Mirovni sporazum za Ukrajinu

[Boro Prodanic]

Rusija traži izmene američkog mirovnog plana za Ukrajinu

Zahteva se jasnoća po pitanju ukidanja sankcija i o stotinama milijardi dolara zamrznute ruske državne imovine na Zapadu.

Rusija će zatražiti ključne izmene najnovijeg američkog mirovnog plana za okončanje rata u Ukrajini, uključujući dodatna ograničenja za ukrajinske oružane snage, izjavio je za Blumberg izvor blizak Kremlju.

Moskva dokument od 20 tačaka, koji su izradile Ukrajina i Sjedinjene Američke Države, smatra polaznom osnovom za dalje pregovore, jer ne sadrži odredbe važne za Rusiju i ne daje odgovore na brojna pitanja, naveo je izvor.

Među ruskim zahtevima su garancije protiv budućeg širenja NATO-a na istok, kao i status vojne neutralnosti Ukrajine u slučaju njenog pristupanja Evropskoj uniji.

Iako trenutni dokument Moskva vidi kao tipičan ukrajinski predlog, on će biti razmotren „hladne glave", rekao je izvor.

Planu takođe nedostaju ograničenja koja Rusija traži u vezi sa posleratnim oružanim snagama Kijeva i vrstama oružja, rekao je izvor dodajući da plan ne pruža jasne garancije o statusu ruskog jezika u Ukrajini.

Rusija takođe, navodi on, želi jasnoću po pitanju ukidanja sankcija i o stotinama milijardi dolara zamrznute ruske državne imovine na Zapadu.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je novinarima kasno u utorak da između Kijeva i Vašingtona i dalje postoje razlike oko teritorijalnih pitanja i upravljanja nuklearnom elektranom Zaporožje koju je Rusija zauzela početkom invazije 2022. godine.

Ipak, Zelenski je naveo i su se pregovori „značajno približili finalizaciji dokumenata".

Izvor

[dzumba]

Оно што ми "боде очи" јесте захтев Украјине да у миру може држати до 800000 војника. Иза чега стоји и ЕУ. Па Украјина сада има око 1,2 милиона и за њихово издржавање им је потребно око 50 милијарди евра годишње. ЕУ је дигла кредит и Украјини дала 80 милијарди евра што за војску, што за опстанак државе.

Нека им за оних 800000 војника у миру треба "свега" око 20 милијарди (мање ће се трошити муниција, опрема, хабати НВО, мањи трошкови за плате и сл.). Него, ко ће давати те паре? Опет ЕУ, јер САД то не намеравају. Друго, треба враћати већ подигуте у потрошене ратне кредите. Русија, осим ако не изгуби овај рат (што је мало вероватно) неће дати ништа. Можда нешто из оних заплњењних 300 милијарди, али свакако неће давати (ако уопште буде нешто дала) за одржавање војске, већ за обнови инфраструктуре. Остаје да то (као и много шта друго) плаћа ЕУ.

Осим издржавања те војске треба покренути Украјину у привредном смислу. Ратне штете су огромне.  Ја мислим да чланице нису ни свесне колико ће све то оптеретити привреду Европе и сваке чланице појединачно, посебно у контексту економског (али и војног и политичког) јачања Кине и намере САД да више не даје ништа бесплатно. Све ми се чини да ће у наредних 10-15 година европска привреда, ако не буде падала, готово сигурно ће стагнирати и постати можда не трећелигаш, али неће бити економски моћна као до сада. Они (у ЕУ) изгледа не схватају да се Индија у економском смислу "залауфала", а да се све више покрећу и земље југоистичне Азије, Јужне Америке и Африке.

[Brok]

Deklasifikovani razgovori Putina i Buša u vezi ulaska Ukrajine u NATO: Putin upozoravao na raspad

26.12.2025.

Deklasifikovani razgovori Putina i Buša otkrivaju duboka strateške predviđanja i pozicije Moskve još sa početka veka. Glavna pitanja: Ulazak Rusije u NATO i ulazak Ukrajine u NATO.

