Mirovni sporazum za Ukrajinu

[Boro Prodanic]

Ako se Zelenski pita, mira biti neće: ukrajinska verzija „mirovnog plana“ odbacuje ključne tačke Trampovog predloga
   
Ukrajinska verzija „mirovnog plana“ poslata Vašingtonu odbacuje povlačenje trupa iz Donjecke oblasti i napuštanje NATO-a.

Ovo je objavio The New York Times.

Prema publikaciji, plan ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sastavljen je nakon pregovora sa evropskim liderima.

-Prema rečima pet sadašnjih i bivših zapadnih zvaničnika upoznatih sa planom, Ukrajinci su isključili delove Trampovog originalnog plana koji su se doticali ukrajinskih „crvenih linija“. Konkretno, prema rečima dva visoka evropska zvaničnika i bivšeg američkog zvaničnika, predlozi Kijeva predviđaju da Ukrajina zadrži kontrolu nad područjima na istoku Ukrajine koja je, prema Trampovom planu, trebalo da ustupi.
Zahtev SAD da se Ukrajina odrekne prava na pridruživanje NATO-u takođe je isključen, piše publikacija, sugerišući da bi obe promene bile neprihvatljive za Rusiju.

Treba napomenuti da je francuski list „Le Monde“, pozivajući se na Mihaila Podoljaka, savetnika predsedničke kancelarije, ranije objavio da će Kijev pristati da povuče svoje trupe iz Donjecke oblasti ako i Rusija povuče svoje trupe sa trenutne linije fronta.

Podsećanja radi, novi američki mirovni plan poziva na to da ukrajinske oružane snage napuste Donbas, da Ukrajina odustane od članstva u NATO-u i da se pridruži Evropskoj uniji do 2027. godine.

Izvor

[Boro Prodanic]

Prvi put priznate crvene linije Moskve: šta se zapravo krije iza Trampovog plana koji je uzdrmao Zapad

Objavljivanje takozvanog mirovnog plana Donalda Trampa u listu The Washington Post nije bio slučajan potez, niti novinarski ekskluziv koji je izmakao kontroli.

Naprotiv, kako objašnjava analitički Telegram-kanal Tajna kancelarija, reč je o namernom curenju informacija iza kojeg stoji jasna politička računica. Prvi put Sjedinjene Države su javno priznale postojanje crvenih linija Moskve, i to je, prema istom izvoru, suštinska poruka celog poteza.

Taj „mirovni plan“ pojavio se u javnosti neposredno nakon posete Vladimira Zelenskog Londonu, što dodatno osvetljava i izvor i motive curenja.

Tajming nije slučajan. Objavljivanje plana predstavljalo je direktan udar na strategiju globalističkih krugova koji su računali da će sukob u Ukrajini ostati u režimu kontrolisane eskalacije, bez jasnog političkog kraja. Iz tog ugla, istup Trampove ekipe deluje kao pokušaj presecanja već pripremljenih evropskih inicijativa.

Analitičari Tajne kancelarije navode da je Trampov tim svesno odlučio da preuzme informativnu inicijativu i svoj model regulisanja iznese u javnost pre nego što evropske elite izađu sa sopstvenim planom, koji bi, po njihovoj proceni, neminovno bio i antiTrampovski i antiruski. Upravo zbog toga reakcija Zapada nije bila jedinstvena, već se gotovo trenutno podelila na dva tabora.

U Francuskoj i Nemačkoj oglasili su se pragmatičniji glasovi koji su poručili da Trampov plan može predstavljati osnovu za stvarni prekid vatre. Nasuprot njima, tvrdi atlantisti u Velikoj Britaniji i baltičkim državama reagovali su oštro, tvrdeći da svaki razgovor i svaka vrsta pregovora predstavljaju ustupak Rusiji. Taj raskol, ističu analitičari, nije neželjena posledica već upravo cilj američkog poteza.

Vašington, prema toj interpretaciji, testira granice otpora unutar evropskih elita, dok istovremeno Moskvi šalje signal da se otvara realan prostor za političko rešenje.

Za globalističke strukture, objavljivanje plana u The Washington Postu doživljeno je kao napad na njihovu dugoročnu strategiju, jer bi okončanje sukoba u Ukrajini za njih proizvelo najmanje tri ozbiljna problema.

