Mirovni sporazum za Ukrajinu

[dzumba]

Трампове кључне изјаве:

▪️Надам се да ће све успети са Путином, ако не, ситуација ће бити тешка;

▪️Надам се да ће Зеленски урадити оно што мора и показати флексибилност;

▪️Учлањење Украјине у НАТО је увек био табу за Русе;

▪️Украјина се није придружила НАТО-у, али ће добити безбедносне гаранције од Европе уз подршку Сједињених Држава;

▪️Француска, Немачка и Велика Британија желе да распореде трупе у Украјини као део безбедносних гаранција за Украјину - то неће створити проблеме са Русијом;

▪️Неће бити америчких трупа у Украјини, али Сједињене Државе могу да пруже ваздушну подршку;

▪️Европски лидери на састанку у Белој кући имали су разумевања за потребу територијалних уступака Украјини;

▪️Продаћемо оружје НАТО-у, које ће потом бити испоручено Украјини;

▪️Украјина ће добити много земље;

▪️Враћање Крима Украјини је немогуће.

Извор: ТК Военный Осведомитель

[Brok]

Mir koji samo što nije — Šta stoji iza Trampove mirovne kampanje?

20.08.2025.

Jedan od događaja koji su obeležili prethodni period na međunarodnoj sceni nesumnjivo je bio sastanak lidera Rusije i SAD na Aljasci koji je, po svemu sudeći, doveo do početka priprema za direktan susret Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, prvi kontakt ove vrste od početka rata.

Izuzetna medijska pažnja koju su ovi događaji privukli osigurala je eksploziju novih predviđanja i nepogrešivih insajderskih informacija o skorom završetku sukoba — samo što se ovi navodi ne pojavljuju u javnosti prvi put, daleko od toga. Stoga, pitanje koje se nameće jeste — da li će sve ovog puta biti drugačije?

Ekonomska osnova Trampove pozicije

Susret u Enkoridžu organizovan je u svetlu niza agresivnih koraka Vašingtona usmerenih na najveće uvoznike ruskih energenata i najznačajnije partnere Moskve na platformi bloka BRIKS — svega nekoliko dana pre susreta, Donald Tramp je još uvek pretio sekundarnim sankcijama, a situacija u Brazilu do 3. avgusta je eskalirala u masovne proameričke proteste usmerene protiv aktuelnih vlasti.

Uprkos tome, Trampova ekonomska ofanziva okončala se neuspehom — i Indija, i Kina, i Brazil oštro su osudili nove pritiske, poručujući da nemaju nameru da se povinuju zahtevima Vašingtona i na bilo koji način ograniče saradnju sa Rusijom.

Štaviše, Luiz Inasio Lula da Silva i Si Đinping su tokom razgovora održanog 12. avgusta dogovorili produbljivanje bilateralne saradnje sa ciljem “izgradnje pravednijeg svetskog poretka” oslobođenog jednopolarnosti i protekcionizma, a čak su i strateški rivali Indija i Kina za kraj meseca najavili pregovore o novim trgovinskim sporazumima, prvi put u poslednjih pet godina.

Implikacije

Zaokret od ekonomskog rata ka iznenadnom napretku ka miru za Donalda Trampa bi tako rešio nekoliko gorućih problema — na prvom mestu, omogućio bi mu da obustavi kampanju pritiska koja je do sada postigla efekat isključivo suprotan onome čemu se Vašington nadao. A, tu je i Nobelova nagrada za mir koju je američki lider odavno odlučio da dobije.

No, što se tiče stvarnih perspektiva okončanja sukoba, situacija na terenu ne pokazuje naznake skorih promena — nedavna saopštenja kako iz Evrope, tako i iz Vašingtona o budućoj mirovnoj misiji Zapada u Ukrajini, kao i NATO bezbednosnim garancijama za Kijev ukazuju na to da ključne interese Moskve niko i dalje ne planira da uzme u obzir.