Sjedinjene Američke Države objavile su transkripte razgovora između Vladimira Putina i bivšeg američkog predsednika Džordža V. Buša iz 2001, 2005. i 2008. godine, koji pružaju uvid u strateško predviđanje ruskog predsednika i duboke razloge današnje krize. Dokumenti pokazuju da je Putin još 2001. godine, na samom početku svog mandata, eksplicitno upozoravao da bi članstvo Ukrajine u NATO-u „stvorilo polje sukoba između Rusije i Sjedinjenih Država“ i dovelo do dugoročne konfrontacije. Istovremeno, ruski predsednik je nudio alternativu – integraciju Rusije u zapadne strukture, naglašavajući da Rusija više nije protivnik i da može postati saveznik.

Putinove tvrdnje su se, nažalost, ispostavile kao proročke

Još 2001. godine, ruski predsednik se pitao: „Zašto Rusija ne može ući u NATO ako više nije protivnik?“ Ovu ideju je ponavljao i u narednim godinama, naglašavajući da je Rusija spremna za strateško partnerstvo, ali da širenje NATO-a na istok, posebno prema Ukrajini, predstavlja crvenu liniju. Još i do 2008. Putin i Medvedev su često govorili o Ukrajini, kao zemlji koja može biti podeljena. Godine 2008, tokom sastanka u Sočiju, Putin je jasno stavio do znanja da će članstvo Ukrajine i Gruzije u NATO-u izazvati ozbiljne posledice, upozoravajući da će Rusija morati da se osloni na anti-NATO snage u Ukrajini i da će „stvarati probleme“ u toj zemlji stalno.

Gruzijski test: predviđanje koje se ispunilo za nekoliko meseci

Putinova upozorenja o Gruziji ispunila su se već iste 2008. godine. Nakon što je NATO na samitu u Bukureštu izazvao tenzije promovišući članstvo Gruzije i Ukrajine, ruska spremnost je bila stavljena na test. U avgustu 2008, gruzijske snage napale su Južnu Osetiju i Abhaziju, što je dovelo do kratkog i otrežnjujućeg rata sa Rusijom. Medvedev nije odstupio tom prilikom.

Konzistentnost ruske pozicije kroz dve decenije na koju je zapad nem

Objavljeni dokumenti nedvosmisleno pokazuju da ruski stavovi nisu nastali „juče“ ili kao impulsivna reakcija, već predstavljaju dugogodišnju, konzistentnu stratešku poziciju. Putin je tokom godina više puta ponavljao da je Ukrajina „veštački stvorena, složena država“ i da bi njeno članstvo u NATO-u narušilo geostratešku ravnotežu. Ovi razgovori otkrivaju i dublju istorijsku perspektivu koju je ruski predsednik delio – predstavu o Ukrajini kao istorijskom delu Rusije. Da ne ponavljamo, poznati su nam svi oni datumi i odluke sovjetskog rukovodstva.

Za zapadne političke krugove sa kratkom istorijom pamćenja, ovi dokumenti predstavljaju neprijatno podsećanje da su upozorenja bila jasna, datiraju još od početka veka. Oni pokazuju da je Rusija nudila alternativnu putanju – integraciju u zapadne bezbednosne strukture – ali da je odbijanje te opcije, kombinovano sa nastavkom proširenja NATO-a, dovelo do sukoba koji je Putin predvideo još 2001. godine. Ova istorijska perspektiva ključna je za razumevanje današnjih događaja i dubine strateškog raskola između Rusije i Zapada. Možda bi bilo najiskrenije da priznamo da je RF uvek percepirana kao neprijatelj. Upravo su zato mirovni pregovori iluzija sve dok se interes Moskve ne uzme u obzir, a on se od 2001. nije menjao.

Izvor

[Brok]

Peskov: Dijalog o mirovnom rešenju za Ukrajinu se nastavlja

26.12.2025.

