Mirovni sporazum za Ukrajinu

[Boro Prodanic]

Lideri EU odbacuju Trampov plan

Dok američka vlada trenutno govori sa najmanje dva glasa, Evropljani su neuobičajeno jedinstveni oko toga kako bi rešenje za Ukrajinu trebalo da izgleda. Za ovo zavise od Trampa, ali odbacuju njegov plan, javila je dopisnica ARD iz Brisela Helga Šmit.

Jedna rečenica je neophodna i uvek se koristi kada vodeći evropski političari komentarišu mirovne planove za Ukrajinu. To je rečenica kojom se hvali Donald Tramp – čuje se na mnogim jezicima, posebno u Briselu, zvuči gotovo ritualno. „Pozdravljamo napore predsednika Trampa“, uverila je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen Evropski parlament na samom početku svog najnovijeg govora.

Bivša kancelarka Angela Merkel ponovila je ovo mišljenje, takođe pozdravljajući „kontinuiranu američku posvećenost rešavanju ovog sukoba“, stav koji je iznela Trampu u telefonskom razgovoru nekoliko dana ranije, kako je Merc objasnio Bundestagu.
Emanuel Makron i Kir Starmer takođe su pohvalili koaliciju kada su dan ranije otvorili video konferenciju.

Izgleda da su lideri EU stekli utisak da prvo moraju da se slože sa američkim predsednikom ako žele da budu shvaćeni ozbiljno. To je kao seminar za povratne informacije za rukovodioce: počnite sa pozitivnim porukama, a onda je druga osoba otvorenija za kritike.

Američka strana i dalje tvrdi da je plan dobar za obe strane.

Ali, prepreka je jedinstvo u evropskoj spoljnoj politici gde šefovi država ili vlada nastoje da demontiraju plan u 28 tačaka. Računaju da će im američki šef diplomatije Marko Rubio biti ključni saveznik u rušenju Trampovog plana jer on smatra Rusiju za protivnika, dok je njegov konkurent i Trampov glavni poverljivi pregovarač Stiv Vitkof tokom poseta Moskvi izražavao divljenje prema Vladimiru Putinu.

Šef Bele kuće je jedino pohvalio Vitkofa i rezultate njegovih pregovora u Kremlju.

Izvor

[Boro Prodanic]

Miršajmer: ovo se neće završiti pregovorima, već u realnosti na terenu

U trenutku kada se u javnosti još uvek održava slika da se sve može vratiti za pregovarački sto, profesor Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer hladno spušta loptu.

U razgovoru na Jutjub kanalu Endrua Napolitana, on direktno optužuje zapadne centre moći da svojim strateškim procenama snose veliki deo odgovornosti za ono kroz šta prolazi ukrajinski narod.

Ideja da Ukrajina treba da ide ka članstvu u NATO, kaže on, nije bila samo rizična, već „strateški glupa“ i na kraju je, po njegovim rečima, prerastala u katastrofu za samu Ukrajinu.

Miršajmer podseća da su upravo oni koji su godinama gurali Kijev u smeru severnoatlantske integracije bili ti koji su kasnije tražili još odlučnije poteze, pozivajući se pri tome na moralnu superiornost.

Oni su, kako ističe, verovatno u početku zaista verovali da rade ispravnu stvar. Ali razvoj događaja pokazao je nešto sasvim drugo: U praksi, taj kurs je „gurnuo ukrajinski narod u katastrofu“. To je formulacija koju ne izgovara političar u kampanji, već univerzitetski profesor koji godinama prati odnose velikih sila.

Prema njegovoj oceni, situacija je ušla u fazu iz koje više nema jednostavnog izlaza kroz klasičnu diplomatiju. Sjedinjene Države i evropske zemlje sada, kako kaže, žive sa posledicama sopstvenih strateških pogrešnih procena.

Umesto da dugoročno povećaju bezbednost, one su otvorile prostor dugotrajnoj nestabilnosti, koja se ne tiče samo Ukrajine, već i šireg prostora u Istočnoj Evropi. I tu dolazi deo koji je možda i najneprijatniji za one koji i dalje govore o brzom političkom rešenju.