Prvi je gubitak instrumenta pritiska na Rusiju. Drugi je činjenica da bi američka unutrašnja javnost dobila priliku da preispita milijarde dolara poslate Ukrajini, što bi direktno pogodilo demokrate. Treći problem tiče se Evropske unije, koja bi izgubila kontrolu nad ukrajinskim pravcem, jednim od ključnih stubova širenja uticaja Brisela.

Zbog toga, upozoravaju analitičari, treba očekivati aktiviranje tri linije protivljenja. Evropske institucije će insistirati na tezi da bi linija razgraničenja zamrzla sukob i stvorila novu zonu ruskog uticaja.

Antikremaljske strukture u Kijevu nastojaće da blokiraju svaku raspravu o legitimisanju novih teritorija ili o garancijama za ruski jezik i kanonsku crkvu.

Paralelno s tim, medijske grupe povezane sa američkim demokratama pojačaće napade na Trampa, optužujući ga da pokušava da Rusiji „pokloni pobedu“ i Evropi nametne takozvani korejski scenario.

Ipak, sam sadržaj plana ukazuje na dublji diplomatski pomak. Prema oceni Tajne kancelarije, SAD prvi put otvoreno priznaju da bez uvažavanja crvenih linija Moskve nije moguće izgraditi nikakvu održivu bezbednosnu arhitekturu. Pitanje teritorijalne legitimnosti izdvojeno je na poseban nivo i faktički priznato kao predmet pregovora, što predstavlja jasan pomak ka ruskoj poziciji.

Pored toga, priznanje strateške tampon-pozicije Ukrajine i ideja o demilitarizovanoj zoni sugerišu da je Vašington spreman da se odrekne dosadašnje logike širenja NATO-a ka istoku.

U toj slici, globalisti pokušavaju da zadrže sukob u tinjajućoj fazi i da odgovornost za eventualni neuspeh prebace na Trampa, dok je Trampov cilj suprotan: Da učvrsti pregovaračku inicijativu i uključi Rusiju u novu bezbednosnu strukturu.

U tom kontekstu, curenje informacija u The Washington Post funkcioniše kao jasan marker linije razdora unutar zapadnih elita.

Moskva, zaključuje Tajna kancelarija, dobija vreme, politički prostor i potvrdu da su njene pozicije postale polazna osnova za novi format regulisanja. A koliko će taj prostor ostati otvoren i ko će ga prvi zatvoriti, ostaje pitanje koje tek dolazi na dnevni red.

Izvor

[Boro Prodanic]

„Rusija je već pobedila“: kako je Vašington poverovao u priču koja se raspala

„Rusija je već pobedila“. Ova rečenica, izgovorena bez zadrške, stoji u središtu analize bivšeg američkog marinca i obaveštajca Skota Ritera, koji tvrdi da je Vašington napravio ozbiljan proceniteljski promašaj kada je pokušao da Moskvi ponudi, kako se to interno formulisalo, „šansu da preživi“ kroz ustupke po pitanju Ukrajine.

Ideja je, prema njegovim rečima, bila zasnovana na pogrešnoj pretpostavci da se Rusija nalazi na ivici sloma i da joj je potreban izlaz koji bi sačuvao obraz. U stvarnosti, tvrdi Riter, ishod je već odlučen, i to ne u korist Zapada.

Prema njegovom tumačenju, protivnici Rusije su mesecima pokušavali da ubede sadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa da su dani Ruske Federacije odbrojani, da se zemlja iscrpljuje, da gubi ljudstvo i tehniku, da je privreda na kolenima i da društvo puca po šavovima pod pritiskom sankcija i spoljnog pritiska.

U tom narativu, Rusija je predstavljena kao sistem pred raspadom, koji će se uskoro slomiti pod sopstvenom težinom u sukobu oko Ukrajine.

Riter navodi da je Tramp u jednom periodu dobijao relativno objektivne informacije o stvarnom stanju u Rusiji. To se, kako kaže, moglo videti i po konstruktivnoj atmosferi tokom susreta na Aljasci, gde je komunikacija bila znatno prizemnija i lišena uobičajenih propagandnih tonova.