​Po nalogu Putina održan razgovor ruske i američke administracije

Po nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina, održan je telefonski razgovor predstavnika ruske i američke administracije, i dogovoreno je da se dijalog o mirovnom rešenju za Ukrajinu nastavi, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Po nalogu predsednika Putina, došlo je do kontakta između predstavnika ruske i američke administracije”, rekao je Peskov na konferenciji za novinare, prenosi TASS.

Dodao je da su u razgovorima učestvovali pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov i nekoliko sagovornika iz Bele kuće.

Prema njegovim rečima, razgovor je održan nakon posete specijalnog izaslanika ruskog predsednika Kirila Dmitrijeva Sjedinjenim Američkim Državama, koji je u Majamiju predvodio rusku delegaciju na pregovorima o mirovnom rešenju za Ukrajinu, prenosi Tanjug.

Izvor

[bristova]

...
Русија, осим ако не изгуби овај рат (што је мало вероватно) неће дати ништа. Можда нешто из оних заплњењних 300 милијарди, али свакако неће давати (ако уопште буде нешто дала) за одржавање војске, већ за обнови инфраструктуре. Остаје да то (као и много шта друго) плаћа ЕУ.
...

Sva ova priča-trakavica  o "mirovnom planu" Zelenskog je ustvari njegov spisak želja koji se u vidu nekog plana uporno plasira po medijima. Kao takorekuć gotova stvar.

Rusi se tu valjda ništa ne pitaju. Nego samo trebaju potisat šta im Zelenski stavi na stol. How yes no.

Otkud uopće razmišljanje da bi Rusi npr. i pomislili o posleratnom financiranju Ukrajinske vojske iz svog budžeta !?!


P.S.

Ja sam mislio da sam se 90'-tih nagledao nevjerojatnih političkih obrata i tragikomedija.
No ovi na sada na Zapadu i Ukrajini su nadmašili sve.

[Kubovac]

"Sporazum je na stolu – blizu smo potpisivanja"

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da Ukrajina trenutno radi na pet dokumenata koji bi trebalo da obezbede mir u Ukrajini, a bilateralni sporazum između Ukrajine i SAD o bezbednosnim garancijama je "skoro spreman" i blizu potpisivanja.

Odgovarajući na pitanja novinara, Zelenski je rekao da se trenutno razrađuje pet ključnih dokumenata, među kojima su bilateralni sporazum o bezbednosnim garancijama sa SAD, multilateralni okvir bezbednosnih garancija između Ukrajine, SAD i Evrope, kao i dokument o oporavku i ekonomskom razvoju Ukrajine, poznat kao Mapa puta za prosperitet Ukrajine, preneo je Ukrinform.

Prema njegovim rečima, sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama je "suštinski završen i na stolu je", dok će odluka o potpisivanju zavisiti od formata sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.

Zelenski je dodao da je spreman da potpiše bilateralni sporazum sa SAD, ali da je neophodno da se o tome dodatno razgovara sa Trampom.

"Potrebna saglasnost Rusije"

On je naveo i da mirovni plan u 20 tačaka, na kojem su radile Ukrajina, SAD i Evropska unija, može da bude potpisan samo uz saglasnost svih strana, uključujući Rusiju.

Takođe je rekao da Ukrajina do sada nije dobila zvaničan odgovor Ruske Federacije na nacrt mirovnog plana u 20 tačaka.

Prema njegovim rečima, komunikacija se trenutno odvija putem Sjedinjenih Američkih Država, koje razgovaraju sa ruskom stranom i da se odgovor Moskve očekuje u narednim danima.

Razgovor o "osetljivim" pitanjima

Predsednik Ukrajine je najavio da će "osetljiva" pitanja, uključujući Donbas i nuklearnu elektranu Zaporožje, biti razmatrana u nedelju, 28. decembra.

