruski sud ga je osudio na 14 godina zatvora zbog krijumčarenja narkotika.

Njegov slučaj izazvao je veliki interes javnosti u SAD, a američki zvaničnici su više puta tražili njegovo oslobađanje. Pregovori su trajali više od godinu dana, a specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof je u Moskvi predvodio pregovore koji su rezultirali oslobađanjem Fogela.

S druge strane, Aleksandar Vinik, poznata figura u svetu kriptovaluta, uhapšen je još 2017. godine u Grčkoj na zahtev FBI-ja. Optužen je za pranje novca u iznosu od nekoliko milijardi dolara preko platforme BTC-e, koja je prema američkim vlastima korišćena za ilegalne finansijske transakcije, uključujući trgovinu narkoticima i krađu podataka. Nakon višegodišnjeg pravnog procesa, Vinik je izručen Francuskoj, a potom i SAD, gde je suočen s dugotrajnim suđenjem.

Posebnu pažnju izaziva činjenica da je Vinik navodno povezan sa digitalnim novčanikom u kojem se nalazi čak 80.000 bitkoina, čija trenutna vrednost dostiže oko 7.5 milijardi dolara. Ovaj podatak bio je predmet rasprave tokom suđenja u SAD, pri čemu je sud nedavno prikazao poverljivi dokument, čiji sadržaj nije bio dostupan javnosti.

Iako je njegova majka izjavila da nije imala nikakve informacije o mogućem oslobađanju, Bela kuća je sada zvanično potvrdila njegov povratak u Rusiju.

Tramp: Pregovori su uspešni, još jedan Amerikanac će uskoro biti oslobođen

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da je dogovor sa Rusijom postignut i da će uskoro još jedan američki državljanin biti oslobođen iz ruskog zatvora, ali nije želeo da otkrije identitet te osobe.

“Upravo smo zaključili još jednu uspešnu razmenu. Uskoro će još jedan Amerikanac biti vraćen kući,” izjavio je Tramp.

Ova izjava dolazi svega nekoliko sati nakon što je potvrđeno oslobađanje Marka Fogela. Tramp je dodao da su “pregovori bili fer” i da su rezultati deo šire diplomatske strategije za rešavanje konflikta između Vašingtona i Moskve.

Osim toga, Tramp je nagovestio da bi ovaj dogovor mogao predstavljati početak šireg procesa smanjenja tenzija između SAD i Rusije, u trenutku kada se nastavljaju pregovori o mogućem mirnom rešenju rata u Ukrajini.

Dok američki zvaničnici ističu da je razmena zatvorenika “važan korak ka obnovi diplomatskog dijaloga”, u Moskvi još uvek nije bilo zvaničnih komentara o političkom značaju ovog dogovora.

Ova razmena zatvorenika dolazi u jeku velikih diplomatskih turbulencija između SAD i Rusije, ali i kao deo duge tradicije sporazuma o međusobnom oslobađanju pritvorenika.

Poslednji veliki dogovor između Vašingtona i Moskve desio se u decembru 2022. godine, kada je američka košarkašica Britni Grajner razmenjena za ruskog trgovca oružjem Viktora Buta, poznatog kao “trgovac smrću”.

Ostaje da se vidi ko će biti sledeći Amerikanac koji će se vratiti kući iz ruskog zatvora, ali analitičari ocenjuju da bi ova razmena mogla signalizirati početak novih pregovora o normalizaciji odnosa između dve zemlje.

Izvor

[Brok]

Olaf Šolc: U Ukrajini ne sme biti nametnutog mira, bilo kakvo rešenje mora da uključuje Ameriku

13.02.2025.

Berlin – U Ukrajini ne sme biti nametnutog mira, a bilo kakvo rešenje za tamošnji sukob mora da uključuje SAD, rekao je nemački kancelar Olaf Šolc u danas objavljenom intervjuu za Politiko.

„Potpuno mi je jasno da ne sme biti rešenja koje ne uključuje SAD. Sledeći zadatak je da se obezbedi da ne bude nametnutog mira”, naveo je Šolc, napominje Rojters.