U jednom trenutku razgovora, Miršajmer potpuno ogoljeno formuliše svoj stav: „Ne mislim da se ovaj rat više može rešiti diplomatskim putem. Tragično je, ali je istinito. Ovo pitanje će biti rešeno na bojnom polju. Čak i nakon što se reši na bojnom polju, nećemo dobiti nikakav smislen mirovni sporazum. Rezultat će biti zamrznuti sukob koji preti da ponovo eskalira u pravi rat, bilo u Ukrajini ili negde drugde u Istočnoj Evropi. Dakle, u velikoj smo nevolji“, zaključio je Miršajmer.

To je rečenica posle koje se u studiju, ali i u javnosti, ostavlja neprijatna tišina – ne zato što je dramatična, već zato što zvuči kao hladna dijagnoza.

Kada se ova ocena uklopi sa širim kontekstom, slika postaje još jasnija. Godine 2019. u Ustav Ukrajine uneta je formulacija o evropskim i evroatlantskim integracijama, uz strateški kurs ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i NATO-u.

Tada je to predstavljano kao prirodan korak ka „evropskoj budućnosti“, simbol preorijentacije zemlje i signal Zapadu da Kijev želi da bude deo njegovog bezbednosnog i političkog okvira. Međutim, iz današnje perspektive, mnogi analitičari upravo taj potez posmatraju kao jednu od tačaka posle koje je pritisak počeo naglo da raste.

Paralelno sa tim, čuju se i stavovi iz Moskve koji pokazuju potpuno drugačiju viziju razrešenja. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov jasno je poručio da je povratak neutralnog, nesvrstanog i beznuklearnog statusa Ukrajine jedan od uslova Rusije za rešenje sadašnje situacije.

To praktično znači vraćanje na model u kojem Ukrajina ne bi bila deo vojnih blokova, niti bi imala ulogu zaštitnog prostora u suprotstavljanju velikih sila. U ruskom tumačenju, to je preduslov stabilnosti, dok ga na Zapadu mnogi vide kao smanjenje suverenog manevarskog prostora Ukrajine.

Između tih suprotstavljenih interpretacija, ostaje tvrd tvrdokorni sloj činjenica koje Miršajmer ističe: Strateške odluke donete pre više godina sada dolaze na naplatu.

Zapadne zemlje su, smatra on, same sebi nametnule okvir u kojem je teško napraviti zaokret bez gubitka prestiža, dok se na terenu sve više vidi da se očekivani brzi rasplet pretvorio u dugotrajno iscrpljivanje.

Kada on govori da se situacija neće završiti za stolom, već u realnosti na terenu, to ne znači da potpuno negira diplomatiju, već da ne vidi da je ona u ovom trenutku u stanju da povuče ručnu.

Dodatni problem je što Miršajmer ne obećava ni „mir posle razrešenja“. Njegova teza o zamrznutom okviru koji stalno preti da se ponovo pokrene, bilo u Ukrajini, bilo negde drugde u istočnoj zoni kontinenta, nosi poruku da će ovaj period ostati otvorena rana u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.

Ne radi se o klasičnom prekidu neprijateljstava posle kojeg dolazi stabilan sporazum, već o dugom vremenu u kojem će tenzije tinjati, a pravila igre ostati nejasna.

Na kraju ostaje pitanje koje ne postavljaju samo profesori i diplomate, već i obični ljudi koji prate vesti: Da li je u nekoj tački sve ovo moglo da bude izbegnuto drugačijim odlukama i manje ambicioznim planovima?

Miršajmer, makar između redova, sugeriše da jeste – ali da se taj voz odavno pomerio sa stanice. A ako je zaista tako, onda će se narednih godina možda više pričati o tome kako su pravljene greške, nego o tome ko je sve pokušavao da ih prikrije iza velikih reči o strategiji i moralu.

Izvor

[Brok]

Neka moja teza je da čelnici Evropa i UK sem što dobro zarađuju korupcijom preko oružja, kupuju vreme produžetkom rata, na taj način (bar oni zamišljaju) da Rusija iako naprediju postepeno slabi, a oni se naveliko naoružavaju i kada Ukrajina više ne bude imala žive sile EU i UK će napasti Rusiju kopneno. Da unište Rusiju od toga nema ništa, verujem da su toga svesni i najveći fanatici da je to prazna priča, ali da zauzmu dobar deo Ukrajine (izuzev Krima) koja je sada pod kontrolom Rusa, to je moguć scenario.
Jedino mislim da su se malo preračunali, ako je to u pitanju, Ukrajina ne može da izdrži duže od godinu dana ratovanja, a to je kratko vreme da se EU i UK naoruža i okupi brojčanu vojnu silu koja bi krenula ka Istoku.