On je ocenio da su trenutna rešenja u vezi sa vojnim pitanjima prihvatljiva za Ukrajinu i da ih vidi kao važne bezbednosne garancije, uz napomenu da američka strana pokazuje razumevanje za ukrajinske stavove.

Kako je ranije objavio Ukrinform, sastanak Zelenskog i Trampa planiran je za nedelju na Floridi.


Izvor

[Brok]

Tramp upozorio Zelenskog pred susret na Floridi

27.12.2025.

Tramp i Zelenski sami o završnici sporazuma

Šef Bele kuće Donald Tramp uputio je upozorenje ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom uoči razgovora zakazanih za 28. decembar, prenosi britanski list Dejli ekspres.

Kako se navodi, Tramp je ocenio da je svaki mirovni plan Kijeva „besmislen“ ukoliko ne dobije njegovo odobrenje, uz napomenu da „vredi videti šta Zelenski ima da ponudi“. Istovremeno, američki predsednik izrazio je uverenje da su izgledi za rešavanje sukoba u Ukrajini veoma visoki.

Prema najavama, Tramp će se sa Zelenskim sastati u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago, na Floridi, u nedelju, 28. decembra. Razgovori se u pojedinim krugovima tumače kao znak značajnog pomaka ka mogućem postizanju sporazuma. Šef Bele kuće je ranije poručio da je spreman na lični susret sa ukrajinskim predsednikom samo ukoliko, po njegovoj proceni, dogovor ulazi u završnu fazu.

S druge strane, Zelenski tvrdi da je „Trampov plan 90 odsto dogovoren“. Istovremeno se napominje da će predstojeći razgovori na Floridi biti održani bez učešća visokih predstavnika Evropske unije.

Izvor

[Brok]

Tramp je preduzeo ekstremne mere da bi se sastao sa Zelenskim

28.12.2025.

Tramp prekinuo božićni odmor zbog Zelenskog

Američki predsednik Donald Tramp prekinuo je božićni odmor kako bi u sredu održao neplanirane razgovore sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u svojoj rezidenciji Mar-a-Lago, javlja CNN.

Sastanak je zakazan za 12 časova po srednjoevropskom vremenu i, prema navodima američke televizijske mreže, rezultat je hitnih diplomatskih konsultacija koje su usledile nakon višednevnih kontakata između Vašingtona i Kijeva.

Kako prenosi CNN, razgovori u Mar-a-Lagu imaju za cilj da se razmotre i eventualno otklone razlike u okviru originalnog mirovnog plana od 28 tačaka. Tramp, koji boravi u Palm Biču od 20. decembra, odlučio je da skrati odmor kako bi se lično uključio u razgovore sa ukrajinskim predsednikom.

Ovaj potez predstavlja zaokret u odnosu na stav koji je Tramp javno izneo početkom decembra, kada je izrazio skepticizam prema korisnosti sastanaka sa Zelenskim i evropskim saveznicima. Tada je naveo da, po njegovom mišljenju, takvi razgovori „ne bi bili korisni“.

Prema informacijama koje prenose američki mediji, do promene planova došlo je nakon jednosatnog telefonskog razgovora koji je Zelenski krajem prošle nedelje vodio sa Trampovim specijalnim izaslanikom za međunarodne poslove Stivom Vitkofom i višim savetnikom američkog predsednika Džaredom Kušnerom.

U međuvremenu, bivši pomoćnik nekadašnjeg ukrajinskog predsednika Leonida Kučme, Oleg Soskin, izneo je na svom Jutjub kanalu procenu da postoji mogućnost otkazivanja susreta Trampa i Zelenskog. Prema pisanju medija, kao razloge je naveo rastuće korupcione afere u Ukrajini, težak položaj ukrajinskog rukovodstva nakon pritvaranja zamenika direktora NABU, kao i nepovoljna dešavanja na frontu.