Američki predsednik Donald Tramp razgovarao je juče telefonom o ratu u Ukrajini sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, a za sada nije jasno da li je intervju sa Šolcom vođen pre ili posle Trampovih razgovora, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Novi šef Pentagona: „Ukrajinske granice iz 2014. godine su nerealan cilj. Članstvo u NATO-u nije rešenje“

13.02.2025.
 
Novi američki sekretar odbrane Pit Hegset izjavio je da je povratak Ukrajine na granice iz 2014. godine nerealan cilj i da administracija Donalda Trampa ne vidi članstvo Kijeva u NATO-u kao deo rešenja za ukrajinski sukob.

Hegset je uputio važan signal o novoj zvaničnoj politici SAD prema ratu u Ukrajini.

Na sastanku Kontakt grupe za Ukrajinu (Ramštajn format) u Briselu, gde se sastao sa evropskim saveznicima, izneo je stav nove američke administracije.

„Želimo, kao i vi, suverenu i prosperitetnu Ukrajinu, ali moramo biti realni – povratak na granice iz 2014. godine nije ostvariv cilj.“

Takođe je odbacio mogućnost uključivanja Ukrajine u NATO kao rešenja za bezbednost zemlje:

„Sjedinjene Američke Države ne veruju da je pridruživanje Ukrajine NATO-u sada realan ishod pregovora.“

Nova realnost za Ukrajinu i EU

Hegsetova izjava sugeriše da će Ukrajina verovatno morati da odustane od svojih ključnih ratnih ciljeva – povratka svih teritorija pod kontrolom Rusije i članstvo u NATO.

Takođe, upozorio je evropske saveznike da će morati da preuzmu veću odgovornost za bezbednost kontinenta.

„Ako se međunarodne snage budu raspoređivale u Ukrajini kao mirovne snage, to treba da bude deo misije van NATO struktura i ne bi trebalo da potpadaju pod Član 5 Severnoatlantskog ugovora.“

Dodao je da je neophodna međunarodna kontrola linije fronta, ali da „nijedan američki vojnik neće biti raspoređen u Ukrajini u okviru bilo kakvih bezbednosnih garancija“.

SAD, prema njegovim rečima, ne mogu u potpunosti da se fokusiraju na evropsku bezbednost, jer se suočavaju sa sopstvenim pretnjama, posebno iz Kine. Prioritet američke administracije je sprečavanje rata u Indo-pacifičkom regionu.

Pregovori i mirovni plan

Američka administracija je najavila da će specijalni izaslanik predsednika SAD, Kit Kelog, ove nedelje organizovati seriju sastanaka u Evropi kako bi prikupio ideje o mogućem okončanju rata u Ukrajini. Nakon toga, predstaviće Donald Trampu opcije za mirovni plan.

Prema Hegsetovim rečima, budući mirovni sporazum mora da spreči Rusiju da pokrene novu ofanzivu protiv Ukrajine.

Naglasio je da Trampova administracija planira da okonča rat kroz diplomatiju, pregovorima.

„Zaustavićemo ovaj razorni rat i obezbediti trajni mir samo ako spojimo snagu saveznika sa realnom procenom situacije na frontu.“

Ove izjave odražavaju širu promenu u strateškim prioritetima SAD. S tim u vezi, predsednik SAD Donald Tramp objavio je u sredu na svojoj društvenoj mreži Truth Social da je imao “dug i veoma produktivan razgovor” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tokom kojeg su se dogovorili da “odmah” započnu pregovore o Ukrajini.

Reakcija evropskih donosioca odluka nije se dugo čekala. Britanski ministar odbrane Džon Hili obećao je da će pojačati podršku Ukrajini i evropskoj bezbednosti, naglašavajući “važnost zajedničkih napora za postizanje trajnog mira”.

Estonija zahteva mesto za pregovaračkim stolom o Ukrajini

Estonski ministar spoljnih poslova Markus Cakna izjavio je u intervjuu za ERR da Estonija “mora da učestvuje u budućim pregovorima o ukrajinskom sukobu” i da bi njena prisutnost za pregovaračkim stolom bila „neophodna“.