Još nešto, kada pominjem UK i EU, uopšte ne mislim na susede Hrvate, Mađare, Slovence  i sl...

[Istria 052]

Neka moja teza je da čelnici Evropa i UK sem što dobro zarađuju korupcijom preko oružja, kupuju vreme produžetkom rata, na taj način (bar oni zamišljaju) da Rusija iako naprediju postepeno slabi, a oni se naveliko naoružavaju i kada Ukrajina više ne bude imala žive sile EU i UK će napasti Rusiju kopneno. Da unište Rusiju od toga nema ništa, verujem da su toga svesni i najveći fanatici da je to prazna priča, ali da zauzmu dobar deo Ukrajine (izuzev Krima) koja je sada pod kontrolom Rusa, to je moguć scenario.
Jedino mislim da su se malo preračunali, ako je to u pitanju, Ukrajina ne može da izdrži duže od godinu dana ratovanja, a to je kratko vreme da se EU i UK naoruža i okupi brojčanu vojnu silu koja bi krenula ka Istoku.

Još nešto, kada pominjem UK i EU, uopšte ne mislim na susede Hrvate, Mađare, Slovence  i sl...

nema ko da ratuje za Evropu/Zapadni svijet, navukli Ukrajince (citaj Slavene) preko instaliranih tvz. lidera

[Brok]

Istria, voleo bih da delim tvoje sampouzdanje i uverenje, ali gledajući kako se Nemačka, Poljska, Britanija pa i Francuska naoružavaju, pa tu možemo da pridružimo baltičke ali i skandinavske države uz Bugarsku i Ruminiju, nešto i nisam baš siguran u to, ali bih voleo da je tako. Oni sada nisu spremni za rat, ali bi mogli biti spremni kroz 3-5 godina i to da pariraju Rusiji, čak mislim da na to i idu, zapravo jasno se vidi da idu sasvim sigurno u tom pravcu, pitanje je da li za odbranu ili za napad.
Ne verujem da će Poljska i Frnacuska čekati Ruse na granici, to su u Drugom svetskom ratu već doživeli, naročito Frnacuska od Nemca sa Mažino linijom odbrane.
Rusija neće sasvim sigurno ići ka Zapadu, ali njima je izgleda i sadašnje stanje neprihvatljivo.

Potpuno se slažem za Slavene.

[Boro Prodanic]

Ističe vreme za Ukrajinu

Fajnenšel tajms je, pozivajući se na izvore bliske kabinetu Vladimira Zelenskog, objavio da je Ukrajina pristala da ograniči veličinu svojih oružanih snaga na 800.000 vojnika.

Zahtevi za povećanje ograničenja veličine ukrajinske vojske sa 600.000 na 800.000 vojnika su apsurdni i Rusija ih ne može prihvatiti, rekao je u intervjuu za TASS bivši američki obaveštajni oficir i bivši inspektor UN Skot Riter.

Dana 25. novembra, Fajnenšel tajms je, pozivajući se na izvore bliske kabinetu Vladimira Zelenskog, objavio da je Ukrajina pristala da ograniči veličinu svojih oružanih snaga na 800.000 vojnika. Ranije su zapadni mediji objavili da Trampov plan za ukrajinsko rešenje uključuje smanjenje veličine ukrajinske vojske na 600.000 vojnika.

„Znamo, na primer, da su Ukrajinci podigli svoje zahteve sa vojske od 600.000 na vojsku od 800.000 ljudi. To je neprihvatljivo za Rusiju. Ideja da bi Rusija dozvolila Ukrajini da održi najveću kopnenu vojsku u Evropi, naoružanu od strane NATO-a, nakon što je rekla da je ta vojska evropska vojska osmišljena da se suprotstavi Rusiji, to je apsurdno. Rusija, verujem, nikada ne bi prihvatila takav uslov“, primetio je stručnjak.

Dodao je da bi Ukrajina trebalo da bude zainteresovana za brzo postizanje mirovnog sporazuma jer se kreće ka neizbežnom vojnom kolapsu.

„A ako se uskoro ne dogovore o rešenju, situacija na bojnom polju učiniće pregovore spornim, jer se čini da je Rusija na pragu ostvarivanja većine, ako ne i svih, svojih navedenih vojnih ciljeva. Dakle, mislim da sat ističe, vreme ističe za Ukrajinu, i Rusija će, verujem, ostati pri svom stavu“, naglasio je Riter.