I mada je vrlo verovatno da su u Enkoridžu zaista postignuti određeni dogovori, posebno u svetlu strateškog interesa Vašingtona da smanji stepen direktne uključenosti u sukob na teritoriji bivše Ukrajine, svi su izgledi da se oni tiču primarno bilateralnih odnosa Rusije i SAD, bez stvarnih perspektiva da doprinesu okončanju sukoba.

Izvor

[Brok]

Stub u Beloj kući nagovestio model “finlandizacije” za Ukrajinu

20.08.2025.

Na susretu u Beloj kući, gde su se okupili Donald Tramp, Vladimir Zelenski i vodeći evropski zvaničnici, jedan od, naizgled, sporednih učesnika ipak je privukao pažnju – finski predsednik Aleksandar Stub. Finac povukao istorijsku paralelu Ukrajine i Finske i možda upravo predvideo ono što čeka Ukrajinu, ukoliko očuva svoju državnost.

Iako se u prvom planu govorilo o američkim bezbednosnim garancijama za Ukrajinu i pripremi budućeg sastanka Putina i Zelenskog, u Finskoj se pojavilo tumačenje da je samo prisustvo njihovog predsednika u Vašingtonu znak mogućeg traženja kompromisa kroz model takozvane „finlandizacije“. To bi podrazumevalo da Ukrajina formalno ostane neutralna, da se odrekne članstva u vojnim blokovima, ali da zauzvrat dobije dugoročnu stabilnost i garancije opstanka kao države.

Sam Stub je svojim rečima otvorio kontroverzu. On je podsetio na istorijski primer iz 1944. godine, kada je Finska, posle neuspele avanture u savezništvu sa nacističkom Nemačkom i učešća u blokadi Lenjingrada, ostala bez podrške i bila primorana da zaključi separatni mir sa Sovjetskim Savezom. Usled toga je izgubila značajne teritorije, ali je stekla status neutralne zemlje, koji je trajao gotovo osam decenija. Tokom tog perioda Finska je, uprkos stalnoj blizini i vojnoj nadmoći Moskve, živela u miru i razvila jedan od najstabilnijih modela društva u Evropi. „Mi znamo kako to izgleda“, rekao je Stub, nagovestivši da bi i Ukrajina mogla krenuti sličnim putem – prihvatajući realnost na terenu, ali obezbeđujući budućnost svojih građana.

Rusija do 2021. nije ni tražila ništa više od Bajdena tokom neuspelog sastanak u Švajcarskoj. U međuvremenu, Finska je ušla u NATO, pa ne treba zaboraviti u šta će se Rusi upustiti ako se ne pronađe adekvatan mehanizam.

Slučajno ili ne – neutralnost je model koji funkcioniše

Stubove reči izazvale su oštre reakcije, jer su protumačene kao poziv Kijevu da se pomiri sa gubitkom dela teritorija. Iako je Stub kasnije ublažavao stavove, tvrdeći da je „pogrešno shvaćen“, ostaje činjenica da upravo Finska nosi jedinstveno iskustvo kako izgleda prihvatiti težak kompromis i dugoročno profitirati iz njega. Zato je njegovo prisustvo u Beloj kući, ma koliko izgledalo sporedno, u medijima prepoznato kao signal da se u zapadnim krugovima sve više razmišlja o neutralnoj Ukrajini kao jednom od mogućih ishoda mirovnih pregovora.

Makar da je i stav finskog predsednika pogrešno interpretiran, ostaje da je možda i nesvesno izneo model koji je praktično funkcionisao do 2014. godine. Uz pogodnosti koje je imala ruska armija na Krimu.

Izvor

[Boro Prodanic]

“Gardijan”: Tramp odustaje od mirovnih pregovora

Američki predsednik Donald Tramp trenutno ne planira da učestvuje u organizovanju bilateralnog sastanka između lidera Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, potvrdili su izvori u njegovoj administraciji.

Visoki zvaničnik Trampove administracije ocenio je za Gardijan da je situacija Trampov stav da sačeka i vidi da li bi mogao da bude zakazan sastanak Putina i Zelenskog.

