Mirovni sporazum za Ukrajinu

[Brok]

O čemu Rusija, SAD i Ukrajina razgovaraju u Abu Dabiju

23.01.2026.

Prvi direktni trilateralni pregovori

U Abu Dabiju će danas započeti novi, do sada najozbiljniji format razgovora o ukrajinskom sukobu - prvi trilateralni sastanak delegacija Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj format, koji podrazumeva direktno prisustvo Vašingtona za pregovaračkim stolom, otvara novu fazu diplomatskih napora, ali i jasno pokazuje gde su crvene linije i dubinske razlike između strana.

Ključna tema za Moskvu jeste teritorijalno pitanje, pre svega status Donbasa. Rusija u razgovore ulazi sa stavom da bez rešavanja ovog pitanja, po modelu koji je ranije definisan u okviru takozvane „formule iz Ankoridža“, nema osnova za dugoročno i stabilno rešenje. Taj stav nije nov, ali je sada postavljen kao polazna tačka celokupnog procesa.

Ukrajinska strana je potvrdila da će se upravo o statusu Donbasa razgovarati u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, što ukazuje da je Kijev, pod određenim pritiskom, prihvatio da se uhvati ukoštac sa temom koju je dugo pokušavao da izbegne ili odloži. Istovremeno, za Ukrajinu su od izuzetne važnosti bezbednosne garancije i širi kontekst budućeg vojnog aranžmana, uključujući i pitanje prisustva zapadnih vojnih struktura.

Izvor

[Boro Prodanic]

Rusija nudi Ukrajini zajedničku kontrolu nad strujom iz Zaporožja?

Kremlj želi da Ukrajina i Rusija zajednički distribuiraju električnu energiju proizvedenu u nuklearnoj elektrani Zaporožje, koja se nalazi pod ruskom okupacijom, piše “Politiko”.

Američki zvaničnici izjavili su da je značajan deo pregovora ove nedelje bio usredsređen na ekonomiju i na to ko kontroliše nuklearnu elektranu Zaporožje, koju su okupirale ruske snage.

“Sporazum nije postignut, ali postoji pritisak, koji favorizuje Moskva, da Ukrajina i Rusija dele električnu energiju iz te elektrane, koja je najveća u Evropi.” Trenutno nije poznato da li bi to značilo podelu u odnosu 50-50 ili neki drugi aranžman.

“Obe strane počinju da zamišljaju šta mogu dobiti od mira, poput plana za prosperitet Ukrajine, te nekih od ovih prilika za Rusiju da sklapa poslove sa SAD”, rekao je drugi zvaničnik.

Tokom 2025. godine rusko Ministarstvo spoljnih poslova izjavilo je da Kremlj “ne smatra mogućim” prenos kontrole nad nuklearnom elektranom Zaporožje na Ukrajinu ili bilo koju drugu zemlju.

Izvor

[Brok]

Tramp predlože Putinu susret sa Zelenskim

28.01.2026.

Američki predsednik Donald Tramp predložio je svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu da razmotri mogućnost kontakta sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim

Moskva - Američki predsednik Donald Tramp predložio je svom ruskom kolegi Vladimiru Putinu da razmotri mogućnost kontakta sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, izjavio je danas Jurij Ušakov, pomoćnik ruskog predsednika.

"Ovo pitanje nam nije novo, zapravo, o njemu se nekoliko puta razgovaralo tokom telefonskih razgovora između našeg predsednika Vladimira Vladimiroviča Putina i predsednika Trampa. Tokom tih razgovora, Tramp je, između ostalog, predložio da razmotrimo ovu mogućnost", rekao je Ušakov u intervjuu na TV kanalu Rosija 1, prenosi agencija Interfaks.

On je naglasio da bi potencijalni kontakti između ruskog predsednika Vladimira Putina i ukrajinskog Volodimira Zelenskog trebalo da budu usmereni na postizanje konkretnih, pozitivnih rezultata.

Izvor

[Brok]

​Peskov: Razgovori o Ukrajini biće nastavljeni 1. februara u Abu Dabiju

28.01.2026.

​Dodao je da javna diskusija o detaljima mirovnog sporazuma samo šteti pregovorima

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je planirano da se trilateralni mirovni pregovori ruske, američke i ukrajinske delegacije o okončanju sukoba u Ukrajini, nastave u Abu Dabiju 1. februara.