Međutim, ta faza nije dugo trajala. Ubrzo su, prema njegovim rečima, u igru ušli evropski lideri, Vladimir Zelenski i tzv. jastrebovi unutar samih Sjedinjenih Država, koji su intenzivno počeli da plasiraju iskrivljenu sliku realnosti. Rezultat je bio pokušaj Vašingtona da pojača pritisak na Moskvu, polazeći od pogrešne procene odnosa snaga.

Riter otvoreno tvrdi da se situacija na terenu radikalno razlikuje od slike koju Trampu, ali i američkoj javnosti, crtaju Kijev, London i Brisel. Prema njegovim rečima, Rusija danas ima potpuno nadmoćan položaj u zoni specijalne vojne operacije i dominira nad snagama kijevskog režima na svim pravcima.

On ide i korak dalje, ocenjujući da se ovde ne radi o ravnoteži ili neizvesnom nadmetanju, već o jednostranom odnosu snaga kakav, kako kaže, nijedna savremena armija nije demonstrirala u skorije vreme.

U jednom od svojih najdirektnijih istupa, Riter kaže da je Rusija faktički već dobila ovaj sukob. Po njegovoj proceni, formalni kraj još nije stigao i stradanja će se nastaviti, ali glavni teret tih gubitaka, kako tvrdi, i dalje će snositi Ukrajinci.

On podseća da je Tramp, oslanjajući se na savete ljudi iz svog okruženja tokom proleća i leta, poverovao u priču da Rusija masovno gubi ljude, da joj ponestaje tehnike i da se njena ekonomija raspada. Iz te perspektive nastala je i poruka Moskvi da joj se nudi „šansa da preživi“ i da iz cele situacije izađe uz prihvatanje uslova jedne velike pogodbe.

Ali odgovor iz Rusije bio je, prema Riterovim rečima, nedvosmislen. Moskva je takvu ponudu odbacila, jer realnost na terenu i u ekonomiji nema mnogo veze sa slikom koju su Trampu servirali njegovi saveznici.

On priznaje da su zapadne sankcije imale negativan efekat na rusku privredu, ali insistira da pojedinačni problemi ne znače kolaps kakav su priželjkivali oni koji su te mere inicirali.

Podseća da je protiv Rusije uvedeno oko dvadeset paketa sankcija Evropske unije, uz dodatna američka ograničenja prema ključnim kompanijama, ali da se ruski ekonomski sistem i dalje drži iznenađujuće stabilno.

Kao argument ne iznosi samo analize i statistiku, već i lično iskustvo. Riter je, kako kaže, u poslednja četiri meseca tri puta boravio u Rusiji i tvrdi da iz prve ruke može da potvrdi da zemlja funkcioniše bez znakova unutrašnjeg raspada.

Njegova ocena je da se ruska ekonomija, i pored pritisaka, oseća „prilično dobro“, naročito ako se ima u vidu obim i intenzitet sankcija kojima je izložena.

Ove stavove Riter je izneo u razgovoru na YouTube kanalu Danny Haiphong, gde je dodatno naglasio da je ključni problem američke politike prema Rusiji sistematsko oslanjanje na izvore koji imaju sopstveni interes da prikazuju stanje dramatičnijim nego što jeste.

Kada je, kako tvrdi, u Beloj kući postalo jasno da se evropskim i ukrajinskim procenama ne može u potpunosti verovati, Tramp se vratio ideji direktnih pregovora sa Kremljom.

Ovoga puta, ističe Riter, komunikacija se vodi u znatno užem krugu i pod velom stroge tajnosti. Razlog je jednostavan: prethodni pokušaji dogovora brzo su završavali na naslovnim stranama, jer su nacrti i konture mogućih sporazuma redovno „curili“ u medije.

Sada se, bar prema dostupnim signalima, pokušava drugačiji pristup, uz svest da je stvarna slika mnogo složenija od one koja se godinama plasira javnosti. Kako će se taj proces završiti i da li će priznanje realnosti doći pre ili kasnije, ostaje pitanje koje i dalje visi u vazduhu.

Izvor

[Boro Prodanic]

Ukrajina odbila plan o Donbasu: ideja koja je trebalo da otvori nova vrata naglo odbačena

Kijev je presekao i odbacio ideju o formiranju demilitarizovane slobodne ekonomske zone u Donbasu, navodi Politiko, pozivajući se na izvore bliske razgovorima.