Američki predsednik je rekao visokim savetnicima da će se trilateralni sastanak, na kome će i on učestvovati, održati nakon što se prvo sastanu lideri Rusije i Ukrajine, čime se povlači iz pregovora o okončanju rata u Ukrajini.

Trampov nedostatak volje da natera Putina i Zelenskog na sastanak dolazi nakon što je poslednjih dana priznao da je okončanje rata u Ukrajini teže nego što je očekivao.

Tramp je tokom predizborne kampanje prošle godine izjavljivao da može da okonča rat za 24 sata.

Izvor

[Boro Prodanic]

Lavrov: prisustvo stranih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji je neprihvatljivo za Rusiju

Prisustvo stranih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji je neprihvatljivo za Rusiju, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare nakon razgovora sa indijskim ministrom spoljnih poslova Subrahmanjamom Džajšankarom.

"Kao što pokazuju razgovori Zapada sa ukrajinskom stranom, svi ovi planovi su povezani, u suštini, sa pružanjem garancija kroz stranu vojnu intervenciju na nekom delu ukrajinske teritorije. I ja se iskreno nadam da oni koji smišljaju takve planove, ili jednostavno pokušavaju da privuku pažnju na sebe, ili se nadam da shvataju da će to biti apsolutno neprihvatljivo za Rusku Federaciju i za sve razumne političke snage u Evropi", naglasio je Lavrov, prenosi TASS.

On je dodao i da Moskva očekuje da će, kada i ako dođe do potpisivanja sporazuma o Ukrajini, biti rešeno pitanje legitimnosti potpisnika sa ukrajinske strane.

"Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta rekao da je spreman da se sastane, uključujući i sa (predsednikom Ukrajine Volodimirom) Zelenskim", rekao je Lavrov i dodao da sva pitanja ključna za pregovore moraju biti prethodno obrađena na nivou eksperata i ministara, čime bi se, kako je naveo "obezbedio čvrst oslonac za bilo kakav formalni susret između lidera ili potpisivanje sporazuma".

Prema njegovim rečima, legitimnost Zelenskog kao potpisnika skupa sporazuma je sporna, budući da mu je mandat, po službenoj proceduri, istekao u maju 2024. godine, a izbori nisu održani zbog ratnog stanja.

Lavrov je podsetio da Zelenski "još uvek nije ukinuo dekret od pre tri godine, kojim direktno zabranjuje pregovore" sa ruskim predsednikom.

Kako je naveo, navodna otvorenost Zelenskog za sastanak sa Putinom služi pre svega da izgleda konstruktivan, "dok zapravo maskira izbegavanje ozbiljnog i odgovornog rada na trajnom rešenju krize".

Izvor

[lEO - ZD]

Lavrov: prisustvo stranih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji je neprihvatljivo za Rusiju

Prisustvo stranih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji je neprihvatljivo za Rusiju, izjavio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov na konferenciji za novinare nakon razgovora sa indijskim ministrom spoljnih poslova Subrahmanjamom Džajšankarom.

"Kao što pokazuju razgovori Zapada sa ukrajinskom stranom, svi ovi planovi su povezani, u suštini, sa pružanjem garancija kroz stranu vojnu intervenciju na nekom delu ukrajinske teritorije. I ja se iskreno nadam da oni koji smišljaju takve planove, ili jednostavno pokušavaju da privuku pažnju na sebe, ili se nadam da shvataju da će to biti apsolutno neprihvatljivo za Rusku Federaciju i za sve razumne političke snage u Evropi", naglasio je Lavrov, prenosi TASS.

On je dodao i da Moskva očekuje da će, kada i ako dođe do potpisivanja sporazuma o Ukrajini, biti rešeno pitanje legitimnosti potpisnika sa ukrajinske strane.

"Predsednik Rusije Vladimir Putin je više puta rekao da je spreman da se sastane, uključujući i sa (predsednikom Ukrajine Volodimirom) Zelenskim", rekao je Lavrov i dodao da sva pitanja ključna za pregovore moraju biti prethodno obrađena na nivou eksperata i ministara, čime bi se, kako je naveo "obezbedio čvrst oslonac za bilo kakav formalni susret između lidera ili potpisivanje sporazuma".