Osim toga, Cakna je izrazio spremnost Estonije da podrži Ukrajinu, ali samo u slučaju ponovnog izbijanja sukoba nakon eventualnog mirovnog sporazuma.

Estonija želi da bude faktor u mirovnim pregovorima

Vredno je napomenuti da estonska vojska broji oko 4.000 vojnika, dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski traži od evropskih saveznika da pošalju 200.000 vojnika kao „mirovni kontingent“ u Ukrajinu nakon završetka borbenih operacija.

Međutim, zapadni mediji dovode u pitanje realnost takvog zahteva. Američki list The New York Post piše da bi Evropi bilo teško da sakupi čak i 40.000 vojnika za mirovnu misiju, a ne 200.000 koliko traži Kijev.

Istovremeno, Rusija je više puta upozorila da bi zapadne trupe bile legitimna vojna meta ukoliko bi bile raspoređene u Ukrajini.

Izvor

[Brok]

Rusija se vratila u zapadni život i to ne kao zajednički neprijatelj

13.02.2025.

Hoće li se Putin i Tramp sastati u Kremlju

Drugi važan faktor je najavljeni lični susret Putina i Trampa, istakao je Nosevič.

„Čuli smo signal o spremnosti ruskog i američkog lidera da posete jedan drugog. To jest, moguć je susret čak i u Kremlju i u Beloj kući. Ako se to dogodi, to je proboj koji podiže odnose Rusije i SAD-a na principijelno novi nivo i širi sferu razgovora ne samo na probleme Ukrajine, nego i na odnose sa Evropom“, kaže Nosevič.

Ruski predsednik je pozvao predsednika SAD da poseti Moskvu i izrazio spremnost da primi američke zvaničnike u Rusiji u onim oblastima od zajedničkog interesa, uključujući, naravno, temu ukrajinskog rešenja, dok je Tramp rekao da bi prvi sastanak o kraju rata u Ukrajini mogao da se desi u Saudijskoj Arabiji.

„Ali i činjenica da je dozvoljena mogućnost sastanka u Moskvi i Vašingtonu, čak i ako se ti sastanci ne dogode, veoma je važna“, naglasio je Nosevič.

Prvi korak posle razgovora dva predsednika je formiranje pregovaračkog tima za rešavanje situacije u Ukrajini i dogovaranje samita lidera.

Dok se Tramp raduje, Evropa paniči

Ruski eksperti ocenjuju kao veoma važnu činjenicu da je Tramp prvo pozvao Putina, a ne Vladimira Zelenskog. Prema njihovim rečima, Putin i Tramp će biti glavni pregovarači u rešavanju ukrajinskog pitanja, ali i brojnih drugih.

Telefonski poziv naglasio je Trampovu odlučnost da brzo ispuni svoja predizborna obećanja i prekine pristup bivšeg predsednika Džoa Bajdena, koji je izbegavao direktne kontakte između SAD i Rusije.

Moskva ocenjuje da su evropske zemlje odbacile dijalog i diplomatiju kao način komunikacije sa spoljnim svetom i prešle na jezik pretnji, sankcioni pritisak i naoružavanje Kijeva.
Mnoge evropske zemlje sada traže mesto za pregovaračkim stolom, mada ima i evropskih lidera poput Viktora Orbana, koji smatraju da Evropa to mesto ne zaslužuje.

U svakom slučaju, zaključuju eksperti, Rusija samostalno kontroliše svoju pregovaračku poziciju, dok će razne snage sada početi da izvrše pritisak na Trampa i poremete ovaj dijalog.
 
Demokrate su počele da sastavljaju međunarodnu anti-Trampovu koaliciju, u koju su brže bolje pojurili Britanci.

Ipak, stručnjaci ističu da razgovor Putina i Trampa poništava zapadnu formulu „ništa o Ukrajini bez Ukrajine“.