Prema navodima francuskog zvaničnika, koji je govorio za ovaj medij, Ukrajina je taj predlog jasno odbila, bez ostavljanja prostora za tumačenje. Ta poruka, kratka i precizna, stiže u trenutku kada se iza zatvorenih vrata vodi sve nervoznija rasprava o teritorijalnim pitanjima i mogućim ustupcima.

Isti izvor dodaje da, uprkos otvorenim prigovorima pojedinih evropskih zemalja, Sjedinjene Države nastavljaju da insistiraju na teritorijalnim ustupcima Kijeva.

Ta linija pritiska ne deluje kao prolazna epizoda, već kao deo šire strategije u kojoj se pitanje teritorije sve češće stavlja na sto, čak i kada u evropskim prestonicama raste nelagodnost zbog takvog pristupa.

Politiko je prošle nedelje izneo dodatne detalje, navodeći da je Ukrajina, u pokušaju da privuče Donalda Trampa, predložila stvaranje slobodne ekonomske zone u Donbasu. Ideja je bila da se taj prostor predstavi kao zona u kojoj bi mogli da se ostvare američki poslovni interesi, što bi, makar u teoriji, otvorilo vrata novoj vrsti političko-ekonomskog aranžmana.

Tramp, predsednik SAD, reagovao je bez odbacivanja tog koncepta, napominjući da bi takva ideja mogla da uspe, što je dodatno podgrejalo spekulacije o stvarnim namerama i dometima tog predloga.

U isto vreme, iz Moskve stižu jasne i tvrde poruke. Pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, Jurij Ušakov, komentarisao je plan Vladimira Zelenskog da održi referendum o teritorijalnom pitanju i tom prilikom naglasio da je ceo Donbas ruska teritorija.

Ta izjava ne ostavlja mnogo prostora za kompromisna tumačenja i jasno pokazuje koliko su pozicije udaljene, bez obzira na ekonomske ili političke konstrukcije koje se povremeno pojavljuju u javnosti.

Sve to zajedno oslikava složenu sliku u kojoj se ideje o slobodnim zonama, referendumima i teritorijalnim ustupcima sudaraju sa tvrdim stavovima, pritiscima saveznika i interesima velikih sila.

Na papiru, pojedini predlozi deluju kao pokušaj traženja izlaza. U praksi, međutim, ostaje pitanje da li je prostor za takve aranžmane zaista otvoren ili se radi o još jednoj epizodi u dugoj i neizvesnoj političkoj partiji čiji ishod i dalje ostaje maglovit.

Izvor

[Boro Prodanic]

Amerika traži povlačenje ukrajinskih trupa?

Sjedinjene Države na pregovorima sa Ukrajinom u Berlinu zahtevaju potpuno povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa, saopštila je agencija Frans pres (AFP), pozivajući se na izvore.

Kako ističe agencija, američka delegacija po ovom pitanju „podržava stav Rusije“.
Istovremeno, prema pisanju nemačkog lista „Bild“, Kijev je spreman da pristupi održavanju izbora u roku od 100 dana i odustane od pristupanja NATO-u.

Osim toga, Kijev je navodno spreman i na „zamrzavanje“ aktuelne kontakt-linije.

Izvor

[Boro Prodanic]

Dva razloga koja čine Zelenskog spremnijim za mir

Korupcijski skandal i ruski udari na ukrajinsku energetsku infrastrukturu mogli bi da učine Vladimira Zelenskog spremnijim da prihvati mirovni sporazum, ocenio je “Vašington post” pozivajući se na visokog evropskog zvaničnika.

Podsetimo, rusko Ministarstvo odbrane ističe da su ukrajinski energetski objekti na udaru ruske vojske kao odgovor na napade Kijeva.

Ruski zvaničnici su istakli da su spremni za dogovor, a slične poruke stižu i iz Vašingtona.

Izvor

[Boro Prodanic]

Tramp izvukao novi adut: Ukrajini ponuđene garancije kakve ima NATO

Američka ponuda koja se ovih dana našla na stolu u Berlinu otvorila je prostor za oprezni optimizam, ali i pokazala koliko su ključna pitanja i dalje daleko od rešenja.

