Oslobođene Hamasove taoce čeka težak put povratka u normalan život15.10.2025.
Svi taoci koji su izašli na slobodu su izuzetno mršavi i bledi što je verovatna posledica dugotrajnog života bez dovoljno hranePoslednjih 20 talaca koje je oslobodio Hamas počinje težak put oporavka koji uključuje to da se nauče ponovnom uspostavljanju osećaja kontrole nad sopstvenim životima, rekli su danas izraelski lekari.
Svakog oslobođenog pratiće tim lekara, medicinskih sestara, specijalista i socijalnih radnika. Oni će ih ponovo uvoditi u društveni život posle dve godine zatočeništva u Gazi.
Biće lečeni od neuhranjenosti, života u mraku pod zemljom i nedostatka sunčeve svetlosti, traume višemesečnog nošenja lanaca na nogama. Učiće kako da se nose sa neobjašnjivim pojavama bola i nerazjašnjenim emocijama. Moraće iznova da nauče kako da donose svakodnevne, jednostavne odluke poput korišćenja toaleta.
Svi taoci su danas stabilno posle puštanja na slobodu, i nikome nije bila potrebna hitna intenzivna nega.
„Ali ono što izgleda spolja, ne odražava ono što se dešava unutra rekao je doktor Hagaj Levin, šef zdravstvenog tima Foruma porodica talaca. On je uključen u pružanje medicinske nege oslobođenima i njihovoj rodbini.
Po protokolima Ministarstva zdravlja Izraela, novooslobođeni taoci će ostati u bolnici nekoliko dana dok se podvrgavaju testovima, što uključuje i temljan psihijatrijski pregled.
Nutricionista će im odrediti dijetalnu ishranu, kako bi se izbegao sindrom „ponovnog hranjenja”, što je opasno medicinsko stanje koje se može razviti nakon perioda gladovanja usled naglog ponovnog uvođenja ishrane.
Nakon prethodnih puštanja na slobodu, neki taoci i njihove porodice su odlučili da nekoliko sedmica ostanu zajedno u hotelu severno od Tel Aviva da bi se navikli na novu stvarnost i jedni na druge. Drugi su se vratili kući odmah po otpustu iz bolnice.
Svi taoci koji su izašli na slobodu su izuzetno mršavi i bledi što je verovatna posledica dugotrajnog života bez dovoljno hrane, rekao je doktor Levin.
Nedostatak sunčeve svetlosti i ishrane može dovesti do problema sa bubrezima, jetrom i kognitivnim sistemima, kao i do osteoporoze.
Mnogi taoci nosili su lance na nogam tokom čitavog dvogodišnjeg zatočeništva, što može dovesti do ortopedskih problema, gubitka mišićne mase i stvaranja krvnih ugrušaka.
Elkana Bobot je rekao svojoj porodici da ga boli celo telo, posebno leđa, stopala i stomak zbog - prisilnog hranjenja, prenela je izraelska televizija Kanal 12.
„Pre puštanja na slobodu, dobijao je hranu u velikim porcijama da bi pred svetom izgledao malo bolje”, rekla je novinarima Rebeka Bobot, Elkanova supruga.
Neki taoci koji su se ranije vratili, doživeli su manje moždane udare u zatočeništvu koji nisu lečeni, rekao je Levin.
Mnogi su, dodao je, dobili razne infekcije i vratili su se sa ozbiljno oslabljenim imunološkim sistemom, zbog čega bi broj posetilaca tim ljudima trebalo svesti na minimum.
„Ranije puštenim taocima je rečeno da izgledaju 'prilično dobro', ali nekima su bile potrebne veoma komplikovane operacije. Neki su imali stalne bolove. Mnogi imaju svakakve vrste bolova koje ne mogu da objasne, i tako ne mogu da žive”, rekao je Levin.
Ovaj lekar je rekao i da je Izrael učio iz iskustava u arapsko-izraelskom ratu 1973. godine, kada je više od 60 izraelskih vojnika bilo zatočeno u Siriji šest meseci. Kod mnogih su se kasnije pojavili rak, kardiovaskularni problemi i ubrzano starenje, ipretila im je prerana smrt.
Najvažniji korak za vraćanje talaca jeste da im se pomogne da povrate osećaj kontrole, objasnila je Einat Jehene, klinički neuropsiholog i šefica rehabilitacije Foruma porodica talaca.
Mnogi su izvedeni na slobodu direktno iz mreže tunela koje je Hamas prokopao ispod Gaze, a sunčevu svetlost su videli prvi put posle dve godine, rekla je ona.
„Srećan sam što vidim sunce. Srećan sam što vidim drveće. Video sam more. Nemate pojma koliko je to dragoceno, rekao je Elkana Bobot svojoj porodici, prenose izraelski mediji.
Po protokolu, svako ko ih leči mora da traži njihovu dozvolu za svaku stvar, bez obzira koliko mala bila, uključujući gašenje svetla, promenu posteljine ili obavljanje medicinskih testova.
Neki vraćeni taoci se plaše fizičkog osećaja žeđi jer se zbog toga osećaju kao da su još u zatočeništvu, rekla je Jehene.
Drugi ne mogu da budu sami, što zahteva da neki član porodice neprekidno bude uz njih.
Među taocima koji su se najlakše integrisali u normalan život posle dugotrajnog zatočeništva bili su - očevi, rekao je Levin, dodajući da im je, doduše, trebalo vremena da se ponovo izgrade poverenje sa svojom malom decom.
„To je olakšavajući faktor za oporavak jer ih tera da se vrate u ulogu oca”, rekao je Levin.
Nijedna od žena koje su duže vreme bile u zatočeništvu nije bila majka.
Prvih nekoliko dana nakon puštanja na slobodu, taoci su u stanju euforije, iako se mnogi osećaju krivim zbog bola kroz koji su prošle njihove porodice, rekla je Jehene.
Za one koji nisu imali previše kontakta sa medijskim informacijama i nemaju pojma šta se događalo u Izraelu, ljudi bi trebalo da vode računa da ih polako izlažu informacijama, ukazala je ona.
Izvor