Prema njegovim rečima, legitimnost Zelenskog kao potpisnika skupa sporazuma je sporna, budući da mu je mandat, po službenoj proceduri, istekao u maju 2024. godine, a izbori nisu održani zbog ratnog stanja.

Lavrov je podsetio da Zelenski "još uvek nije ukinuo dekret od pre tri godine, kojim direktno zabranjuje pregovore" sa ruskim predsednikom.

Kako je naveo, navodna otvorenost Zelenskog za sastanak sa Putinom služi pre svega da izgleda konstruktivan, "dok zapravo maskira izbegavanje ozbiljnog i odgovornog rada na trajnom rešenju krize".

Izvor

Laičko pitanje: zna li Lavrov da na Ruskoj strani, u trenutnom napadu na teritorij druge države aktivno učestvuju oružane snage trećih država?

[lEO - ZD]

Još jedno laičko pitanje:
Činjenica je da je Medvedev, od početka napada na Ukrajinu crtač crvenih linija, zapravo drećom po cijeli svijet brzo brisivom bojom tako da njegove izjave i potezi imaju relativan značaj.

S druge strane Sergej Lavrov je jedan od najdugovječnijih ruskih međunarodnih ličnosti.
Klasični pregovarač, diplomatski čovijek, koliko znam od njega nikad ni službeno ali niti ono off rekord nisu dolazile neodmjerene izjave, medvedovkog tipa.
Zbog toga doživljavam da nije slučajno njegovo pojavljivanje u majici sa natpisom CCCP vezano za susret na Aljasci.
E sad kako sigurno nije tu majicu stavio jer nije imao ništa drugo, nekakva poruka je iza toga.
Možda laički interpretiram da to znaći da je krajnja intencija obnova vlasti i utjecaja iz doba SSSR-a ?
Znaći li to da je Ukrajina samo početak i da sve države koje su u to doba bile pod SSSRom trebaju očekivati slični scenario.
Na kraju krajeva nisu li nedavno u Ruskom parlamentu pokrenuli postupak proglašenja ništavnosti razdruživanja i time dati legalnost pretenzija nad bivšim državama?

[Boro Prodanic]

Lavrov tvrdi da je Zelenski Trampu rekao "NE"

Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski na sastanku u Vašingtonu rekao je “ne” svim predlozima američkog kolege Donalda Trampa za rešavanje sukoba u Ukrajini, koje SAD smatraju neophodnim, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu TV kanalu NBSC.

Ruski diplomata je, pored toga, govoreći o rezultatima samita Rusija-SAD na Aljasci i povodom rešavanja ukrajinskog sukoba, istakao da je Rusija pristala da pokaže fleksibilnost po nizu pitanja koje je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp.

– Predsednik Tramp je predložio nekoliko tačaka posle Enkoridža, u vezi kojih delimo isto mišljenje, a povodom nekih od njih smo se složili da pokažemo izvesnu fleksibilnost – rekao je Lavrov.

Ruski ministar je kazao i da sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog nije planiran, ali je ruski lider spreman da se sastane sa njim kada bude spremna agenda samita. Trenutno ona nije pripremljena.

Na Aljasci je 15. avgusta održan sastanak predsednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa.

Lideri su se sastali u vojnoj bazi Elmendorf-Ričardson u Enkoridžu. Razgovori u užem formatu “tri sa tri” trajali su dva sata i 45 minuta.

Sa ruske strane sastanku su prisustvovali ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov i pomoćnik predsednika Jurij Ušakov. SAD su predstavljali državni sekretar Marko Rubio i specijalni predstavnik američkog predsednika Stiven Vitkof.

Izvor

[Boro Prodanic]

Kinezi šalju vojnike u Ukrajinu?

Peking razmatra slanje svojih trupa u Ukrajinu kao deo mirovne misije, ali plan izaziva pomešane reakcije u Evropi zbog rizika od kineskog špijuniranja i mogućeg proruski nastrojenog stava.