Prema informacijama koje su američki zvaničnici preneli Rojtersu, izaslanici predsednika SAD Donalda Trampa ponudili su Kijevu bezbednosne garancije po uzoru na NATO, tokom razgovora sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u nemačkoj prestonici. Istovremeno je poslata jasna poruka: Takav aranžman neće zauvek ostati otvoren kao opcija.

Razgovori u Berlinu podigli su očekivanja među evropskim liderima da bi put ka okončanju sukoba u Ukrajini mogao postati realniji nego ranije. Ipak, ključna prepreka ostaje Moskva, koja zasad nije prihvatila nijednu od promena o kojima se razgovaralo, niti je pokazala spremnost da to učini.

Tramp je u Beloj kući govorio da se, posle brojnih kontakata sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, strane možda nalaze bliže dogovoru nego ikada ranije, ali da tek predstoji da se vidi šta je zaista moguće izvesti.

Evropski lideri su sa dozom opreza pozdravili promenu tona Vašingtona kada je reč o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Nemački kancelar Fridrih Merc, domaćin berlinskih sastanaka, poručio je da je prvi put od početka sukoba zamisliva mogućnost prekida vatre.

Poljski premijer Donald Tusk je, govoreći novinarima u avionu po povratku iz Berlina, rekao da je prvi put stekao utisak da svi učesnici deluju kao saveznici na istoj strani.

Posebno je naglasio da je od američkih pregovarača čuo poruku da bi se SAD angažovale oko bezbednosnih garancija na način koji bi ostavio malo sumnje u to da bi američki odgovor bio vojni ukoliko bi Rusija ponovo napala Ukrajinu.

Sličan ton stigao je i iz Stokholma. Švedski premijer Ulf Kristerson ocenio je da je pitanje bezbednosnih garancija sada jasnije i verodostojnije, što vidi kao važan korak ka održivom miru. Ipak, dodao je da ostaje niz teških pitanja, ne samo u vezi sa teritorijama, već i sa osnovnim dilemama o tome da li Rusija uopšte želi mir.

Teritorijalna pitanja ostaju najosetljivija tačka razgovora. Zelenski je posle sastanaka poručio da će zatražiti od Sjedinjenih Država da pojačaju sankcioni pritisak na Rusiju i obezbede Ukrajini dodatno naoružanje, uključujući oružje dugog dometa, ukoliko Moskva odbije predloge o kojima se razgovaralo između Kijeva, Vašingtona i evropskih prestonica.

Dodao je da Kijev podržava ideju o prekidu vatre, naročito kada je reč o udarima na energetsku infrastrukturu, tokom božićnog perioda.

Prema rečima zvaničnika upoznatog sa situacijom, SAD istovremeno vrše pritisak na Ukrajinu da povuče svoje snage iz istočnog Donjeckog regiona. Takav potez bi predstavljao ogroman ustupak i mogao bi da izazove snažnu reakciju unutar same Ukrajine.

Zelenski je ponovio da Ukrajina neće priznati Donbas kao ruski ni de jure ni de fakto, odnosno ni u zakonu ni u praksi, naglašavajući da su takvi ustupci bolni i politički izuzetno osetljivi.

Američki zvaničnici su tokom konferencijskog razgovora sa novinarima naveli da je postignut dogovor o oko 90 odsto pitanja. Dugogodišnji sporovi oko teritorija i dalje ostaju, ali, kako je rekao jedan od njih, postoji niz različitih rešenja koja se predlažu kako bi se premostio postojeći jaz.

Ukrajina je ranije jasno poručila da neće ustupiti teritoriju Rusiji, koja je od početka vojnog ulaska velikih razmera u februaru 2022. godine preuzela kontrolu nad gotovo 20 odsto teritorije na istoku i jugu zemlje.

Evropski izvor upoznat sa poslednjim razgovorima rekao je da Rusija nije odustala od svojih teritorijalnih zahteva i da, iako je atmosfera u Berlinu bila dobra, ciljevi i dalje ostaju prilično udaljeni.