„Pregovori su zakazani za 1. februar. Pa, okvirno, ali na tome sada radimo”, rekao je Peskov novinarima, prenosi RIA novosti.

On je kazao da javna diskusija o detaljima mirovnog sporazuma samo šteti pregovorima, kao i da ruska delegacija koja učestvuje na pregovorima redovno dobija instrukcije od ruskog predsednika Vladimira Putina.

„U našem slučaju, ovo se redovno dešava”, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje da li su članovi ruske delegacije na pregovorima u Abu Dabiju već dobili instrukcije od Putina.

Dodao je da Kremlj ne razmatra dokumenta za rešenje sukoba u Ukrajini, kao i da to mora da se uradi iza zatvorenih vrata.

„Ne razgovaramo ni o kakvim listama dokumenata. Verujemo da bi sve ovo trebalo da se uradi diskretno, iza zatvorenih vrata, što se i dešava”, rekao je Peskov.

U Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, tokom proteklog vikenda održani su pregovori o mirovnom planu za okončanje rata u Ukrajini, u kojima su učestvovale američka delgacija, ruska i ukrajinska delegacija, a najavljeno je da će razgovori biti nastavljeni.

Povodom toga što su zemlje Evropske unije pre dva dana zvanično usvojile uredbu o postepenom ukidanju uvoza ruskog gasa do 1. januara 2027. godine, čime je omogućeno da taj plan stupi na snagu, Peskov je rekao da odbijanjem ruskog gasa Evropljani sebe osuđuju na zavisnost, pre svega od Sjedinjenih Američkih Država.

„Osuđuju sebe na zavisnost od malog broja izvora gasa, pre svega od Sjedinjenih Država. Ovo je njihov problem. Sve vreme su govorili o diverzifikaciji snabdevanja. A sada efikasno ograničavaju sopstvenu diverzifikaciju. To jest, odbijaju najkonkurentniji ruski gas iz gasovoda ili tečni prirodni gas”, kazao je Peskov, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Novi signal iz Brisela: Mir za Ukrajinu uz teške teritorijalne ustupke

29.01.2026.

Ustupci kao put ka miru u Ukrajini

Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas izjavila je da su mogući značajni teritorijalni ustupci Ukrajine u zamenu za čvrste bezbednosne garancije, ukoliko bi takvi kompromisi vodili ka trajnom miru za preostali deo zemlje.

Kako prenose svetski mediji, Kalas je o tome govorila uoči sastanka ministara spoljnih poslova Evropske unije, naglasivši da bi svaki bolan ustupak morao da bude praćen jasnim i pouzdanim garancijama bezbednosti.

„Ako Ukrajinci naprave veoma teške ustupke, to čine zarad mira za ostatak Ukrajine. I onda bi trebalo da bude apsolutno jasno da mir za ostatak Ukrajine postoji, i Amerikanci bi to takođe trebalo da uzmu u obzir“, rekla je Kalas.

Ranije je ambasadorka Ukrajine pri NATO Olena Hetmančuk u autorskom tekstu za Telegraf istakla da Kijev neće prihvatiti „besmislene“ bezbednosne garancije zapadnih partnera. Prema njenim rečima, sposobnost odbrane od potencijalne agresije predstavlja sastavni deo svakog mirovnog sporazuma, a taj stav, kako je navela, proizlazi iz iskustva Minskih sporazuma, koji su, po njenoj oceni, ostavili duboke traume u ukrajinskom društvu.

Istovremeno, Rojters je, pozivajući se na izvore, objavio da su Sjedinjene Američke Države postavile uslov Kijevu, prema kojem bi Ukrajina morala da potpiše mirovni sporazum sa Rusijom kako bi dobila bezbednosne garancije Zapada. Ovaj uslov dodatno usložnjava pregovore o okončanju sukoba i otvara pitanje budućeg statusa spornih teritorija.

Izvor

[dzumba]

Ово је превод текста са једног руског Телеграм канала у контексту могућег заустављања (наводно на недељу дана) руских напада на енергетска постројења у Украјини, односно нафтна постројења у Русији од стране Украјиница.