Ruski zahtevi su jasni i glasni

Lideri su se usaglasili da je potrebno da se sukob u Ukrajini završi, te da Rusija i SAD nameravaju da bez odlaganja počnu pregovore o rešavanju ukrajinskog sukoba.
Ipak, eksperti sreću pažnju na to da ne treba misliti da je sada sve gotovo. Pregovori tek predstoje, biće dugi i teški.

„Taj proces je dugotrajan, nije brz, jer Rusija insistira na nekoliko stvari. Pre svega, da budu uklonjeni uzroci ovog konflikta, koji su povezani sa onim što je Rusija izložila u svojim predlozima, u decembru 2021, a to je međunarodna i evropska bezbednost. To se odnosi na širenje NATO-a na Istok, a postojao je i zahtev za povratak na granice iz 1997. godine. To jest, sve zemlje koje su ušle u NATO 1997. godine trebalo bi da postanu vanblokovske, neutralne. To je veoma značajan zahtev na koji niko neće brzo pristati, to je jasno“, kaže ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov.

Drugo, Rusija insistira da postignuti dogovori treba da budu nepovredivi, kao što su bili dogovori koji su postignuti na Teheranskoj, Krimskoj i Potsdamskoj konferenciji, i oni treba da traju decenijama.

„A tu je još i obnova ili povratak uloge Ujedinjenih nacija kao glavnog regulatora međunarodnog prava u celom svetu, pošto su SAD i njihovi saveznici praktično diskreditovali rad UN. I to je takođe složen proces...“, istakao je Leonkov.

Rusija se protivi zamrzavanju konflikta u Ukrajini, kao i stvaranju tampon zona i uvođenja NATO snaga pod plaštom mirovnjaka, jer to bi značilo širenje NATO-a na Istok. Moskva se zalaže za trajni mir, ali poučena ranijim iskustvima borbena dejstva neće zaustavljati dok budu trajali pregovori, kako tu pauzu Zapad ne bi iskoristio za naoružavanje Ukrajine.

Što se tiče američke pozicije, Tramp ne smatra da su članstvo u NATO i puna obnova teritorije za Ukrajinu izvodljivi, što je već dobar osnov za početak pregovora.

Izvor

[fazan]

Добар чланак, али се Трамп и Путин неће састати у Кремљу, него у Саудијској Арабији. Додуше, не зна се колико ће та част коштати саудијског краља 

Цела халабука која се диже у Европи је патетична. Онога тренутка када Америка повуче ручну, односно прекине помоћ Украјини, рат у Украјини стаје јер европске чланице НАТО једноставно не могу да надокнаде оно што стиже из Америке.

Ово што се чује из Вашингтона је хладан туш и за Украјину и за оне из Европе који су је најватреније подржавали:

- Повратак Украјине на претходне границе је нереалан
- Украјина не улази у НАТО
- безбедност Украјине након споразума обезбеђују међународне трупе европских и ван европских држава, чланице НАТО могу да учествују, али не под заставом НАТО
- напад на трупе чланица НАТО у Украјини не би био подложан члану 5. НАТО (колективна одбрана)
- Америка не шаље трупе у Украјину и не гарантује безбедност Украјине

Трамп није стао на томе, него је изразио жаљење што Русија више не учествује у раду групе Г-7 (била је Г-8 са Русијом), те изразио наду да ће се Русија вратити. Русија је истерана из Г-8 још 2014. године. Независно од тога да ли ће се Русија вратити и колико је заиста заинтересована да се врати, ово је психолошки тежак ударац и Украјини и њеним политичким спонзорима у Европи.

Што се тиче опаске да демократе организују анти-Трамп коалицију, мислим да су њихове могућности ограничене. Ако су 2016. могли да кажу ”стрпите се 4 године, а онда ћемо по старом”, данас ствари изгледају другачије у самој Америци. Такође, Америка ће се вероватно активније мешати у европске изборе него раније. Уосталом, видели смо да је Маск био у Немачкој и на ужас немачких политичара подржао АФД. Ако погледамо како се немачке Хришћанске демократе понашају након тога (однос према имигрантима), изгледа да је посета имала неке ефекте.