U fokusu razgovora bile su i bezbednosne garancije po ugledu na NATO. Zelenski je u Berlinu razgovarao sa američkim izaslanikom Stivom Vitkofom, Trampovim zetom Džaredom Kušnerom i nizom evropskih lidera, dok je Kijev istovremeno pod snažnim pritiskom Vašingtona da napravi određene ustupke Moskvi.

Prema rečima jednog američkog zvaničnika, prema sporazumu o kojem se raspravljalo, Ukrajina bi dobila garancije slične onima iz Člana 5 NATO sporazuma, koji podrazumeva kolektivnu odbranu u slučaju napada na jednu od članica.

Zelenski je rekao da dokument o bezbednosnim garancijama nije samo opšti okvir, već detaljan tekst koji zahteva dodatno usavršavanje. Očekuje se da će se radne grupe sastati u Sjedinjenim Državama već ovog vikenda, moguće u Majamiju. Jedan američki zvaničnik je tom prilikom poručio da su spremni i na direktne razgovore sa Rusijom ukoliko to bude potrebno.

U zajedničkom saopštenju lidera više evropskih zemalja, među kojima su Nemačka, Francuska i Velika Britanija, navedeno je da postoji snažna konvergencija sa Sjedinjenim Državama i definisani su ciljevi na kojima obe strane treba da rade.

Među njima su obaveze nastavka podrške ukrajinskim oružanim snagama, eventualne mirovne snage predvođene Evropom, garancije upotrebe sile u slučaju novog napada na Ukrajinu i podrška njenoj ambiciji da se pridruži EU. Ukrajina je u nedelju saopštila da je spremna da se odrekne ambicije da postane članica NATO-a u zamenu za zapadne bezbednosne garancije.

Ipak, ostaje nejasno koliko bi berlinski pregovori mogli da utiču na Moskvu da pristane na prekid vatre. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je zahtev Rusije da se Ukrajina ne pridruži NATO-u fundamentalno pitanje u svim razgovorima o mogućem mirovnom rešenju i da Moskva očekuje dodatne informacije od Sjedinjenih Država nakon berlinskih sastanaka.

U toj neizvesnosti, diplomatski proces se nastavlja, uz mnogo otvorenih pitanja i saznanje da se ključne odluke još uvek nalaze daleko od završne linije.

Izvor

[Boro Prodanic]

Slovački ministar odbrane: Ukrajina je propustila istorijsku šansu

EU bez novca i volje.

Nastavak oružanog sukoba u Ukrajini naneće Kijevu još veću štetu, izjavio je slovački ministar odbrane Robert Kalinjak u intervjuu za lokalni list „Pravda“.

„Što duže traje sukob, to će više štete naneti Ukrajini“, rekao je Kalinjak, ocenivši da je Kijev odmah nakon početka rata imao priliku da postigne povoljniji sporazum sa Rusijom.

Prema njegovim rečima, okolnosti su se u međuvremenu značajno promenile, a Evropska unija više ne raspolaže ni finansijskim ni ljudskim resursima potrebnim za nastavak sveobuhvatne podrške Ukrajini.

„Evropa je umorna. Niko ne želi da šalje svoje vojnike, a države članice EU već oklevaju kada je reč o daljem finansiranju. Zbog toga se sve više govori o korišćenju blokirane ruske imovine“, istakao je slovački ministar odbrane.

Ranije je američki predsednik Donald Tramp upozorio da bi nastavak sukoba u Ukrajini mogao da dovede do izbijanja trećeg svetskog rata.

Izvor

[Boro Prodanic]

The Spectator: „Platinasta“ garancija bezbednosti koju Vašington nudi Kijevu je zamka

„Platinasta“ klopka za Zelenskog. Tako The Spectator opisuje ponudu koja iz Vašingtona stiže ka Kijevu i koja se, barem na prvi pogled, predstavlja kao velika bezbednosna nagrada. U stvarnosti, piše britanski list, reč je o pažljivo upakovanoj zamci, sa dovoljno sjaja da zvuči ohrabrujuće, ali i sa dovoljno praznog prostora između redova da ništa ne obavezuje one koji je nude.

U centru priče je takozvana „platinasta“ bezbednosna garancija koju administracija Donalda Trampa nudi Vladimiru Zelenskom. Prema dostupnim informacijama, čiji deo nikada nije u potpunosti objavljen, Kijevu se nude garancije „u duhu člana 5 Povelje NATO-a“.