Peking je spreman da pošalje trupe u Ukrajinu kao deo mirovne misije, izveštava Velt am Zontag, pozivajući se na izvore, uz napomenu da je ova vest naišla na pomešane reakcije u Evropi, budući da će Kina to učiniti samo pod određenim uslovima.

U Briselu je plan Pekinga, kako se navodi, naišao na različite reakcije. S jedne strane, kaže se da bi uključivanje zemalja Globalnog Juga, poput Kine, moglo olakšati usvajanje raspoređivanja stranih trupa za nadgledanje mira. S druge strane, “postoji i rizik da će Kina prvenstveno želeti da špijunira u Ukrajini i da će, u slučaju sukoba, zauzeti jasno proruski stav umesto neutralnog”, rekao je visoko pozicionirani diplomata EU upoznat sa aktuelnim raspravama.

Pored toga, većina zemalja EU nije voljna da unapred da mandat UN-a potencijalnim mirovnim snagama iz različitih razloga. Italija, međutim, već nekoliko meseci energično insistira na tome, piše publikacija.

Zelenski odbacio pozive

Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski odbacio pozive ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova za učešće Kine.

– Trebaće nam bezbednosne garancije samo od onih zemalja koje su spremne da nam pomognu – rekao je.

Peking, kako navodi publikacija, podržava Moskvu od početka rata u Ukrajini, kupujući naftu u vrednosti od milijardi dolara i isporučujući elektronske komponente za proizvodnju visokopreciznog oružja. Osim toga, dve zemlje održavaju partnerstvo koje opisuju kao “bezgranično”.

Prema Zapadu, bezbednosne garancije za Ukrajinu obuhvataju širok spektar, ne samo vojnu podršku u slučaju napada na zemlju, slično obavezi pružanja pomoći prema članu 5. NATO ugovora. To je vidljivo iz deklaracije G7 iz jula 2023. i “Zajedničkih bezbednosnih obaveza između EU i Ukrajine” iz jula 2024. godine.

Shodno tome, bezbednosne garancije uključuju i obuku ukrajinskih oružanih snaga, snabdevanje oružjem, pomoć u razvoju odbrambene industrije, obaveštajne podatke, sankcije, ekonomsku saradnju i postepeno pristupanje Ukrajine EU, piše publikacija.

“Više od dugoročnih vojnih garancija u slučaju napada – gde Ukrajina čini prvu pouzdanu liniju odbrane, evropske i, ako je potrebno, neevropske zemlje čine drugu liniju odbrane, a Sjedinjene Države, ukoliko je potrebno, pružaju vazdušnu podršku kao treću liniju odbrane – Evropljani su trenutno više zainteresovani za obezbeđivanje mogućeg prekida vatre ili mirovnog sporazuma”, navodi se u publikaciji.

Visoke diplomate EU rekle su da bi se, za razliku od prošlosti, dronovi mogli prvenstveno koristiti za nadgledanje poštovanja prekida vatre na prvoj liniji fronta.

Šta se događa ako se prekid vatre prekrši, trebalo bi definisati u mandatu. Sasvim je moguće da će se – kao u slučaju Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), koja je pratila sprovođenje Minskih sporazuma nakon aneksije Krima 2014. – kršenja prekida vatre samo evidentirati i prijavljivati. Međutim, mogao bi se razviti i mandat koji bi vojnicima omogućio intervenciju u slučaju sukoba, napominje publikacija.

Izvor

[dzumba]

Имам утисак читајући изјаве неких лидера земаља ЕУ и НАТО да они "праве рачун без крчмара" у смислу варијанти којима ће гарантовати безбедност Украјини. Украјина је као један од темељних услова поставила захтев да Украјина не може ући у НАТО и да на њеној територије не може бити снага земаља НАТО. Рат је и почео, односно узрок рата је у ширењу НАТО. Дакле, или ће се наћи нека солуција за безбедносне гаранције Украјини без њеног чланства у НАТО и без снага НАТО на њеној територији или ће се рат наставити.