Izvor

[Boro Prodanic]

Kao što ističu analitičari, jedna strana neće prihvatiti neke tačke sporazuma, druga strana neće prihvatiti neke druge tačke tako da će se razgovori o sporazumu o miru otegnuti na celu zimu. U međuvremenu, svaki ruski napredak na bojnom polju učvršćuje ruske pozicije u pregovorima a slabi ukrajinske. Ako se dogodi "slom" fronta i veliki ruski proboj onda razgovori o miru moraju da dobiju novu osnovu, "Sporazum o kapitulaciji Ukrajine".

Lepo je Lukašenko neki dan poručio Zelenskom da sada ima Odesu i Nikolajev ali bi mogao da ostane i bez njih ako nastavi da insistira na detaljima sporazuma.

Sve skupa, moje mišljenje je da, bez obzira na sveobuhvatnost interesa obeju strana, od ovog sporazuma o miru nema ništa. Na žalost.

[kumbor]

Русија истина има практично неограничене ресурсе за вођење оваквог рата, али рат кошта много и људи гину, а Руса ипак више нема онолико колико их је било некада. Рат приморава Русију да ограничава демократска права и то више није онаква земља каква је била у годинама "раног Путина", кад је сваким даном живот био све бољи и богатији и када је "цветало хиљаду цветова демократије". Сваког дана чујем нове вести о ограничавању ових или оних права, о гашењу ЈуТјуба, о ограничавању овог или оног интернета, итд., што изазива жмарце низ кичму. Нпр. Подмосковна баба је експресно добила годину дана робије што јој је капија авлије била офарбана у боје жита и неба, како је радила већ двадесетак година, јер јој се просто свиђала таква фарба - а осуђена је за нарушавање угледа Руске армије и Државе и "пропаганду Укрофашизма".
Сама  Украјина је на прагу да постане "бивша земља", пуста и пуна само гробова.
Иначе, далеко смо од мировног споразума, било каквог.

[Kubovac]

Prihvaćen mirovni plan od 20 tačaka: Ovo su tri ključna pitanja

Ažurirana verzija mirovnog plana koji Ukrajina razmatra sa Sjedinjenim Državama sada sadrži 20 tačaka umesto 28 u početnom nacrtu, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na konferenciji za medije u Dablinu.

"Ujutro se naša delegacija sastala sa predsednikom Sjedinjenih Država. Sada postoji 20 tačaka na kojima je rađeno u Ženevi, a prethodno su razmatrane na Floridi. Neke stvari i dalje zahtevaju rad.

Koliko ja vidim, Amerika preduzima ozbiljne korake da ovaj rat dovede do kraja na ovaj ili onaj način. Naš zadatak, i siguran sam da ovo mišljenje dele svi u Evropi, jeste da okončamo rat, a ne samo da napravimo pauzu u neprijateljstvima.

Potreban nam je pravedan mir, a da bi do njega došlo, svi moraju da stanu na stranu mira. Svi u Evropi i sve nacije koje cene mir."

Na pitanje novinara Blumberga kako se ažurirani plan koji su SAD dogovorile razlikuje od originalne verzije i da li planira uskoro da se sastane sa specijalnim izaslanikom SAD Stivom Vitkofom, Zelenski je rekao da Ukrajina čeka ishod američko-ruskih razgovora i da će delovati u zavisnosti od njihovih rezultata.

Rekao je da je dan ranije razgovarao sa Vitkofom i njegovim timom i da je Kijev spreman za dalje kontakte, uključujući i sastanak u Ukrajini, ako postoji osećaj "stvarnog, konkretnog dijaloga, a ne samo reči".

Zelenski je rekao da ne može da otkrije sve detalje plana, ali je izneo tri ključna i "najosetljivija" pitanja: pitanje teritorije, korišćenje zamrznute ruske imovine, gde odluke moraju donositi evropski partneri, i bezbednosne garancije za Ukrajinu od Sjedinjenih Država, Evrope i drugih država unutar Koalicije voljnih.