Ipak, zakazivanje sastanka u Mar-a-Lagu ukazuje da Vašington i Kijev, uprkos unutrašnjim i spoljnopolitičkim pritiscima, nastavljaju intenzivne kontakte u pokušaju da se definiše dalji tok političkih i bezbednosnih procesa vezanih za ukrajinsku krizu.

Izvor

[Brok]

Makron: Saveznici će se obavezati 6. januara

31.12.2025.

Makron je sazvao sastanak takozvane "Koalicije voljnih" za utorak, 6. januar

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas da će evropski lideri, koji će se sastati u Parizu 6. januara, čvrsto obavezati u vezi sa zaštitom Ukrajine nakon što bude postignut bilo koji mirovni sporazum sa Rusijom.

"Na sastanku 6. januara u Parizu, mnoge evropske zemlje i saveznici će se konkretno obavezati kako bi zaštitili Ukrajinu i obezbedili pravedan i trajan mir na našem evropskom kontinentu", rekao je Makron u svom novogodišnjem govoru, prenosi Rojters.

Makron je sazvao sastanak takozvane "Koalicije voljnih" za utorak, 6. januar. Ova koalicija, koju predvode Velika Britanija i Francuska, uključuje više od 30 zemalja.

Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof ranije je izjavio da su tokom razgovora u sredu između američkih zvaničnika, ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i savetnika za nacionalnu bezbednost iz Velike Britanije, Francuske i Nemačke, razmatrane opcije za jačanje bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Sredinom decembra, lideri nekoliko evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Francusku i Britaniju, izjavili su da je postignuta "snažna konvergencija" sa Sjedinjenim Američkim Državama nakon razgovora u Berlinu i naveli listu ciljeva na kojima će obe strane raditi.

Ovi ciljevi uključuju obaveze o podršci ukrajinskim oružanim snagama, formiranju evropske mirovne snage i garancijama za korišćenje sile ako Ukrajina ponovo bude napadnuta.

Ukrajina je bila pod velikim pritiskom administracije Donalda Trampa da napravi ustupke Rusiji kako bi se omogućio postizanje sporazuma. Ukrajinski saveznici u Evropi tvrde da svaki mirovni sporazum mora da obezbedi čvrste bezbednosne garancije koje će biti podržane od strane SAD, navodi agencija.

Izvor

[Brok]

Evropa je spremna da pošalje do 15.000 vojnika u Ukrajinu nakon primirja

31.12.2025.

„Planovi o tome kako bi mogle da izgledaju bezbednosne garancije za Ukrajinu su spremni”

Evropske zemlje su izrazile spremnost da pošalju do 15.000 vojnika u Ukrajinu tokom prvih šest meseci nakon primirja, kao deo bezbednosnih garancija.

Prema informacijama iz diplomatskih krugova u Briselu, koje je dobila ukrajinska Pravda, Evropljani su spremni da učestvuju u praćenju mogućeg prekida vatre između Rusije i Ukrajine.

„Planovi o tome kako bi mogle da izgledaju bezbednosne garancije za Ukrajinu su spremni. Razvili su ih uglavnom vojni stručnjaci iz oružanih snaga Velike Britanije i Francuske u saradnji sa Briselom“, izvestili su diplomatski predstavnici upoznati sa tokom pregovora.

Napominje se da su Francuska i Velika Britanija spremne, ako je potrebno, da prate poštovanje primirja koristeći kopnene trupe, čiji se broj procenjuje na 10.000 do 15.000 tokom prvih šest meseci nakon primirja.

Pored toga, diplomatski izvori su rekli da su Francuska i Velika Britanija spremne da učestvuju u praćenju primirja čak i bez mandata Ujedinjenih nacija (UN) ili Evropske unije.

Nadzor primirja iz vazduha i na moru trebalo bi da obezbede zemlje koje se graniče sa Ukrajinom.

Turska takođe igra ulogu u razvoju planova za praćenje primirja, jer bi mogla da prati region Crnog mora.

Izvor
Ko traži nevolju obično je ista na kraju i stigne.