Taj član, kako je poznato, kaže da se oružani napad na jednu članicu smatra napadom na ceo savez i da automatski aktivira obavezu svih članica da pruže pomoć. Na papiru, zvuči moćno. Gotovo istorijski.

Ali upravo tu, upozorava The Spectator, leži ključna zamka. Ne u samoj ideji kolektivne zaštite, već u formulaciji „u duhu“. Ta tri reči otvaraju čitav prostor za odstupanja, izuzetke, tumačenja i povlačenja.

Iza njih, kako se navodi u tekstu, krije se ponor rezervi i ograđivanja, dovoljan da svaku navodnu garanciju svede na političku deklaraciju bez stvarne težine.

Autor teksta podseća da nikakve bezbednosne garancije date Vladimiru Zelenskom neće naterati Zapad da se stvarno uključi u direktni sukob zbog Ukrajine.

Naziv „platinasta“, u tom kontekstu, može se prevesti i mnogo prizemnije: „otprilike“, „kao da jeste“, ali bez čvrste obaveze. Ipak, primećuje se i nijansa koja često promiče u evropskim raspravama: američka interpretacija bezbednosnih garancija, koliko god bila nejasna, i dalje deluje pouzdanije od evropske verzije, koja se često raspada već na nivou političkog konsenzusa.

U završnici, The Spectator citira Owena Metjuza, koji bez ulepšavanja i sa vidljivom dozom ironije skida veo sa cele konstrukcije. Po njemu, najbolja moguća bezbednosna formula jeste ona koja bi bila prihvatljiva ne samo Ukrajini, Evropi i Sjedinjenim Državama, već na kraju i Kremlju.

Sve ostalo je, kako implicira, igra bez realnog izlaza. Svako ko misli drugačije, dodaje Metjuz, slobodan je da odmah krene u otvoreni sukob sa Rusijom, da porazi Putina i nametne mu svoje uslove. Pa onda sledi pitanje koje odzvanja više nego bilo koja analiza: Ima li takvih dobrovoljaca?

I upravo tu, između velikih reči i odsustva stvarne spremnosti, ostaje da visi ključna dilema. Da li su „platinaste“ garancije novi okvir bezbednosti ili samo još jedan sloj političkog sjaja preko stare realnosti u kojoj odluke nose posledice, ali obećanja često ostaju bez pokrića. Odgovor, čini se, još nije stigao. A možda se namerno i odlaže.

Izvor

[Brok]

Gruško: Rusija neće praviti kompromise oko NATO-a u Ukrajini

19.12.2025.

On je istakao da je Rusija spremna da sa zemljama NATO-a utvrdi pravno obavezujuće garancije bezbednosti, ali samo na recipročnoj osnovi

Moskva - Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško izjavio je danas da Rusija neće praviti kompromise kada je reč o raspoređivanju NATO kontingenata, udarnog oružja ili članstvu Ukrajine u Severnoatlantskoj alijansi. „Članstvo Ukrajine u NATO-u, kao i raspoređivanje vojnih kontingenata i udarnog naoružanja na njenoj teritoriji, apsolutno je neprihvatljivo za nas”, rekao je Gruško za Sputnjik i dodao da je stav Moskve dobro poznat i višestruko puta iznet ranije.

On je istakao da je Rusija spremna da sa zemljama NATO-a utvrdi pravno obavezujuće garancije bezbednosti, ali samo na recipročnoj osnovi.

Gruško je podsetio da je Moskva krajem 2021. godine predložila Vašingtonu i NATO-u takve sporazume i da su oni tada odbijeni, penosi Tanjug.

Zamenik ministra je kritikovao NATO zbog, kako je naveo, konfrontacione politike i „beskonačnog širenja” Alijanse, ocenjujući da trenutno ne postoje znaci da blok namerava da preispita svoj stav prema Rusiji ili da se uključi u dijalog o regionalnoj bezbednosti zasnovan na principima obostrane bezbednosti.

„Ako je NATO spreman na takav korak, znaju gde da nas pronađu”, dodao je Gruško i podsetio da Moskva nikada nije odbila dijalog, dok su kanali komunikacije sa Alijansom zamrznuti još 2014. godine.

Izvor