Као што је познато последњих месеци Руска војска је систематски разарала електроенергестка постројења на Украјинској територији што је довело до озбиљних проблема са снабдевањем електричном енергијом. То је највише погодило становништво јер су милиони људи остали без грејања (даљинско грејање не може да ради без струје, а страдала се у многе топлане-електране; због недостатка грејања долази до проблема са водом и канализацијом на температурама испод нуле и тд. и сл.)). Такође то је озбиљно погодило и привреду (не само војну). Највише су погођени Кијев, Харков, Одеса, Николајев, Херсон, као и насеља у њиховом окружењу.


Mogući energetski moratorijum

Šta ova odluka donosi?

Jutros kako domaći, tako i ukrajinski segment prenosi vest da je navodno postignut dogovor o navodnom uzajamnom prekidu udara na energetske objekte.

Međutim, ako se informacije saberu, radi se o privremenoj zabrani napada na takve ciljeve. Čini se da je to vezano za planirani novi krug pregovora u Abu Dabiju sa delegacijom tzv. Ukrajine.

Da li ovo ima smisla? Ako je u pitanju format „vidite posledice, pristajte na naše uslove, ili ćemo sve isključiti“, onda se može razumeti. Pauza od nedelju dana neće mnogo uticati, jer se malo razlikuje od uobičajene tehničke pauze između masovnih udara.
 
Ako je pak reč o tome da se sažali nad ukrajinskim stanovništvom u hladnom vremenu, to je besmisleno i neće doneti ništa osim prilike kijevskom režimu da se hvali sposobnošću da preživi tešku zimu i uverava svoj puk da rat može da se nastavi.

Neko može reći da i Belgorod može ostati bez grejanja, a da udari na naftnu infrastrukturu pogađaju rusku ekonomiju. Ali šta sprečava neprijatelja da u slučaju „energetskog moratorijuma“ nastavi iste udare na proleće, dobijajući vreme da prebrodi zimu?

Kao što je više puta isticano, udari na energetsku mrežu, brodarstvo i druge grane ionako oslabljene ukrajinske ekonomije sada su veoma dobar pritisak na kijevski režim čak i po pitanju teritorija. Neiskorišćavanje tog pritiska je prosto neracionalno.

A onima koji žele da raspravljaju o tome da „u centru i na istoku tzv. Ukrajine uglavnom žive naši ljudi (c), ali su samo uplašeni, kako ih onda ostaviti bez grejanja i struje?“ predlažemo da posete ukrajinske gradske kanale i pročitaju komentare baš tih naših ljudi (c).

[Boro Prodanic]

„Ni NATO ni EU“: Moskva povukla crvenu liniju oko Ukrajine

Rusija ne prihvata mogućnost razmeštanja vojnih snaga Evropske unije ili NATO-a na teritoriji Ukrajine u okviru bilo kakvih bezbednosnih garancija za Kijev, izjavio je za za Sputnjik zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.

„Više puta smo isticali da je to neprihvatljivo – nikakvog članstva u NATO-u i nikakvih stranih trupa. Potpuno je svejedno da li će, uslovno rečeno, francuski kaplar na glavi nositi kapu sa oznakom ‘NATO’ ili ‘EU’. Suština se time ne menja. Zato od svog stava nismo odustali“, naglasio je Gruško.

On je dodao da je ograničavanje vojnog potencijala Ukrajine od posebnog značaja u svetlu najavljenih planova o njenom ubrzanom prijemu u Evropsku uniju, koje je ocenio kao sve izraženiju militarizovanu.

„Uzimajući u obzir sve najave o ubrzanom ulasku Ukrajine u Evropsku uniju, koja se ubrzano militarizuje, posebnu važnost dobija pitanje ograničenja vojnog potencijala same Ukrajine“, poručio je zamenik šefa ruske diplomatije.

Ranije je Vladimir Zelenski zatražio od Evropske unije da primi Ukrajinu u svoje članstvo 2027. godine. Na konferenciji za novinare u Vilnjusu, održanoj zajedno sa predsednikom Litvanije Gitanasom Nausedom i predsednikom Poljske Karolem Navrockim, Zelenski je izjavio da će Ukrajina tehnički biti spremna za pristupanje EU u prvoj polovini 2026. godine, u pogledu otvaranja svih klastera, dok će potpuna tehnička spremnost biti dostignuta 2027. godine.