"Najosetljiviji elementi, najteža pitanja i izazovi tiču se teritorije i zamrznute imovine. Ne mogu jednostavno da govorim u ime evropskih lidera. Ovo se tiče novca koji je zamrznut, ali zamrznut u Evropi. Mogu da podelim svoje mišljenje i oni mogu da me podrže, ali ne mogu da odlučujem u ime lidera o sredstvima koja se drže u EU. I to je druga tačka.

Treća je ono što sam rekao o bezbednosnim garancijama: računamo na snažne bezbednosne garancije od Sjedinjenih Država, od Evrope i od nekih drugih lidera.

Znate da je Koalicija voljnih uključena i da radimo na tome. Dakle, mislim da su ova tri pitanja najosetljivija i najvažnija i verujem da će naši timovi nastaviti da rade na njima", istakao je Zelenski.

"Bliži smo miru nego ikad ranije"

Zelenski je izjavio da je Ukrajina bliža miru nego ikad ranije i istakao da je ukrajinska delegacija trenutno u Irskoj i da je spremna za dalje pregovore.

On je posebno naglasio važnost međunarodne zajednice u miru tokom obraćanja pred parlamentom Irske.

''Jedna jaka zemlja može da započne rat, a druga jaka zemlja može da zaustavi rat, ali za mir nam je potrebno jedinstvo mnogih različitih naroda, ujedinjenih zajedničkim osećanjima, zajedničkim nadama'', rekao je Zelenski.

Ocenio je da ''čak ni Putin ne može da se suprotstavi ostalima'' koji su ujedinjeni.


Izvor

[Boro Prodanic]

Putin otkrio šta je nudio Kijevu

Rusija je predlagala Ukrajini da povuče svoje trupe iz Donbasa i ne pokreće vojna dejstva, ali je Kijev preferirao da ratuje, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u intervjuu za „Indija tudej“.

On je istakao da će Rusija osloboditi Donbas i Novorusiju u svakom slučaju – vojnim ili nekim drugim putem.

– Sve se svodi na to. Ili ćemo osloboditi ove teritorije oružanim putem, ili će ukrajinske trupe napustiti ove teritorije i prestati tamo da ratuju i ubijaju ljude – istakao je Putin.

Predsednik je rekao da je Rusija pokušavala da izgradi odnose između DNR i LNR i Ukrajine, ali da ih Kijev nije priznao.

– Zatim, kada smo shvatili da je to nemoguće, da ih oni jednostavno uništavaju, bili smo prinuđeni da ih priznamo – podsetio je Putin.

Donjecka i Luganska Narodna Republika nisu želele da postoje kao deo Ukrajine i to su izrazile na referendumu, dodao je Putin.

– Odmah smo rekli ukrajinskim trupama: ljudi ne žele da žive sa vama. Izašli su na referendum i glasali za nezavisnost. Povucite svoje trupe i neće biti vojnih dejstava. Ne, oni su preferirali da ratuju i sad – šta su tražili, to su dobili – istakao je ruski lider.

Komentarišući sastanak sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivenom Vitkofom, Putin je naveo da je on trajao pet časova i bio veoma koristan.

– Mislim da je prerano govoriti, ali taj sastanak je bio neophodan – rekao je Putin.

Ruski lider je primetio da su predlozi koje je američka strana donela Moskvi bili zasnovani na sporazumima iz Enkoridža.

„Ono što su nam američke kolege donele zasnovano je, na ovaj ili onaj način, na našim dogovorima pre ovog sastanka sa predsednikom Trampom na Aljasci“, objasnio je Putin.

Kako je naveo, strane su prošle kroz skoro svaku tačku, zbog čega je sastanak toliko dugo trajao.

On je dodao da je i dalje aktuelno 28 tačaka ranije pripremljenog američkog mirovnog plana.

– Upravo o njima se raspravlja. Oni su jednostavno razbili tih 28, 27 tačaka, u četiri paketa. I predložili su nam da razgovaramo o ova četiri paketa. Ali u suštini, to su iste (tačke) – naglasio je Putin.

Prema njegovim rečima, administracija predsednika SAD preuzela je na sebe tešku misiju rešavanja situacije u Ukrajini.

– To je težak zadatak i izazovna misija koju je predsednik Tramp preuzeo na sebe. Postići da sukobljene strane dođu do nekog konsenzusa nije lak zadatak. Kažem ovo bez ikakve ironije. Ali predsednik Tramp zaista – siguran sam u to – iskreno – pokušava da to uradi – zaključio je Putin.

Izvor