Izvor

[Brok]

Zelenski optimističan: Mir sa Rusijom moguć za manje od godinu dana

05.02.2026.

Ukrajina izgubila 55.000 vojnika

Volodimir Zelenski izjavio je da očekuje postizanje mira u ratu sa Rusijom za manje od godinu dana i naglasio da bi poraz Ukrajine značio gubitak nezavisnosti.

Prema njegovim rečima, rat za Ukrajinu je egzistencijalne prirode, jer se radi o samom postojanju države.

„Ako izgubimo ovaj rat, izgubićemo nezavisnost naše zemlje. Gubitak suvereniteta i moguća apsorpcija od strane Rusije bila katastrofa za Ukrajince", rekao je Zelenski u intervjuu za francuski televizijski kanal Frans 2.

Ipak, kako kaže, uveren je da se to neće dogoditi.

Istovremeno, rekao je da se nada da će rat biti okončan diplomatskim putem.

„Nadam se da će mir biti postignut za manje od godinu dana", rekao je on.

Predsednik Ukrajine je ocenio da je stalno pod pretnjom Rusije.

Prema njegovim rečima, bilo je više pokušaja atentata, a život u uslovima opasnosti mu je postao navika, prenosi Frans 2.

Zelenski je izjavio da potvrđeni gubici Ukrajine u ratu sa Rusijom iznose 55.000 mrtvih, kao i da postoji značajan broj ljudi koje država smatra nestalima.

U Abu Dabiju se trenutno održavaju trilateralni pregovori u kojima učestvovuju ukrajinska, američka i ruska strana. Razgovori su počeli juče i nastavljaju se danas.

Zelenski je u utorak rekao da ruski napadi na energetiku ukazuju na nevoljnost Moskve za pregovore, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Makron priprema razgovor sa Putinom, Bon već u Moskvi

05.02.2026.

Francuska ubrzava diplomatske kanale prema Moskvi

Francuski predsednik Emanuel Makron planira telefonski razgovor sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, ali će pripreme za taj kontakt trajati nekoliko dana, prenose mediji.

Kako navodi TASS, pozivajući se na izvore iz Francuske, „priprema za smislen razgovor trajaće više od jednog dana“. Prema istim navodima, Makron je fokusiran na postizanje konkretnih rezultata, dok se Kremlj za sada nije zvanično oglasio povodom informacija o mogućim pregovorima.

Paralelno sa najavama telefonskog razgovora, francuski diplomatski izvori navode da je Makronov savetnik za diplomatiju Emanuel Bon boravio u Moskvi, sa ciljem da ruskoj strani prenese stav da Evropa mora biti uključena u proces rešavanja sukoba u Ukrajini.

Prema pisanju Blumberga, Bon je tokom posete nastojao da uveri ruske zvaničnike da evropske države neće prihvatiti bilo kakav dogovor o okončanju sukoba ukoliko ne budu deo procesa odlučivanja o pitanjima evropske bezbednosti. Kako navode izvori tog medija, on se u Moskvi sastao sa pomoćnikom ruskog predsednika Jurijem Ušakovim.

Vest o poseti Makronovog savetnika pojavila se 4. februara, a prema navodima Rojtersa, Bon je u Moskvu doputovao dan ranije, 3. februara, gde je razgovarao sa ruskim zvaničnicima. Jelisejska palata do sada nije ni potvrdila ni demantovala ove informacije.

Najava mogućeg direktnog kontakta Makrona i Putina, uz paralelne diplomatske aktivnosti Pariza, ukazuje na pokušaj Francuske da obezbedi aktivniju ulogu Evropske unije u razgovorima o bezbednosnoj arhitekturi kontinenta i okončanju rata u Ukrajini.

Izvor

[kumbor]

А ко ће уопште ишта питати ЕУ и њихове државе шта оне мисле. Бивши свет. Као да су важне? Ја лично волим Италију и Грчку, али ја из Србије немам куд. Са 35 година сам се одважио у Русију и вратио се у Србију са 41, са мало пара и много искуства (жена и кћи се подразумевају). Сад ми је 60 и коме сам ли потребан!? Знам где Ђаво пере ноге! Ако је то препорука... чекам вас!